Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799

[ДушанВучко]

На Yfull имамо Y189944>Y33154* Никшић (900 година) и Y189944>Y331554>Y336905* Никшић (900 година)
https://www.yfull.com/tree/I-Y331554/

[Владимир Бојановић]

1. ДЕО:

Након погрома и вишевековног егзодуса Никшића и осталог старорашког, српског становништва из полимско-тарске области, прекинутих традиционалних веза са оним саплеменицима, који су под тешким и драматичним околностима остали и опстајали на завичајним просторима, поново "бришем прашину" са заборављених Никшића Лима и Таре и захваљујући генетичкој генеалогији и историјским изворима, представљам вам још једно староседелачко братство Потарја. Пре тога да објавим само укратко два изненађујућа резултата, двојица Шћепановића из села Међуријечје у Ровцима, испали су негативни на FT190799. Један је из огранка Лазаревићи, а други из огранка Пуришићи, подогранак Бараћи.

МИНИЋ, село Прошћење, Мојковац, Лучиндан, позитиван је на А34088. Ова SNP мутација је откривена након WGS тестова Јовановића из Прошћења и Васиљевића из Чумића код Крагујевца, чији резултат репрезентује генеалогију исељених Никшића из суседног села Овсиште. А34088 је хомолог, позициониран је између Y336366 и узводне Y189944 и представља једну од грана аутентичних Тарских Никшића: https://www.yfull.com/live/tree/I-Y336366/ а старост овог SNP-а се оквирно може проценити на око 700-750 година.  Овај резултат Минића је само још један у низу резултата који потврђује тезу о континуинираном развоју, вишевековном битисању и матици Никшића у средњеполимско-тарској области.

Мојим најближим сарадницима добро је познато колико је генетичка профилизацика Минића из Прошћења била моја велика жеља. Потрага за неким припадником овога братства уследила је недуго након првих SNP резултата Јовановића из истог села (и утврђене неприпадности Јовановића Ровчанима), који су претходили WGS тесту. Подсећања ради, Јовановићи су имали три предања, по једном да су староседеоци Прошћења, по другом да су пореклом од ровачког братства Срезојевића и по трећем од Ровчана Шћепановића, док су прошћенски Минићи били подељени, једни су сматрали да су староседеоци, а други да су од познатог ровачког братства Минића - Булатовића пореклом. Као што је већ добро познато, Ровчани су успешно профилисани и сви они припадају низводним гранама испод Y250780 (Срезојевићи А32852, Булатовићи А29200 и Шћепановићи Y251448). О опширној анализи WGS резултата исељеног Минића из Роваца и упоредним резултатима SNP тестирања Минића из матице, можете се подсетити овде: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg192033#msg192033 (као што можете видети на овом линку/коментару, почетак је резервисан за Никшиће Лима и Таре, па користим ову прилику да упутим питање Уредништву Порекла, шта се десило са одговором на питање порекла и хаплогрупе изворних Лимских/Тарских Никшића, с обзиром да већ више од 3 месеца чекамо на одговор), уз још једну напомену: заједнички предак лучинштака Прошћења и свих тестираних Ровчана Никшића био је пра-предак са SNP мутацијом Y189944, који је живео пре 800 година, дакле, чак 200-250 година пре формирања првих, главних огранака Ровчана - Никшића

Када већ никако нисмо успевали да придобијемо прошћенске Миниће за тестирање, у томе нам је помогао новотестирани Горан Влаховић (чији резултат WGS теста ускоро очекујемо). И док су се неки ранији истраживачи нашег рода на овој и на осталим темама устезали да отвореније пишу о феномену појаве и настанка лажних усмених предања полимских и потарских лучинштака, код којих у великој већини доминира оно о пореклу од Ровчана, ја сам покушавао да одгонетнем његове корене и прилично сам био сигуран у томе да сам пронашао одговоре, везујући феномен за страдања полимско-тарских Никшића током 17. века и 18. века и појаву предања у том периоду и рану идентификацију са Ровчанима из "безбедносних разлога", играјући на карту некакве потенцијалне лојалности Ровчана према Османлијама. Међутим Влаховић, који је иначе дипломирани историчар по струци и одличан познавалац генеалогија бројних родова Средњег Полимља и Потарја (не само са славом Лучиндан) и локалне историје, не слаже се са мојим виђењем ствари. Он се слаже да су неприлике пре и након 1690. године свакако проузроковале општу несигурност међу преосталим православним живљем Лима и Таре, да настанак предања међу појединим староседелачким родовима јесу последично везана за велика страдања и сеобе, али да је већи део тих предања настајао доста касније, тачније тек у 19. али и током 20. века.

Наиме, познато је да је после Црногорско-турског рата 1876-1878. године и признања Црне Горе на Берлинском конгресу, ослобођен колашински крај од турске власти. Ослобођен је тада и простор који данас делом припада општини Мојковац, тачније лева обала реке Таре, а претходно су Ровчани, Морачани, Дробњаци, Васојевићи и остала племена водили борбе да би ове крајеве, али и остале, ослободили од турског зулума и упада. Простор са десне обале Таре, укључујући и читав бијелопољски крај, ослобођен је тек 1912. године током Првог балканског рата и ово је период, дакле, друга половина 19. и почетак 20. века, када долази до масовног насељавања Ровчана у овим крајевима. До тада су колективна сећања код преосталих православних, староседелачких родова, на давне претке и прошлост, скоро сасвим или у потпуности избледела и нестала, многи од њих су у међувремену прошли и кроз процес исламизације, а поједина села су била и потпуно опустела, као што је то био случај са становништвом села Требаљево:

Од староседелачког становништва, Ровчани су приликом доласка у Требаљево затекли једино неког Мила и његову малобројну породицу, по којем је остао један топоним Милева њива. Овај Миле, непознатог порекла, иселио се из Требаљева након досељења Аџића.

[Владимир Бојановић]

2. ДЕО:

Дакле, сасвим је природно и разумљиво то што су се рецимо полимско-тарски лучинштаци идентификовали са ослободиоцима Ровчанима, али и са Никшићима Жупљанима. Идентификација има и још једно снажно упориште, а оно се једноставно огледа у "предањима" Никшића Жупе и Роваца, у којима доминира оно митско о пореклу Никшића од Немањића (укључујући и оно о "славним" племићима/бановима Грбља), које је додатно распаљивало национални набој, понос и машту, не само међу носиоцима ових предања, већ и међу полимско-тарским лучинштацима.

Наравно, на предање о Немањићима почетком 20. века нису били имуни ни бројни српски етнографи и историчари, када долази до још веће популаризације и ширења овог мита. Као последица свега тога, рођене су бројне, лажне пројекције, измишљене братстваничке повезнице међу бројним родовима са славом Лучиндан. Поменућу овом приликом само неке које је генетичка генеалогија оборила и о којима је на овој теми било речи: поред поменутих микс-предања Минића и Јовановића из Прошћења о пореклу од различитих ровачких братстава, ту су још и тестирани са презименом Ровчанин из Граба (такође А34088) као и пријепољско-прибојско братство Спајић (А34088) са обореним предањем од Бечановића из Кута/Жупе (Y250780*), Војиновићи из Мајсторовине  (Y189944*) немају ближе рођаке ни међу Ђиласима (FT190799-) као ни међу осталим Жупљанима, Карличићима је предање о Булатовићима пало у воду као и већини припадника I2-Y134578 са славом Лучиндан, а можда најупечатљивије је оно предање о пореклу Бошковића (I2-Y134578) од ровачких Шћепановића и својатања бројних других лучинштака широм српског етничког простора, о чему сам писао овде, у 6. и 7. делу свог излагања:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg190871#msg190871 и тд.

С тим у вези, интересантно је поменути и нека муслиманска тестирана братства. Кургаши (Y189944*) и Бихорци (потомци Лимских Никшића), као и Вејсиловићи и Тахировићи из Урсула (A30291) али и Хамидовићи из села Крће, немају апсолутно никаква предања о пореклу од Никшића/Ровчана, тако да овај податак, који уз необично порекло презимена Кургаш и очито рану стабилизацију и осећај сигурности међу осталим муслиманским живљем у селима северно и северо-источно од Бијелог Поља, несумњиво указује на њихову нешто ранију исламизацију, док са друге стране Међедовићи из Оброва (I-Y134578, потомци прибраћеног/призећеног претка једном огранку Лимских Никшића, који је том приликом узео крсну славу Св. Лука за своју, највероватније током 15. века), села које се налази јужно од Бијелог Поља, имају предање о пореклу од ровачких Булатовића, што доказује њихову каснију исламизацију, која се највероватније догодила у другој половини 19. века.

Вратимо се на Миниће из Прошћења. И поред тога што се Минићи не рођакају са Јовановићима у Прошћењу, овог пута није само постојање предања о староседелачком статусу и једних и других било одговорно за Минићево циљано SNP тестирање на А34088 (заобилазећи тестове на узводне FT190799 и Y189944), већ су одговорни и поједини историјски извори са краја 17. века који откривају родоначелника прошћенских Минића, укључујући наравно и моје шесто чуло. 🙂 Али о овим изворима ћу се нешто касније позабавити, након што обновимо градиво о Лимским/Тарским Никшићима, са посебним акцентом на историјске податке о селу Прошћењу.

