Аутор Тема: Племена Бањани и Пива  (Прочитано 128538 пута)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #100 послато: Новембар 23, 2015, 07:23:02 поподне »
Сјајна фотографија.
Није свеједно погледати ове горштаке.


Слажем се. Овај са шалом око главе ме подсјетио на ону познату слику Стојана Јанковића.

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #101 послато: Новембар 23, 2015, 07:32:23 поподне »
Одлична и врѣдна слика. Враћа не у давно прохуяла, исчезла врѣмена. Са слике можемо осѣтити дѣлић духа тадашњице.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #102 послато: Новембар 23, 2015, 07:32:47 поподне »
Зна ли се које братство или братства су на слици?


За овог скроз горе десно бих могао да положим опкладу да је од Баћовића.
Подсећа ме јако на војводу Петра Баћовића:
http://www1.picturepush.com/photo/a/12243889/img/12243889.jpg
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #103 послато: Новембар 23, 2015, 07:48:36 поподне »
Једва успјех ископати штогођ о аутору ове фотографије Петру Павловичу Пјатницком.

"Сведений о нем до обидного мало. Известно, что родился он в Саратове в 1832 году в дворянской семье чиновника 9-го класса, члена Саратовского провиантского комиссариата. Род Пятницких не отличался знатностью и богатством. Однако восприемником (крестным отцом) при крещении маленького Петра был саратовский губернатор Ф. Л. Переверзев, что позволяет предположить, что семья в городе, вероятно, пользовалась уважением.
Современники находили Петра Павловича приятным собеседником, отмечали его радушие, приветливость и страстное увлечение фотографией. О молодом фотографе Пятницком заговорили вскоре после его поездки с ученым-славяноведом
А. Ф. Гильфердингом по Балканам, в ходе которой был собран богатый археологический и этнографический материал. Наш земляк опубликовал альбом своих фотографий о жизни братьев-славян Сербии, Боснии и Герцеговины. На них были представлены пейзажи, памятники зодчества, представители народностей. Снимки произвели огромный эффект на заседании отделения этнографии Императорского Русского географического общества, и альбом удостоился медали «За полезные труды»."

Података о њему је веома мало. Познато је да се родио у Саратову 1832. године у племићкој породици чиновника 9. разреда, члана Саратовског провинцијског комесаријата. Род Пјатницких није био знатан и богат. Ипак кум на крштењу малог Петра био је саратовски губернатор Ф.Л. Переверзев, на основу чега се може претпоставити да су у граду породицу вјероватно уважавали.

За савременике Петар Павлович био је пријатан саговорник, примјећивали су његово гостопримство, љубазност и страст према фотографији. О младом фотографу почело се говорити после његовох пропутовања, заједно са А.Ф. Гиљфердингом, по Балкану, на којем је сабран богат археолошки и етнографски материјал. Наш земљак (Петар) објавио је албум својих фотографија о животу браће Словена Србије, Босне и Херцеговине. На њима су били представљени пејзажи, споменици градитељства, представници народа. Снимци су произвели огроман утисак на засједању одјељења етнографије Императорског Руског географског друштва, и албум је добио медаљу "За користан рад"



Било би добро кад би се некако могло доћи до читавог његовог албума...

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #104 послато: Новембар 28, 2015, 10:58:19 поподне »
Ево једног мишљења о пореклу Руђића-Соколовића-Гаговића:



https://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/царичин-амфитеатар/весинци-елементарни-родослов-соколо/додатак-елементарном-родослову-веси/
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #105 послато: Новембар 29, 2015, 03:22:25 пре подне »
Порекло Руђића-Соколовића по Солу.

До сада нико није размотрио могућност да су пивски Руђићи истоветни са Рубчићима/Рупчићима из илирских грбовника. На основу необичног сродства рода К (I2Din) : - тестираног Касума (Ловрећ), Делића и Костића (Пива).. мислим да је одржива моја претпоставка. Наиме последњи заповедник града Сокола (Пива) био је Радоје Рубчић, он га је 1463 године предао Турцима и зауврат добио као награду у тимар више села.

Познато је да су се део Рубчића после пада Херцеговине баш исељавали у Ловреч, Клис и Имотски. Овако посматрано би се логично дало објаснити, зашто се у пивским предањима Мехмед-паша Соколовић сматра за Руђића(Рубчића) и зашто је узео презиме по граду Соколу, и зашто баш ловрећки Касуми (Рубчићи) имају поклапање са пивским Делићима и Костићима.

