Аутор Тема: Нѣгуймо србски йезик  (Прочитано 6468 пута)

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Нѣгуймо србски йезик
« послато: Фебруар 05, 2017, 12:51:33 поподне »
Отварам нови прѣдмет разговора, гдѣ ћу читатељемъ покушати указати на неке од многобройних недостатака данашњега како писанога тако и говорнога србскога йезика. У нади да ћейу их читатељи уочити и исправити у свакодневном говору и писанийих.

Данас ћу писати о найраспрострањенийой граматичкой неправилности у србском йезику, а то йе неправилно грађење будућега врѣмена, тачнийе изражавања будућега врѣмена садашњим.

Ево неколиких свим добро познатих примѣра:
"Сутра ћу да идем на посао".
ћу крадем".
"Онда ће видимо".

Овдѣ се будућа радња не изражава (правилним) будућим врѣменом, него садашњим ("идем, крадем, видимо") уз помоћ скраћенога облика глагола "хтѣти" (ћу, ћеш, ће, ћемо...). Правилно се будућа радња и у србском и у срПском (тршићком) йезику изражава не помоћу садашњега врѣмена, него помоћу бесконачнога глаголскога облика (бесконачника).

Прѣдходни примѣри бише трѣбали гласити овако:

"Сутра ћу ићи на посао".
ћу красти".
"Онда ћемо видѣти".

Грађење будућега врѣмена бесконачником йе одлика како прасловенскога и старословенскога, тако и старийега србскога, али и свих сѣверних словенских йезика, и хрватскога и словеначкога.
Грађење будућега врѣмена уз помоћ садашњега врѣмена (односно без бесконачника) йе одлика бугарскога, македонскога йезика, и нарѣчий йужне, источне и срѣдишње Србийе. Сама поява избѣгавања бесконачника йе несловенскога порѣкла и везана йе за такозвани "Балкански йезички савез" из койега йе особина непостояња бесконачника (такозвано "ДАКАЊЕ") из несловенских прѣшла у словенске йезике Бугарске и Македонийе, али на жалост и у источне, йугоисточне и срѣдишње говоре Србийе. Штетна особина губљења бесконачника нѣйе одлика само нарѣчий тимочко-лужничке йезичке нарѣчне области, него и косовско-ресавских говоров.
Са друге стране, губљење бесконачника и самим тим грађење будућега врѣмена помоћу садашњега до скоро нѣйе била одлика говоров Войводине, западне Србийе, Црне Горе и говоров Срба у Херцеговини, Босни и у Хрватской.

Данас йе ова поява у надирању, и из источних и йужних крайева йе продрла и у Войводину и у западну Србийу. Уйедно, ово йе йедина особина говоров источне и йужне Србийе коя йе успѣла раширити се и продрѣти у говоре осталих крайева Србийе и србских земаља, колико я знам. Данас се овакав начин говора ("ћу (да) идем") може чути и у Ужицу, и у Црной Гори, и међу Србима прѣко Дрине. Тамо йе ранийе поява дакања била рѣтка, ако йе ње уопште и било.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нѣгуймо србски йезик
« Одговор #1 послато: Фебруар 05, 2017, 02:38:13 поподне »
1. Ја ћу да одем.
2. Ја ћу отићи.
3. Отићи ћу.

Трећи облик, дефинитивно најправилнији.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Нѣгуймо србски йезик
« Одговор #2 послато: Фебруар 05, 2017, 07:52:42 поподне »
Језици који су претрпели највише "балканизације" су албански, македонски и бугарски... Наш језик није толико био под њеним утицајем, мало више јужни дијалекти који нису књижевни језик. Начин грађења временом са "да" јесте дошао у наш језик преко "балканизације". Тако нпр у албанском језику будуће време се гради слично као код нас

Ун до т шкој
Ти до т шкојш
Аи до т шкој
.....
у буквалном преводу:

Ја (хо)ће да идем
Ти (хо)ће да идеш
Он (хо)ће да иде

једина је разлика што се у албанском (хо)ће не мења по лицима већ се стално користи треће лице једнине



Занимљиво је да у северним дијалектима албанског постоји један специфичан облик будућег времена са инфинитивом, који постоји у истоветном облику и у нашем језику али се ретко користи, пример:

кам ме шку н ћитет - имам ићи у град

користи се за изражавање неке обавезе коју треба обавити у будућности

тај облик је нпр искористио мајор Гавриловић у свом чувеном говору

"Јунаци!
Тачно у 15 часова непријатеља се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима."