На основу прегледа земљишно-књижних дефтера Скопског крајишта за годину 1455, Босанског санџака за године 1468/1469, 1485, 1489, 1516, 1528/1530 и
1540/1542 и Херцеговачког санџака за годину 1550, сазнајемо да је један од интегралних делова ових османских административних јединица била Нахија Никшићи, која је обухватала села у данашњем бијелопољском, мојковачком и колашинском крају, између река Лим, Љубовиђа и Тара.
У дефтеру из 1455. године (Н. Šabanović, Krajište Isa-bega Ishakovića zbirni katastarski popis iz 1455. godine, Orijentalni
institut u Sarajevu, Sarajevo 1964.) забележено је: Vilâyet-i Nikşiçler, eflâklardır (Вилајет Никшићи, Власи су).

У овом дефтеру Никшићи се помињу неколико пута:

- у вилајету Никшићи, уписана су четири насељена места и једно празно село као хас
Иса-бега Исхаковића, имена четири насељена села су следећа: Крушева (5 домаћинстава), Орлина (15 домаћинстава); Отмичева (11 домаћинства, 1 удовица); Штитарица (4 домаћинства, 1 удовица, 1 неожењени) и Крушева, док је за село Свињиштица уписано да је порушено (виран);

- девет села су уписана као тимар ешкинџија (старих спахија), то су следећа села: Бистрица (14 домаћинстава, 1 неожењени, ); Церова (8 домаћинства, 1 удовица, 1 неожењени); Сиге (4 домаћинства); село Обод је уписано из два дела као приход два различита тимара (15 домаћинстава, 1 удовица, 2 неожењена) и Обод (13 домаћинства, 1 удовица, 1 неожењени); село Лепенац је попут села Обод уписано такође из два дела и као приход два различита тимара (9 домаћинстава) и Лепенац (8 домаћинства); Липова: уписана је из два дела (3 домаћинства, 1 неожењени) и Липова (1 домаћинство);

- уписана су још три села и то као царски посед - султанов хас, то су села: Простење (29 домаћинства, 1 удовица), Робковине (24 домаћинства) иСтричина (33 домаћинства, 1 удовица).

[Владимир Бојановић]

3. ДЕО:

Посебну пажњу из овог дефтера привлаче два податка. Први је свакако назив вилајета Nikşiçler, у чијем називу постоји суфикс ler, који се у турском језику користи за множину. У овом случају суфикс је јасно и несумњиво означио припадност пописаних спахија једној групи истородних породица одн. племену под називом Никшићи. О значају и бројности Никшића у Средњем Потарју и Полимљу говори нам управо ова чињеница - да се једна од нахија назива њиховим племенским именом, што представља одступање од уобичајене турске праксе, који су на новоосвојеним територијама, нахијама давали називе старих жупа. Други податак је још интересантнији и открива нам да је међу Никшићима тог времена било и оних са именом Никшић. Наиме, отац једнога спахије, Стјепана, уживаоца тимара у селу Бистрица, звао се Никшић. Овај податак указује на могућност да је назив племена настао од властитог имена Никшић (по неком претку из ранијег периода), а не од имена Никша, које у овом случају може бити само скраћени облик "старијег" имена.

Дакле, средином 15. века формирано је Скопско крајиште под управом Иса-бега Исхаковића, а једна од административних и територијалних јединица овог крајишта, носио је назив Никшићи, која је бројила укупно 196 домаћинстава. Овај рани дефтер одн. збирни попис тимара ешкинџија (спахија), хасова крајишника Иса-бега Исхаковића и мустахфиза (војних родова, чувара тврђава), представља дословно слику средњовековног стања које су Османлије затекле у вилајету Никшић и Никшићи су једини хришћани спахије и статусни власи у то доба који су имали тимаре одн. феудалне поседе. Као што смо видели, забележено је у дефтеру и да се у личном поседу Иса бега Исхаковића нашло и рударско село Простење (данашње Прошћење). Као замену, противвредност (bedel), за ово село, дата су му три села недалеко од Приштине (Липљан, Глоговац и Робовац) у вилајету Влк, тачније у области Вука Бранковића. Тако је Прошћење, заједно са суседним селима Стричином и Робковином, постало султанов хас, царски посед (иначе је и метох цркве Св. Петра и Павла, који се такође налазио у границама вилајета Никшићи 1455. године постао султанов хас).

Још једна белешка је веома значајна и она се односила за Никшиће села Простење у којој је коришћен назив Lim Nikşiçler (Лимски Никшићи). Ова белешка нам заправо даје на својеврстан начин подробније податке, не само о положају/пореклу тог једног никшићког братства/клана (носилаца SNP мутације А34088), присутног у Простењу на крајњем западу вилајета (које су Османлије затекле половином 15. века), већ о племену (власима) Никшићи у целини, њиховој гравитацији одн. микро-дистрибуцијама појединих никшићких подграна испод FT190799 и Y189944, од реке Лим и средњовековне, истоимене жупе, у суседну област Потарја.

Реч је наравно о катунски организованим сточарима ("власима") као и манастирским власима, који су се још пре прве појаве Османлија у овим крајевима, у потрагама за летњим и зимским испашама (и која су временом постајала стална места њиховог боравка), постепено ширили ка Потарју. На основу података које располажемо из Стонске и Лимске повеље из 13. али и из Дечанских хрисовуља из 14. века, знамо да су поједина села задржала старе или незнатно измењене називе до турских освајања, па с тога имамо и мишљења неких историчара да су вероватно нека села добијала називе по појединим старим братствима која су населила села. С обзиром на старост FТ190799 (900 година) и Y189944 (800 година) и на њихову северну разгранатост и распрострањеност, на чињеницу да су Никшићи били стабилизовани и територијализовани на овом простору приликом доласка Османлија, што доказује и привилеговани статус који су имали у пописима, и с обзиром на раније историјске изворе, стиче се закључак да нема бољих кандидата за припаднике тих старих полимско-тарских братстава од Никшића и Крича J2-Y22066.

Наиме, познато је, да се први помен Кричана (Крича) среће средином 13. века, у Лимској повељи краља Уроша I, којом цркви Св. Петра на Лиму додељује, поред
других поседа, и село Простјеније у Брскову. Већи број наведених села и топонима из ове повеље сачувао се до данас. Простјеније је данашње село Прошћење, атар села са свим засеоцима простирао се на обема странама реке Таре, док се данашњи потес Крције у селу Добриловина (Добрихнина) налази управо тамо где хрисовуља смешта Кричан. Нема сумње да су Кричи у то време држали ове поседе и да су се на истоку граничили са Никшићима, можда је граница била управо планина Бурен и атар села Писана Јела, који се помињу у хрисовуљи. Дакле, Никшићи тада још нису овладали Потарјем, а то се догодило највероватније током 14. века, јер 19. јуна 1399. године спомиње Вукослав Никшић, привилеговани изасланик и "склав" Пашајитов, који је био утемељен на Тари, и то највероватније у Прошћењу.

[ДушанВучко]

2. ДЕО:

Дакле, сасвим је природно и разумљиво то што су се рецимо полимско-тарски лучинштаци идентификовали са ослободиоцима Ровчанима, али и са Никшићима Жупљанима. Идентификација има и још једно снажно упориште, а оно се једноставно огледа у "предањима" Никшића Жупе и Роваца, у којима доминира оно митско о пореклу Никшића од Немањића (укључујући и оно о "славним" племићима/бановима Грбља), које је додатно распаљивало национални набој, понос и машту, не само међу носиоцима ових предања, већ и међу полимско-тарским лучинштацима.

Наравно, на предање о Немањићима почетком 20. века нису били имуни ни бројни српски етнографи и историчари, када долази до још веће популаризације и ширења овог мита. Као последица свега тога, рођене су бројне, лажне пројекције, измишљене братстваничке повезнице међу бројним родовима са славом Лучиндан. Поменућу овом приликом само неке које је генетичка генеалогија оборила и о којима је на овој теми било речи: поред поменутих микс-предања Минића и Јовановића из Прошћења о пореклу од различитих ровачких братстава, ту су још и тестирани са презименом Ровчанин из Граба (такође А34088) као и пријепољско-прибојско братство Спајић (А34088) са обореним предањем од Бечановића из Кута/Жупе (Y250780*), Војиновићи из Мајсторовине  (Y189944*) немају ближе рођаке ни међу Ђиласима (FT190799-) као ни међу осталим Жупљанима, Карличићима је предање о Булатовићима пало у воду као и већини припадника I2-Y134578 са славом Лучиндан, а можда најупечатљивије је оно предање о пореклу Бошковића (I2-Y134578) од ровачких Шћепановића и својатања бројних других лучинштака широм српског етничког простора, о чему сам писао овде, у 6. и 7. делу свог излагања:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg190871#msg190871 и тд.

