У неколико радова који се баве овом темом, пре свега из угла лингвистике, прочитао сам да палеобалканске и јерменски језик сврставају у једну подграну јер деле неке карактеристике које их издвајају од осталих индоевропских језика. Претпоставља се да су их наследили од неког неиндоевропског језика који је био у додиру само са овим језицима из породице индоевропских. Са друге стране анадолски језици на крајњем западу имају Мале Азије имају архаичније форме од источних анадолских језика. Уз то имају позајмљенице из старогрчког. Овде пре свега мислим на лувијски језик. Претпоставља се зато да су анадолски језици почели ширење са запада према истоку, а да је јерменски био само други талас у тој древној миграторној рути. Ти свакако боље пратиш лингвистичку страну ове теме, па бих волео да чујем твоје мишљење. Овај рад је изгледа показао да су се миграције дешавале у обрнутом смеру.
Нисам детаљније читао о анадолским језицима, осим оних генералних ствари да се њихов предак одвојио још из пре-протоиндоевропског језика (односно језичког претка протоиндоевропског језика) и да се састоје од хетитског, палајског, лувијског и лидијског језика. Неки ранији консензус за њих јесте био да су у Малу Азију дошли негде током енеолитског периода са подручја Балкана, а не преко Кавказа. За то су навођени чак и одређени археолошки докази (нпр. Дејвид Ентони у својој књизи "The Horse, the Wheel and the Language"). С друге стране, јерменски дефинитивно јесте дошао у Малу Азију са Балкана крајем бронзаног доба, јер би другачије тешко могле да се објасне многобројне језичке паралеле које има са грчким и са албанским језиком, односно његова припадност поменутом "палеобалканском Sprachbund-у", што би значило да су преци од сваког од поменутих језика одређени период провели у суседству које је касније у односу на заједнички протоиндоевропски период, где су међусобно размењивали утицаје а могуће су и позајмице из једног или више непознатих и несталих неиндоевропских језика Балкана. Да ли су Јермени конкретни потомци Фригијаца који су отишли најдаље на исток је питање и ту су мишљења научника сучељена, али дефинитивно стоји да им је исходиште било на Балкану. Ако је тачна констатација о већој архаичности лувијског у односу на остале анадолске језике то би могло ићи у прилог тези о њиховом доласку са Балкана, јер се лувијски говорио у западном делу Мале Азије, али и не мора, јер је у лингвистици позната ствар да ободни дијалекти или језици неке језичке групе знају да буду архаичнији у односу на центар који је иновативнији, што би онда значило да је лувијски био на периферији ширења анадолске групе језика, а не на њеном почетку.
Скорашње поруке