Аутор Тема: Истраживање породичног поријекла  (Прочитано 54349 пута)

Ван мреже galetin

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #20 послато: Октобар 07, 2015, 03:51:30 поподне »
moje prezime je Galetin,slava DJURDJEVDAN,a ima ovde u Somboru porodica koje slave sv JOVANA  ..da li mi neko moze pomoci oko rodoslova....unapred hvala...PS..navodno nodimo poreklo iz hercegovine,ustvari granica izmedju crne gore i hercegovine...pozdrav

Ван мреже galetin

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #21 послато: Октобар 07, 2015, 03:52:22 поподне »
Moje prezime je Galetin,slava DJURDJEVDAN,a ima ovde u Somboru porodicaGaletin, koje slave sv JOVANA  ..da li mi neko moze pomoci oko rodoslova....unapred hvala...PS..navodno nodimo poreklo iz hercegovine,ustvari granica izmedju crne gore i hercegovine...pozdrav

Ван мреже Valachorum

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 93
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #22 послато: Јануар 05, 2016, 07:14:52 поподне »
Ово је моје искуство у вези истраживања поријекла породице и вјерујем да може користити људима који тек почињу да се баве истраживањем породичног поријекла, посебно онима поријеклом са простора бивше Војне крајине.


Поријеклом сам са простора бивше Војне крајине, а за родословље сам се заинтересовао са неких 13-14 година (прије свега због тога што сам се након рата у Хрватској затекао у граду у коме наше презиме готово није ни постојало).

Моје истраживање је ишло отприлике овако:
- прича са најстаријим представником наше куће (прича о нашој директној линији, предања о нашем роду)
- обилазак сеоског гробља
- проучавање црквених књига (које године су почеле да се воде у нашем крају, која је најстарија сачувана црквена књига, гдје се налазе сачуване црквене књиге)
- преглед историјских извора везаних за наш крај (потрага за најстаријим писаним поменом нашег презимена у том крају, правци миграција према нашем крају)
- састављање родословног стабла
- генетско тестирање Y хромозома (преноси се са оца на сина)

Укратко, на основу историјских извора успио сам утврдити нашу директну линију до неке 1810. године (на основу предања до 1750. године), први помен нашег презимена у нашем крају (1768. година), као и правац миграција, док сам генетским тестирањем успио утврдити којој хаплогрупи припадам и које су нам породице сродне по мушкој линији у задњих 500-1200 година (на основу тих других породица дошао сам до закључка да је наш род боравио на простору Црне Горе или Херцеговине у XV вијеку, након чега је преко Босне доспио на просторе Војне крајине, што се поклапа са породичним предањем).


Позивам и остале чланова форума да овдје подијеле своја искуства, како бисмо помогли и дали неке смјернице људима који тек почињу да се баве истраживањем породичног поријекла.

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #23 послато: Јануар 05, 2016, 10:23:26 поподне »
Petar je lepo nabrojio metode istraživanja koje je koristio i njima je teško dodati još koji. Eventualno bih dodao forume koji se mogu naći na internetu gde sam dosta toga naučio, i bio upućivan u kom pravcu da istražujem.
Kod mene se istraživanje manje zasnivalo na matičnim knjigama a najviše na pričama starijih, pre svega bake i dede koji su, hvala bogu, poživeli do vremena u kom je unuk mogao da shvati vrednost njihovih priča. Dosta toga sam zapisao. Po majčinoj strani imam utvrđeno poreklo i po muškim i po ženskim linijama do sredine 19 veka, dok su podaci za očevu liniju nešto oskudniji i sežu do kraja 19 veka. Neke informacije dobili smo iz zemljišnih knjiga kad smo pravno regulisali imovinu u Hrvatskoj. Sticajem okolnosti sačuvali smo i najveći broj ličnih dokumenata od kraja II sv rata do perioda rata, što mi je veoma olakšalo sakupljanje informacija van golih geneoloških podataka i omgućilo da sastavim priču o njihovim životima u tom periodu. Nekima bi verovatno pomogao obilazak arhiva, što lokalnih što državnih. Neke zbirke su još neobrađene, ali neki izvori, možda i slučajni, mogu biti zlatni rudnik podataka. Ako su se preci bavili zanatom ili trgovinom moguće je čak pronaći podatke o njima u podacima njihovih poslodavaca, majstora ili nadzornika. Oni koji su se bavili trgovinom stokom ostavljali su svoje podatke kod pijačnih uprava što je isto kasnije završilo u arhivima. Postoji gomila podataka koji se tako čuvaju. Nekad je samo mašta ograničenje.