Код Пруденција Наренција и Чеваповића је Рубчић написано као Rucich




СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #106 послато: Новембар 29, 2015, 12:22:10 поподне »
Веома занимљиво, Сол.

Рубчићи се помињу и у западној Херцеговини (пореклом из Далмације). Интересантно да су се кретали уз Бубале, којих такође има и у источној Херцеговини.

Не знам да ли смо помињали, али Богета Руђић је био човек Сандаља Хранића (постоји запис да је у току 1411. Богета Руђић долазио у Дубровник ради подизања дуката за свог господара).


Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #107 послато: Децембар 02, 2015, 09:55:26 поподне »
Једва успјех ископати штогођ о аутору ове фотографије Петру Павловичу Пјатницком.

"Сведений о нем до обидного мало. Известно, что родился он в Саратове в 1832 году в дворянской семье чиновника 9-го класса, члена Саратовского провиантского комиссариата. Род Пятницких не отличался знатностью и богатством. Однако восприемником (крестным отцом) при крещении маленького Петра был саратовский губернатор Ф. Л. Переверзев, что позволяет предположить, что семья в городе, вероятно, пользовалась уважением.
Современники находили Петра Павловича приятным собеседником, отмечали его радушие, приветливость и страстное увлечение фотографией. О молодом фотографе Пятницком заговорили вскоре после его поездки с ученым-славяноведом
А. Ф. Гильфердингом по Балканам, в ходе которой был собран богатый археологический и этнографический материал. Наш земляк опубликовал альбом своих фотографий о жизни братьев-славян Сербии, Боснии и Герцеговины. На них были представлены пейзажи, памятники зодчества, представители народностей. Снимки произвели огромный эффект на заседании отделения этнографии Императорского Русского географического общества, и альбом удостоился медали «За полезные труды»."

Података о њему је веома мало. Познато је да се родио у Саратову 1832. године у племићкој породици чиновника 9. разреда, члана Саратовског провинцијског комесаријата. Род Пјатницких није био знатан и богат. Ипак кум на крштењу малог Петра био је саратовски губернатор Ф.Л. Переверзев, на основу чега се може претпоставити да су у граду породицу вјероватно уважавали.

За савременике Петар Павлович био је пријатан саговорник, примјећивали су његово гостопримство, љубазност и страст према фотографији. О младом фотографу почело се говорити после његовох пропутовања, заједно са А.Ф. Гиљфердингом, по Балкану, на којем је сабран богат археолошки и етнографски материјал. Наш земљак (Петар) објавио је албум својих фотографија о животу браће Словена Србије, Босне и Херцеговине. На њима су били представљени пејзажи, споменици градитељства, представници народа. Снимци су произвели огроман утисак на засједању одјељења етнографије Императорског Руског географског друштва, и албум је добио медаљу "За користан рад"



Било би добро кад би се некако могло доћи до читавог његовог албума...
Тешко ће се то сазнати. Слика је иначе постављена на Википедији, а ево шта кажу о извору. Изгледа да је аутор Рус.

Description   
English: Peasants of the Banjani, in Old (East) Herzegovina, photography taken in ca. 1860
Русский: Селяки Банянского племени, Герцеговина
Date   circa 1860
Source   book (источник: Сергей Александрович Морозов. Творческая фотография. М.:Изд-во «Планета», 3-е изд., 1989, ISBN 5-85250-029-1)
Author   П. Пятницкий / P. Pyatnitsky
Иначе, зборник са његовим фотографијама зове се "Пятницкий Петр -
Фотографический сборник церковных древностей и типов славян европейской Турции" и има око 80 фотографија пејзажа, манастира и народа, на интернету нема ништа да се нађе од тих фотографија

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #108 послато: Децембар 07, 2015, 07:44:27 поподне »
Веома занимљиво, Сол.

Рубчићи се помињу и у западној Херцеговини (пореклом из Далмације). Интересантно да су се кретали уз Бубале, којих такође има и у источној Херцеговини.

Не знам да ли смо помињали, али Богета Руђић је био човек Сандаља Хранића (постоји запис да је у току 1411. Богета Руђић долазио у Дубровник ради подизања дуката за свог господара).

Управо то Небојша. Поготову ако се узме у обзир да Андрија Качић-Миошић за Рубчиће вели, да су Кнезови од Мостара - а основно Пивско предање о Руђу и Бранилу управо казује да су они пошли из Мостара у Пиву. Познато је, да су Косаче своју земљу поделили по административним јединицама - жупама, са једним Жупаном на челу. У градовима су постављали једног или двојицу каштелана тј. заповедника тврђава, није искључено да су Жупан Конавоске жупе - Богета Руђић и последњи заповедник престолног града Херцеговине - Соко града у Пиви - Кнез Радоје Рубчић у блиском сродству. 