С тим у вези, интересантно је поменути и нека муслиманска тестирана братства. Кургаши (Y189944*) и Бихорци (потомци Лимских Никшића), као и Вејсиловићи и Тахировићи из Урсула (A30291) али и Хамидовићи из села Крће, немају апсолутно никаква предања о пореклу од Никшића/Ровчана, тако да овај податак, који уз необично порекло презимена Кургаш и очито рану стабилизацију и осећај сигурности међу осталим муслиманским живљем у селима северно и северо-источно од Бијелог Поља, несумњиво указује на њихову нешто ранију исламизацију, док са друге стране Међедовићи из Оброва (I-Y134578, потомци прибраћеног/призећеног претка једном огранку Лимских Никшића, који је том приликом узео крсну славу Св. Лука за своју, највероватније током 15. века), села које се налази јужно од Бијелог Поља, имају предање о пореклу од ровачких Булатовића, што доказује њихову каснију исламизацију, која се највероватније догодила у другој половини 19. века.

Вратимо се на Миниће из Прошћења. И поред тога што се Минићи не рођакају са Јовановићима у Прошћењу, овог пута није само постојање предања о староседелачком статусу и једних и других било одговорно за Минићево циљано SNP тестирање на А34088 (заобилазећи тестове на узводне FT190799 и Y189944), већ су одговорни и поједини историјски извори са краја 17. века који откривају родоначелника прошћенских Минића, укључујући наравно и моје шесто чуло. 🙂 Али о овим изворима ћу се нешто касније позабавити, након што обновимо градиво о Лимским/Тарским Никшићима, са посебним акцентом на историјске податке о селу Прошћењу.

На основу прегледа земљишно-књижних дефтера Скопског крајишта за годину 1455, Босанског санџака за године 1468/1469, 1485, 1489, 1516, 1528/1530 и
1540/1542 и Херцеговачког санџака за годину 1550, сазнајемо да је један од интегралних делова ових османских административних јединица била Нахија Никшићи, која је обухватала села у данашњем бијелопољском, мојковачком и колашинском крају, између река Лим, Љубовиђа и Тара.
У дефтеру из 1455. године (Н. Šabanović, Krajište Isa-bega Ishakovića zbirni katastarski popis iz 1455. godine, Orijentalni
institut u Sarajevu, Sarajevo 1964.) забележено је: Vilâyet-i Nikşiçler, eflâklardır (Вилајет Никшићи, Власи су).

У овом дефтеру Никшићи се помињу неколико пута:

- у вилајету Никшићи, уписана су четири насељена места и једно празно село као хас
Иса-бега Исхаковића, имена четири насељена села су следећа: Крушева (5 домаћинстава), Орлина (15 домаћинстава); Отмичева (11 домаћинства, 1 удовица); Штитарица (4 домаћинства, 1 удовица, 1 неожењени) и Крушева, док је за село Свињиштица уписано да је порушено (виран);

- девет села су уписана као тимар ешкинџија (старих спахија), то су следећа села: Бистрица (14 домаћинстава, 1 неожењени, ); Церова (8 домаћинства, 1 удовица, 1 неожењени); Сиге (4 домаћинства); село Обод је уписано из два дела као приход два различита тимара (15 домаћинстава, 1 удовица, 2 неожењена) и Обод (13 домаћинства, 1 удовица, 1 неожењени); село Лепенац је попут села Обод уписано такође из два дела и као приход два различита тимара (9 домаћинстава) и Лепенац (8 домаћинства); Липова: уписана је из два дела (3 домаћинства, 1 неожењени) и Липова (1 домаћинство);

- уписана су још три села и то као царски посед - султанов хас, то су села: Простење (29 домаћинства, 1 удовица), Робковине (24 домаћинства) иСтричина (33 домаћинства, 1 удовица).

Код Никшића је очигледно било предања о истом братству унутар самог старијег генетског рода , који нису били део истог огранка (имамо и међу самим Ровчанима пример, поред ових које си навео, Шпановићи/Срезојевићи), а што се муслиманских породица тиче, које су генетски род Никшића, нормално је да немају то предање, него је већа вероватноћа да су "од Анадолије" по предању (као код Кургаша).
Генетика тумачи млађе гране на основу старијих, а код нас је то FT190799 која није нађена у Потарју, већ само низводна грана, Y189944

[ДушанВучко]

Код Никшића је очигледно било предања о истом братству унутар самог старијег генетског рода , који нису били део истог огранка (имамо и међу самим Ровчанима пример, поред ових које си навео, Шпановићи/Срезојевићи), а што се муслиманских породица тиче, које су генетски род Никшића, нормално је да немају то предање, него је већа вероватноћа да су "од Анадолије" по предању (као код Кургаша).
Генетика тумачи млађе гране на основу старијих, а код нас је то FT190799 која није нађена у Потарју, већ само низводна грана, Y189944

Тј. разноврсност старије гране (а "немање предања" не може да сврста припаднике одређене гране, колико год их било, у неку област по аутоматизму и да то буде доказ о месту постанка старије FT190799 гране). Имамо и припаднике Срезојевића без предања (из Србије), па су упали у род Срезојевићи Ровчана, како онда можемо да тврдимо да су неки други из Србије без предања искључиво Никшићи из Таре и да се на основу броја тестираних без предања формира наратив о матици старије FT190799 гране?
И како може да буде аргумент турски попис из 15. века у ком се наводи "нахија Никшићи", да је ту матица (кад род постоји бар 300 година пре пописа). Да ли прво помињање нахије Никшићи из 15. века доказује да је ту матица FT190799 само по себи?
.

[Одисеј]

Једно питање. Унутар гране A30291, која је углавном муслиманска, има ли иједног потврђеног православног Србина осим оног што је усвојен?

[Владимир Бојановић]

Једно питање. Унутар гране A30291, која је углавном муслиманска, има ли иједног потврђеног православног Србина осим оног што је усвојен?

За сада нема. Једино је Скерлић у узводној Y264395, са предањем о пореклу из Бијелог Поља: https://www.yfull.com/tree/I-Y264395/

Пре него што наставим своје излагање, Бихорка ме је замолила да окачим још један њен коментар:

"Malo govori  revolt iz mene  pa zato pisem  bez reda na podranak.👀Znam vec odgovor ili niko nece odgovoriti ili koja je sada to suplja prica,..bla,bla .ako niko nema problem zasto se neko nije pozabavio samnom i sa Skerlicem kada sam ja licno otvorena za saradnju ako vec drugi nisu i ako ih toliko zanima genetika a itekako su aktivni na forumu Da li sam u pravu Vlado ili gresim?Nisam dobila nijedan odgovor samo  tajac uzetak si ti koji uklapas bos.rodove .Kako da shvatim ozbiljnost foruma? Negirati moje predke je isto sto i negirati moju bit jer odlicno znam njihov ponos,prkos i gorstacki tip   a i sve ostale elemente koji su mi dati autosomalnim  nasledjem da ne nabrajam,pa evo i Niksica po Y hromozomu ....Kao sto vidis sva desavanja i bitisanje po svim precima  su oko istorijske oblasti zvane Brda,cak je i moj autosomalni dokaz koliko smo srodni  .Kada kazem negirati mislim na ne odgovoriti sto znaci ne zelim da se bavim tvojim dnk.Sasvim jasno i korektno kada se to jasno napise..Koliko znam forumi za to postoje a ako ne dobijes odgovor trazis na nekoj drugoj strani nekom novom forumu .🙂Zar ne?Valja mi pronaci odgovore !
Dala bi jedan komentar za pisanje Dusanovo .Moze decko  veruje sta god mu je zelja i volja nikakav problem ali svakako bi zeleli da procitamo nesto konkretno osim bunta i negiranja. Ako mozes okaci i ovo u moje ima ovo zadnje.
Thenx brate
Pzdr"

[Владимир Бојановић]

Само да се још једном на кратко осврнем на тзв. "јужну распрострањеност" FT190799 и да се подсетимо порекла тих лучинштака на крајњем југу. Она би имала неког смисла да родови у Суторини и Крушевицама имају предање да су староседеоци на том простору или да су пореклом из неког другог дела Боке, Зете или јужне Херцеговине. Напротив, не да немају такво предање, као ни предање о староседелачком статусу, већ су и потпуно усамљени. У Суторини су једино Матијашевићи лучинштаци, чији родоначелник је живео у 18. веку, док су у Крушевицама једино тестирани Милановићи, Муришићи, Томашевићи и Ћировићи који су настали од Томашевића. У селима Камено, Убли и Кривошије нема лучинштака, док у селу Мокрине, засеок Сврчуге живе Томашевићи, који су од исељених Томашевића из Крушевица, по речима тестираног Милановића, и то је све што се лучинштака тиче.. Познати су хаплотипови Милановића и Томашевића са једном разликом на 23 маркера, што доказује предање да су њихови родоначелници током 18. века били рођена браћа (подсећам и на још један податак да се ови родови не рођакају ни са ким у Боки).