Sve u svemu, van te porodične priče, najviše mi je pomoglo genetsko testiranje, stavljajući moje poreklo u određen okvir vlaških migracija, obarajući teoriju o crnogorskom poreklu i upućujući na hercegovačko poreklo, koje ima i praistoriju u doseljavanju vlaških nomada iz Severne Grčke. Krajem godine uspešno smo potvrdili teoriju o jevrejskom poreklu mojih korena po očevoj strani, i na neki način stavili tačku na istraživanja u tom pravcu.
Poreklo po majci je uglavnom utvrđeno putem istorijskih knjiga, pre svega prateći kretanje mitropolita Atanasija Ljubojevića, čijem rodu po očevoj liniji pripada i moja majka . Ljubojevići su R1a tako da po toj liniji imam i slavenske pretke
U drugoj polovini godine, nakon DNK testiranja pojavio se i rezultat Radulovića iz Drežnice koji je nakon daljih ispitivanja uputio na snažnu vezu sa zajednicom koja se danas nalazi na području Švajcarske i Zapadne Austrije. Na pitanje otkud oni u tom kraju najverovatniji odgovor je da su njihovi preci bili Kelti koji su taj haplotip doneli na ove prostore, da bi kasnije krenuli opet na sever kao deo ondašnjih migracija stanovništva ispred Turaka.  Moja baka po majci je Radulović.
Tako sam ja po identitetima koji su nekad imali moji preci i Jevrej i Poljak i Kelt, i sve u svemu običan Srbin. Verovatno bi se pronašli i drugi haplotipovi kad bi se ispitali neki drugi moji muški preci.

Na kraju, možda jedno upozornje. Mnogi ljudi su bili uzdrmani rezultatima. Često ono što se otkrije nije ono čemu se čovek nadao. U takvim situacijama pomaže ako čovek ima otvoren um i ako shvati da je njegov haplotip najbolji, ako ni zbog čega drugog, zato što je vaš i zato jer ga niko neće braniti ako to ne učinite vi.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #24 послато: Јануар 05, 2016, 11:56:01 поподне »
Мислим да би било добро да на овој теми, на начин како су започели Петар и Давид, напишемо понеку ријеч о властитим искуствима у истраживању породичног поријекла, као и основне податке о прецима са свих страна, те начин како су генетичка истраживања помогла у новим сазнањима.

Мислим да мој примјер може послужити као примјер тога како генетички резултати могу бити карика која недостаје.

Било какви подаци о поријеклу породице са очеве стране су били доста штури. Оно што се могло донекле сигурно знати јесте да су Јерковићи дошли у подручје Подгрмеча и Поуња из недалеког Унца (општина Дрвар у Босанској Крајини) око 1830. О даљем поријеклу нису знали ништа више, иако је Карановић забиљежио да су даљим поријеклом из Далмације. У истраживањима САНУ до мене је дошао податак да је тестиран један Јерковић из Руме поријеклом од Јерковића из Варивода у Далмацији, са резултатима који су били готово идентични мојима. Иако ове двије групе Јерковића нису славиле исту славу, генетички резултати су јасно показали да се ради о истој породици. За Јерковиће у Вариводама је значајно било откриће из матичних књига Варивода, као и помена из једног документа шибенске бискупије о свједочењу Јерка Покрајца, сина Јовановог о чињеници крштења једног преобраћеног православца у православној цркви св. Јулијана у Шибенику. Детаљном анализом црквених књига, један од старих чланова форума, Сиријус, успио је да пронађе доказе да је овај Јерко Покрајац, рођен око 1730. родоначелник свих вариводских Јерковића, а и Јерковића у Поуњу. Захваљујући другом члану форума, Аргу, дошао сам до већег броја оригиналних венецијанских докумената у којима се помиње Јерко, његови синови Томо и Марко, као и њихови преци, што сеже све до средине 17. вијека.

Најстарији познат предак је Вуковој Покрајац из половине 17. вијека, његов син је био Милин Покарајац, који је 1687. постао члан братовштине при православној цркви св. Јулијана у Шибенику, Милин се помиње и у попису Варивода из 1709. године, његов син Јован је био отац Јерка, родоначелника Јерковића. Битно је истаћи да је Вуковој Покрајац отац и познатог сердара Милисава Покрајца, који је погинуо у борби са Турцима крајем 17. вијека, помиње се и трећи њихов брат Ђука Покрајац, који је био постављен за врличког сердара, али је такође погинуо, па се линија сердарства није наставила. Колико ми је познато, само су три православне српске породице имале сердарске титуле у Далмацији: Јанковићи, Синобади и Покрајци. Остали су били католици. Значај Покрајаца свакако опада након погибије Милисава и Ђуке. Погибију Милисава је опјевао и Качић у свом дјелу "Разговор угодни народа словинског" гдје каже:

Погибе нам Покрајац сердаре
Љути змаје, дите Милосаве:
Погуби га Колак буљумбаша
Еј Покрајче покојна ти душа!

Због овакве ратничке традиције, можда није ни чудно да је један од значајнијих војвода у босанском устанку против Турака био потомак сердара Покрајаца, Триво Јерковић Амелица из Подгрмеча, који је био изразити русофил, а познато је да се  дописивао и са руским историчаром Мајковим, који га је и финансијски подржавао.

Али да се вратим на Јеронима Јерка. За Јерка се каже:  "U Arhivu Skradinske biskupije sačuvana su svjedočenja serdara Josipa Semonića i Jeronima Pokrajca pok. Jovana iz Varivoda da je Simeon kršten u crkvi Sv. Julijana u Šibeniku. Prema izjavi svjedoka krstio ga je pop Nikola Metaxa, Grk, a kum mu je bio Petar Busović zvani Krička.
Као што се види Јерко свједочи о догађају крштења Симеона Богуновића Скочића у истој цркви гдје му је деда Милин постао члан братовштине 1687.