Такође је веома вероватно и сродство са "Баном од Томорнице/Томорице" Станиславом Рупчићем 1340.год, (Жупа Томорница -југ Албаније, источно од Берата) и Кнезом Цетинске крајине Константином Рубчићем и његовог синаНелипчом Рубчићем.

У прилог првобитног јужнијег порекла Рубчића/ Руђића иде и занимљиво помињање у хрисовуљи топонима "Роубчевића и Браниловића" код Призрена. 



Љуб. Стојановић Старе српске повеље и писма ,Аранђелов Манастир код Призрена



А. Аличић; Поименични попис вилајета Херцеговина, 1477. год.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #109 послато: Децембар 07, 2015, 08:09:23 поподне »
Свака част, Сол! Веома је битан овај проналазак топонима који носе имена Роубчевића и Браниловића.

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #110 послато: Децембар 07, 2015, 08:28:07 поподне »
У прилог првобитног јужнијег порекла Рубчића/ Руђића иде и занимљиво помињање у хрисовуљи топонима "Роубчевића и Браниловића" код Призрена. 




Соли, веома сам ти захвалан за обявљивање овога списа, йер у њем први пут видим изузетно рѣтку звѣрку - седми (мѣстни) падеж србскога йезика у йеднини: "оу подьградiи" и "на Врьбничкомь Поли" и " на самомь прѣходѣ".

Захваљуйућу Вуку Караџићу, данас србски йезик више нема седам падежъ, иако не йезикословци лажу да их има толико.

Наравно, ту йе и тада и вѣковима каснийе уобичайен словенски творитељни падеж множине, са наставком "ми": "сь дѣцамi", "сь дворми", "сь чрьницами", "сь виноградми", "сь нивами". Овай падеж користе дан данас и пойедини Срби из Далмацийе и Лике, међу койими има и родитељь и рођаков наших разговаралиштников. Творитељни падеж множине (као и мѣстни и датељни множине) йе данас забрањен, заслугом Вука Караџоглуа, пошто тобоже "нѣсу срПски него славенски". Као да су Срби турански, а не словенски народ.

Молим Сола да ми достави остале странице рада, ако га има.
« Последња измена: Децембар 07, 2015, 08:31:38 поподне Александар Невски »
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #111 послато: Децембар 08, 2015, 12:29:40 поподне »

Петровићи:



Др. Бојана Радојковић; Старине Црне Горе / Ризница Пивског манастира, Цетиње 1963 стр. 51,57,59,60,62 

Др. Бојана Радојковић у свом делу наводи горе фотографисани натпис у цркви Св. Архангела Михајла у Петровићима из 1605. године. У натпису су поменути ктитор, тадашњи војвода Бањански Иван Петровић са супругом Маргит и синови Вуин и Павле и унуци Јован (Вуинов) и Војин (Павлов). Др. Радојковић наводи горе поменуте потомке Војводе Ивана (Вујиновиће) као један од примера како су се поједине Пивске породице бринуле о манастиру и давале поклоне с колена на колено. Потомцима Војводе Ивана Петровића Бањанског се сматрају Пивски Тадићи и Јововићи – или само Јововићи.   

Вредно је напоменути, да је Пивски манастир у скоро 450. година свог постојања, на основу даривања и прилозима до 1945. године - са 800 ha био највећи земљопоседник у Црној Гори.                                                             











Др. Бојана Радојковић; Старине Црне Горе / Ризница Пивског манастира, Цетиње 1963 стр. 51,57,59,60,62




Обрен Благојевић; Пива, Београд 1971. стр. 430.







СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #112 послато: Децембар 15, 2015, 08:05:11 поподне »
Наручио сам данас два теста: један за Гломазића (Руђића) а други за Аџића из Пиве

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #113 послато: Јануар 23, 2016, 10:25:09 пре подне »
Поорекло породица из Пиве по селима по књизи Милоша Слијепчевића "Прилог Историји Пиве"




На мрежи Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #114 послато: Фебруар 20, 2016, 01:08:59 поподне »
У Дигиталну библиотеку портала Порекло додата је студија Гојка Килибарде - О постанку неких топонима у Бањанима и Грахову.

http://www.poreklo.rs/2016/02/20/novo-u-digitalnoj-biblioteci-gojko-kilibarda-o-postanku-nekih-toponima-u-banjanima-i-grahovu/

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #115 послато: Март 07, 2016, 02:19:33 поподне »
Порекло породица из Пиве по селима по књизи Милоша Слијепчевића "Прилог Историји Пиве"

Збиља невероватно колико се пивско предање о браћи Петру и Николи у књиги Милоша Слијепчевића "Прилог Историји Пиве"(од којих се један потурчио, и постао паша - капиџабаша / главни чувар царских врата султановог двора)) подудара са писаним изворима  из "Историјског гласника" 1950.