А сада следи најинтересантнији део, та браћа су наводно дошла из Требјесе средином 18. века, између две разуре Требјешана. Познато је да су Требјешани најмлађи никшићки огранак, познато је и предање када је Требјеса насељена, што је у корелацији са првим поменом Требјесе у историјским изворима са почетка 16. века. Познато је и којој хаплогрупи су припала требјешка братства Војводићи и Вујачићи, који репрезентују осовину овог засебног огранка: https://www.yfull.com/live/tree/I-Y263686/ Позната је и њихова бројност из пописа за 1701. годину, дакле, из пописа који је претходио првој разури Требјесе:

"Кнез Вукашин, син Петра:
Село Требје, кућа 24
Други кнез Батрић-оглу Вук:
Поново село Требје, трећина, кућа 12"

С тим у вези, погледати 193. и 194. странице овога рада: https://istorijskizapisi.me/wp-content/uploads/2021/01/08-Bojan-Novakovic-Teritorijalno-upravna-organizacija-Onogosta.pdf

"Прва кнежина нахије Оногошт и Никшић je према овом дефтеру обухватала
дио Требјесе и села у источном дијелу никшићке територије у пољу.
Кнез јој је био Вукашин, који је попут свог оца, војводе
Петра Гавриловића, био истакнута личност свога времена. Изгледа да
се ова кнежина јавља и у берату султана Махмуда I Симу Бопцу из 1746.
године. Редосљед насеља им је доста сличан, мада су дата различита
читања појединих мјеста. Багатић из дефтера су Магнићи, док је треће
село по реду у оба случаја неидентификовано. Занимљиво је да збир
требјешких кућа у обје кнежине износи 36, тачно колико је Максим
Шобајић пронашао кућишта око 200 година касније. Традиција старих
Требјешана, који су живјели у Русији, говори да је у том селу 1789. године било 35 кућа."

Да ли је на основу овог податка упоредива њихова бројност са бројношћу Лимских/Тарских Никшића, који су рецимо само 1540. године у нахији Никшић бројали близу 1000 домаћинстава (самим тим, да ли су упоредиви и степени њихових и страдања и расељавања)? Очигледно да је у том протоку времена, дакле од настанка FT190799 (почетак 12. века) до страдања полимско-тарског становништва (крај 17. века) и њиховог покретања, било и оних FT190799 који су мигрирали на југ и којима је успутна станица била Требјеса. Људи који посматрају строго YFull стабло не занимајући их ништа друго, и то искључиво резултате који су означени са звездицом, дакле без освртања на историјске податке и чињенице, разгранатости и распрострањености низводних грана, такође могу рећи и за PH908 да је матица Балкан и да је (старо)балканског порекла: https://www.yfull.com/tree/I-PH908/

[Владимир Бојановић]

4. ДЕО:

Дакле, видели смо из историјских извора, које племе је било на путу првог племенског развоја Никшића (Кричи), да су Никшићи крајем 14. века већ били стабилизовни на Тари,  да у дефтеру из 1455. године постоји једна белешка, која јасно указује одакле су се Никшићи доселили у Потарје (Лимски Никшићи, иначе, Нахија Никшићи се у турским изворима под овим именом помиње до краја 17. века, придеви "Морачки", "Оногоштански", "Грачанички", по жупи Грачаница у којој се 1477. јављају Никшићи код Оногошта, нигде нису коришћени, као ни придеви "Лимски" (осим у дефтеру из 1455.) али ни "Тарски", већ се Тарски Никшићи јављају у појединим дубровачким и српским документима тек у другој половини 17. века), видели смо да је "немањићка традиција" била озбиљна сметња да се из предања полимско-тарских лучинштака извуче које зрнце историјске истина и да су са придошлицама из Роваца многа намерно модификована током 19. и 20. века, али и да предања о староседелачком статусу појединих потарских породица као и оних исељених са предањима о пореклу са ових простора, ипак могу бити корисна (осим резултата припадника А34088, значајан је и WGS резултат Радуловића из Седобра, са предањем о пореклу из села које се налазило између Мојковца и Колашина: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg190712;topicseen#msg190712 очекујемо и WGS резултате Јоксимовића пореклом из Требаљева, Гемаљевића са предањем од Колашина и тд.)

О дистрибуцији појединих никшићких подграна из Средњег Полимља/Потарја у Морачу и средњовековни Оногошт, њиховој стабилизацији током 15. века на простору жупе Грачанице и њиховом каснијем развоју и постепеном јачању, о народним предањима староседелаца Оногошта али и Никшића - о неаутохтоном статусу Никшића на том простору, о померању граница ка староседелачким родовима Оногошта, писао сам у више наврата, ко жели може се подсетити овде: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg190902#msg190902 а сада бих се, инспирисан коментарима мог рођа, још детаљније позабавио овим питањем. 

Верујем да селидба Никшића у Морачу и одатле у жупу Грачаницу није била чисто егзистенцијалне природе, у потрази за новим пашњацима, јер простор Средњег Полимља и Потарја је просто обиловао овим природним ресурсима, осим уколико у 14. веку није дошло до пренасељености, у шта сумњам. Мишљења сам да се иза ове селидбе крије нешто друго.

Наиме, из историјских извора знамо да су се Никшићи бавили превозом робе према Дубровнику и Котору., а најкраћи пут од Старе Рашке одн. Брскова (једног од најпознатијих тргова средњовековне Србије) до Дубровника и Рисна, ишао је управо преко Мораче и Роваца. Постојала су два пута којим су кириџије ишле према Оногошту и оба су се раздвајала код манастира Мораче, где су једним ишли преко ровачког села Међуријечје и жупе Грачанице у Оногошт, а другим такође преко Роваца, тачније преко Лијешња, затим планине Лукавице у Оногошт. И један и други пут је дакле ишао преко територије племена Мацура, а могуће је да је она највероватније обухватала и село Црквине, које се налазило на пола пута између манастира Морача и данашњег Колашина. Уколико би претпоставили да је приликом превожења робе било инцидената између Мацура и Никшића (разне пљачке, можда и убиства), нисмо далеко од закључка да су Никшићи организовали "казнену експедицију" у циљу решавања овог проблема.

Област Мораче и Роваца је најстарија територија племена Мацура, где постоји највећи број старих мацурских назива и топонима, а у ровачким селима Трмању, Лијешњу, Вељем Дубоком, Сретешкој Гори и у Горњим Ровцима, у близини данашњих гробаља, постоје и дан-данас стара "мацурска" гробља. У Ровцима, близу ушћа Ибриштице у Морачу налази се и топоним Заградац, неки истраживачи сматрају да се на том месту налазио "град" у жупи Морача у којој је подигнут манастир, поред кога је пролазио каравански пут из приморја ка Србији. Такође, нека предања говоре да је црква у Ровцима старија 120 година од манастира Мораче, а камене цркве нису зидале покретљиве номадске групације. Све ово указује на постојање сталних насеља у овој области у прошлости, а на основи опет неких предања о "давњем народу" о Мацурама, у Ровцима, Морачи, али и у Братоножићима и Васојевићима, могло би се претпоставити да је то некада била доста разграната групација, издељена у више катуна и свакако доминантна у овој области.

Уколико пљачке и инциденти нису покренуле Никшиће ка Мацурама, онда су унутрашње сукоби између самих Мацура, Никшићима "отворили врата" да.уђу у област Мораче. Као узроке нестанка старог становништва, предања Ровчана и Морачана наводе међусобне борбе Мацура, као и оштре зиме, неродне и „зле године“, помор од „чуме“ и тд. Говори се да се тај стари народ „исклао међу собом“. У Ровцима и Морачи могле су се чути узречице: „поклали се ка' Мацуре“, „туку се ка' Мацуре“ или „побише се ка' Мацуре“, што је значило до истребљења. Ако је веровати свим овим предањима, то је опет значило и несигурну област по кириџије, као и евентуалне пљачке. Дакле, уколико је сукоба међу клановима Мацура заиста било, то су свакако искористили Никшићи из Потарја, који би осигуравањем ових "критичних тачака" решили и проблем обезбеђивања караванских путева.

