Аутор Тема: Занимљиви топоними  (Прочитано 59223 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #40 послато: Септембар 11, 2017, 04:31:47 поподне »
Љиг (Качер) - најранији запис топонима је из 17. века, у путопису Евлије Челебије, који је навео реку „Лиг“. Варошица је по реци и добила назив.

Нађох податак да се топоним Љиг, као жупа у оквиру угарске Мачванске бановине, помиње још 1247. године.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #41 послато: Септембар 11, 2017, 04:53:37 поподне »
Мургаш (Тамнава) - „Постоје називи села или заселака, пише Љуба Павловић, која опомињу на раније господаре тих области а што се тиче Мургаша претпоставља се да је тим просторима господарио некакав Мурга“. Постоји топоним Мургаш и у Црној Гори - врх (и катун) на Мокрој који одељује калудерску планину од Ругове, а и планина и село у Бугарској, као и село у Македонији. По свој прилици, у питању је влашки топоним. Мургаш је и назив за врсту птице. Мургасто (на македонском и бугарском - мургаво) значи и нешто тамно, потмуле сиво-мрке боје, или тамнопуто. Али, и овде се највероватније не ради о словенској речи, већ је она преузета из романо-влашког. У неким крајевима мургаш је назив за црни дуд. У Бачкој постоји род Мургашки, који имају предање о пореклу из Бугарске, и то из подручја планине Мургаш.

Да, у питању је источноромански топоним. У модерном румунском murg има значење "чиласт, мркосиве боје, алатаст, риђаст", али и "сумрак, залазак сунца, свитање". Реч нема јасну етимологију, доводили су је у везу са словенским "мрак" и са албанским "muk, mugu, murgu" са значењем "смеђ, таман, сумрак, залазак сунца". Линк ка етимологији речи (на румунском):

https://dexonline.ro/definitie/murg

Треба имати на уму да на албанском murg има још једно, шире познато значење, "монах" (murg је тоскијски, а mung гегијски облик), од латинског monachus. Постоји могућност да је реч добила горе наведена значења због мркосиве или смеђе одоре коју су носили монаси, и да је ту промену значења доживела истовремено и у источнороманском и у раноалбанском, али то је само претпоставка.
« Последња измена: Септембар 11, 2017, 04:56:58 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #42 послато: Септембар 11, 2017, 06:03:24 поподне »
Да, у питању је источноромански топоним. У модерном румунском murg има значење "чиласт, мркосиве боје, алатаст, риђаст", али и "сумрак, залазак сунца, свитање". Реч нема јасну етимологију, доводили су је у везу са словенским "мрак" и са албанским "muk, mugu, murgu" са значењем "смеђ, таман, сумрак, залазак сунца". Линк ка етимологији речи (на румунском):

https://dexonline.ro/definitie/murg

Треба имати на уму да на албанском murg има још једно, шире познато значење, "монах" (murg је тоскијски, а mung гегијски облик), од латинског monachus. Постоји могућност да је реч добила горе наведена значења због мркосиве или смеђе одоре коју су носили монаси, и да је ту промену значења доживела истовремено и у источнороманском и у раноалбанском, али то је само претпоставка.

Имa ceлo Mуpгa у Дpeници, пo кoмe Mуpгaнићи нoce пpeзимe.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #43 послато: Септембар 11, 2017, 09:12:07 поподне »
Имa ceлo Mуpгa у Дpeници, пo кoмe Mуpгaнићи нoce пpeзимe.

У Дреници постоји неколико топонима који би се могли везати за влашко (источнороманско) становништво. Изгледа да су ту имали неку већу концентрацију, а Вукановић наводи и неке српске родове из Дренице који знају за своје влашко порекло (нпр. Гвоздићи из Броћне). Такође постоје у Дреници и поарбанашени влашки родови...
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #44 послато: Септембар 12, 2017, 05:04:50 поподне »
Обајгора (испод Таре) - гора је јасна реч, а што се тиче прве речи у сложеници, нашао сам тумачења која говоре да је изведена од глагола бајати (дакле, била би нека обајана, зачарана гора) или пајати, или чак опијати или придева опојно (опајгора, како стоји и у Вуковом Рјечнику, било би нешто као опојна, мирисна гора.

Обреж (Јужни Срем, Расина, Стара Рашка, код Чачка) - за Расински Обреж код Варварина стоји: „По једном тумачењу село је добило име по томе што се налази „о брегу“, мада је уствари у равници. По другом је задржало име села одакле је већина досељеникца* а по трећем тумачењу што је ту извршено неко обрезивање“. Ни сремски Обреж није „о брегу“, па је тешко закључити да ови топоними имају везе са брегом. Могуће је да имају везе са Аварима (Обрима). Аналогно, нпр. Обровац. Ови остали би могли бити изведени од брега, место које је „о брегу“ - обреж(ина).