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=858.msg18837#msg18837
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #116 послато: Март 07, 2016, 04:47:58 поподне »
Занимљиво!!1 У Црквичком Пољу 3 куће мојих  Ликића. У Љубињу данас 11 кућа! Славимо исту славу-Ђурђевдан.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #117 послато: Март 11, 2016, 11:53:31 поподне »
Мислим да iе вредно поменути, да су постоiала три историiски позната Бранила;

1. Бранило, кнез призренски 1280. год. (Comes de Presari)
2. Бранило, велики челник цара Душана
3. Бранило, родоначелник Кастриота
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #118 послато: Март 13, 2016, 01:31:49 пре подне »
Такође је веома вероватно и сродство са "Баном од Томорнице/Томорице" Станиславом Рупчићем 1340.год, (Жупа Томорница -југ Албаније, источно од Берата) и Кнезом Цетинске крајине Константином Рубчићем и његовог синаНелипчом Рубчићем.

У прилог првобитног јужнијег порекла Рубчића/ Руђића иде и занимљиво помињање у хрисовуљи топонима "Роубчевића и Браниловића" код Призрена.

Баном од Тиморије (Ban di Timoria), како би рекао Лукаревић, или баном цимериа (Rex insignarum) како је крштен у „Родословију Босанскога алити Илиричкога и Сербскога владанија, заједно постављено по Станиславу Рубћићу попу на славу Стипана Неманића цара Серблиена и Бошниака 1340“. :)

Кажи ми, где си нашао ово Баном од Томорнице/Томорице, то ме живо интересује?

Својевремено сам се припремао да покренем тему управо о попу Станиславу Рупчићу и племенитом роду Рупчића из Хума, али оставио сам је само у нацрту, али кад сам видео овде да се спомињу Роубчевићи, одмах сам се сетио тог рада.

Ћосић у свом делу Ideologija rodoslovlja наводи да се у исправи од 12. августа 1434. године спомиње Вук Рубчић „кнез хумске земље с братијом“ као сведок. (стр. 134)

Поп Станислав Рупчић је наводно био аутор и непознатог животописа цара Душана Vita dell' Imperadore Stefano, како га наводи Јаков Лукаревић у свом делу Copioso ristretto degli annali di Ragusa: libri quattro dedicati all'eccelso Senatio di Ragusa.



Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #119 послато: Март 13, 2016, 06:21:14 поподне »
Баном од Тиморије (Ban di Timoria), како би рекао Лукаревић, или баном цимериа (Rex insignarum) како је крштен у „Родословију Босанскога алити Илиричкога и Сербскога владанија, заједно постављено по Станиславу Рубћићу попу на славу Стипана Неманића цара Серблиена и Бошниака 1340“. :)

Кажи ми, где си нашао ово Баном од Томорнице/Томорице, то ме живо интересује?

Iа се потпуно слажем са Лукаревићевом титулациiом Станислава Рупчића. Лично неверуiем да iе икада постiјао Бан од Цимериа /Rex insignarum / King of Arms, мислим да је по среди грешка. Под условом, да ниiе постојала област Тимориа у Босни / Славониiи - Тимориа  ie област одн. долина/жупа Томорица/Томорница/Tomorizza/Tomornizza/Tomoriza/Timoriza са брдом Томором поред Берата/Београда коiа је по расположивоi литератури била стратешки важна и често мењала господаре као нпр. Хамза и Скендербега Кастриоту, Арианите и Музакиiе. Ако iе Тома Прељубовић од 1366 до 1384. године из оближње Iањине владао као епирски деспот, велика iе вероватноћа, да iе и Станислав Рупчић 1340. год., био томорички бан у овом iужносрбском пределу. Лично мислим да негде (осим код Лукаревића) постоiи писан доказ ове твдње, коiи iе нама за сада недоступан.

R(egio) & M(ons) Timoriza est Macedoniae inter Apolloniam (близу Валоне) .......

СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