[Владимир Бојановић]

5. ДЕО:

У вези са претходно изложеним следи ретроспектива догађаја:

- с обзиром на старост FT190799 и Y189944, у Средњем Полимљу током 13. века  (тачније око данашњег Бијелог Поља) израста један друштвено/родовски слој, који су ширећи се на суседне жупе Љубовиђу и Брсково, сачињавали старешине катуна, катунске организације и старешине села, када се и назиру први зачеци племенске организације;

- развој рударства и трга-града Брскова и прометног стецишта дубровачке караванске трговине, условило је половином 13. века и повећање производње на манастирским и евентуално личним властелинствима Средњег Полимља и Потарја, стимулативно делујући на развитак сточарства, процес повећања прераде сточарских али и осталих производа (попут сребра, меда, воска и тд.), који се продају Дубровчанима и Которанима;

- највероватније с почетка 14. века, поменута племенска организација, тада већ позната под именом Никшићи, започиње да врши и трговачки транспорт робе између Брскова и приморја, када стичу и прве извесне повластице и самоуправне заједнице (које су настојали да очувају и касније, доласком Османлија);

- претходно, крајем 13. века, Србија започиње прва озбиљна територијална ширења на исток када успешно ратује против Византије и Бугарске, одвијају се нови процеси миграција ратовима погођеног становништва из тих освојених области (северни крајеви данашње Албаније, Македоније, Јужног Поморавља, Браничева...) ка Косову и Старој Рашкој;

- једна таква миграција из овог периода је откривена међу носиоцима I2-Z17855-А20030, тачније подграна Y135654 и BY55537 и то у данашњи бијелопољски крај, где долази до ране интеракције са Никшићима и одакле се дешавају даље дистрибуције њихових припадника током средњег века са крсним славама Ћириловдан, Никољдан и Лучиндан (иначе, дубинске генетичке анализе, разноврсност и распрострањеност старијих грана, откриле су источнобалканско и централнобалканско порекло за већину српских родова Средњег Полимља, Потарја, Зете и Херцеговине);

- област Мораче/Роваца, кроз коју пролазе каравански путеви према приморју, постаје место међусобних сукоба племена Мацура (као и вероватно још неких стариначких родова), који при том ометају Никшиће у превозу робе чинећи разне пљачке и вероватно убиства (оногоштански бан Угрен такође прави извесне сметње);

- добро познавајући територију Мацура као и теренске прилике, Никшићи одлучују да овом реметилачком фактору стану на крај тако што ће критичне тачке ставити под своју контролу, у томе највероватније добијају подршку и помоћ међу појединим клановима разједињених Мацура, које Никшићи придобијају за акције против својих саплеменика;

- да су неке Мацуре опстале на том простору и егзистирале уз Никшиће, доказ за то је резултат Драшковића из села Веље Дубоког у Ровцима, који је припао хаплогрупи Мацура I1-Y16434, чији предак се у неком тренутку прибратио Никшићима (иначе, изворни Драшковићи су припали Срезојевићима А32852, братству чија је матица село Међуријечје);

- након сукоба са (ослабљеним) Мацурама, ровачко село Лијешње настањују носиоци I2-Y135654, од којих касније настаје познато братство Љешњани - Војинићи, њихова веза са Никшићима се одржава у даљим освајањима пашњака на Лукавици а нешто касније се савезништво и додатно учвршћује, браком између Гојака Никшића и кћерке Богдана Љешњанина, након убиства бана Угрена и Гојаковог бекства у Ровца (сасвим је могуће да се Гојак заправо и пре овог убиства настанио у Ровцима, када и Y135654):

- није искључено да међу овим досељеним власима са севера, чији предводници су били Никшићи (један припадник Y250780 предак Ровчана Гојаковића и Жупљана Гезимировића, Y331554 преци Жупљана Ливеровића и Драговољића у нижим гранама и Y263686 предак Требјешана), није било још хаплогрупа, попут рецимо појединих R1а и Е-V13 подграна (уколико нису старинци били у питању), које су откривене међу ровачким Булатовићима, а видимо и по овим најновијим резултатима да и међу огранцима Шћепановића у Међуријечју има оних који су негативни на ФТ190799;

- Никшићи се сукобљавају на Лукавици са Матаругама и успевају, по предањима, да их истисну из овог планинског подручја а затим, спуштајући се низ Лукавицу као и подгорином Маганика са друге стране, пратећи други (зимски) каравански пут преко Моракова, стижу крајем 14. века и убрзо, током 15. и 16. века запоседају стару и истоимену жупу Грачаницу са селима, потискујући староседеоце Матаруге (Риђане), Лужане и Угреновиће даље ка југу;

- као резултат свега тога, добијамо потпуну контролу над овим простором и главним караванским путевима, где се Гојакови синови смештају у Међуријечју (Срезоје и Стјепан), Горња Ровца (Булат) и Трмање (Влахо, преко села Горња Ровца и Трмање ишао је тзв. зетски пут ка Подгорици и Бару), док остали Никшићи заузимају пашњаке и села жупе Грачанице, Кута, Заград, Мораково и тд. (и Мораково кроз које је пролазио каравански пут су држали Никшићи, док их по предању Васиљ и Бјелош нису поклонили својим зетовима), док су нека села настајала тек током 16. и 17. века одн. њихови називи, по родоначелницима појединих огранака и братстава (Васиљевићи, Ливеровићи, Драговољићи), што доказују и турски дефтери.

[Владимир Бојановић]

6. ДЕО:

Вратимо се сада на Никшиће Потарја и тестиране Миниће у Прошћењу. Видели смо да је област вилајета (Лимских) Никшића 1455. године припадала Скопском крајишту, а 1463. године постала је саставни део Босанског санџака, од када је у каснијим дефтерима за ову област коришћен назив Нахија Никшићи (Nahiye-i Nikşiçler). У овим дефтерима постоји могућност сагледавања настајања неких нових села, насељености и број становника који се повећавао већи број пута, као и економске структуре, која је становништво нахије делила у неколико категорија. Село Простење је било у саставу Нахије Никшићи, а на основу дефтера из 1516. године сазнајемо да се тада формирала посебна нахија под његовим именом (Nahiye-i Prostenje). Она се јављала и у каснијим дефтерима, али нема сумње да су поједини изворни Никшићи кнежевали нахијом и њеним селима (носиоци А34088 гране у Прошћењу су свакако били једни од њих).

За Миниће из Прошћења, значајна су два турска документа са краја 17. века, у којима се помиње родоначелник њиховог братства. У документу из 22. јануара 1694. године, који је написао кадија пљеваљског кадилука Абдул Фетах, наводе се да кнежеви и раја из више нахија и села из околине Пљеваља и Пријепоља у Затарју, заједно са кнежевима из "нахије Никшићке" међу којима је уписан и кнез Мина, упућују Јосаба, Аврама и Милисава (у документу синове Рабрена, Ранића и Крсмана) у Истамбул ради плаћања харача. У другом документу из 23. јула 1694. године, забележено је да кнез Јоксим, син Рабренов, "житељ Вранеша у кадилуку пријепољском" (иначе, ради се о истакнутој личности нахије Вранеш са краја 17. века и родоначелнику Јоксимовића у Затарју), води спор са кнезом Мином, сином Алексиним из "села Прошћења у Никшићу", поводом штете који је овај учинио кнезу Јоксиму у месту званом Жари (ово село се налази у близини реке Љубовиђе).

Дакле, осим података везаних за родоначелника Минића, овде имамо и доказе вишевековног континуитета назива ове области у историјским документима, под називом Никшић, а према Стојану Новаковићу, у Пећком споменику на 107 листу имамо и доказ да је у прошлости постојало и насеље Затарски Никшић, очито негде у близини села Лепенац, јер је на истом месту уписано и ово село (Лепенац се налази недалеко од Мојковца и Прошћења и у свим ранијим дефтерима налазило се у саставу Нахије Никшић). WGS тест Минића из Прошћења би био веома значајан, додатно би испрофилисао један од аутентичних огранака Никшића одн. припадника једног дела племена, који се под каснијим називом Тарски Никшићи помиње у појединим дубровачким и српским изворима и сасвим сигурно би се открила млађа повезница са претходно тестираним Јовановићем из истог села, чија се старија већ потврдила SNP тестом Минића на А34088.

РАДОСАВЉЕВИЋ, село Пећарска, Бијело Поље, Лучиндан, позитиван је на FT190799. Чукундеда тестираног Мато рођен је у Пећарској, доселио се у село Бресник код Прокупља око 1878. године са Ђуровићима и Конатарима из пештерских села Гргаје и Гошево, суседних селу Пећарска. Седамдесетих година прошлог века село Бресник је етнографски обрађено, међутим Радосављевићи тада нису живели у селу, а нису наведени ни подаци о Јакшићима, такође са славом Лучиндан са којима се Радосављавићи не рођакају, а није наведена ни крсна слава осталих бресничких родова: (Никољдан): https://www.poreklo.rs/2020/02/09/poreklo-prezimena-selo-bresnik-prokuplje/ Конотеровићи су заправо Конатари, староседеоци полимско-тарске области са славом Никољдан, о којима је овде било раније речи због хаплогрупе I2-Y151633>FTA49542 којој су припали и прибраћени Никшићима Раковци са славом Лучиндан, док су Ђуровићи даљи рођаци тестираног Ђуровића из села Црвско, такође са славом Никољдан:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5656.msg152534#msg152534

Душан Радосављевић, деда тестираног, ишао је својевремено у Пећарску у потрази за својим даљим рођацима и пореклом. Том приликом су му старији мештани села рекли како у Пећарској нема више родова са славом Св. Лука, да их је некада било али да су се временом иселили и да си изумрли. На помен свог деде Матa и бабе Милентије, Душан је добио одговор од чланова једне пећарске породице, да је Милентија била одива те породичне куће, која је убрзо након удаје отишла са својим изабраником Матом, путем Топлице да стварају нов дом. Тестираном није остало у сећању о којој пећарској породици је реч, јер је тада био млад и недовољно незаинтересован за ову тему.