Из неколико оригиналних венецијанских докумената, као и матичних парохијских књига, позната су два сина Јерка Покрајца: Томо и Марко. Изгледа да су заједно радили на послу трговине босанском стоком (отуд можда и веза са Унцем и Поуњем). Томини потомци су остали у Вариводама, док Марко нестаје из докумената и могуће је да су управо његови потомци родоначелници Јерковића у Подгрмечу. Из матичних књига Варивода види се да је Томо имао сина Симу, овај Симеона, а Симеон Гњатију и Ђуру који су већ уписани под новим презименом Јерковић. Од ових воде поријекло Јерковићи који су остали у Вариводама.

Да би се повезали ови далматински Јерковићи и подгрмечки, недостаје име само једног или двојице предака. Познато је да се Триво Јерковић Амелица родио 1832. у Горњем Унцу и да му се отац звао Милутин (ово јасно говори да је прелазак Јерковића из Унца у Подгрмеч био након 1832. године). Овај Милутин би могао бити унук Јерковог сина Марка.

Прелазак Јерковића из Далмације у Унац је био негдје око 1800. године. У том периоду је доста Срба из Далмације пребјегло у Босну бјежећи од Наполеонове регрутације. Узрок одласка је могао бити и бијег због неког прекршаја. Промјена славе Јерковића у Унцу и Поуњу је вјероватно било домазетство пребјеглог Јерковића. По свој прилици он се приженио у богату породицу Балабан у Унцу и преузео њихову славу Петровдан. Због тога и Карановић ставља Јерковиће у исти род са Балабанима и другим породицама које славе Петровдан. Неке од њих су се тестирале и не дијеле исту хаплогрупу са Јерковићима, што значи да и нису истог поријекла по мушкој линији.

Мој најстарији познати предак из Подгрмеча је Петар Јерковић, рођен око 1830. године, помиње се и његов отац или деда Константин-Коча. Петар је дакле вршњак Амеличин, па остаје иста карика од два претка до далматинских Јерковића.

Укратко, да није било генетичког тестирања, оваква врста везе никад не би могла бити потврђена. А посебно хвала Аргу и Сиријусу који су из архива ископали изванредне докумете који су цијелој овој причи дали вјеродостојност.

Мало сам се расписао, али мислим да је вриједило ово навести као примјер истраживања породичног поријекла.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #25 послато: Јануар 06, 2016, 12:10:00 пре подне »
Петре, Радоне, Синиша, свака част на овим проналасцима. Задовољство је читати овако нешто.

Код Синише су се баш склопиле коцкице. :)

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #26 послато: Јануар 06, 2016, 08:04:53 поподне »
Да и ја кажем коју о себи

Знао сам само понешто о свом пореклу што сам чуо од старијих, био је један брат од мог деде који је то истраживао али је човек давно умро па ми није могао ништа испричати. Пре неколико година сам имао доста слободног времена и био сам члан библиотеке па сам разноразне ствари читао, па тако сам чуо негде за "Насеља и Порекло становништва" и пало ми је на памет да видим одакле ми је породица пореклом. После тога почео сам да читам по интернету о генетским истраживањима која су тада добиле на замаху. Има тема на једном другом форуму коју сам пратио и једном је неко од форумаша, можда Синиша Јерковић или Кор не сећамсе давно је било, објавио да је отворен нови форум "порекло" и овде сам се учланио чим је отворен форум. Наставио сам да пратим и читам о тестирањима наших људи пар година.

После пар година сам решио да се и сам подвргнем тестирању и скупио паре, наручио сам тест и резултати су ми стигли средином 2014. године. У поклапањима на сајту фтдна сам видео међу поклапањима једног човека чије презиме постоји у Пиви. Контактирао сам га и потврдио ми је да је пореклом из Пиве што ми је био добар траг да је предање записано у "Насељима и Пореклу Становништва" истинито. После сам кренуо да тестирам неке потенцијално предачке породице из Пиве, па нека братства из Пиве, и то ми је временом постало циљ, да дам неки мој допринос нашој генеалогији који ће да остане после мене.

Тек сам скоро почео да правим родослов јер ме то није толико занимало од почетка, али сам увидео да ће бити јако тешко јер имам неких рупа у пописима из нашег архива. Био сам на сеоском гробљу и то ми је направило још већи хаос у родословном стаблу па сам видео да је питање да ли је вредно толиких мука и труда истраживати и копати

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #27 послато: Јануар 07, 2016, 01:21:34 пре подне »
Драго ми је што се полако отвара и ова тема, гдје они који воле овај посао размјењују искуства са другима.

Моја занимација о коријенима мојим започела је од 1983 године, а активно се бавим од 1997.

Прво сам се распитивао код старијих особа о презимену Богдановић, Срђевдану и нашим сродницима. Одговори су били различити. По једнима да смо из 'Ерцеговине, по другима Издалека, а већина каже  Ни'одкуда и да смо вовд'е одавјека.