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Нѣгуймо србски йезик
« Одговор #3 послато: Фебруар 05, 2017, 08:17:33 поподне »
Језици који су претрпели највише "балканизације" су албански, македонски и бугарски... Наш језик није толико био под њеним утицајем, мало више јужни дијалекти који нису књижевни језик. Начин грађења временом са "да" јесте дошао у наш језик преко "балканизације". Тако нпр у албанском језику будуће време се гради слично као код нас

Ун до т шкој
Ти до т шкојш
Аи до т шкој
.....
у буквалном преводу:

Ја (хо)ће да идем
Ти (хо)ће да идеш
Он (хо)ће да иде

једина је разлика што се у албанском (хо)ће не мења по лицима већ се стално користи треће лице једнине



Занимљиво је да у северним дијалектима албанског постоји један специфичан облик будућег времена са инфинитивом, који постоји у истоветном облику и у нашем језику али се ретко користи, пример:

кам ме шку н ћитет - имам ићи у град

користи се за изражавање неке обавезе коју треба обавити у будућности

тај облик је нпр искористио мајор Гавриловић у свом чувеном говору

"Јунаци!
Тачно у 15 часова непријатеља се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима."

Занимљиво Ђорђо,
Управо се у старословенском будуће време гради између осталог и садашњим временом помоћног глагола имати.

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Нѣгуймо србски йезик
« Одговор #4 послато: Фебруар 05, 2017, 08:27:36 поподне »
Занимљиво Ђорђо,
Управо се у старословенском будуће време гради између осталог и садашњим временом помоћног глагола имати.
Занимљиво је да се у нејужнословенским језицима будуће време гради са помоћним глаголом бити

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Нѣгуймо србски йезик
« Одговор #5 послато: Фебруар 05, 2017, 08:33:36 поподне »
Језици који су претрпели највише "балканизације" су албански, македонски и бугарски... Наш језик није толико био под њеним утицајем, мало више јужни дијалекти који нису књижевни језик. Начин грађења временом са "да" јесте дошао у наш језик преко "балканизације". Тако нпр у албанском језику будуће време се гради слично као код нас

Ун до т шкој
Ти до т шкојш
Аи до т шкој
.....
у буквалном преводу:

Ја (хо)ће да идем
Ти (хо)ће да идеш
Он (хо)ће да иде

једина је разлика што се у албанском (хо)ће не мења по лицима већ се стално користи треће лице једнине



Занимљиво је да у северним дијалектима албанског постоји један специфичан облик будућег времена са инфинитивом, који постоји у истоветном облику и у нашем језику али се ретко користи, пример:

кам ме шку н ћитет - имам ићи у град

користи се за изражавање неке обавезе коју треба обавити у будућности

тај облик је нпр искористио мајор Гавриловић у свом чувеном говору

"Јунаци!
Тачно у 15 часова непријатеља се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима."

Ђорђо, хвала за занимљив прилог. И свака ти част за познавање албанскога йезика.
Заиста, глагол "имати" се понекада користи за изражавање будуће радње. Нѣйе то непознато.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нѣгуймо србски йезик
« Одговор #6 послато: Фебруар 05, 2017, 08:38:44 поподне »
Ђорђо, хвала за занимљив прилог. И свака ти част за познавање албанскога йезика.
Заиста, глагол "имати" се понекада користи за изражавање будуће радње. Нѣйе то непознато.

