Сестра Вида, кршна Херцеговка
Медицинска сестра Видосава Вида Љољић сигурно је једна од најхрабријих жена-ратника. Рођена је у Житомислићу, а скоро читав рат је провела у Петој козарској бригади, дана запослена у Болници у Требињу.
Рат је задесио у Војној болници у Загребу гдје је била запослена. Овдје је први пут видјела измасакриране цивиле. Били су то Срби са Коранског моста у Карловцима. Војна болница је 18.12.1991. године предата Зенгама. Вида је напустила Загреб и преко Коранског моста, Делница, Пага, Задра, Сплита, Макарске, Метковића и Чапљине, враћа се кући за Божић, код своје мајке, у Житомислићу.
Војска јој је нудила Мостар или Сарајево, али послије одласка у Сјеверни логор у Мостару, одлучила је да оде што даље. Почетком фебруара 1992. године долази у Пету козарски бригаду, у Рогоље код Пакраца у Западној Славонији. У првом дану имала је први ратни сусрет са рањеником. Задобио је страше повреде главе на Шуметлици. Превијеног официра одвезли су санитетом у Бенковац, па касније за Бањалуку, Београд. Како ће касније чути, звао се Ацо, преживео је, али је остао трајни ратни војни инвалид.
Послије два мјесеца напустила је Западну Славонију, и послата на испомоћ у Купрес, гдје су хрватке оружане снаге извршиле масакр над Србима. У Стројнице долази 9. априла, гдје их затиче јако невријеме. киша, снијег, јаки вјетрови. Смјестила се у кући поподије која јој поклања вунене чарапе и џенпер. Ујутро настављеју ка Купресу. На уласку у Злосело, лешеви поред пута, с обе стране. Санитетско возило стаје на улазу у Купрес. С десне стране обијена продавница, разбацане стрвари. На једној гајби сједи крвав човјек, а на другој његова глава. На другој страни улице војник са пушком о рамену држи пиво у руци, и не гледа на возило и санитетско особље. Када га је доктор љутито упитао, - ко ово зло учини, од га само погледа и рече, - одлуд ја знам, само сам пиво узео из габе. Изашла сам иза возила и видјела да иде човјек према нама. Препознала сам га, био је то мој познаник из Војне болнице у Загребу. Исплакала сам се као никада, и као да су све будуће страхоте заједно отишле с тим сузама. Тај стравичан призор прекинуо је доктор Керкез, који је с радошћу дочекао нас, рекла је сестра Вида. Подер неколико сестара доктор Керкез је био сам, и радио све операције. Родом је од Петровца. Сада се сестра Вида већ стекла искуство на фронту и са рањеницима и остала у Купресу до 10. маја 1992. године када се поново враћа у своју Пету козарску бригаду, која је дошла из Западне Славоније да брани своје Поткозарје од најближи комшија, исти оних који су у свом ратовима до тада били на супротној страни.