Прво сам направио породично стабло мојих Богдановића, па видјевши да смо породично везани и са другим презименима, позабавио сам се и њима. Касније, проширило се на читаво село.  Махом сам се везао за црквене књиге крштених, вјенчаних и умрлих која су непрекидно вођена од 1880 године, а с прекидима од 1800.
Нпр. свештеничка породица Поповић и Јелић ( по коме је село добило име) непрекидно је повезана од 1645 , тј. 1705, Богдановић од 1785.

Поредећи ове преписе, са гробним натписима и породичним причама, обрадио сам 34 презимена која су до данас у селу Јелићи-Јелићка, као и 31 презиме чији су носиоци раселили или се угасило. Појединачно спомиње се преко 4300 имена.

Описана су мјеста и вријеме  презимена што се спомиње, и исту славу што славе.
У табеларном дијелу наведена су појединачно: име и презиме, отац и мајка, година рођења, крштења, број куће, који је по рођењу; крштени кум, свешено лице; датум и година смрти, година живота, свештено лице, гробље; и на крају женидбе / удаје,  гдје су описане супруге младожења ( године рођена и смрти, родитељи и мјесто рођења; као и  кћери рођене у породици из овог села,  гдје су и за кога удате, као и година рођења и смрти.
Трећи дио се бави статистиком. Просјечна година старости породице свакога презимена, по попису, расељеност, као и по хаплогрупама.

Ја мислим да ћу до средине ове године завршити са овим послом којим се с љубављу бавим.
 





 

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 381
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #28 послато: Јануар 07, 2016, 07:55:03 поподне »
Ево и ја да кажем нешто о истраживању мојих Радовића из Крајчиновића, засеок Књежева Ријека, имеђу Прибоја и Пљеваља а славимо Ђурђевдан.
Од 1970, године сам почео да истражујем ове Радовиће.
По породичном предању, говорили су ми моји преци: "ма то су црногорчине дошли однекуд из Црне Горе". Т. Пејатовић каже да смо дошли из Завршја и да славимо Ђурђевдан. Мој отац који је био 1926. годиште, говорио је да смо са Дурмитора од Језера. Читајући Андрију Лубурића, видим да су Радовићи ђурђрвштаци из Дробњака. У међувремену сам сакупио и ишчитао скоро сву литературу која се бави пореклом породица. Моја приватна библиотека има 4632 књиге и имам скоро све књиге које се баве овом проблематиком. Одлазим у Дробњак у Шавник у поље Радовића, одакле су Радовићи и разговарам са најстаријим Радовићем, који ми показује родослов у којем има један Сава и отишао је пут Пљеваља, али они о њему не знају ништа.  А ја у моме родослову имам Саву и о њему не знам ништа. Када сам отишао по други пут у Шавник, казали су ми да су моји Радовићи од њихових Радовића, показали ми гробље, манастир цркву и опет помињу Саву од којих смо ми. Ја урадим родослов који тренутно има уписаних 1047 особа, али још нисам све особе унео, прошле године у Њемачкој одштампам књигу о поријеклу мојих Радовића. 2016. године, када је била она акција за тестирање на ДНК замолим мога сина да уради ДНК, јер сам ја био у Црној Гори, он је урадио и добио је резултате: ХГ. I2DS(i21b,L621L147.2So) У исто вријем у тој акцији, замолим једног Радовића из Фоче, који слави Ђурђевдан да уарди ДНК, он то уради и добије резултат потпуно различит од мога, а његов резултат се поклапа са резултатима једног Радовића који је радио ДНК а родом је из Бијеле, Шавник, Поље Радовића племе Дробњак.Љетос ми дође један Радовић са Лукова из Никшића -Озринићи и донесе свој родослов, па каже да су моји Радовићи од Озринићких Радовића и то од Мата Глушца. Један Глушчевић католик из Задра је радио ДНК и моји резултати су најближи његовим, а он зна да су његови били православни и да су из Црне Горе односно источне Херцеговине.
Испоставило се да сво моје дугогодишње  књишко истраживање је пало у воду јер је наука и ДНК анализа утврдила да нисам пореклом из Дробњака.
И дан данас истражујем, одакле би могли бити Радовићи из Крајчиновића  Прибој  - Пљевљаса славом Ђурђевдан.
Зато, апелујем на све оне који желе да истраже и утврде своје поријекло, да обавезно прво ураде ДНК анализу, па тек да истражују књишки.

Ако би ми неко могао помоћи око мојег поријекла, био бих му веома захвалан.

Не знам на које је Завршје Танасије Пејатовић мислио када је казао да смо дошли из Завршја.

Велики поздрав од
Витомира Вита Радовића
из Београда
на дан Божића 2016.године.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #29 послато: Јануар 07, 2016, 08:14:02 поподне »
'Ајде да и ја кажем коју на ову тему, пошто имам дебело искуство.

Мене је питање порекла и предака занимало од малих ногу, то ми је отац усадио.
Почео сам тиме озбиљније да се бавим још као тинејџер (значи, прилично давно, још је постојала СФРЈ). Основа ми је била оно што су ми причали отац и стриц, затим нека лична документа (умрлице, тапије, фотографије) и један братствени родослов.
Тај родослов је, доста добро, али са неким празнинама, сачинио један наш братственик, одавно покојни. Оно што је у њему мањкало, били су наши исељени огранци. Након свих истраживања, употпунио сам га уз помоћ и подршку једног мог рођака из Савиног Села.