Значи у мом примеру са глаголом "ићи", има и четврта варијанта: има д' одем!  :)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Нѣгуймо србски йезик
« Одговор #7 послато: Фебруар 05, 2017, 09:01:50 поподне »
Занимљиво је да се у нејужнословенским језицима будуће време гради са помоћним глаголом бити

Мислиш на извршни будуће време(футур егзактни)? Нпр.  "Кад будем ишао..."
Има за у старословенским споменицима мада ретко.

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Нѣгуймо србски йезик
« Одговор #8 послато: Фебруар 05, 2017, 10:33:29 поподне »
Мислиш на извршни будуће време(футур егзактни)? Нпр.  "Кад будем ишао..."
Има за у старословенским споменицима мада ретко.
Не, него баш футур, то јест будуће време, гради се уз помоћ глагола бити.На пример, у руском је овако:
Презент:
Я читаю.
Мы отдыхаем.
Вы гуляете.
Они готовят.


Футур:
Я буду читать.
Мы будем отдыхать.
Вы будете гулять
Они будут готовить

На пољском:
радићемо - będziemy robić

Док ми у нашем језику користимо помоћни глагол хтети за грађење будућег времена.

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Нѣгуймо србски йезик
« Одговор #9 послато: Фебруар 05, 2017, 11:17:15 поподне »
Не, него баш футур, то јест будуће време, гради се уз помоћ глагола бити.На пример, у руском је овако:
Презент:
Я читаю.
Мы отдыхаем.
Вы гуляете.
Они готовят.


Футур:
Я буду читать.
Мы будем отдыхать.
Вы будете гулять
Они будут готовить

На пољском:
радићемо - będziemy robić

Док ми у нашем језику користимо помоћни глагол хтети за грађење будућег времена.

Да, у праву си, користе глагол бити за грађење будућег времена

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Нѣгуймо србски йезик
« Одговор #10 послато: Фебруар 06, 2017, 08:30:49 пре подне »
Значи у мом примеру са глаголом "ићи", има и четврта варијанта: има д' одем!  :)


Употрѣба глагола "имати" се у неких случайих може тумачити као у служби помоћнога у будућем врѣмену, али у многих случайих се његово значење не може изйедначити са изражавањем будуће радње, него са потрѣбом, или наредбом.

Погледаймо примѣре:

"Сутра имам отићи до поште и платити рачуне".
"Слѣдеће недѣље имаш завршити то и то"

У оба примѣра мой осѣћай ми говори да глагол имати стойи умѣсто глагола "трѣбати", односно значење йе исто као у рѣченицах:

"Сутра трѣбам отићи до поште и платити рачуне".
"Слѣдеће недѣље трѣбаш завршити то и то"

А оне не изражавайу безусловну будућу радњу, него само потрѣбу, или наредбу. Зар не?
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Нѣгуймо србски йезик
« Одговор #11 послато: Фебруар 08, 2017, 08:14:13 поподне »
Поред помоћних глагола хтети, имати и бити, будуће време се у старословенском гради и помоћним глаголом почети (начѧти), нпр. азъ начьнѫ хвалити, ја ћу хвалити. Овим обликом изражава се радња која почиње да се врши и вршиће се у будућности. Дакле, кренућу да хвалим и хвалићу и даље...

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Нѣгуймо србски йезик
« Одговор #12 послато: Март 24, 2017, 09:30:36 пре подне »
Препоручио бих нашим поштованим члановима, ако нису прочитали,  да прочитају књигу проф. др Миле Ломпара "Дух самопорицања", гдје говори о поштовању и кориштењу наше ћирилице, као и вриједности израза СРБски, а не СРПски.

Чувајмо србски језик.
Туђе ником добро није.