Огар (Јужни Срем) - под тим називом помиње се у дефтеру за Сремски санџак из 1570. године. Огар је назив за врсту ловачког пса (гонич, постоји позната раса пољски гонич - polski ogar), код нас преузет из мађарског. Истовремено, можда је топоним изведен од глагола горети, огорети или огаравити. Код нас у Војводини постоји и презиме Огар (србско).

Округлица (Власина и на још више места у Србији) - симпатичан назив. Тумачење је да се ради о округлој главици, брежуљку.

Орид (Шабачка Посавина), а ту је и Рид на Власини. Сами Ориђани кажу да назив њиховог села долази од македонског Охрида одакле су се доселили најранији досељеници Цинцари, те су понели и завичајни топоним. Македонски Охрид добио је име по положају „о хриди“ (полуострву) у језеру. Власински топоним Рид, такође долази од речи хрид, од хриди у Власинском језеру.

Орља Глава (код Краљева), и још много лепих орловских топонима, нпр. у Црној Гори Орја Лука, Орлов Крш итд.

Топоними са основом „остро“: Остра (Чачак), Острвица (развалина старе тврђаве на Руднику), Остриковац (Ћуприја), Островица (код Ниша, на Пештеру), Острозуб (Црна Трава), Остружница (код Београда), Острц (Власотинце), такође и врх Острило на Пештеру, у Црној Гори Манастир Острог, Остро и Заостро (код Берана), Заострог (Улцињ), и још многи у целом словенском свету - придев „остро“ има значење голог, кршевитог, истакнутог врха на некој планини. Отуд и топоними са овом основом углавном се налазе у таквом крајолику.
Неки топоними могу бити изведени и од речи острво.
Рудничка Острвица је тврђава која се први пут помиње 1320-их. Занимљива је прича о велможу Николи Зојићу, побуњенику против младог деспота Стефана, који се ту затворио, а од смакнућа спасао тако што се у Острвици замонашио, те је тако избегао гнев деспотов.
Другачије тумачење налазим за топоним Острог: „Острог је опкоп, табор, тврђава, као географски термин значи место на коме се налазио или се налази острог“ (Звездана Павловић - „Ороними Србије“). Судећи према крајолику и стени у којој се налази Манастир Острог, мени се ипак прихватљивијом чини она верзија о кршу и голети.
Заостро код Берана назив је добило по полажају иза врха Остро - за Остро.
Остружница је могла име добити по остругама - бобичастом воћу (дивља купина).


Отањ (Ужичка Црна Гора) - ?  у записима турског путописца Евлије Челебије, који је кроз овај златиборски крај прошао 1660-их, ово село је записано као Ho(u)tan.

Оцка Гора (код Прибоја) - има ли везе са Хотима (Хотска Гора)? Имамо Оцку Гору и у Морачи у Црној Гори, која је добила назив јер су на њој некада катуновали Хоти.

Очка Гора (Златибор) - вероватно од „око“, планинско језеро или извор око кога се направи језерце. Нема везе са Хотима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #45 послато: Септембар 12, 2017, 05:16:07 поподне »
Обајгора (испод Таре) - гора је јасна реч, а што се тиче прве речи у сложеници, нашао сам тумачења која говоре да је изведена од глагола бајати (дакле, била би нека обајана, зачарана гора) или пајати, или чак опијати или придева опојно (опајгора, како стоји и у Вуковом Рјечнику, било би нешто као опојна, мирисна гора.

Буквално исти топоним, само без почетног "о", се налази у Копаоничкој Шаљи (Бајгора), и представља прво село које су Шаљани у 18. веку "заузели", и одакле су почели да се шире по јужном Копаонику и потискују српско становништво. Ивановић у "Задужбинама Косова" наводи да је ранији назив био Бела Гора, али ово је изгледа само домишљање, и Небова претпоставка је ближа истини, јер овај топоним, у потпуно истом облику (Бајгора), сам пронашао да се јавља на више места у Русији:

http://www.geonames.org/search.html?q=baygora&country=
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #46 послато: Септембар 12, 2017, 05:43:54 поподне »
Буквално исти топоним, само без почетног "о", се налази у Копаоничкој Шаљи (Бајгора), и представља прво село које су Шаљани у 18. веку "заузели", и одакле су почели да се шире по јужном Копаонику и потискују српско становништво. Ивановић у "Задужбинама Косова" наводи да је ранији назив био Бела Гора, али ово је изгледа само домишљање, и Небова претпоставка је ближа истини, јер овај топоним, у потпуно истом облику (Бајгора), сам пронашао да се јавља на више места у Русији:

http://www.geonames.org/search.html?q=baygora&country=

Нaши cтapи cу je упpaвo тaкo нaзивaли-Бajнa Гopa

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #47 послато: Септембар 18, 2017, 08:42:13 поподне »
Близанци:

На речици Дервенти, на локалитету Близанци (постоји и истоимени извор) код Севојна, стоји стари камени мост, за који народ сматра да је из римског доба. Мост је био део некадашњег цариградског друма, који је данас напуштен и зарастао у растиње.

У средњем веку, овде је био трг на који су долазили трговци чак са Косова, из Босне, Дубровника.

Према предању, локалитет се назива Близанци, јер су га градили двојица браће близанаца, римских поданика из ових крајева, који су били познати неимари. Прво ми падају на памет браћа близанци неимари, свети мученици Флор (Florus) и Лавр (Laurus), које Црква празнује 31 / 18. августа.

http://www.politika.rs/scc/clanak/375099/Livac-Bore-i-rimski-most

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A4%D0%BB%D0%BE%D1%80_%D0%B8_%D0%9B%D0%B0%D0%B2%D1%80

Мост се налази на средокраћи између села такође сликовитих назива: Збојштица и Поточање.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #48 послато: Септембар 19, 2017, 04:48:42 поподне »
Паклештица (Пирот) - иако би се на први поглед овај топоним могао повезати са паклом, овде се заправо ради о изобличеном старом називу. Наиме у дефтеру за Пиротски кадилук из 1580/81. године, ово село је уписано као Поклиште. Поклиште је и планински врх изнад Бродарева, као и село на североистоку Македоније, што указује на највероватније словенско порекло овог топонима.

Паскашија (Димитровград - Царибродско Горње Понишавље) - посед неког Паскаша. Име Паскаш није било ретко крајем средњег века, па и у 16. веку (има га у дефтерима), и највероватније је влашког порекла. Под тим називом, село је пописано од Турака 1576/77. године. Вероватно је село понело назив по сеоскм кнезу. А можда по кнезу Паскачу, који је у 14. веку управљао облашћу код Криве Паланке у Македонији. Његов портрет и жене му Озре, налазе се у цркви Светог Николе у селу такође занимљивог назива - Псача. Презиме Паскаш постоји у Лици.

Пачарађа (Косаница, а и у Црној Гори, у Љуботињу у Ријечкој нахији) - Ердељановић („Стара Црна Гора“) сматра да је овај топоним србског порекла, мени више звучи албански. Можда Николавук има неко објашњење за овај топоним? Такође и за презиме Пачариз. Што се тиче љуботињског Пачарађа, његов средњевековни (14. век) облик је - ПачЬрадЬ.

Паштрић (код Мионице), раније Паштрићи - „За име селу везана су ова два народна тумачења: 1. Једни држе да је име селу донела прва породица досељена из Паштровића у Далмацији (тачније из црногорског приморја), па је од имена Паштровићи дошло скраћено име Паштрићи. 2. Други држе да је име селу дошло од села Паштрића, које се налази и скадарској кази, на реци Дриму и да га је донела најстарија породица у селу, која се доселила из тога места“. Додајем да топоним може имати везе и са плaнином Паштрик у Ђаковичкој Малесији. У Дечанској хрисовуљи (око 1331) Паштрик је записан као ПЬстрЬц. Можда од старословенског пЬстрЬ - шарен.

Пилатовићи (Доње Драгачево) - „Да ли је овде увек постојало насеље под именом Пилатовићи, нико не уме казати“. (Ердељановић). Јасна је етимологија топонима, али није познато по ком Пилату или по ком братству Пилатовића је село понело такав назив. У недостатку бољих одговора, можда би то могли бити власи Пилатовци из Опутне Рудине у источној Херцеговини. Катун / братство / племе је, према предању, име добило по свом старешини бану Пилату, који је живео у 15. и почетком 16. века. Пилатовци се помињу још у првој половини 15. века (1430), што указује да им бан Пилат (савременик и зет Ивана Црнојевића) не може бити родоначелник. Пилатовци по свој прилици име дугују неком ранијем Пилату, а бан би могао бити његов потомак и наследник имена и главарства. Комненићи из Пилатоваца, који се рачунају у праве Пилатовце, за себе кажу да су у Херцеговину дошли „из Влашке“. Постоји и један врх Пилатовица на Копаонику.
Праисторијска некропола на подручју Пилатовића: http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=615

Поганово (насеље и манастир у близини Димитровграда) - на месту данашњег Манастира Светог Јована Богослова код Поганова, постојао је србски манастир још пре 1130. године, који је вероватно страдао у неком ратном окршају или је запустео. Нови манастир подиже Константин Дејановић Драгаш 1395. године, који је одлично очуван захваљујући неприступачности. Сам топоним можда указује да су некада у том крају (или селу) живели пагани. Имењак Шекулару?

Поникве (код Ужица, у Браничеву, код Чајнича, итд) - топоним који постоји и код других словенских народа (у Словенији, Хрватској, Босни). Пониква је облик крашког рељефа (вртача).

Поскурице (код Крагујевца) - „Мештани причају да је селу дошло име отуда што су њихови преци донели први хлеб за поскурицу, када је подигнута дивостинска црква (манастир). Игуман их је, веле, питао из ког су места и посаветовао их да то име (не зна се које) замене данашњим за вечиту успомену на прву манастирску поскурицу – Поскурице“. Поскура (грч.), синоним за просфору, нафору - колач (хлеб) који се користи на Светој Литургији за припрему Часних дарова.
« Последња измена: Септембар 19, 2017, 09:17:06 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #49 послато: Септембар 21, 2017, 02:32:22 поподне »
Пачарађа (Косаница, а и у Црној Гори, у Љуботињу у Ријечкој нахији) - Ердељановић („Стара Црна Гора“) сматра да је овај топоним србског порекла, мени више звучи албански. Можда Николавук има неко објашњење за овај топоним? Такође и за презиме Пачариз. Што се тиче љуботињског Пачарађа, његов средњевековни (14. век) облик је - ПачЬрадЬ.

Пилатовићи (Доње Драгачево) - „Да ли је овде увек постојало насеље под именом Пилатовићи, нико не уме казати“. (Ердељановић). Јасна је етимологија топонима, али није познато по ком Пилату или по ком братству Пилатовића је село понело такав назив. У недостатку бољих одговора, можда би то могли бити власи Пилатовци из Опутне Рудине у источној Херцеговини. Катун / братство / племе је, према предању, име добило по свом старешини бану Пилату, који је живео у 15. и почетком 16. века. Пилатовци се помињу још у првој половини 15. века (1430), што указује да им бан Пилат (савременик и зет Ивана Црнојевића) не може бити родоначелник. Пилатовци по свој прилици име дугују неком ранијем Пилату, а бан би могао бити његов потомак и наследник имена и главарства. Комненићи из Пилатоваца, који се рачунају у праве Пилатовце, за себе кажу да су у Херцеговину дошли „из Влашке“. Постоји и један врх Пилатовица на Копаонику.
Праисторијска некропола на подручју Пилатовића: http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=615

Пачариз је турцизам пореклом из персијског језика, има значење "штета, квар":

pačariz, u značenju šteta, kvar, ("Ima Dmitar četrdeset sluga, te Turcima pačariza gradi; On razbija hane i dućane")
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1591.0;wap2

Пачарађа ми с друге стране више делује као влашки а не топоним арбанашког порекла; помиње се у попису 1444-1446. са 20 становника, под овим именом. Ипак, најпре ће бити да је у питању старословенски топоним током времена искривљен у данашњи облик.

Најзначајнији археолошки објекат истражен у Пилатовићима је велика кнежевска хумка с краја 6. и почетка 5. века п.н.е. Материјална култура пронађена у њој се може повезати са гласиначком културом (племена Аутаријата и Илира у ужем смислу) и централнобалканско-србијанским комплексом старијег гвозденог доба (углавном се повезује са Трибалима).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #50 послато: Септембар 22, 2017, 12:20:31 пре подне »
Идем азбучним редом:

Ба (испод Рајца) - веројатно од њем. Bach-поток.

Балчак (Прокупље) - балчак је турска реч која се употребљава у Маћедонији и по југоистоку; значи рукохват или онај дел за који држиш мач.

Белогош (Прокупље) - веројатно од белогост

Бериловац (Пирот), Балта Бериловац (Књажевац) - назив од личног имена Берило; наставак -вац код наших топонима потиче од старосрбске речи „вас“ - село, дакле Берила вас - Берилово село (вероватно је Берило био неки сеоски кнез, те је село у неком попису по њему уписано с његовим именом).

Многа села у Поморављу називају се на -овац (нпр. Петловац) као што у Бугарској на -ово (Петлово). То је језичка тежња и нема везе са старим називом за село - вас.

Бечмен (код Сурчина) - неки турцизам? Није турска реч, но корен ваља поискат у мађарском. Обрати пажњу на топониме Беч, Бечеј. Одатле и Becsmen.

Бзеница (Александровац) - од баз (г. бза, д. бзу) - стари назив за базгу.

Биоска (код Ужица) - од старејшега Белска.

Блазнава (код Тополе) - од старосрбске и старословенске речи (са)блазањ - искушење, грех. Одатле је и глагол саблазнити - сатворити грешку по какову искушењу.

Бован (Крушевац) - топоним који указује на некадашње место прехришћанских обреда: старословенски Блъванъ - идол, кумир; топонима ове основе има посвуда код Јужних Словена; међу њих спадају и села под називом Боан у Ускоцима и Бјелопавлићима.
Не вјерујем да бован има везе с речју балван, но могу рећи нешто о самој речи "балван". Балван је обарскога или бугаротурскога огурскога језика. Погрешно је уверење да су се Словени икада клањали балванима, но су се њима означавала словенска гробља. Након спаљења мртваца, пепео се стављао у грн, а грн се укопавао у земљу с разним накитом, ножевима и личним стварима мртваца, те се нада тем забивао у земљу невелик балван или кол с малим кровићем на врху. На том месту је се на задушнице сакупљала родбина и постављала тризну, како и данас творе наше старејше удовице, те доносе на тај дан што сладкиша, што јаја, што шљивовице. А то су касније свештеници протумачили, како се словени клањају балванима и принесе им храну. А јоште понегде у селима Русије да се видети такове балване.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #51 послато: Септембар 22, 2017, 11:20:05 поподне »
За Бован си можда у праву.

У раду "Ороними Србије", Звездана Павловић пише да Бован долази од „геог. терм. балван ,греда, стена, каменито узвишење... Уз терм. балван јављају се и варијанте балван, баван, бован и бобан. Сви они учествују у номинацији узвишења, брда, планина“. Тако и „Бобањ, Бован, Боване“, итд.

Међутим:

„Сви словенски изрази за ознаку идола туђински су, делимично источнога порекла: кумир, кап или капиште и балван који се код Срба у старим повељама јавља као назив за делове земљишта, као име села (Бован у Црној Гори, код Стоца, Вишеграда и Крушевца) и као име тврђаве (Болван сада Бован код Алексинца).“

(„Историја Срба“ – Јиречек / Радонић)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #52 послато: Септембар 22, 2017, 11:25:29 поподне »
Што се тиче наставака -вац -вци, -вица, прочитао сам у више радова (нпр. код Пешикана, Ломе, итд) да ове наставке изводе од старосрбског "вас"  (вЬсЬ) - село, тако нпр:

Горажда ВЬсЬ - Гораждевац
Глуха ВЬсЬ - Глухавица
Накл ВЬсЬ - Наглавци
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #53 послато: Септембар 24, 2017, 02:55:52 пре подне »
Што се тиче наставака -вац -вци, -вица, прочитао сам у више радова (нпр. код Пешикана, Ломе, итд) да ове наставке изводе од старосрбског "вас"  (вЬсЬ) - село, тако нпр:

Горажда ВЬсЬ - Гораждевац
Глуха ВЬсЬ - Глухавица
Накл ВЬсЬ - Наглавци

Ако то тако стоји у њеколиких работах, ондар то значи само да заредом наводе једну те исту заблуду.
Зашто је то заблуда?
1. Речи ваља разложити по правилом речеобразовања. Не постоји наставак -вац, -вица, но само корен-ов-ац, корен-ов-ица, корен-ов-ице, корен-ин-ац, корен-ац...
У предложеном случају најмањши звуковни спој (морфем) носећиј смисално значење су наставци -ац, -ица, -це, који присаједињен корену речи, најчесће придеву,  твори од њега именицу с том особином коју носи придев:
нем-ац (онај који је нем), стар-ац (онај који је стар), мудр-ац (онај који је мудар); сходно тому нем-ица, стар-ица, мудр-ица
или глаголу, творећи вршитеља дејства које изражава глагол:
куп-ац (онај који купује), кос-ац (онај који коси), жнац (онај који жне), пис-ац (онај који пише)

Што се тиче називања мест у словенских језик уочава се правилност, да се места називају по оснивачу с типично словенскими наставки припадности
-ов, -ова, -ово; (Псков (град), Аспарухово (место, село), Ваљево, Панчево, Смедерево)
-ев, -ева, -ево; (Кијев (град))
-ин, -ина, -ино; (Дивин (град), Дечин, Пушкино)
-ск, -ски, -ска, -ско; (Минск, Брянск, Гдањск, Брдско > Брчко)

Поготово насеља и села, која су позната по њекој особини или природној појави у том месту, добивају наставак -ац, -ица, -ец
Теплице (чеш.), Топлице (срб.), Градец,

На србском простору мало је градов и насељ која се кончају само на -ов или -ово, но се на њих воли насадати -ац, -ица.
Град којега је основао Милан није само Миланов него Милановац, а град Крагуја је Крагујевац, а Алексин град је Алексинац.
Оваково називање мест није последица њеких звуковних сажимања (контракција) него сасвим нормална појава. Ово је подкрепљено чињеницом да и остали Словени на исти начин творе називе мест, и-ако у њих реч вес или веснице није исчезла. Тако они имају села која се називају нпр. Маријина вес, но имају и села која се називају Маријинице и једно није настало од другога.
« Последња измена: Септембар 24, 2017, 02:58:39 пре подне сунце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #54 послато: Септембар 24, 2017, 09:14:35 пре подне »
Ако то тако стоји у њеколиких работах, ондар то значи само да заредом наводе једну те исту заблуду.
Зашто је то заблуда?
1. Речи ваља разложити по правилом речеобразовања. Не постоји наставак -вац, -вица, но само корен-ов-ац, корен-ов-ица, корен-ов-ице, корен-ин-ац, корен-ац...
У предложеном случају најмањши звуковни спој (морфем) носећиј смисално значење су наставци -ац, -ица, -це, који присаједињен корену речи, најчесће придеву,  твори од њега именицу с том особином коју носи придев:
нем-ац (онај који је нем), стар-ац (онај који је стар), мудр-ац (онај који је мудар); сходно тому нем-ица, стар-ица, мудр-ица
или глаголу, творећи вршитеља дејства које изражава глагол:
куп-ац (онај који купује), кос-ац (онај који коси), жнац (онај који жне), пис-ац (онај који пише)

Што се тиче називања мест у словенских језик уочава се правилност, да се места називају по оснивачу с типично словенскими наставки припадности
-ов, -ова, -ово; (Псков (град), Аспарухово (место, село), Ваљево, Панчево, Смедерево)
-ев, -ева, -ево; (Кијев (град))
-ин, -ина, -ино; (Дивин (град), Дечин, Пушкино)
-ск, -ски, -ска, -ско; (Минск, Брянск, Гдањск, Брдско > Брчко)

Поготово насеља и села, која су позната по њекој особини или природној појави у том месту, добивају наставак -ац, -ица, -ец
Теплице (чеш.), Топлице (срб.), Градец,

На србском простору мало је градов и насељ која се кончају само на -ов или -ово, но се на њих воли насадати -ац, -ица.
Град којега је основао Милан није само Миланов него Милановац, а град Крагуја је Крагујевац, а Алексин град је Алексинац.
Оваково називање мест није последица њеких звуковних сажимања (контракција) него сасвим нормална појава. Ово је подкрепљено чињеницом да и остали Словени на исти начин творе називе мест, и-ако у њих реч вес или веснице није исчезла. Тако они имају села која се називају нпр. Маријина вес, но имају и села која се називају Маријинице и једно није настало од другога.

Није заблуда, јер управо су облици Глуха вьс и Горажда вьс посведочени у средњовековним српским писаним врелима, а нису само домишљање и реконструкција. Глуха вьс се спомиње, између осталог, у Бањској хрисовуљи, Дечанској хрисовуљи, Сопоћанском поменику, док се Горажда вьс помиње у Жичким повељама око 1220; та два топонима представљају данашњу Глухавицу код Новог Пазара и Гораждевац код Пећи.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #55 послато: Септембар 25, 2017, 01:16:55 пре подне »
Није заблуда, јер управо су облици Глуха вьс и Горажда вьс посведочени у средњовековним српским писаним врелима, а нису само домишљање и реконструкција. Глуха вьс се спомиње, између осталог, у Бањској хрисовуљи, Дечанској хрисовуљи, Сопоћанском поменику, док се Горажда вьс помиње у Жичким повељама око 1220; та два топонима представљају данашњу Глухавицу код Новог Пазара и Гораждевац код Пећи.

Да, заиста се спимиње тамо "глоуха вьсь", но већ 1396 као "Глоухавица". Из овога се паке не треба рассудити, да "се наставци -вац, -вица" изводе из речи "вьсь", но само, да је ово село у одређеном добу претрпело преиначење назива или имало двојако назвање, што само по себи није редка појава. Ја само тврдим, да се не може из једнога изма (изузетка) закључити к правилу, то јест рећи да места на -овац, -евац, -овица, -евица воде порекло од старе речи "вас" у обћем.
Правило је да не постоје морфеме -вац, -вица, но се се ради о морфемном комплексу корен-ов-ац, корен-ов-ица, јере се он прожима кроз цео словенски свет, ако је потребно наводити и кроз саму више поменуту хрисовуљу - Белоглавац, Бобојевац, Бограновац, Брбовац итд. Ваља рећи, да је "-ов-ац" образовање правило, но да понеки -овац или -овица настао преиначавањем из "вас". Било би добро, ако се можемо овако усагласити.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #56 послато: Септембар 25, 2017, 01:29:59 пре подне »
Да, заиста се спимиње тамо "глоуха вьсь", но већ 1396 као "Глоухавица". Из овога се паке не треба рассудити, да "се наставци -вац, -вица" изводе из речи "вьсь", но само, да је ово село у одређеном добу претрпело преиначење назива или имало двојако назвање, што само по себи није редка појава. Ја само тврдим, да се не може из једнога изма (изузетка) закључити к правилу, то јест рећи да места на -овац, -евац, -овица, -евица воде порекло од старе речи "вас" у обћем.
Правило је да не постоје морфеме -вац, -вица, но се се ради о морфемном комплексу корен-ов-ац, корен-ов-ица, јере се он прожима кроз цео словенски свет, ако је потребно наводити и кроз саму више поменуту хрисовуљу - Белоглавац, Бобојевац, Бограновац, Брбовац итд. Ваља рећи, да је "-ов-ац" образовање правило, но да понеки -овац или -овица настао преиначавањем из "вас". Било би добро, ако се можемо овако усагласити.

Може се рећи да је "-ов-ац" образовање чешће, али тамо где имамо у писаним изворима посведочено присуство појма "вьсь" то не треба пренебрегнути. Сваки случај треба разматрати засебно како не би дошло до погрешних генерализација, свакако.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #57 послато: Септембар 26, 2017, 03:46:47 поподне »
Правошево (Стари Влах) - веома стар топоним (13. век), свакако од старог србског имена Правош. Среће се и у облику - Правошева, који имамо и код места и манастира Милешева, а у чијој је близини Правошево.

Превешт (Левач) - насеље и некадашња тврђава. Помиње се у турском дефтеру из 1595/96. Занимљиво је да су га Аустријанци у једном документу из 18. века записали као - Privesich.

Прешево - помиње се још 1381. године, у повељи Константина Дејановића Хиландару, као жупа и насеље. По неким мишљењима (Јаворка Маринковић - „Микротопонимија бујановачког и прешевског краја“) долази од личног имена Преш(а), што може бити скраћено име или надимак од неког другог имена (попут Предислав).

Привина Глава (Фрушка Гора) - село и манастир, назив манастира (посвећеног Сабору светих арханђела) потиче од његовог задужбинара, властелина Прибе (вероватно од старог имена Прибац), који је засновао манастир у 12. веку, а село је засновано касније као манастирски прњавор. Од изворног Прибина Глава, временом је дошло до изобличења у Привина. Међутим, и народ има своју верзију: „Старији људи из овог места причају да су чули да је деспот Србије Вук Бранковић дао не малу суму новца за градњу ове цркве и манастира. Требало је да буде главни у Срему, којим је тада Бранковић владао, будући да је био православни и он, и његови претходници, и наследници. Пошто су градитељи с новцем побегли, лопови су их на нареченом месту убили. По томе је место названо Привина Глава, тј. пребијена глава“. Ову причу записао је опат Бонини 1702. године. (податак са странице Епархије Сремске)

Пријевор (код Чачка, у Боки, Грбљу, Босни, Херцеговини, код Дубровника, на Мљету, и др), као и Пријеворац (источна Босна) - реч пријевор значи чвор, чвориште, а у географији требало би да означава део неке узвисине где је најлакше прећи (превој).

Пријездић (Ваљевска Подгорина) - највероватније према презимену неког старијег становништва, а изведено од личног имена Пријезда. За ово ретко име знамо из наше епике, премда и данас се може наћи неки Србин са овим именом. Чувени војвода Пријезда се везује за одбрану града Сталаћа и јуначку погибију у кули, са верном му женом. Да ли су војвода Пријезда и Тодор од Сталаћа, по коме се кула у Сталаћу назива, иста личност? Неких поузданих доказа о његовом (њиховом) постојању и правом имену - нема. У сваком случају, приликом освајања Сталаћа 1413. године, већина бранилаца се током битке предала, само је један војсковођа, властелин деспота Стефана незнаног имена, одбио да се преда, затворио се у донжон кулу тврђаве и тамо изгорео у ватри коју су нападачи запалили, што је записао Константин Философ. Што се етимологије самог имена Пријезда тиче, на први поглед лако је извести закључак да је име изведено од предлога и глагола „јездити“ (као што на први поглед име Немања долази од глагола „немати“). Међутим, има ли ово име можда другачије порекло? Недавно смо на теми о старим племенима у Црној Гори помињали једног Пријезду (Приѥзда) у Дечанској повељи.

Прогар (Јужни Срем) - село је засновано 1521. године, од избеглица из околине Београда, који су се склонили преко Саве испред турске војске. Према сеоском предању, назив села настао је тако што су при досељењу затекли спаљено старо село.

Прхово (Јужни Срем, као и у Босни, Далмацији) - сремско Прхово помиње се под овим називом још 1403. године. Вероватно и место на супротној обали Саве, Прово, има исту етимологију, с тим што се глас Х временом изгубио (Пр'ово). У повељи деспота Ђурђа Бранковића из 1428/29. године, којом се великом челнику Радичу Поступовићу потврђује посед, између осталих села, помиње се и ПрЬхово у Мачви, што би требало да је данашње село Прово. Данашње село Александровац у Браничеву се до 1883. године звало Прхово или Прово. Насеља су вероватно назив добила по личном имену Прх, а корен речи неки аутори тумаче као особину живахне, покретљиве особе. Истог порекла је глагол - прхнути. Други име Прх тумаче као скраћеницу од неког дужег имена (нпр. Првослав).

Пусто Шилово (Јабланица) - помиње се под овим називом 1516. године. Можда Војиненад зна нешто о пореклу овог топонима, мислим то је његов крај  ;)

Пустовлах (Стара Рашка) - према предању на месту овог села постојало је неко древно село које је потпуно запустело у ратовима крајем 17. и првој половини 18. века, те је по томе добило онај придев „пусто“. А зашто баш Пустовлах? С обзиром да је село и данас насељено Србима, могуће је да су их тако прозвали суседи исламске вероисповести (Срби = Власи).

