Здраво друштво. Што се тиче смрти цара Уроша, слажем се и ја да је мистериозно. Пошто је он убијен или умро у Неродимљу, велику ми је пажњу привукло истраживање о његовој смрти. Најближи писани траг који би могао да нам да одговор на ово питање је житије цара Уроша који је 1642. године написао патријарх српски Пајсије. Као у сваком житију свецу се додају ствари које нису биле да вих се увеличала његова слава и његова светост, али овде је патријарх Пајсије у предговору житија написао да је податке узимао из српских летописа а понајвише од Пећког летописа, тако да није баш све измислио. Иначе патријарх Пајсије је веома учен и добар писац тога доба и ја му верујем, тако да бих препоручио и другима да прочитају поменуто житије и на основу њега и других података износе мишљења. Ипак је 1642. година била ближе и књиге су донекле биле сачување а и нарадна традиција и сећања су била ближа тада. Мислим да у 19. и 20. веку тадашњи наши историчари су доста убацили своју машту и у житијима, описима а и у свему додавали доста тога што су они сматрали и што је у неку руку било и логично. Иначе у Неродимљу се преносио култ цара Уроша и даље се преноси с колена на колено. Приче се мало мењају али је суштина иста, а то је да је краљ Вукашин убио цара Уроша. Многи топоними и данас су везани за тај догађај као и имена неколико села близи Неродимља. Нпр, село Косин је добило име тако што, када је краљица Јелена сазнала за смрт свога јединца да је чупала косу и по томе село добило име, затим село ЗАСКОК, зато што је ту тражећи свога сина прескала неки потом, брдо ГЛАВИЦА зато што је ту пронашла његово тело и одрубљену главу, затим извор ЦАРЕВАЦ у Неродимљу где га је окупала, (овај извор се сматра лековитим, и многи Албанци су се ту умивали за здравље) иначе био је обичај да када се умијете или попојете воду са тог извора да оставите на дрвету бар конац од гардеробе. Наравно године су учиниле своје, легенде и приче су се мењале али понављам суштина је увек била да је Вукашин убио Уроша. Извините ако реметим али његов култ је био највише заступљен у Неродимљу, где је иначе и био сахрањен до 1705. године а његов манастир иако у рушевинама и даље стоји и пркоси и времену и Арнаутима.