Форум - Порекло

Вјера и култура Срба => Православље => Тему започео: Тимар Децембар 29, 2014, 09:01:03 поподне

Наслов: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: Тимар Децембар 29, 2014, 09:01:03 поподне
Према изворима и потоњој историјској литератури уврежено је мишљење да је Свети првомученик и архиђакон Стефан био крсна слава династије Немањића. На западу је, још од времена Меровинга и Каролинга (5-10, век), Свети Стефан сматран за Светитеља заштитника хришћанских владара. Између 12. и 14. века Немањићи су у званичним исправама двоструко користили име Стефан: као лично име (Стефан Првовенчани) и као титуларно име (Стефан Немања, Стефан Радослав, Стефан Владислав, Стефан Драгутин, Стефан Душан). То што су и Немањина браћа имала име Стефан (Стефан Мирослав, Стефан Тихомир и Стефан Страцимир), као и њихови синови, а да су друга два Немањина сина, Вукан и Растко не наводе с двоструким именом, намеће претпоставку да је можда још Велики жупан Стефан Немања увео обичај да једино владар има права на име Стефан као титуларно име. Код неких владара из дома Немањића пуно име је проширивано  и именом Урош (Стефан Урош I, Стефан Урош II Милутин, Стефан Урош III Дечански) које ће такође постати династичко име Немањића, с титуларним одликама.

Др Смиља Марјановић-Душанић (Владарска идеологија Немањића и Владарске инсигније и државна симболика у Србији од 12. до 15. века) подред Св. Стефана помињу и Св. Ђорђа као заштитника Стефана Немање, а Светог Димитрија као уаштитника краља Драгутина. Међутим, многи сајтови СПЦ-а доносе податак да је крсна слава династије Немањића био Св. Арханђел Михаило ( празник Сабора Светог Архангела Михаила-Аранђеловдан). На реверсу неких ковања краља Радослава налази се приказ Св. Архангела Михаила. Податак о томе, да је Св. Архангел Михаил крсна слава Немањића можемо пронаћи у српској народној епској поезији ("Свеца слави српски царСтепане, свеца слави, Светог Аранђела") али и код бокељског историчара Васка Костића: "Једна од најзначајнијих и најдуготрајнијих друштвених, политичких, војних и правних средњовековних институција на нашим просторима је Михољски збор. Назив му је определила немањићка царска ларва на Превлаци Архангела Михаила и крсна слава династије Немањића". У монографији  "Свети Сава, принц и просветитељ", објављеној 2010. године, са благословом архијепископа Цетињског и митрополита Црногорско-приморског Анфилохија, стоји податак да су и Свети Архангел Михаило и Свети Архангел Гаврило били "крсно име Немањића". Ово поштовање Архангела и светаца-ратника било је, по свему судећи, повезано са личношћу владара као војсковође и ратника, с ратничким атрибутима поменутих светитеља, с њиховим инвеститурним посредништвом између Бога и владара, као и са владарским "imitatio Christi" (опраштање Христа од стране средњовековних хришћанских владара).

Препис: ревија "Историја", бр 58/новембар 2014, стр 11,; аутор Никола Гиљен
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: Небојша Децембар 29, 2014, 11:21:31 поподне
(http://i1295.photobucket.com/albums/b627/ness50/na_zps537ddabf.jpg)

Извор: "Даница", 1867. год.

Пропаст српске државе, критичко-историјска расправа
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: Небојша Фебруар 27, 2016, 02:39:32 поподне
Исклесан лик Стефана Немање у стени, показује пут ка манастиру Хиландар

(https://scontent-vie1-1.xx.fbcdn.net/hphotos-xlt1/t31.0-8/12792111_1319898381358996_3336990218883813794_o.jpg)

рад В. Билбије

http://www.hilandar.info/strana_sr.php?strana_id=63

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%91%D0%B8%D0%BB%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: aleksandar I Април 11, 2017, 02:55:18 поподне
Оно што многи не знају је да не постоји вјерски ритуал за прелазак из православља у католичанство, јер Ватикан признаје православни чин крштења.

Чини ми се да би ово могло да "иде" у ову тему! Ријеч је Житију Светог Симеона од Саве Немањића. Ту књигу посједујем и срећом оно што сам давно запазио је вјерно обрађено као у оригиналу у "Пројекту Растко", а односи се на крштење Стефана Немање.

На страници 118. Сабраних списа  Светог Саве; Житије Светог Симеона Немање се наводи следеће:

(https://s8.postimg.org/z4004oqn9/drugo_krstenje_1.png)

А онда у "коментарима" на страници 183, појашњава се друго крштење!

(https://s17.postimg.org/xk1bzju0v/drugo_krstenje.png)
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: Ивковић Април 11, 2017, 05:15:15 поподне
Ако Сава каже да је у питању ''друго крштење'', тим ријечима, да ли се сумња у то да Сава зна о чему прича кад се ради о његовом оцу и материји у коју нико боље од њега није био упућен у његово вријеме? Ако се може довести у питање то да Сава зна шта прича кад помиње друго крштење, шта се још о читавом том историјском извјештају мора довести у питање?
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: Бакс Април 11, 2017, 05:37:13 поподне
Ако Сава каже да је у питању ''друго крштење'', тим ријечима, да ли се сумња у то да Сава зна о чему прича кад се ради о његовом оцу и материји у коју нико боље од њега није био упућен у његово вријеме? Ако се може довести у питање то да Сава зна шта прича кад помиње друго крштење, шта се још о читавом том историјском извјештају мора довести у питање?