Лучинштака у Пећарској 1967. године није било: https://www.poreklo.rs/2019/07/06/poreklo-prezimena-selo-pecarska-bijelo-polje/ и питање је када су се преци тестираног стационирали у овом селу. С обзиром да се оно налази у самој близини матичног подручја настанка и развоја племена Никшића, највероватније да се ради или о старинцима села Пећарске или досељеницима из неког оближњег бијелопољског села, након 1690. године. С тога, у циљу даље генетичке профилизације рода Никшића, WGS тест Радосављевића би био од изузетне важности.

[Владимир Бојановић]

Неки су ме питали за изворе, окачићу их и овде.

За Миниће из Прошћења, значајна су два турска документа са краја 17. века, у којима се помиње родоначелник њиховог братства. У документу из 22. јануара 1694. године, који је написао кадија пљеваљског кадилука Абдул Фетах, наводе се да кнежеви и раја из више нахија и села из околине Пљеваља и Пријепоља у Затарју, заједно са кнежевима из "нахије Никшићке" међу којима је уписан и кнез Мина, упућују Јосаба, Аврама и Милисава (у документу синове Рабрена, Ранића и Крсмана) у Истамбул ради плаћања харача. У другом документу из 23. јула 1694. године, забележено је да кнез Јоксим, син Рабренов, "житељ Вранеша у кадилуку пријепољском" (иначе, ради се о истакнутој личности нахије Вранеш са краја 17. века и родоначелнику Јоксимовића у Затарју), води спор са кнезом Мином, сином Алексиним из "села Прошћења у Никшићу", поводом штете који је овај учинио кнезу Јоксиму у месту званом Жари (ово село се налази у близини реке Љубовиђе).

Извор: Глиша Елезовић, Турски споменици, Књига 1, Београд 1940. год., стр. 865-866

Дакле, осим података везаних за родоначелника Минића, овде имамо и доказе вишевековног континуитета назива ове области у историјским документима, под називом Никшић, а према Стојану Новаковићу, у Пећком споменику на 107 листу имамо и доказ да је у прошлости постојало и насеље Затарски Никшић, очито негде у близини села Лепенац, јер је на истом месту уписано и ово село (Лепенац се налази недалеко од Мојковца и Прошћења и у свим ранијим дефтерима налазило се у саставу Нахије Никшић).

Извор: Српски поменици XV-XVIII века, Гласник српског ученог друштва XLII, Београд 1875. год., стр. 16, 17, 133, 137

https://www.scribd.com/document/88469770/Stojan-Novakovi%C4%87-Srpski-pomenici-XV-XVIII-veka

[Владимир Бојановић]

Осим тестирања Минића из Прошћења и Радосављевића из Пећарске, у претходном периоду прибављено је још узорака и реализовано већи број тестирања. С тим у вези, велику захвалност дугујемо Предрагу Шћепановићу, Зорану Малешићу, Петру М. Демићу, Мирославу Главоњићу и Филипу Тодоровићу. Посебна захвалност иде на адресу Горана Грбића, који нам је поклонио један прибор за WGS тест, па ће у наредном периоду биће одлучено који Никшић ће освојити ову вредну награду, све у зависности од будућих резултата. Следе анализе резултата из Новогодишње акције, која ће се наставити и током јануара са прибављањем нових узорака.

ПАВЛОВИЋ, Гранчарево, Бијело Поље, Лучиндан, позитиван је на Y189944. Павловићи су по једном предању од потарских Кршикапа, по другом од полимско-тарских Војиновића и по трећем од Ђиласа из Заграда. Кршикапе немамо тестиране али због заједничке преславе Св. Агатоник са припадницима Y189944>А34088 (подгране коју чине Минићи, Јовановићи и Спајићи из Прошћења код Мојковца) биће да су и Кршикапе највероватније А34088+, Војиновићи се и даље налазе на Y189944* нивоу, док Ђиласи нису припали Никшићима. Предлог тест на А34088.

ЈАКШИЋ, Писана Јела, Бијело Поље, Лучиндан, позитиван је на FT190799. По предању Јакшићи су се раније презивали Маџгаљ, славили су Ђурђевдан а када су променили славу не знају. Према књизи Ј. Медојевића, Становништво и насеља бјелопољског краја (Бијело Поље 2005, 532 стр.), Маџгаљи са славом Ђурђевдан су пореклом из села Мезгаља у Шекулару по којем су се прозвали, а осим Писане Јеле насељавали су и многобројна друга села у околини Бијелог Поља. С тога гледишта, идентификација Јакшића са Маџгаљима се једино може објаснити са продорношћу и бројношћу овог досељеног рода у бијелопољски крај, мада није искључено ни њихово евентуално међусобно орођавање по женском линијом у Писаној Јели, али до промене славе свакако никада није дошло. Иначе, Маџгаљи су носиоци  R1a-Z280-CTS1211 гране.

По казивању Јакшића Миланка,, из Писане Јеле Јакшићи су се доселили у Гвозд код Пријепоља у другој половини 19. века, поред Таслака (Јоксимовића). У милешевским свескама помињу се 1894. године Мијаило и Тодор на Гвозду. Данас Јакшићи живе у Пријепољу и приградским насељима, одакле је и тестирани. Што се лучинштака села Писана Јела тиче, данас тамо живе само Бошковићи са славом Лучиндан, а то су они Бошковићи Y134578 прибраћени род Никшићима. Иначе, Писана Јела се налази недалеко од села која су припадала Нахији Никшић, поменућу само неколико њему географски најближих: Доњи и Горњи Обод, Лепенац, Равна Ријека, Јабучно, Тустово, Прошћење, Сига... Према томе, мишљења сам да је ранија миграција претка Јакшића у Писану Јелу, управо из неког од ових суседних села - сасвим извесна, али припадност којој низводној грани испод FT190799 заиста је тешко претпоставити. Поручен је тест на Y189944.

ПРИШУЊАК, село Правошево, Пријепоље, Лучиндан, позитиван је на Y189944. Пришуњци су огранак Радуловића, припадника исељених Тарских Никшића. Познат је од раније резултат WGS теста Радуловића и тренутна позиција овога братства на YFull стаблу (Y189944*): https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg190712#msg190712 па је с тога прво циљано SNP тестирање Пришуњка на Y189944 био логичан избор. У међувремену, Радуловићу су у YSEQ-у од 10 приватних новела прихватили 8 и ставили их у понуду:
https://www.yseq.net/advanced_search_result.php?keywords=A37809+or+A37810+or+A37811+or+A37813+or+A37814+or+A37815+or+A37817+or+A37818 Предлози за Пришуњка су даља тестирања управо на ове SNP мутације.

Иначе, у периоду 1873-84. године забележено је више Пришуњака у Правошеви (Маринко, Радован, Радоња и Раде). Интересантно је порекло презимена Пришуњак, по једној верзији надимак (које је касније постало презиме) је добијен од локалног становништва: https://www.poreklo.rs/2015/06/12/poreklo-prezimena-prisunjak/ а по другој од аге у Правошеви (В. Љујић, Правошево и околна села, Пријепоље 2017, стр. 31).

БОШКОВИЋ, Мушићи, Косјерић, Лучиндан, позитиван је на FT190799. Наводим цитат о Бошковићима из књиге Љуба Павловића: https://www.poreklo.rs/2014/01/08/poreklo-prezimena-selo-musici-kosjeric/
"–Boškovići su najstarija porodica u selu, stara župljanska porodica od Nikšića, došla ovde preko Zaharijića iz Kremana mnogo pre Popovića u Subjel, još pre 200 godina bila ovde; prvi put se naselila na sredini sela kod kamenog gumna, pa posle pomerene na istok ka Ježevici kao Aničići; ima ih 22 kuće, slave Lučindan."

У првој половини 20. века Никшић је свакако означавао ужи појам од данашњег. Бројни историјски извори (који су били недоступни истраживачима тог доба) и генетичке анализе бацају данас ново светло на прошлост, на забележена предања од Никшића као и на она друга "предања" одн. на слободне интерпретације (у првом реду на интерпретације Радоја Ускоковића), па се права порекла многих тих породица више не могу аутоматски везивати за модерни град Никшић и тамошње Никшиће. Међутим, рекао бих да су Бошковићи из Мушића заиста пореклом од Жупљана и то од Драговољића, јер се у предању помињу Захаријићи (Захарићи) из Кремана, а они би требали да су управо из Драговољића, мада наравно не искључујем ни могућност да Бошковићи вуку корене из полимско-тарске области. Овог кандидата анимирао је Главоњић из Бистрице А32852*, у циљу провере њихове наводне везе са презименом Бошковић и "предања" о Бошку Перчинашу из Роваца (добијен је негативан резултат и ових Бошковића на SNP Срезојевића А32852), WGS би био најбољи избор, други предлог је STR тест на 30 маркера, како би на основу хаплотипа планирали даље SNP акције, а трећи предлог је SNP тест на подграну Драговољића, али тек након што се додатно испрофилише ово братство са још једним WGS резултатом.

