Нема ту никакве дилеме, назив Власи који Словени дају ромејским староседеоцима на Балкану је одавно објашњен и нема ту места никаквим беспотребним мистификацијама којима си ти склон, Сол. Карпи нису никакво келтско племе већ дачко. Већ је објашњивано зашто CTS10228 никако не може да буде предсловенска на Балкану (осим ретке гране A2512 која се једина уопште засад не јавља код Словена, а и то је смислено објаснио Синиша служећи се историјским изворима који говоре о походу Бастарна на Балкан почетком 2. века п.н.е.), а и сам распоред YP196 се боље објашњава бастарнско-словенском хипотезом него твојом.
Теорија о Бастарнима је само једна од могућих верзија. Да би добила на тежини по мени треба испунити барем два услова:
1. На територији где су живели Бастарни (Молдавија) динарик мора бити веома разноврстан ако не и најразноврснији.
Да ли је то тако? Тешко је дати одговор пошто из тог дела нема озбиљнијих истраживања а ни комерцијално тестираних, осим пар људи.
Оно што се из досадашњег тестирања појединаца на дубље гране може извући је да разноврсност динарика највећа западније од тог подручја (Западна Украјина према Пољској, Румунији, Словачкој, ЈИ Мађарској).
2. Ако су Бастарни донели А2512 на Балкан онда би затупљеност и разноврстост исте требала бити у Македонији и Тракији.
На основу до сада тестираних (могућих и потврђених припадника А2512) припадници ове гране су најбројнији и најразноврснији на Југу Грчке (само један потврђен на Тасосу, сви остали доле и за једну ретку грану прилично разноврсно друштво).
Шпанци из ове гране колико сам разумео Берниа знају да су даљим пореклом Грци, на основу стабла подгране то се може претпоставити и за Јевреје.
Главна мистерија остаје постојање одвојене гране А2512 код Чуваша.
Остаје да се пронађе шта је карика која спаја Грке и Чуваше.
Ово горе је само тренутно стање, због непокривености одређених области (што са значајним, што са мали присуством Динарика) ситуација се може променити. Такође откривање нових СНП-ова који спајају одређене подгране може бацити ново светло на целу хаплогрупу, било је више таквих случајева.
Да би се утврдило порекло неке хаплогрупе треба почети са врха а онда ићи према дну.
Тај почетак је утврђивање присутности и бројчаности те хаплогрупе по разним етнографско-географским областима и групама. Затим њену разноврсност и старост сваке подгране у тој области, као и са којим суседним или даљим областима показују најближе везе, кад се десило раздвајење и сл.
Затим издвојити оне области у којима је хаплогрупа најразноврснија и најдуже присутна.
У сваку историску реконструкцију треба укључити и дешавања у току и након велике сеобе народа.
На пример долазак Бугара када Словени а вероватно и други напуштају Добруџу и данашљу Северну и Источну Бугарску померајући се на запад и југ. Плус касније етничке промене на истом подручју, досељавање Румуна и ширење одређених бугарских етнографских група са из централних и западних делова ка северу и истоку.
Руско-печењешки рат када се Словени из данашње Молдавије померају ка северу.
Словенско напуштање Јужне Украјине,померање ка Полесју и насељавање одређених делова Белорусије. Затим каснија реколонизација исто области од стране Царске Русије када је насељено највише Украјинаца, Руса, али и Румуна, Бугара, Срба, Немаца итд.
Има још много таквих примера и код Јужних и Западних Словена.
Свему овоме треба додати и унутрашње миграције у оквиру средњевековних и каснијих држава.
То што код Динарика постоји празнина од 3000 година од настанка до почетка наглог ширења даје простора за много теорија. Моје мишљење је како ће се временом и та празнима попунити, а како се пуни простор за теорије биће све ужи и ужи.