То је било крштење у пренесеном значењу. Сам Сава каже да је само миропомазан.
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: Nebo Април 11, 2017, 06:55:22 поподне
Можда грешим, али мислим да РК црква не признаје православно крштење, док Православна Црква признаје римокатоличко (јер је Ватикан тек једна од епископија Цркве, али последњих хиљаду година - у отпадништви), уз додатни обред миропомазања. Постоје сигурно неки црквени прописи који то уређују.
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: Ивковић Април 14, 2017, 08:34:36 поподне
То је било крштење у пренесеном значењу. Сам Сава каже да је само миропомазан.

Чудна су то тумачења.
Сава је рекао и ''друго крштење'', и то двапут, али то се не узима за истинито, него се тумачи као пренесено значење. Зашто би Сава користио назив Свете тајне у пренесеном значењу? То су двије различите Свете тајне, зашто би Сава збуњивао користећи пренесно значење? Крштење није миропомазање, колико ја знам, и миропомазање није крштење, иако стоје у одређеној вези. Зашто вјерујемо Сави ишта, ако му не вјерујемо да зна шта је крштење, а шта миропомазање?
Зашто се узима за истинито да је Сава био прецизан у детаљима чина (''помоли се ... и миром га помаза''), а не у самој квалификацији природе чина (друго крштење)?
Да ли је Сава из политичких разлога слагао да је Немања био крштен и у православљу, а у ствари је у питању била сасвим друга Света тајна? Ако је тако, шта је још Сава слагао из политичких разлога од онога што је за нас данас битно?
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: Бакс Април 14, 2017, 09:02:15 поподне
Чудна су то тумачења.
Сава је рекао и ''друго крштење'', и то двапут, али то се не узима за истинито, него се тумачи као пренесено значење. Зашто би Сава користио назив Свете тајне у пренесеном значењу? То су двије различите Свете тајне, зашто би Сава збуњивао користећи пренесно значење? Крштење није миропомазање, колико ја знам, и миропомазање није крштење, иако стоје у одређеној вези. Зашто вјерујемо Сави ишта, ако му не вјерујемо да зна шта је крштење, а шта миропомазање?
Зашто се узима за истинито да је Сава био прецизан у детаљима чина (''помоли се ... и миром га помаза''), а не у самој квалификацији природе чина (друго крштење)?
Да ли је Сава из политичких разлога слагао да је Немања био крштен и у православљу, а у ствари је у питању била сасвим друга Света тајна? Ако је тако, шта је још Сава слагао из политичких разлога од онога што је за нас данас битно?

Побогу, човече....
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: Nebo Април 14, 2017, 10:07:40 поподне
Стварно, сваштва се може чути. И то на Велики Петак...
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: Јовица Кртинић Мај 26, 2017, 01:45:00 поподне
Источна Херцеговина већином није имала рибе, па се опет славио Никољдан! Нешто је ту друго посреди.
Култ Светог Николе међу Србљима највише су раширили Немањићи. Натполовичан број храмова које су подигли посвећен је управо овом свецу. Рецимо, забележено је да је Свети Никола вратио вид Стефану Дечанском. Рекао бих да је ту корен оволиког светковања Св. Николе код нас.
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: Ojler Мај 26, 2017, 01:53:34 поподне
Култ Светог Николе међу Србљима највише су раширили Немањићи. Натполовичан број храмова које су подигли посвећен је управо овом свецу. Рецимо, забележено је да је Свети Никола вратио вид Стефану Дечанском. Рекао бих да је ту корен оволиког светковања Св. Николе код нас.
Што би се рекло, "фаундер ефекат"...
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: aleksandar I Мај 26, 2017, 02:06:51 поподне
За Св. Николу је јако тешко одредити извориште, јер је најчешћа слава код Срба...А нисам сигуран да ли је баш на приморју она процентуално највише заступљена, ја бих пре рекао у јужној Србији, нисам упознао неког из тог дела Србије а да не слави Св. Николу...Врање, Лесковац...

Случајно сам "набасао" на Пиротски зборник (35-36) из 2012. године, и у раду Драгољуба Златковића о селима у околини Пирота, видио да све напросто "вришти" од Св. Николе.

То се слаже и са писањем Душана Вучка и Делије.
Делија:

Цитат
Свестан сам да је питање незгодно ,што због славе која је најчешћа ,што и због тога што се дешавало да породице из ко зна ког разлога промене славу.Јако пуно породица које важе за староседелачке у Банату такође славе св.Николу а за неке постоје предања да су из тих јужних крајева Старе Србије,Космета,па и територије у данашњој Бугарској или уз Бугарску,а некима се и по пореклу презимена то може закључити-презиме Бугарин нпр.

По мени то је прилично сагласно са посањем Броја 1 и то вјероватно у периоду ширења државе према југу југоистоку.

Цитат
Култ Светог Николе међу Србљима највише су раширили Немањићи

Тако да имамо неке породице из Трна у Бугарској које славе.