« Последња измена: Март 24, 2017, 10:04:05 пре подне Број 1 »

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Нѣгуймо србски йезик
« Одговор #13 послато: Јул 06, 2017, 05:54:19 поподне »
Не могу све добро разумети, али број говорника баскијског језика порастао је за преко 200.000 у последњих 25 година, највише међу младима. Ко разуме шпански вероватно ће наћи занимљивих података у тексту. Кад може један мањински језик да расте, има наде и за наш језик који није мањински да опстаје и чува своје особености...

http://www.deia.com/2017/07/06/sociedad/euskadi/euskal-herria-gana-223000-euskaldunes-en-25-anos-gracias-al-papel-de-la-juventud

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Нѣгуймо србски йезик
« Одговор #14 послато: Јул 06, 2017, 06:19:54 поподне »
То код Баска и њиховог језика има везе са обнављањем националног идентитета. У Франковој Шпанији, Баски, који су били на супротној страни, нису имали право на администрацију и школство. То се изменило после Франкове смрти и језик је враћен у школе. Он је знак идентитета, као и баскијски фолклор. У Француској ни данас немају право на админстрацију на свом језику, као ни на школство, бар не званично.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1672
  • I-A1328
Одг: Нѣгуймо србски йезик
« Одговор #15 послато: Фебруар 21, 2018, 03:35:57 поподне »
1. Ја ћу да одем.
2. Ја ћу отићи.
3. Отићи ћу.

Трећи облик, дефинитивно најправилнији.

Лијеп примјер архитектуре будућега времена. Правило је "садање вријеме "хтјети" уз инфинитив. Инфинитив може бити замјењен склопом "да са садашњим временом".
Зато је и сасвијем правилно и најправилније градити будуће вријеме глагола читати овако:
1. Ја ћу читати, алтернативно - ја ћу да читам.
2. Читати ћу.

У говору се често сажима на ић'ћу или читат'ћу али треба ли то тако писати? Ја мислим да не. Сажима се и "рекао" у "рек'о", а ипак се испише рекао. Тако ја мним да треба и "ићи ћу" и "писати ћу" подпуно исписати. А оно "ићу" и "читаћу" је сасвијем изопачену или искажено.

Занимљиво је да се у нејужнословенским језицима будуће време гради са помоћним глаголом бити
Гради се и те како, само се то зове "друго будуће вријеме", а оно се употребљава у зависним реченицама, то јест када испуњење радње није сасвијем бес сумње но је зависно и пред њим стоји каква ријеч као "ако, када, уколико, ли" итд.

Ићи ћу у трговину. Купи кобасицу.
Нитко не каже: Када ћеш ићи у продавницу, купи кобасицу,
но се каже "Када будеш ишао у продавницу, купи кобасицу. Исто тако "ако будеш ишао, будеш ли ишао, итд."

Тако да је и у нашем језику "бити"-будућност веома заступљена, само је изражавање крепко увјерене будуће радње изражена "хтјети"-будућношћу, што је по свему судећи утицај грчкога.


Употрѣба глагола "имати" се у неких случайих може тумачити као у служби помоћнога у будућем врѣмену, али у многих случайих се његово значење не може изйедначити са изражавањем будуће радње, него са потрѣбом, или наредбом.

А оне не изражавайу безусловну будућу радњу, него само потрѣбу, или наредбу. Зар не?


Склопом "имати + инфинитив" као у "имаш ићи" или респективно "има да идеш" изражава се неминовност извршења радње. Чинитељ нема могућности избора. Подпуно ису сврху има модални глагол "морати". У Бугара и Македонаца "нема да идеш" изражава нијечни (негативни) облик будућега времена. Док у Срба и Хрвата задржава стару заповједну сврху.

Имаш ићи у школу = Мораш ићи у школу.

Некада је заповједни начин с "имати" био веома коришћен: Имај ић' у школу. Нијекање : Немај ићи у школу. Доцније је од немај постало немој, те гласи "Немој ићи у школу."



« Последња измена: Фебруар 21, 2018, 03:38:02 поподне сунце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Нѣгуймо србски йезик
« Одговор #16 послато: Мај 28, 2021, 10:38:16 поподне »
Цитат
Иза снобовског и псеудоелитистичког императива да се „говори правилно" крије се шовинистички подсмех према властитим сународницима и њиховој вековној језичкој баштини ...
Занимљив текст:
https://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3208/drustvo/4328031/srpski-jezik-i-dijalekti.html
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић