То ћемо са сигурношћу знати тек кад се детаљно генетски анализирају словенске некрополе и некрополе палео-балканских народа до тад све ово је само радна хипотеза.
Разумије се собом, да је то тек теза, односно покушај умнога склапања сложене слике истока србскога народа.
Ја мним, да су ови Сиримисјани генетски предци данашњих Срба. Као прву премису узимам историјски извор о том да су Тесалијски Власи и Карпатски Власи потомци ових Сиримисјана измјешанијех са заробљемијем Власима, а као другу премису узимам генетске указатеље тога да су Аромуни и Румуни сразмјерно близки Србима. Сада ваља сагледати што говори за, а што проти моје замисли.
1. Слична митологија Влаха и Срба
2. Народни обичаји, пјесма и гудба
3. Археологија која се веже за дојезд Срба на данање просторе је словенска но аваризована култура --> пред насељењем јужно од Саве Срби су били под високим културним утицајем Обра
4. Развиће ове културе да се пратити да је пошла од
Пењковске културе преко Ипотешти и боравивши једно вријеме у Панонији заузела простор од Саве на сјеверу до Солуна. Је ли случајност да баш путем кретања ових арх. култура је однос хаплогрупа R1a i I2a прилично 50% - 50% с мјестним варијацијама односа?
При том се је Пењковска култура проширила к југу у Ипотешти и долазила у тјесну везу с тамошњим Римљанима. Управу ту, на Дунаву су Словјени покупили многу римску технологију, грнчарију и називље, те предали тај утјецај ка сјеверу у словјенску матицу. Одатле називи
canabis - конопја,
menta - мята, мятва,
radix - родква,
grecus - грькъ,
caesar - цесаръ, царъ,
acetum - оцьтъ,
cattilum - котьлъ...
5. На простору распростирања Пењковске културе у историјским изворима забиљежени су Анти - Јордан.
6. Менандр пише - "
Властитељи Антски бијаху доведени у биједан положај. Обри су грабили и пустошили њихову земљу. Када Анти послаше к Обрима Мезамира, брата Целогостова молећи одкуп оних које су узели у плијен, овај Мезамир, будући надмен хули Обре. Котрагиг, рођак Обрима подаваше проти Анта најнепријатније савјете, говорећи: "Овај човјек има велик углед међу Антима и може дијствовати на њих. Треба га убит, а онда без страха напасти на њихову земљу." Обри тако и учинише и од тога времена разараше земљу Анта, не престајући грабити и оробљавати житеље."
7. Уобће су Обри напали на Словјене по лукавству Ромеја. Словјени су у вријеме када су били слободни од Обра пустошили Тракију и многе друге области у вријеме Тиверија Константина. Пишу Грци да је Еллада била опустешана Словенима. Тивериј није имао довољно војске послати на Словјена на Дунав, зато је одправио посланство с даровима ка кнезу Обра Бајану, којега је наклонио к удару на Словене, да би ови се повукли у свој завичај из Византије, када чују да им је земља нападнута. Када је Бајан послао посланнике к Словјенима са заповјесћу о покорењу, словјенски старејшина је одговорио: "
Није се на свјету родио и сагријао лучама сунца ко је подчинио нашу силу. Не други нашу земљу, но ми туђе земље освајамо". Бивши турчином Бајан мрзи када је неко надменији од њега сама, те је почео Словене мучити из забаве. Повјест времених љет пише о том како су Обри мучили поготово
Дулебе и дулебским женама своја кола упрезали. Може да су управо ови били тај гено-предачки народ Срба. А за Словене Бајан је рекао: "Ја такве људе шљем на Римску империју и ако сви помру, неће ми бит осјетно".
Обри, лукави Турци, прво су били федерати Византије, а потом почели ковати планове како прећи Дунав, да нападну Визант. У ту сврху су правили таборе код Сингидунума, иако је њихово мјесто живљења била ријека Тиса, ради своје степске климе, која је Турцима родна. Тако су Обри са собом покореним Словенима, а прије свега племеном Анта, вршили набјеге из Сирмије и Сингидунума у правцу Илирије , Силваније (Шумадије) (Је ли се ико запитао зашто се Транссилванија тако зове?
).
8. Маврикиј, Стратегикон:
Племена Словена и Анта слични су по образу живота, по нарави и по својој слободољубивости; њих никако не треба клонити к робству или подчињавати. Они су многобројни и издржљиви, лако подносе жару, хлад, дажд, голотињу и недостатак питања. К странцима они се односе ласкава и гостољубиво, и ако ови пролазе кроз њихову земљу, штите их; тако да, ако би ко увредио њихова госта, ови одмах почињу рат с оним ко га је увредио у жељи осветити уштрб свога госта. Ко се у њих најде у плијену, они га
не држе у робству, као остала племена, но након некога времена
прадлажу затвореннику избор:
желе ли се они за одкуп вратити у својту или желе ли остати у њих као слободни људи и пријатељи.
Ево разлога зашто су Власи лако могли да се умјешају међу Словјене.За крај навод византијскога пјесника Георгија Писида
... Скит убија Словјенина, а овај убија њега.
Залити су крвљу од узајамних убијстава
и њих огромна смута излива се у бој.
Нестор: ... И погибоше аки Обри ...
9. Једно од мојих размишљања је: Ако не овако, онда како другачије је могуће да Власи и Срби дијеле толики генетски и културни материјал? И ако се је Bottle Neck I2a десио, онда разлогом није могло бити отоманско освајање, но будући да сличну генетску слику имају и сви Власи и дјеломице Бугари, то значи да је прије основања ових трију народа морао постојати један извор за њих.
И он ће судећи по историјским изворима налазити се на словјенским културама с простора данашње Молдавије и Пољесја, гдје је концентрација I2a заиста сразмјерно висока.