(https://s22.postimg.org/vlgbp10jl/sv_Nikola.png)
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: НиколаВук Мај 26, 2017, 11:04:33 поподне
Култ Светог Николе међу Србљима највише су раширили Немањићи. Натполовичан број храмова које су подигли посвећен је управо овом свецу. Рецимо, забележено је да је Свети Никола вратио вид Стефану Дечанском. Рекао бих да је ту корен оволиког светковања Св. Николе код нас.

Тачно. Стефан Немања је своју прву задужбину, цркву св. Николе код Куршумлије, посветио управо овом свецу. У Студеници у Богородичиној цркви, на зиду јужно од олтарске преграде се налази фреско-икона св. Николе, кога је Стефан Немања сматрао својим личним заштитником. Преко пута ове фреске је друга фреско-икона, св. Стефана, крсне славе Немањића (по овом свецу су они увек додавали испред свог имена име Стефан, као неку врсту титуле може се рећи, јер је стефанос-круна на грчком).
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: Nebo Мај 26, 2017, 11:29:30 поподне
Прва Немањина задужбина је црква Пресвете Богородице код Куршумлије (1158-1162).
Иначе, Немањићи су посвећивали своје задужбине разним светитељима, а понајвише Пресветој Богородици.
Не треба заборавити два веома значајна манастира са храмовима посвећеним Светом Георгију: Ђурђеви Ступови, једни у Расу (Стефан Немања), други у Будимљи (Првослав). И краљ Милутин је једну од својих задужбина посветио Светом Георгију - у Нагоричану.
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: Nebo Мај 26, 2017, 11:31:09 поподне
св. Стефана, крсне славе Немањића

Никола, јел ово поуздано?
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: НиколаВук Мај 26, 2017, 11:34:43 поподне
Никола, јел ово поуздано?

Да, поузданија је од народног предања према којем им је слава била Аранђеловдан. Дефинитивно има више упоришта када се погледа фрескопис њихових манастира и значај као и почасна места која су додељивали овом свецу.
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: Nebo Мај 26, 2017, 11:38:47 поподне
Да, поузданија је од народног предања према којем им је слава била Аранђеловдан. Дефинитивно има више упоришта када се погледа фрескопис њихових манастира и значај као и почасна места која су додељивали овом свецу.

Видим да тај податак износи и Свети владика Николај:

http://www.zaduzbine-nemanjica.rs/Studenica/latinica/Stefan-Nemanja.htm

Питам, можда знаш неки средњевековни извор који наводи податак о крсној слави Немањића. Ја до сад нигде то не нађох.
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: НиколаВук Мај 26, 2017, 11:39:40 поподне
Прва Немањина задужбина је црква Пресвете Богородице код Куршумлије (1158-1162).
Иначе, Немањићи су посвећивали своје задужбине разним светитељима, а понајвише Пресветој Богородици.
Не треба заборавити два веома значајна манастира са храмовима посвећеним Светом Георгију: Ђурђеви Ступови, једни у Расу (Стефан Немања), други у Будимљи (Првослав). И краљ Милутин је једну од својих задужбина посветио Светом Георгију - у Нагоричану.

Тачно, и Богородичина црква у Студеници је посвећена Успењу пресвете Богородице; то је у складу са веома јаким култом који је у Немањино доба, а и касније, имала у оквиру византијског православног комонвелта. И светом Георгију је посветио Ђурђеве Ступове из захвалности због избављења из заробљеништва, то је тачно, али су ипак почасно место у Богородичиној цркви, поред фреско-иконе Мати Студеничке (Богородице са Христом на јужном пиластру у наосу) добили св. Стефан и св. Никола.
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: НиколаВук Мај 26, 2017, 11:42:14 поподне
Видим да тај податак износи и Свети владика Николај:

http://www.zaduzbine-nemanjica.rs/Studenica/latinica/Stefan-Nemanja.htm

Питам, можда знаш неки средњевековни извор који наводи податак о крсној слави Немањића. Ја до сад нигде то не нађох.

Ако се не варам, мислим да нигде изричито не пише која им је била крсна слава, али се са великом сигурношћу претпоставља управо због значаја који су придавали овом свецу у живопису својих манастира (почасна места), као и због наследног имена-титуле Стефан...
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: Nebo Мај 26, 2017, 11:43:30 поподне
ТИ светом Георгију је посветио Ђурђеве Ступове из захвалности због избављења из заробљеништва,