Затим сам се дохватио све расположиве литературе. Ту је већ настао неки костур приче, који сам касније допуњавао како бих нешто ново сазнао.
Уследило је неколико одлазака у завичај и у друга места широм Црне Горе и Србије где живе наши братственици, разговори са старијим људима (паметарима), увид у нека документа, обилазак неколико цркава, манастира и гробаља. Архивске грађе у мом завичају баш и нема много.
Дакле, ишао сам у Шекулар, Андријевицу, Беране, Мурину, и сва села по околини. У манастире Ђурђеви Ступови у Будимљи, Калудра, Шудикова, Брезојевица. Све локалне цркве и гробља. Можете замислити какве су реакције биле кад би људи тамо, по северу ЦГ, видели неког непознатог типа који се мува по гробљу, нешто записује и фотографише. Но, добро, пошто би се „питали“, све би завршило уз сир, суво месо и ракију.

Затим сам обишао исељенике из фамилије у Београду, Крагујевцу, Чачку, Савином Селу код Врбаса. Да напоменем да све ово није ни мало јевтин хоби. Али, вредело је сваког динара и еура.
Много је мом раду допринео разговор са професором Миомиром Дашићем у његовој кући у селу Ровца између Шекулара и Берана. Коначно, неке детаље, и нарочито садржину неких докумената из Цетињског архива, сазнао сам од нашег Рада Бракочевића.

ДНК тестирања су ме мало збунила и померила са основног правца који моје братство има у свом родослову. Порекло од дробњачких Церовића није довођено у питање, ту су све приче и сви родослови сагласни. Моје братство у Шекулару и зову Дробњацима. Међутим, испоставило се да су Дробњаци – Новљани већином носиоци ХГ И1-П109, док моје братство (на основу резултата до сада тестираних) носи ХГ И2а динарик северни. Церовићи, додуше, још увек нису тестирани, па питање и даље није решено.
Док не сазнамо неку нову чињеницу, све остаје отворено. Остало, од родоначелника Ћетка Илијиног (прва половина 18. века) надаље, стоји. Родослов је углавном употпуњен. О томе је писано на теми о Шекулару, па да не ширим.

На основу свега, написао сам један рад о мом братству, за који тренутно немам средстава за штампање. Можда ћу неку краћу верзију (родословну) поставити на Пореклу, али чекам да се разреши то питање порекла од Церовића.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #30 послато: Јануар 07, 2016, 10:23:20 поподне »
Браво Небо!

Слажем се с тобом да је ово и скуп хоби, али и да вреди отворити се и направити одређене напоре да се нешто још одгонетне. Кад Србин треба да тражи своје порекло не може да рачуна као Мађар или Енглез да ће му се само дати, већ мораш бити и историчар и археолог и филолог, и ко зна шта још да би из неке тмине извукао на светлост дана нешто више о себи. Али очигледно је бар на овом форуму да су Срби на све те муке спремни како би осветлили траг својих предака.

Него, имам неки осећај као да је нека слична тема већ постојала? Било како било... ево још једном моје искуство.

Клицу интересовања посејао је мој деда по оцу, који ми је о пореклу и прецима причао још док сам био мали, а чију сам дубоку старост доживео као неко ко је већ увидео важност тих предања. Но ипак, активирао сам се у истраживачком смислу тек после његове смрти, а неке важније податке ми је још успела потврдити његова сестра, сада такође покојна. Обоје су били веома бистри до последњег дана и веома памтљиви људи, као да су ти догађаји из њихових живота били сваки празник за себе, те се памтило све до у детаље.

Оно што сматрам да је важно овде истаћи, јесте да сам почео од прављења родослова на основу усмене традиције, направио сам цртеж родослова и тај родослов је главна осовина истраживања. Како се подаци прикупљају, родослов се обогаћује, али пре било каквог теренског рада прве адресе су баба и деда. У начелу, колико је могуће, боље је прво причати па истраживати, него истраживати, па причати, јер после сваког разговора, отварају се нова питања, а ви не можете сваки час да остварите увид у неку грађу или литературу.

Елем, пошто сам радио паралелно истраживање порекла обеју породица мојих родитеља, који пореклом из различитих крајева нашег народа потичу, имао сам и два доста различита пута истраживања. За оне крајеве који су били под Маријом Терезијом, све је текло веома елегантно, разговарао сам више пута са својим укућанима правећи родослов, а кад сам исцрпео њихове приче, или боље речено своја питања, почео сам да прикупљам грађу за истраживање, што је на крају развукло се на неких годину дана, док нисам то прикупио и проучио, а потом све детаљно преписао и касније детективским размишљањем скоро сва имена повезао у родослов (цакум пакум требало је увезати једно 250 људи у могуће родослове, које сам каснијим проучавањем и упоређивањем, успевао да повежем са другим родословима, те тако данас постоје два огромна родослова, са по више од 100 људи, и неколико мањих).

Детаљно сам прегледао и два стара и немала гробља. Најбоље је понети папир са питањима и тамо, јер на гробљу има људи и са другим презименима, углавном женске линије које по мени треба једнако пратити као и мушке.

Што се тиче живих људи са којима сам причао, сви су били веома одушевљени интересовањем за порекло и крајње решени да помогну и кажу што знају, мислим да су ми сви саговорници ту били женског рода, тако да сам био на изворима информација што би се рекло. :D

Резулат је да недостаје можда три-четири млађе гране по мушкој линији да сви презимењаци буду на родослову, а врло добро су попуњене и женске гране, којих је наравно више остало недовршених (највише зато што нисам имао књиге за села у која су се удале).

Тренутно родослов броји преко 400 имена сродника, нису сви увезани у један јединствен родослов, јер недостају везе за оне најстарије претке тих великих родослова. "Моја" лоза се може пратити до око 1770. године, а неке мање за које не знам да ли су доспеле до данашњих дана, могу се пратити до око 1750. године.

Најстарији помени презимена су из 1540. и 1712. године. Што се тиче истраживања, оно је отприлике заокружено генетичком анализом која је потврдила претходно утврђено порекло које је претпоставила литература, не бог зна колико велика у овом случају.

Што се тиче истраживања на простору који је био под Турцима до 1878. године, тамо истраживање још траје, јер после прикупљених усмених података рад је преусмерен искључиво на терен, а пошто је терен у овом случају прилично широк, то ће да сачека нека боља времена.

Мада кад би било и другачије, констатовао бих само да недостаје више објављених пописа, али и литературе за те крајеве. Простори су богати људима, али ти људи као да не постоје кад се ухватиш књига и литературе. Нешто што бих због тога свакоме саветовао јесте да истражујући своје порекло, покупи и податке о другим породицама из тих извора које користи, нарочито ако и тако само фотографише књиге (што је најбољи метод, па их прегледаш код куће на миру, кад ти се баш то ради, јер и то је суморан посао и захтева да се удубиш).

На крају, можда је најлепше радити родослов предака, где су укључени сви преци, тамо видиш од кога си заправо потекао, кад набројиш осам чукунбаба и осам чукундеда, а сваки даљи предак као драгуљ. :)



Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #31 послато: Јануар 08, 2016, 09:47:44 пре подне »
Пошто сам добио вијест да се данас ради до 11.00 часова, писање о мојим искуствима са истражиавња породичних коријена ће ми лијепо попунити вријеме до тада.

За породичне коријене сам се заинтересовао на другој години студија, тачније 1982. године. Тада сам, чекајући његовог унука који се спремао за заједнички излазак у град, разговарао са татиним стрицем, односно млађим братом мога дједа.
Од њега сам први пут чуо податак да је мој прадједа Милош Стевановић (касније се то презиме због грешки матичара претворило у Стефановић) родом из оближњег села Загони и да је био абаџија. Ни данса не могу себи да опростим што га нисам питао како се звао његов прадједов отац и са којом породицом у Загонима ( имају три породице Стевановића са различитим славама) су у сродству. Са мојим  дједом о томе нисам разговарао а и мој отац,  који је тренутно најстарији) ми је потврдио да његов отац о томе никад није причао.
Прошло је од тада много времена, а онда сам од 2010. године о томе мало интезивније, током планинарских похода, разговарао са Љиљаном (Максимовић-Шепа). Љиљан не био Љиљан када не би прокрчио пут, и већ за годину дана обојица смо се тестирали. Био је свједок како сам би запрепаштен резулатима мог Y хромозома. Претпостављао да припадам хаплогрупи Е или евентуално Р1а. Резулати су са процентом 100% показали да припадам ХГ И2а1б,  а нокон проширења на 37 маркера да сам Јужни Динарик. Тренутно очекујем резултате Z16983, и о томе ћете, највјероватније, бити обавијештени крајем фебруара.
Одмах сам се дао у потрагу за породичним коријенима, и до данас нисам сигуран да ли је то област Пиве, Источне Херцеговине, Прозора са Рамом или ближе Далмацији. На ове области указују одређене особе на мом налогу, али ипак СТР резултати моги да заварају. У сваком случају сам "јужњак".
Други правац је био "домовник" Српске православне сркве у Бијељини, гдје сам мог прадједу нашао у све четири књиге, с тим да је првва књига, као најстарија изгубљена. Проучавајући домовнике запрепастио сам се одређеним подацима. Прадједову умрлицу сам нашао. Умро је 26. јануара 1904. године од сушице, али умрлица не садржи име оца покојника. Оно што ме изненадили јесте да је у тренутку смрти имао седморо дјеце, и да је у периоду од 10 година четворо умрло. Тај податак ћу додатно истражити, али ме је зачудило да то дједа никада није спомињао, мада је он био најстарији (рођен 1889. године) и сигурно је знао за све то. Оно што одлично знају, а то је и природно јер је Милошева удовица Живана остала сама без средства за живот након смрти мужа, јесте поријекло по њеној мушкој линији. Благојевићи (дјевојачако презиме прабабе) су Кукићи из Баљака код Билеће.. У домовнику сам, такође,  прочитао да се мој прадједа Милош доселио у Бијељину 1880. године а на десној страни је убиљежена "слава Никољдан". Оно што нисам сигуран је да ли је мијењао славу због тога што слава прабабине породице Ђурђевдан. Стевановићи из Доњих Загона, са надимком Лајаковићи" славе Ђурђевдан и један од њих ми је обећао да ће се тестирати, али од тога изгледа нема ништа. Други Стевановићи из Ковачића, засеока Доњих Загона" са надимком Кешкићи славе Никољдан и код њих сам био. Оно што ме заинтересовало код ове породице јесте да су врсне занатлије."Мајсторисање" нам је у крви. Мада сам стекао академско образовање, занати су ми опсесија и мало је ствари које не знам да направим. Зоран Стевановић-Кешкић ми је обећао тестирање, али сам и у овој ствари скептичан.
Ове Стевановиће/Никољштаке сам нашао у домовнику Правослевне цркве у Загонима, гдје је убуљежен Јоцо Стевановић са годином рођења 1863. што би можда значило да је био млађи брат мог прадједе, али без ДНК потврде ништа се не може потврдити. Не могу да вјерујем да мој прадједа није имао браће или сестара јер је то село чак и до 60-тих година прошлог вијека као сиротињско било изузетно наталитетно. Уосталом мој дјед (11) и његов брат (5) су имали укупно 16-оро дјеце
Ишао сам и даље. На сугестију П. Авдаловића сам податке о прадједи покушао да нађем у грунту, али ништа.  Никаква имовина није убиљежена на њега. Можда и има али у Бијељини са 100 000  становника то је тешко наћи. Покушао сам у Архиву Града Сарајева, госпођа која тамо ради је била изизетно љубазна, али "мог Милоша" није нашла у службеним гласницима гдје су пописане занатлије. Вјероватно је "избјегавао порез". Шта се могло очекивати од човјек који се грчевито борио да издржава породицу.
Мало сам разочаран у други крак породице од деда-стрица јер он је имао само два унука од сина, за разлику од мене који је био свом дједу "ко зна који по реду".
Но, не треба губити наду. Простор за истраживање је сужен, нисам обишао сва гробља, требам да провјерим књиге кршетених и умрлих у домовнику, можда се још ту нешто нађе. Палнирам да ишчитам и документацију о занатлијама у Бијељини, као ми архиву Комумаклне школе у Бијељини, коју су похађали мој дјед и његова сестра.
Наравно ту су и други тестирани. Напоменућу да је на FTDNA i Dinarik Alps пројекту "одмах испод мене" Текић а он ми је "сумњив" јер је из Трновице код Зворника, одакле је дошао и дио становништва Загона, а и презиме Текић и Текић-Пајић и данас постоји у Загонима.
У сваком случају оставићу барем неке податке у наслеђе мојим потомцима, а можда се и други "провјерени рођаци" укључе јер смо прилично "расути".

Ван мреже Titanik

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #32 послато: Март 29, 2016, 09:47:54 поподне »
Istrazujem porodicno stablo Kukrkica. Sazano sam da su moji predci, jos kao Kukrike, presli iz bosanske krajine u Srbiju tridesetih godina 19. veka. Na koji nacin mogu da pronadjem jos mojih predaka?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #33 послато: Март 29, 2016, 10:38:48 поподне »
Istrazujem porodicno stablo Kukrkica. Sazano sam da su moji predci, jos kao Kukrike, presli iz bosanske krajine u Srbiju tridesetih godina 19. veka. Na koji nacin mogu da pronadjem jos mojih predaka?

Поштовани,

Истраживање породичног стабла и није тако једноставно. Тај посао захтева теренски рад, обилазак родног места, преглед црквених књига, разговор са старијим рођацима, итд.

Овде би могли евентално да расветлимо порекло породице Кукрика.

У Босанској Крајини је ово презиме било присутно у околини Бања Луке, затим у дубичком и гламочком округу.

Кукрике из Бања Луке славе Св. Арханђела, ови из околине Дубице Св. Николу, а они из Гламоча Св. Тому.

Ова породица је у Босанску Крајину могла доћи из Далмације, или Лике. Велики број Срба Босанске Крајине води порекло управо из тих крајева.

Као што сте рекли, врло вероватно постоји нека веза са презименом Кукрић (иако се славе не поклапају). Кукрића има у околини Градишке, а славе Ђурђевдан и Игњатијевдан. По свему судећи доселили су се из Далмације.



Треба истаћи да у Херцеговини, тачније у Поповом Пољу, такође постоји презиме Кукрика (католици). Ова породица слави Св. Николу, а старије презиме гласило је Доброславић. Пореклом су из Требимље (Равно).

Добар део Срба из Босанске Крајине даље порекло веже за Херцеговину, па није искључено да веза постоји. Ипак, најбоље је урадити днк анализу ради потврде.


На крају, можда треба поменути и српску породицу Кукричар из околине Сарајева. Пореклом су од Вујовића из билећког котара (Врањска). Доселили су пре неких 100 година на Кукрику, по чему су и добили име Кукричари. Славе Св. Николу.

Не верујем да постоји нека веза са овом породицом зато што је презиме новијег датума.

Невезано за тему, ови Кукричари из околине Сарајева су вероватно у некој вези са Вујовићима Никољштацима E1b из Билеће.