[Владимир Бојановић]

МИЛОВАНОВИЋ, село Коњуша, Кнић, слава Лучиндан, преслава Св. Партеније Лампсакијски, позитиван је на FT190799. На Порталу Порекла, наведени су подаци о пореклу становништва села Коњуша према књизи Михаила Драгића "Гружа" (објављена 1921. године):  https://www.poreklo.rs/2015/02/21/poreklo-prezimena-selo-konjusa-knic/ Међутим, прескочени су Чиколићи, род од којих је пореклом тестирани Миловановић, о њима је Михаило Драгић на 281. страници навео следеће:

"- Чиколићи (Обрадовићи 5 к. Костићи 3 к.) 8 к. Дошли су овде после Шкоља, за владе Карађорђеве; не знају одакле су старином. Слава: св. Лука (пр. св. Партеније)." 

Интересантно, на Порталу није наведена ни преслава за Петронијевиће из истог села:
" -  Петронијевићи 1 к. Доселио се дед Петроније из Забојнице. Имају фамилије у Јеловику. Слава: св. Лука (пр. св. Партеније)." а из неког разлога, исти пропуст је направљен и за родовске преславе код бројних других породица у осталим гружанским селима. Породице са комбинацијом Лучиндан - Св. Партеније забележене су у следећим селима:

Каменица (страна 270.)
•   Маринковићи (Мазовићи) 5 к. Дошао отац Маринков (по коме се сада презивају) из Балуга (Надибар). Од њега је до сад пето колено. Слава: св. Лука (св. Партеније).

Кикојевац (стр. 273.)
•   Кучпарићи 13 к. Дошла браћа Гаврило и Мато са својим оцем од Сјенице. Пето је колено до сада. Најпре су се били настанили у Рогојевцу, па су после прешли на појату, која је била код извора. Слава: св. Лука (преслава св. Партеније).
•   Ђорђевићи 7 к. Дошао Ђорђе од Сјенице; до сада четврто или пето колено. Слава: св. Лука (прес. св. Партеније).

Претоке (стр. 311)
•   Илинчићи (Мишовићи 7 к., Илинчићи 3 к., Глишовићи 6 к., Ђорђевићи 7 к.) 23 к. Досељени из једног села под Јавором, изгледа у почетку владе Карађорђеве. Слава: св. Лука (преслава св. Партеније).

Радмиловић (стр. 320.)
•   Станишићи (Мајсторовићи) 2 к. Вероватно су од Сјенице. Слава св. Лука (пр. св. Партеније).
•   Пантовићи (Узуновићи) 4 к. Дошли од Сјенице за време Карађорђевог ратовања 1809 г. Слава: св. Лука (пр. св. Партеније).
•   Лазаревићи (старо презиме Вуловићи) 1 к. Дошли од Сјенице за време Карађорђевог ратовања 1809 г. Слава: св. Лука (пр. св. Партеније).

Пажњу привлаче два податка. Први је онај о рођацима Петронијевића који живе у селу Јеловик код Аранђеловца, сасвим сигурно се ради о овим родовима:
https://www.poreklo.rs/2013/08/12/poreklo-prezimena-selo-jelovik-aran%C4%91elovac/
"- Mišovići (Nikolići, Nedeljkovići) 14 k. Slava: sv. Luka. Stanuju u Osoju i Mišovića Kraju. Doveo ih Karađorđe za vreme Ustanka od Sjenice. Njihovog pradedu Novu doneli kao mališana."

Други интересантан податак су Илинчићи у селу Претоке. Могло би се претпоставити да се ради о Илинчићима Срезојевићима из Роваца, који припадају А32852 грани, међутим, прилично сам сигуран да то неће бити случај из два разлога. Први су хаплотипови Миловановића и Илинчића из Роваца, неке вредности које су карактеристичне за Илинчића, Миловановић их не поседује. Миловановић на другој страни има вредност на маркеру 385=13-15 коју не поседује нити један тестирани припадник из рода Никшића, због чега сам у почетку пре SNP резултата био помало сумњичав по питању његове припадности Никшићима. Други разлог су свакако различите преславе. Наиме, Илинчићи у Ровцима попут ровачких Булатовића и Шћепановића прислужују Савиндан, а већ је добро познато на основу дубинских тестирања Никшића са преславама Св. Агатоник, Марковдан и Преображење, да је свима њима утврђена генетичка неприпадност ровачким и жупским братствима одн. да су родовске преславе веома важан параметар за одређивање припадности и порекла појединих фамилија Лимским/Тарским Никшићима. Сличан епилог може очекивати и за родове са преславом Св. Партеније, јер је и она такође потпуно непостојећа међу Ровчанима и Жупљанима.

Дакле, видимо да је за све ове наведене породице у овим гружанским селима, осим ретке комбинације славе и преславе, заједничко и предање о Сјеници одн. да се нигде није одржало сећање о њиховом даљем пореклу. Једини разлог томе је очито рана миграција њиховог претка или предака, под условом да су ближи или даљи рођаци по мушкој линији чинили овај род приликом исељења у околину Сјенице, и то у последњој деценији 17. века, одмах након аустријско-турских ратова, када је заправо дошло и до страдања већине лучинштака као и бројних других родова из бихорске и полимско-тарске области и њиховог померања у суседну и опустошену сјеничку област. Овде се род очито кроз неколико следећих нараштаја временом (дакле, нешто више од једног века) развија и грана, све до појаве нових устанака почетком 19. века одакле се даље исељавају према централној Србији, тачније Гружи. Отуд су се међу њиховим потомцима, које је Михаило Драгић испитао у првој половини 20. века, очувала сећања на Сјеницу, али разумљиво не и на старије порекло, које је по мом мишљењу несумњиво од Лимских/Тарских Никшића, што ће се надам се са наредним тестовима то и потврдити.

О Светом Партенију: https://www.eparhija-prizren.org/sveti-partenije-lampsakijski/

[Владимир Бојановић]

КОЛАРОВИЋ, Брезовац, Аранђеловац, Лучиндан, негативан је на FT190799. Приликом узимања узорка тестирани ми је изразио сумњу да ће припасти роду Никшића због предања рода Блазнаваца, од којег потиче, о старијој слави Стевањдан. И био је у праву.

У литератури за Коларовиће пише: https://www.poreklo.rs/2013/07/29/poreklo-prezimena-selo-brezovac-aran%C4%91elovac/
"- Блазнавци (Коларовићи, Вујићи, Јаковљевићи) 12 к. Слава: св. Лука. Доселио се деда пре 100 г. из Блазнаве.", док се о лучинштацима села Блазнаве наводи следеће: https://www.poreklo.rs/2013/07/28/poreklo-prezimena-selo-blaznava-topola/
- Antonijevići (Gavrilovići, Nikolići) 9 k. Slava sv. Luka. Doselio se najpre Gligorije, starešina manastira Blagoveštenja, iz Nikšića (Crna Gora). Docnije on dovede brata Ristu (koji je iz Crne Gore morao bežati zbog ubistva) i naseli ga u Blaznavi. Da ga Turci ne bi pronašli promeni svoju slavu sv. Stevana i uzme da slavi sv. Luku. Rista je deda pok. Milivoju Blaznavcu, namesniku. Kraj u kome su im kuće zove se „Trgovčića kraj“, po njihovu pretku Petru, koji je bio stočarski trgovac".

С обзиром на то да су Никшићи и Кричи егзистирали једни крај других у Потарју још пре Османлија али и са њиховом појавом, када су по овим племенима и формиране Нахије Никшић и Кричак, и да су бројне тестиране фамилије са славом Стевањдан припале роду Крича Ј2-М205-Y22059, тачније низводним подгранама Y22069, Y155375 и BY173966, мислим да не би било лоше испитати припадност Коларевића М205. Ако неко има други предлог нека слободно дода.

ЧЕЛЕБИЋ, Штитаре, Цетиње, Лучиндан, негативан је на А32852, одређујући SNP ровачких Срезојевића. Челебићи као и друга презимена у Штитарима (Вујовићи, Перишићи и Чичаревићи) потичу од Новака Челебије, потомка Вука Требјешанина, пореклом по предању од ровачких Шћепановића. План је био да се најпре испита припадност грани А32852, а сада је поручен тест на SNP Шћепановића Y251448.

БУЛАТОВИЋ из огранка Ђуровић, подогранак Филиповић, Церовица/Ровца, Колашин, Лучиндан, позитиван је на Y250780. По предању Булатовићи - Ђуровићи из Церовице потомци су Богића, сина кнеза Вуксана Булатовог из 15. века. На одређујућу SNP мутацију братства Булатовића Y250780>А29200 не постоји могућност тестирања, али се може рећи да је овим резултатом потврђено предање Ђуровића, с обзиром да већ имамо WGS резултат једног Булатовића Богићевца из Церовице А29200*.

БУЛАТОВИЋ из огранка Бајовић, Мртво Дубоко/Ровца, Колашин, Лучиндан, позитиван је на R1a-YP6098. Овим резултатом потврђена је сродност са претходно тестираним Булатовићем - Бајовићем из истог села на 23 маркера. Поручен је тест на FT257011: https://www.yfull.com/tree/R-FT257011/ (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=532.msg192290#msg192290).