Не знам зашто се у јако тешкој ситуацији Немања заветовао баш Светом Георгију (можда као ратник светом ратнику), али та прича о завету, избављењу и подизању Ступова је прелепа.
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: Јовица Кртинић Мај 26, 2017, 11:47:40 поподне
Тачно. Стефан Немања је своју прву задужбину, цркву св. Николе код Куршумлије, посветио управо овом свецу. У Студеници у Богородичиној цркви, на зиду јужно од олтарске преграде се налази фреско-икона св. Николе, кога је Стефан Немања сматрао својим личним заштитником. Преко пута ове фреске је друга фреско-икона, св. Стефана, крсне славе Немањића (по овом свецу су они увек додавали испред свог имена име Стефан, као неку врсту титуле може се рећи, јер је стефанос-круна на грчком).
О вези Немањића и Светог Николе постоји одлична књига Ђерарда Ћофарија "Српски цареви и Свети Николај у Барију" (објављена 2011. у Београду).
Ево једног занимљивог извода:
Стефан Дечански је био посебно посвећен Св. Ђорђу и Св. Николају. Хроничар настављач дела Данила Другог сачувао нам је молитву коју је Дечански упутио Св. Ђорђу пре битке код Велбужда. Што се тиче Св. Николаја, поред епизоде c оздрављењем од слепила, знамо из Цароставника да је, поред манастира посвећеног Пантократору, у Дечанима, изградио и цркву посвећену Св. Николају, које више нема, а где је успоставио прихватилиште за болесне и напуштене особе.
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: НиколаВук Мај 27, 2017, 12:02:57 пре подне
Једна мала дигресија, на данашњем испиту који сам за лиценцу туристичког водича полагао између осталог и у Студеници, направио сам један екскурс и одржао колегама мини-предавање о могућем прапореклу Немањића и повезаности са хаплогрупом I1-Z63, као и данас већ несумњиву чињеницу о припадности Дробњака норманској I1 P109 и везама Србије и јужне Италије/Апулије (видљиво и на Богородичиној цркви, где су прелепе мермерне портале, бифоре, трифоре и остале скуплторалне радове начинили управо романички мајстори из Апулије). Морам рећи да се професорки, која је изразито антизападно расположена, ова генетска паралела Немањића (могућа) и Дробњака (сигурна) није нимало свидела.  :D
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: Nebo Мај 27, 2017, 12:06:00 пре подне
И, јеси ли пао на испиту?  :D
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: НиколаВук Мај 27, 2017, 12:18:22 пре подне
И, јеси ли пао на испиту?  :D

Срећом заблистао сам на другим, кључним темама.  ;)

Додао бих још да су Немањићи, али и други европски владари били изузетно везани за лик Богородице због њене посредничке улоге између владара и Сина Божјег.
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: Amicus Мај 27, 2017, 12:20:52 пре подне
Да, поузданија је од народног предања према којем им је слава била Аранђеловдан. Дефинитивно има више упоришта када се погледа фрескопис њихових манастира и значај као и почасна места која су додељивали овом свецу.

Зар није Свети Стефан био више као владарска слава, с обзиром да је култ Светог Стефана иначе био распрострањен као култ свеца заштитника владара, и није био типичан само за Србију и Немањиће?
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: ДушанВучко Мај 27, 2017, 12:24:45 пре подне
Мислим да је Свети Стефан био патрон државе, а крсна слава Немањића Аранђеловдан...Али та веза са западом је занимљива, романички западни стил архитектуре код раних Немањића, још архитекте из Апуље...
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: ДушанВучко Мај 27, 2017, 12:48:04 пре подне
Мада сувише смела констатација за Аранђеловдан, извињавам се, чуо сам негде за то (да су почели касније да славе и ту славу)...Свети Стефан свакако је изворна слава...
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: НиколаВук Мај 27, 2017, 01:14:40 пре подне
Зар није Свети Стефан био више као владарска слава, с обзиром да је култ Светог Стефана иначе био распрострањен као култ свеца заштитника владара, и није био типичан само за Србију и Немањиће?

У немањићким манастирима на живопису се нигде не резервише неко специјално, почасно место за Арханђела Михаила, он се увек налази на класичним иконографским позицијама, што је мало чудно ако се помисли да им је он био крсна слава. С друге стране, св. Стефан се јавља управо на почасним местима, а тешко да би св. Сава избегао да означи симболику сопствене крсне славе да је заиста била Аранђеловдан. Тако нпр. у Богородичиној цркви се на јужном пиластру наоса при дну налази велика фреска Саве Освећеног, који је био претеча нашем св. Сави, чија се фреска налази непосредно изнад његовог палестинског
претече. Насупрот тим композицијама су фреске св. Јована Претече и Христа изнад њега на северном пиластру, опет очигледна симболика претече која објашњава прву композицију. Непосредно поред Саве Освећеног су фреске Јоасафа на кога се Сава угледао и мудрог старца Варлаама, који га је подучавао. Све у свему, када је у питању св. Сава симболике не мањка, тешко да би пропустио "зицер" у виду Арханђела Михаила да је такав "зицер" заиста постојао...
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: Amicus Мај 27, 2017, 01:22:32 пре подне
Разумем Никола све наведено, али ја и не тврдим да је Св. Архангел Михаило био крсна слава Немањића, већ само констатујем да би Свети Стефан могао бити ствар култа заштитника владара, а да је породична слава могла бити нека друга.

Светковање Светог Стефана је неупитно, али је питање да ли је он био и Немањићка крсна слава?
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: НиколаВук Мај 28, 2017, 08:26:36 пре подне
Разумем Никола све наведено, али ја и не тврдим да је Св. Архангел Михаило био крсна слава Немањића, већ само констатујем да би Свети Стефан могао бити ствар култа заштитника владара, а да је породична слава могла бити нека друга.

Светковање Светог Стефана је неупитно, али је питање да ли је он био и Немањићка крсна слава?

Као што рекох, мислим да се нигде у средњовековним писаним изворима не наводи изричито њихова крсна слава, постоје само индиције на основу анализе живописа у њиховим задужбинама. Могуће је да је Стефан Немања установио св. Стефана и као крсну славу (као што кажеш, култ заштитника владара), а да им је ранија слава била нека друга, али то је немогуће установити, услед недостатка извора који говоре о томе. С друге стране, у народном предању им је слава св. Арханђео, али мени је непознат корен и узрок те традиције у народној епици. Мислим ипак да са већом сигурношћу можемо да кажемо да им је крсна слава била св. Стефан, поготово од Стефана Немање наовамо. За неке друге светитеље немамо никаквих конкретно проверљивих историјских индиција нажалост.
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: НиколаВук Мај 28, 2017, 08:42:02 пре подне
Не волим да наводим новинске чланке у овом контексту, али овај је занимљив:

http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-istorije/90656/tajna-srednjovekovne-srpske-drzave-evo-zasto-je-svaki-nemanjic-bio-stefan

Sveti Stedan bio je krsna slava dinastije Nemanjić i patron-zaštitnik svih vladara iz ove porodice. Njegov lik se nalazio na reversu vladarskog pečata kao i na bazi kovanica. Ovo je bio i razlog više da kraljevi iz dinastije Nemanjića pored svog imena dodaju i ime Stefan.

Тотално сам заборавио да се, поред живописа, овај светац јавља и на печатима и новцу Немањића. Мислим да ово још више оснажује претпоставку да није само владарски култ у питању.
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: Amicus Мај 28, 2017, 01:50:06 поподне
Не волим да наводим новинске чланке у овом контексту, али овај је занимљив:

http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-istorije/90656/tajna-srednjovekovne-srpske-drzave-evo-zasto-je-svaki-nemanjic-bio-stefan

Sveti Stedan bio je krsna slava dinastije Nemanjić i patron-zaštitnik svih vladara iz ove porodice. Njegov lik se nalazio na reversu vladarskog pečata kao i na bazi kovanica. Ovo je bio i razlog više da kraljevi iz dinastije Nemanjića pored svog imena dodaju i ime Stefan.

Тотално сам заборавио да се, поред живописа, овај светац јавља и на печатима и новцу Немањића. Мислим да ово још више оснажује претпоставку да није само владарски култ у питању.

Стефан (грч. Στεφανοσ) као име значи "онај који је крунисан", Урош значи господар (мађ. úr,- истина, мишљах да је Урош од латинског rex, али изгледа да није), па је то Стефан у Немањиће сигурно дошло неким политичким путем.

Појава лика Св. Стефана на новцу је смислена у оквиру култа који је светитељ имао у владарској породици.

Свети Стефан се јавља и на трима царским печатима: Стефана Душана и Стефана Уроша; на којима је представљен лик Светога Стефана.

Charter: Serbian Royal Documents at the State Archives in Dubrovnik (1186-1479) 13490920 – Dušan 2

(https://s27.postimg.org/790fsdx0v/7_QN2_ZQd.jpg) (https://postimg.org/image/790fsdx0v/) (https://s27.postimg.org/3qofvzw4v/s_KH47_MC.jpg) (https://postimg.org/image/3qofvzw4v/) (https://s27.postimg.org/v2joxc0vj/7_Zwkvze.jpg) (https://postimg.org/image/v2joxc0vj/) (https://s27.postimg.org/94n83jlv3/g_Hrxyel.jpg) (https://postimg.org/image/94n83jlv3/)


Charter: Serbian Royal Documents at the State Archives in Dubrovnik (1186-1479) 13570425 – car Uroš 1

(https://s23.postimg.org/cqiqzn1jb/wlinvkj.jpg) (https://postimg.org/image/cqiqzn1jb/) (https://s23.postimg.org/rnvtee45j/33yy2u_R.jpg) (https://postimg.org/image/rnvtee45j/) (https://s23.postimg.org/z550tlton/Axuwd0b.jpg) (https://postimg.org/image/z550tlton/)

Charter: Serbian Royal Documents at the State Archives in Dubrovnik (1186-1479) 13600929 – car Uroš

(https://s23.postimg.org/486ei15pz/2301_1.jpg) (https://postimg.org/image/486ei15pz/) (https://s23.postimg.org/z3s6mx2k7/2301_2.jpg) (https://postimg.org/image/z3s6mx2k7/) (https://s23.postimg.org/seln6wh87/2301_3.jpg) (https://postimg.org/image/seln6wh87/)

Овај култ слављења Светога Стефана после Немањића, заједно са осталим симболима и обичајима власти, преузимају и Котроманићи и Мрњавчевићи.

Краљ Твртко 2. 21. 1382. пише писмо Дубровчанима које почиње призивањем "првомученика Христовог Стефана", коме у "Жупи Драчевичкој на месту подесну" подиже град, коме даде име "Свети Стефан".

Ево шта о култу Светог Стефана каже и Смиља Марјановић-Душанић у својој књизи Владарске инсигније и државна симболика у Србији од XIII до XV века (http://www.4shared.com/get/dG8_l4bg/Marjanovic-Dusanic_Smilja_1994.html).

Тај светитељ (тј. Свети Стефан), популаран већ у Дукљи, постаје заштитник династије Немањића. Насликан као заштитник династије већ у Студеници на динарима типа матапана св. Стефан је рпредстављен како предаје заставу или копље/крст краљу Урошу I и његовим наследницима. Још пре Немањине владе његово име је узето за титуларно име рашких владара. Улога светог Стефана као заштитника династије и државе одгвовара његовој улози и у другим младим краљевствима средњовековне Европе. За склоп питања која нас овде занимају значајно је што ће владарско име Стефан постати трансдинастички израз претензија на српски престо (Стефан Лазар, Стефан Твртко, па и Стефан Вук). (стр. 157; референце 25-30)

Дакле, сумње нема да је у питању култ, и да се прославља у рангу крсне славе, али мислим да и даље немамо довољно доказа да бисмо тврдили како је ово била и породична слава Немањића, при том остајући сагласан са твојом констатацијом да тако нешто сигурно не би промакло Сави Немањићу, да то истакне на некој фресци, али можда промиче нама. ;)
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: Sharelock Мај 28, 2017, 07:27:37 поподне
Постоји и једна средњевјековна повеља из које можемо закључити да Радич и Бељак Санковић прослављају различите светитеље. Један Светог Ђорђа а други Светог Арханђела Михајла.

Oво је вероватно из књиге "Историја Срба" Прва књига, страна 102, крај другог пасуса. Мишљења сам браћа жупан Бјељак и војвода Радич не прослављају различите светитеље - у питању су светитељи које Санковићи прослављају, једног као славу, другог као малу славу, преславу, заслугу. Некада су сва племена имали славе и преславе.

..."Историја Срба" Константина Јиричека, З М А Ј - Београд, 1990.

На истој страници горе наведене књиге пише: "Приче и народне песме кажу, да је династија Немањића славила Арханђела Михаила."

Мада сувише смела констатација за Аранђеловдан, извињавам се, чуо сам негде за то (да су почели касније да славе и ту славу)...Свети Стефан свакако је изворна слава...

Крсна слава Немањића је Св. Арханђео Михаило, а преслава Св. Стефан.
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: НиколаВук Мај 28, 2017, 10:05:34 поподне
Крсна слава Немањића је Св. Арханђео Михаило, а преслава Св. Стефан.

Одакле је овај податак, тј. који је извор за ову тврдњу?
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: Sharelock Мај 28, 2017, 11:10:01 поподне
Крсна слава Немањића је Св. Арханђео Михаило, а преслава Св. Стефан.
Одакле је овај податак, тј. који је извор за ову тврдњу?
Увек објавим извор. Сада молим за стрпљење (недељу дана), јер књига није код мене. Поздрав.
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: Бакс Мај 28, 2017, 11:48:56 поподне
Крсна слава Немањића је Св. Арханђео Михаило, а преслава Св. Стефан.Увек објавим извор. Сада молим за стрпљење (недељу дана), јер књига није код мене. Поздрав.

Па, само реци која је. Не мораш тачно навести број стране и пасус.
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: Amicus Јун 06, 2017, 03:50:54 поподне
Читајући јуче Растислава Марића, и његове Студије из српске нумизматике, прочитах да је Павле Шубић ковао свој новац по узору на Милутинове метапане, а на којима на аверсу имамо Светог Стефана који предаје Христов стег владару.

(https://s16.postimg.org/mq9qv3n4j/B_0018.jpg)

Што ме подсети на дискусију коју предводише aleksandar I на теми о ЛПД (http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1776.msg42135#msg42135), и Павла Шубића као наручиоца тог својеврсног политичког програма.

Иначе, ништа необично, јер култ Светог Стефана преузимају сви који желе да преузму улогу Немањића, с тим да је ово случај раније имитације, од оних за којима ће се повести Котроманићи, Мрњавчевићи, Лазаревићи, након гашења Светородне лозе Немањића.
Наслов: Одг: Крсна слава и имена династије Немањића
Порука од: Иван Вукићевић Јун 06, 2017, 05:06:15 поподне
У немањићким манастирима на живопису се нигде не резервише неко специјално, почасно место за Арханђела Михаила, он се увек налази на класичним иконографским позицијама, што је мало чудно ако се помисли да им је он био крсна слава. С друге стране, св. Стефан се јавља управо на почасним местима, а тешко да би св. Сава избегао да означи симболику сопствене крсне славе да је заиста била Аранђеловдан. Тако нпр. у Богородичиној цркви се на јужном пиластру наоса при дну налази велика фреска Саве Освећеног, који је био претеча нашем св. Сави, чија се фреска налази непосредно изнад његовог палестинског
претече. Насупрот тим композицијама су фреске св. Јована Претече и Христа изнад њега на северном пиластру, опет очигледна симболика претече која објашњава прву композицију. Непосредно поред Саве Освећеног су фреске Јоасафа на кога се Сава угледао и мудрог старца Варлаама, који га је подучавао. Све у свему, када је у питању св. Сава симболике не мањка, тешко да би пропустио "зицер" у виду Арханђела Михаила да је такав "зицер" заиста постојао...

Подаци које си навео иду у прилог томе да је св. Стефан крсна слава Немањића. Могуће је да је предање о Аранђеловдану као слави Немањића потекло од Васојевића који су себе проглашавали за њихове потомке. Не треба заборавити да већина предања (и тачних и нетачних) потиче са простора данашње Црне Горе.
Међутим, заиста је необично да не постоји ниједан писани извор о крсној слави династије која је владала готово три века Србијом.
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: Sharelock Јун 07, 2017, 10:28:51 поподне
Крсна слава Немањића је Св. Арханђео Михаило, а преслава Св. Стефан.Увек објавим извор. Сада молим за стрпљење (недељу дана), јер књига није код мене. Поздрав.
Данас прибавих ону књигу - то је књига др Сање Шуљагић „Заснивање српског националног идентитета“, издавач Институт за политичке студије, Београд, 2012. Неколико сати прелиставах књигу и осим овог на 214/215 страни друго не нађох, а то гласи: „Срби су кроз историју уз Светог Георгија славили и Светог Николу, Светог Илију, Светог Андрију Првозваног и Светог Арханђела Михајла као заштитнике Србије. Уз ове свеце, династија Немањић је славила и Светог мученика Стефана као заштитника Србије и своје династије, тако да су немањички краљеви у знак почасти заштитнику свецу Стефану градили цркве Светог Стефана и испред личног имена својих синова престолонаследника стављали и име Стефан.“ Дакле, ни помена да је слава Немањића Св. Арх. Михаило, а преслава Св. Стефан. Што се мене тиче, у питању је била класична субсвесна пројекција – моју славу и преславу сам пројектовао на Немањиће. Крив сам.
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: Sharelock Јун 07, 2017, 10:46:34 поподне
На 188 страници ове књиге, наводећи као извор Љубомира Стојановића, Ника Жупанића и Момира Јовића, ауторка пише: „Након сукоба цара Константина и цара Ликинија и након смрти цара Ликинија из Сремске Митровице је у страху од одмазде цара Константина Ликинијев син Бела Урош 325. године побегао у очев завичај – кнежевине Захумље и Травунију и тамо засновао породицу из које је вековима касније, према предању, потекао Стефан Немања...“ Што значи, по овоме, да Немањићи нису I2,  па ни ја од њих! :-[
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: ДушанВучко Јун 07, 2017, 11:05:34 поподне
A ko ће га знати...сигурно је да Немањићи имају властелинско порекло,само питање где та линија води пре њих...рани извори помињу Ликинија,неки извори кажу да су по бочној линији од Војислављевића или Вишеславића ...али не верујем да би Константин Бодин поставио неког дворјанина који није у крвној вези са њим за управника Рашке,поред рођеног брата који је имао децу...По некима ,Марко и Вукан су деца Петрислава,који је брат по оцу Константина Бодина...А помињала се и она норманска веза...све опције су отворене
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: НиколаВук Јун 07, 2017, 11:09:24 поподне
Данас прибавих ону књигу - то је књига др Сање Шуљагић „Заснивање српског националног идентитета“, издавач Институт за политичке студије, Београд, 2012. Неколико сати прелиставах књигу и осим овог на 214/215 страни друго не нађох, а то гласи: „Срби су кроз историју уз Светог Георгија славили и Светог Николу, Светог Илију, Светог Андрију Првозваног и Светог Арханђела Михајла као заштитнике Србије. Уз ове свеце, династија Немањић је славила и Светог мученика Стефана као заштитника Србије и своје династије, тако да су немањички краљеви у знак почасти заштитнику свецу Стефану градили цркве Светог Стефана и испред личног имена својих синова престолонаследника стављали и име Стефан.“ Дакле, ни помена да је слава Немањића Св. Арх. Михаило, а преслава Св. Стефан. Што се мене тиче, у питању је била класична субсвесна пројекција – моју славу и преславу сам пројектовао на Немањиће. Крив сам.

Ко призна, пола му се прашта!  ;D

На 188 страници ове књиге, наводећи као извор Љубомира Стојановића, Ника Жупанића и Момира Јовића, ауторка пише: „Након сукоба цара Константина и цара Ликинија и након смрти цара Ликинија из Сремске Митровице је у страху од одмазде цара Константина Ликинијев син Бела Урош 325. године побегао у очев завичај – кнежевине Захумље и Травунију и тамо засновао породицу из које је вековима касније, према предању, потекао Стефан Немања...“ Што значи, по овоме, да Немањићи нису I2,  па ни ја од њих! :-[