Ван мреже Titanik

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #34 послато: Март 30, 2016, 02:19:01 поподне »
Mnogo Vam hvala! Moja familija slavi Sv. Nikolu. Nasao sam na mapi jedino Kozarsku Dubicu, da li se na to misli?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #35 послато: Март 30, 2016, 02:46:31 поподне »
Mnogo Vam hvala! Moja familija slavi Sv. Nikolu. Nasao sam na mapi jedino Kozarsku Dubicu, da li se na to misli?

Да, на ту Дубицу се мисли. Кукрике Никољштаци су конкретно из села Добрлин, крај Дубице.

Породице које носе слично презиме, а славе исту славу, постоје још у Зеници (Кукрикаш) и као што смо већ рекли, у околини Сарајева (Кукричар).

Није јасно да ли се може успоставити веза са крајишким Кукрићима, али ако кажете да су се и Ваши тако звали, није искључено. Наиме, Кукрићи славе друге славе, Ђурђевдан, Игњатијевдан, Св. Јована, па чак и Митровдан (околина Дрвара), иако овај податак не постоји код Јањатовића (Презимена Срба у Босни).

Не питах одакле сте из Србије, али претпсотављам да су у питању крајеви ближе Дрини?

Ваши преци на те просторе сасвим сигурно долазе на позив Кнеза Милоша, као уосталом и многе друге крајишке породице.

Срби из Босанске Крајине долазе у тај крај 1835. и 1836. године. Населили су многа места у Јадру и околини. Њима су припала некадашња имања Турака, који су се, коначно, 1834. године споразумно иселили из ових крајева. На напуштену слободну земљу досељени су Крајишници “озго од реке Уне” (њих око 2600), који су се веома брзо сродили са затеченим српским становништвом.

Међу тим породицама помињу се Кукрике, али и многе друге познате породице из Босанске Крајине (Ољаче, Котури, Бањци, Опачићи, Качавенде, итд.)

Ево шта се каже о тим досељеницима:




Ван мреже Titanik

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #36 послато: Март 30, 2016, 08:09:02 поподне »
Tako je, bas u tom periodu su se doselili u Lešnicu kraj Drine.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #37 послато: Март 30, 2016, 09:02:34 поподне »
Tako je, bas u tom periodu su se doselili u Lešnicu kraj Drine.

Прва група од 396 Крајишника прешла је у Јадар 6. јуна 1835. године. Од тада па до јула следеће године, придолазиле су мање или веће групе Крајишника. Из једног извештаја од 25. VIII 1836. године, види се да је у Лешници било 1 725 а у Лозници 890 Крајишника, те да се преко Митровице у Аустрију само из Лознице већ вратило 25 фамилија са 233 члана. Број придошлих је био знатно већи, али су се многи вратили у Босну, због епидемије колере (1836.) и несугласица са локалним властима.

Велики број досељених “Прекодринаца, Крајишника и Сремаца” насељен је по празним турским кућама у Лешници. Према извештају “полковника Лазара Теодоровића” Кнезу Милошу, “Лешница је већ пуна и… броји (у јуну 1836.) 393 главе за оружје способних и наоружаних момака”, што је скоро половина броја војника којим је располагао тада цео срез поцерски.

У Лешници је било чаршинлија и трговаца најмањи број; више је могло бити сељака, дошлих из околних јадарских и мачванских села; а највише је било Крајишника…”, и поред тога што су се непосредно после доласка били знатно проредили услед епидемије колере и помора који је, како су веровали, настао зато што им “не прија лешничка вода”. Затим констатује да су “међу досељеницима у Лешници најимућније задруге биле: Ђуко, Тодор и Сава Шљокавице; Гавран и Ђуро Котури; Милош, Стојан, Маркан и Јанко Орељи; Тодор Бељац; Мића,  Тома, Јован, Лазо и Сима Ољаче; Ђурађ, Марко и Иван Штрбићи; Благоје и Тривун Грубори; Деспот Босанчић; Станко, Лазо, Симо и Теша Бањци; Петар Миле; Никола и Стојан Кукрике; Ђукан Опачић; Ђуро и Стојан Новаковић; Цвијо, Дако, Божо и Ђурађ Качавенде; Иле Мијук; Иле Орељ; Петар и Мића Тадићи; Стојан Пресјек; Вајо Пекеч; Лука и Никола Батало и Ђура Рашић

За М. Милићевића су лешнички Крајишници били интересантни као доказ да је Босна српска земља. Загледан преко Дрине он каже “…Само знам да ми се чинила неверица оно што је пред Богом и људима једно може ко цепати на двоје. – Не може бити, да је ово овамо наше, а оно тамо туђе! То мора да је нека пометња. Свет се, најпосле, мора уверити да два и два морају бити четири; да су Србија и Босна једна српска отаџбина. Ох младости-лудости, ти ниси знала да у дипломатској рачуници два и два могу да чине три, пет или шест! Да две поле једне исте земље, једног истог народа, могу да чине две засебне државе, и чак два народа! Камо ми лепа срећа да то никад нисам сазнао” (Милићевић Ђ. М., 1894-1897).


Извор: Мирко Грчић, "Миграције и порекло становништва Јадра" (2004)

Ван мреже Titanik

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #38 послато: Март 31, 2016, 03:12:04 поподне »
HVALAAA :D

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Истраживање породичног поријекла
« Одговор #39 послато: Март 31, 2016, 03:18:29 поподне »