Двојица БУЛАТОВИЋА из огранка Стајовић, Мртво Дубоко/Ровца, Колашин, Лучиндан, тестирана су на хаплогрупу R1a-L1280, која је раније одређена претходно тестираном Булатовићу - Стајовићу на 23 маркера, из околине Подгорице. Један је добио позитиван резултат (чиме је утврђена сродност са поменутим Булатовићем из Подгорице, којима је заједнички предак Петар, рођен почетком 19. века), док је други испао негативан на L1280. С обзиром да се овај други налази на старијем нивоу гранања, а у нешто старијем делу родослова се налазе и Булатовићи - Бајовићи са R1a-YP6098, поручен је тест на YP6098.

БУЛАТОВИЋ из огранка Зрновић, Мртво Дубоко/Ровца, Колашин, Лучиндан, тестиран је такође на R1a-L1280, пошто су по родослову најближи управо Стајовићима. Негативан резултат (L1280-) такође је отворио могућност припадности Зрновића R1a-YP6098, поручен је тест.

ГЛАВОЊИЋ, Рудо, Република Српска, Јовањдан, након негативног резултата на А32852, SNP мутацију ровачких Срезојевића и исељених Главоњића у нововарошком крају са славом Лучиндан, поручен је тест на 30 STR маркера у YSEQ-у. На основу добијеног хаплотипа утврђена је припадност добијеног хаплотипа Главоњића хаплогрупи N-P189.2 помоћу Y-DNA Haplogroup Predictor - NEVGEN (https://www.nevgen.org/#) са сигурношћу од 100%. Због крсне славе Јовањдан и предања о пореклу из Црне Горе, испитана је припадност Главоњића из Руда подграни FGC28435, која генетички дефинише род Бањана и Пивљана, међутим добили смо негативан резултат. С обзиром да не постоји могућност поруџбе теста на узводну FT213937, покушали смо са тестом на још узводнију FT182494. Још јаснију позицију Главоњића из Руда одредио би WGS тест: https://www.yfull.com/tree/N-FT182494/

[ДушанВучко]

Ја се надам да ће ова тема остати у овом подфоруму "херцеговачки родови", али и аргумент преславе би могао да буде оповргнут у смислу генеалошког сврставања огранака у оквиру рода Никшића.
 Било би занимљиво упоредити резултате Илинчића из Роваца (преслава Св. Сава) и Илинчића са преславом Св. Партеније (из Претока). Уколико би били исти огранак, тј. да је и Илинчић из Претока Срезојевић, онда преслава није меродавна за тумачења. Исто као што и моја преслава Марковдан није мерило за прапорекло само зато што неки припадник Никшића који је FT190799+ и Y250780- слави ту преславу. Мени су генеалошки ближи сви остали припадници Y250780 из Жупе и Роваца који не преслављају Марковдан, него тај Никшић који преславља Марковдан. Тако исто и међу преслављачима Св. Партенија могу бити разни огранци Никшића (дакле, не нужно да су они међусобно најближи).
Ми не знамо колико су саме преславе старе, зашто поједини родови их преслављају и где су и када почели да их преслављају

[Владимир Бојановић]

Ја се надам да ће ова тема остати у овом подфоруму "херцеговачки родови", али и аргумент преславе би могао да буде оповргнут у смислу генеалошког сврставања огранака у оквиру рода Никшића.
 Било би занимљиво упоредити резултате Илинчића из Роваца (преслава Св. Сава) и Илинчића са преславом Св. Партеније (из Претока). Уколико би били исти огранак, тј. да је и Илинчић из Претока Срезојевић, онда преслава није меродавна за тумачења. Исто као што и моја преслава Марковдан није мерило за прапорекло само зато што неки припадник Никшића који је FT190799+ и Y250780- слави ту преславу. Мени су генеалошки ближи сви остали припадници Y250780 из Жупе и Роваца који не преслављају Марковдан, него тај Никшић који преславља Марковдан. Тако исто и међу преслављачима Св. Партенија могу бити разни огранци Никшића (дакле, не нужно да су они међусобно најближи).
Ми не знамо колико су саме преславе старе, зашто поједини родови их преслављају и где су и када почели да их преслављају

Осим што је преслава Марковдан заједничка карактеристика за тебе који си на нивоу Y250780*, Јоксимовића пореклом из Требаљева код Колашина FT190799+ и Y250780-, чији резултат WGS теста очекујемо и Аврамовића из Доње Сабанте код Крагујевца (судећи по хаплотипу ни он засигурно није Y250780+, али је свакако FT190799), она је заједничка и за остале прибраћене родове са славом Лучиндан чије генеалогије су такође непостојеће у Ровцима и источној Херцеговини. Подсећања ради, у питању су родови са утврђеним хаплогрупама:

I-BY55537 (тестиране породице из села Требиња код Куршумлије и Михајловић из Претрешње, чији рођаци су Рендулићи из Лучана пореклом из Бијелог Поља са славом Никољдан BY55537+),
I-FTA49542 (Раковци из околине Рашке, чији рођаци су староседеоци полимско-тарске области Конатари са славом Никољдан као и други муслимански родови такође из бијелопољског краја),
I-Y134578 (Катићи, косовскомитровачки округ, већ је познато о припадницима ове хаплогрупе са славом Лучиндан да немају везе са Херцеговином, већ искључиво са Бијелим Пољем и Потарјом),
Ј-Y40852 (Корићанаци из Богутовца код Краљева, пореклом из бихорских Корита, даљи рођак Албанац на Косову),
J-Y14439 (Аврамовићи из села Жуч код Куршумлије, пореклом из новопазарског краја).

Обичан бунт и негација нису добродошли нигде на форуму, па тако нису ни на овој теми. Аргументи о најранијем племенском развоју Никшића у полимско-тарској области, између река Лим, Љубовиђа и Тара, изнети су на овој теми више пута, као и у претходној анализи резултата Минића из Прошћења и Радосављевића, тако да очекујем од тебе да даш свој критички осврт на исте и то на начин који доликује квалитетној дискусији. У супротном, дефинисаћу твоје писање као обично "спамовање" или "троловање", као што су га моји претходници из Уредништва више пута описали, на безброј других тема. Више пута си упозорен од стране Уредништва, а чини ми се да си два пута и банован због таквог приступа и понашања, које не води нигде. Са друге стране, потпуно ми је необјашњиво да неко ко је на овој теми активан већ 6 година, не доприноси ни мало на пољу протежирања и анимирања нових кандидата за тестирања и слободно могу рећи, иако сам се устезао до сада, да сам веома разочаран твојим незалагањем и неактивношћу. Чак ни узорак од Николића из Овсишта ниси обезбедио, иако сам претходно обавио разговор са њим, када је и прихватио позив за тестирање и када сам ти послао штапиће за брис, још пре годину и по дана. Реч је реч, договор је договор, за мене је то светиња, мора да се поштује. Ништа није променило ни то што је Васиљевић из Чумића у међувремену од неких рођака сазнао да су заиста пореклом из Овсишта, јер нећемо се ваљда водити информацијама типа "рекла-казала", мене његово сазнање тј. потврда предања како си ми рекао - ни мало не интересује, нигде га нисам навео, а видим да ниси ни ти.

Што се тиче саме теме, очекујем да се она пребаци из секције "Порекло становништва » Херцеговина" у секцију о генетички профилисаним брдским родовима, колико год то некоме звучало одбојно и иритантно. У супротном, тема ће природно бити препуна резултата нехерцеговачких Никшића, чије четири петине грана су потпуно непостојеће међу Жупљанима и Ровчанима (укључујући и тебе, који си остао на нивоу Y250780*), као и нехерцеговачких прибраћених родова, што већ сада свакако јесте.

[ДушанВучко]

Опет пишеш километарске поруке, па док побришем све до поенте, оде пола сата. Видиш да морам да ти цртам смисао моје поруке коју си прогласио за "бунт" итд. Ја сам поменуо појам преславе да није мерило за одређивање огранака, тј. да су сви исти огранак аутоматски. И сам си навео у одговору мени, да не само што нису сви Марковданци исти огранак, него има и различитих хаплогрупа.
 Зашто сам ја написао поруку коју сам написао? Па зато што си упоредио Миловановића који преславља Св. Партенија са Илинчићем из Роваца, и донео на основу тога суд или претпоставку за Илинчића који преславља Св. Партенија (иако није тестиран).
Још једна ствар, немаш ти овлашћење за то ко ће да пише на теми. Писаћу док год не кршим правилник форума. Нико нема тапију на истину па и да ангажује милион људи, а такође, нико не може да забрани неком да пише само зато што није никога ангажовао.
После моје последње поруке на теми, када сам добио "рафал" твојих порука на пп, лепо сам ти рекао да ћу увек реаговати ако приметим неку нелогичност, то је била и моја задња порука на теми, а то ћу да радим и даље, немој да бринеш

[Владимир Бојановић]

Зашто сам ја написао поруку коју сам написао?

Без бриге. Добићемо ускоро резултат Миловановића на А32852.