Покосовски збег се обично повезује са неким сеобама после Косовске битке 1389. године. Вероватно је било и таквих сеоба, али, бар колико ја знам, нису биле озбиљнијег обима и географског домашаја. Више се ради о епском доживљају наведене битке у нашем народу, који повезује сва дешавања у наредном раздобљу управо са том битком, а за коју знамо да није променила ништа значајно на Балкану, имајући у виду каснију Деспотовину под Стефаном Лазаревићем и Бранковићима. Далеко драстичнији и значајнији догађај је османско освајање Косова (Земље Вука Бранковића) 1455. године.
Сеобе о којима се може говорити из околних области у тадашњу Црну Гору (Зету Црнојевића) јесу повезане са османским надирањем, појавом Венеције у Доњој Зети и Приморју од краја 14. века, померањем неких племена из подручја данашње Албаније и Македоније према ЦГ Брдима и Горњој Зети. Касније и са падом Босне, па Херцеговине под османску власт. То је историјски контекст далеко шири од Косовске битке.
Ради се о сеобама које трају један дужи период, око читавог једног столећа, и не бих рекао да се могу називати "покосовским", јер су последица већег броја војно-политичких фактора.
Ови историјски догађаји нису, у прво време, донели неке озбиљније демографске (па ни генетске) промене у области данашње Црне Горе, али на дуже стазе свакако - јесу. Нпр, ако узмемо Његуше, досељење Богутовића тамо јесте повезано са османским освајањима, и у прво време Богутовићи нису били неки нарочито значајан чинилац у племену. Али, након два столећа, они преузимају примат, чему претходи исељавање и изумирање старијег становништва. Исто важи и за насељавање Новљана у Комарницу (Дробњак). Има још оваквих примера.
