На путу од Сибиња до дворца Бран, прошао сам кроз неколико румунских села на обронцима Карпата. Често још увијек могу да се виде коњске запреге. Чини ми се да је румунска култура у Трансилванији готово сва рурална. У градовима једино што монументално данас може да се види од румунске материјалне културе јесу градске саборне цркве, али све су оне махом из новијег времена.
Четврта станица дворац Бран. Вјероватно туристички најизвиканија локација у Трансилванији. И то највише због тога што је Брем Стокер свог Дракулу смјестио у овај дворац. Дворац је иначе предстража града Брашова. Саси су га саградили као прву линију одбране са јужне стране према карпатским кланцима. Да ли због гомиле туриста и комерцијалности, мене тај локалитет и није толико импресионирао. За сценографију Дракуле много би боље одговарао Корвинов дворац. Додуше морам рећи да Румуни нису уопште у први план ставили причу о Дракули , већ је цијела поставка дворца везана за савремену румунску династију Хоенцолерна. Наиме, дворац је припадао и у њему је боравила румунска краљица Марија (иначе мајка наше краљице Марије) и сва прича се врти око тога. Јесу додуше одвојили и једну просторију у коју су поставили неки бесмислени холограм духа, крстове , бијели лук и вампира, али то је, рекао бих, само да дају бар нешто да задовоље стране туристе. Наравно, испод дворца је општа распродаја Дракула реквизита.
Мени је ово румунско "кокетирање" или "повлађивање" странцима "Дизниленд"...Једну од најбитнијих историјских личности, смештати у неки други замак, само зато што је Стокер њега прославио у својој машти, је по мени мањак националног поноса.Као кад би ми за неку инострану фикцију неке историјске личности направили неку забаву за странце (напр. Ђурађ Бранковић), али да га не сместимо у месту где је столовао, него у неком другом замку, који су изградили неки други. Реално, Румуни су добили шлаг на торти за своју нацију, у виду Трансилваније, па су машту британског писца уклопили у те "јагоде на торти" у виду затечених замака. Влада Цепеш је много већа личност од синонима позајмљеног од "српског вампира", али с обзиром колико су браћа Румуни добили историјски, можда је то њихов дуг који морају да враћају западном свету, који их је макар на тај начин прославио (тј. да фиктивна слава има предност над реалном историјом...ко то може да истрпи, тај више цени друге него себе, а за узврат, има наклоност).Њима јесу остали на управу немачки, мађарски и секељски градови, али им је имиџ остао "Стокеровски". Остаје питање, да ли је битнији страни имиџ или реална аутентична историја, са мање туристичких посета