Пшаник (Драгачево, као и на Тари) - драгачевски Пшаник је у турском дефтеру из 1476. године записам као Имшаник, па Лома овај топоним изводи из речи - мъшанЬ, од мъхЬ - маховина. Неки сматрају да реч није словенског порекла (Корићанац - „Надибар“), а неки је изводе из речи - пшеница.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #58 послато: Септембар 26, 2017, 05:28:21 поподне »
Прхово (Јужни Срем, као и у Босни, Далмацији) - сремско Прхово помиње се под овим називом још 1403. године. Вероватно и место на супротној обали Саве, Прово, има исту етимологију, с тим што се глас Х временом изгубио (Пр'ово). У повељи деспота Ђурђа Бранковића из 1428/29. године, којом се великом челнику Радичу Поступовићу потврђује посед, између осталих села, помиње се и ПрЬхово у Мачви, што би требало да је данашње село Прово. Данашње село Александровац у Браничеву се до 1883. године звало Прхово или Прово. Насеља су вероватно назив добила по личном имену Прх, а корен речи неки аутори тумаче као особину живахне, покретљиве особе. Истог порекла је глагол - прхнути. Други име Прх тумаче као скраћеницу од неког дужег имена (нпр. Првослав).

Ја сам пронашао да је етимологија овог топонима везана за лесне карактеристике земљишта на коме је село засновано (прах). Постоји и Прахово код Неготина, на Дунаву. С обзиром да се села са овим називом углавном налазе близу река, делује могућно да су по томе добила име.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #59 послато: Октобар 23, 2017, 01:19:53 поподне »
Рагодеш (Пирот) - ?

Раденка (Кучево)

Радобуђа (Ариље)


Радовање (Велика Плана) - иако кад се прочита и не чује наглашавање при изговору овог топонима, може да делује да се ради о именици изведеној од речи радост, односно глагола радовати се, заправо је изведено од личног имена Радован (као - Радованово), а нагласак при изговору је на другом слогу.


Радуховце (Пештер) - у средњем веку код нас се може наћи лично име Радух, што је упрошћено од Радодух.


Рађевина, Рађево Село - од личног имена са основом рад-.


Расовача (Топлица) - звучи као нека врста ракије, али корен је из личног имена Хрс: у турском попису области Вука Бранковића из 1455. године, ово место је записано као Хрсовци (или Хрсовце). Ово име налазимо и у средњевековним Његушима, једног од тројице родоначелника Залажана: браћа Хрс, Гач и Друг.


Раутово (Ниш) - Раут, немачко име? У Црној Гори постоје два рода са презименом Раут - једни су на Његушима (из братства Раичевића), а други у Кртолима (из братства Дабчевића). Презиме Раут постоји код многих народа, а занимљиво је да се у Индији више од 1,2 милиона људи овако презива. Од европских народа, презиме Раут је најзаступљеније код Немаца, Руса, Пољака, Британаца, Француза и Румуна, а има га и међу Чесима и Белорусима.
http://forebears.io/sh/surnames/raut

Што се тиче немачке варијанте, raut би требало да значи - груб.
Имамо Раут и као турско име, Раут-паша крајем 19. века.
Упадљиво је присуство овог презимена код готово свих словенских народа.


Ргаје (Топлица) - село и средњевековна тврђава на истоименом брду код Прокупља. „Лексеме: хрга, хрг, рг, рга користе се у говору и са променом консонанта х– у в- и к–.· врг, крга... У Србији је присутна варијанта без х–, рг, рга ,дрвено корито из кога се поје свиње и друге животиње, ргањ, пресечена тиква којом се захватавода. Ради изгледа и облика који има посуда, њено име се употребљава као назив за издубљено,улегнуто земљиште, за одређену врсту вртача“ (Звездана Павловић „Ороними Србије“).


Рготина (Зајечар) - „Причају да је Рготина добила име по човеку који ју је први заселио. Он је дошао, веле, после друге сеобе из Старе Србије у Аустроугарску, где је боравећи чуо и научио неке немачке речи, као „ер гот“ (Herr Got), па је то овде, као узречицу употребљавао (  ::) ). Мештани га због тога прозову деда Јергота, а по њему је и село названо Рготина. Његови потомци се и данас зову Ргоћанчићи. По другој теорији назив овог села дошао је од имена неког старог грчког града Аргоса, који се налазио више села Рготина, на брду Крива Коса“.
У дефтеру из 1560. године, ово село је записано као Хрготин, што указује да је топоним изведен од личног имена Хргота (паралела: Негота - Неготин).


Ргоште (Књажевац) - од старијег топонима са наставком -гостъ. Можда сажимањем од Радогоште. Лома наводи паралелу са руским топонимима Оргощ и Рогощ, као и Оргост у Призренској Гори.
На подручју Ргошта нађени су археолошки остаци из праисторије, старог и средњег века, што указује на континуитет живота на том подручју, свакако због лековите термалне воде:
https://vanjabor.wordpress.com/2009/08/06/otkriveno-nalaziste-iz-praistorije-u-selu-rgoste-kod-knjazevca/


Рдово (Грделичка клисура) - с обзиром да се село налази на гребену изнад Радовске реке, могло би се закључити да је до необичног назива Рдово дошло губљењем самогласника „а“ у првом слогу, те да је ранији назив Радово.
« Последња измена: Октобар 23, 2017, 01:25:08 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"