То за Ликинија и Немањиће је класична средњовековна пројекција, тј. "тражење предака" међу старим римским царевима, како би се учврстио владарски култ и пронашла веза која показује да су они одувек били владарска лоза. Иначе ме чуди да је тако нешто написала на тај начин, можда ми није јасан контекст...ко још повезује Белу и Ликинија, или 325. годину са Захумљем и Травунијом? То је чист анахронизам...као када бих ја сада Београд називао Сингидунумом, Скопље Скупијем, Никшић Андервом и ишао да се састанем са прокуратором провинције Далмације... :)
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: ДушанВучко Јун 07, 2017, 11:11:29 поподне
Уколико је тачна претпоставка да су Марко и Вукан синови Петрислава,онда би линија уназад требала да иде до Михајла Војисављевића,Стефана Војислава,па по мушкој линији до кнежева Травуније Крајине и Белоја...
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: Sharelock Јун 07, 2017, 11:26:56 поподне
Уколико је тачна претпоставка да су Марко и Вукан синови Петрислава,онда би линија уназад требала да иде до Михајла Војисављевића,Стефана Војислава,па по мушкој линији до кнежева Травуније Крајине и Белоја...
Гледам родослов који сам радио 21.7.1997. – Бодинова браћа су Тодор, Нићифор, Петрислав, Доброслав, Мирослав, Гаврило, Зарија, Срђа, Пријеслав и Владимир. Десетак година касније сам претпоставио да су Стефан, Марко и Вукан синови Мирослава. Можда грешим.
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: ДушанВучко Јун 07, 2017, 11:31:53 поподне
Св.Сава у Житију Светог Симеона Немање каже:"...и пошто је обновио очеву дедовину и још више утврдио Божјом помоћу и својом мудрошћу даном му од Бога,и подиже пропалу своју дедовину и придоби од Поморске земље Зету са градовима....То све мудрошћу и трудом својим све ово придоби што му је припадало од Српске земље,а одузето му некада насиљем од своје дедовине".
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: ДушанВучко Јун 07, 2017, 11:39:54 поподне
Гледам родослов који сам радио 21.7.1997. – Бодинова браћа су Тодор, Нићифор, Петрислав, Доброслав, Мирослав, Гаврило, Зарија, Срђа, Пријеслав и Владимир. Десетак година касније сам претпоставио да су Стефан, Марко и Вукан синови Мирослава. Можда грешим.
Петрослав,а можда и Мирослав...али свакако од њих даље иде:краљ Михајло Војисављевић,Стефан Војислав,Драгимир,кнез Травуније Хвалимир,Крајина и Белоје...по мушкој линији...кнез Крајина је био ожењен ћерком кнеза Властимира
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: ДушанВучко Јун 07, 2017, 11:46:08 поподне
Св.Сава у Житију Светог Симеона Немање каже:"...и пошто је обновио очеву дедовину и још више утврдио Божјом помоћу и својом мудрошћу даном му од Бога,и подиже пропалу своју дедовину и придоби од Поморске земље Зету са градовима....То све мудрошћу и трудом својим све ово придоби што му је припадало од Српске земље,а одузето му некада насиљем од своје дедовине".
Мислим да Свети Сава помињањем дедовине даје део одговора ,иако не наводи конкретно име породице која је владала дедовином
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: Sharelock Јун 07, 2017, 11:51:24 поподне
Мислим да Свети Сава помињањем дедовине даје део одговора ,иако не наводи конкретно име породице која је владала дедовином
Породица која је вероватно из неке комбинације Дукљанина и Милојевића.
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: ДушанВучко Јун 07, 2017, 11:55:53 поподне
Породица која је вероватно из неке комбинације Дукљанина и Милојевића.
Мислим да није спорно да су Немањићи од Вукановића,тј.од Вукана,Марковог брата...једино је питање да ли су Вукан и Марко синови Петрислава ,тј.синовци Константина Бодина...то је једина карика,даље уназад се зна,по мушкој линији би ишло до кнежева Травуније,а по женској до кнеза Вишеслава и даље до непознатог кнеза који је довео Србе на Балкан
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: ДушанВучко Јун 08, 2017, 12:03:17 пре подне
Ја сам опет,и поред мањка доказа и поред претпоставки,склон размишљању да би Константин Бодин за управнике Рашке пре поставио неке сроднике ,које је имао,него дворјане који му нису били у сродству..тј, више верујем да Марко и Вукан које је поставио за управнике Рашке,да су му били синовци,него неки који му нису род...
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: Amicus Јун 08, 2017, 12:32:35 пре подне
На ову тему, као полазни текст, може се узети и онај постављен на нашем порталу - Синиша Ковачевић: Свети првомученик и архиђакон Стефан (http://www.poreklo.rs/2013/01/09/sveti-prvomucenik-i-arhidakon-stefan/)

Из тога текста издвојио сам оне делове који говоре о почецима ширења овога култа:

Цитат
Још се Константину Великом приписује подизање двеју цркава у Цариграду посвећених св. Стефану. Пулхерија, побожна сестра Теодосија Другог, подигла је у царском двору цркву посвећену овом мученику, подаривши јој мошти десне руке св. Стефана. Приликом посете Јерусалиму, царица Евдокија је приложила потребна средства како би била подигнута базилика Св. Стефана, на месту његовог мученичког страдања. Поред овог, царица је 439. из Јерусалима донела и део моштију св. Стефана, које је поклонила базилици Св. Лаврентија у Цариграду.

Односи Немањића са византијском престоницом су веома живи, тако да представници српске светородне династије, боравећи у Цариграду обилазе чувене храмове, међу којима и древна светилишта св. Стефана. У прилог непосредном цариградском утицају говори то да се у српској средини подиже велики број цркава, капела и параклиса које су као патрона (заштитника) имали овог светитеља.

Светом Стефану, чији је култ веома укорењен међу Србима, посвећене су многе цркве и манастири: Морача, Бањска, црква Лазарица, Липовац, Копорин (посвећен преносу моштију св. Стефана), Лепенац, Сланци (метох манастира Хиландара) и др. Као што се види, од краја 12. до почетка 15. века култ св. Стефана се у српским земљама далеко лакше прати, а временом почиње да добија национални карактер.

Свети Стефан је схватан не само као симболични заштитник државе, већ и као заступник сваког немањићког владара. Судећи по изворима краљ Милутин подвлачи улогу св. Стефана као личног заштитника и заступника. Да је Милутин овог светитеља сматрао за личног заштитника види се и по краљевој одлуци да му посвети свој маузолеј (гробну цркву) у Бањској. И каснији српски владари посвећују Првомученику цркве, или чак читаве градове.

Душан ће и као краљ и као цар на реверсу својих печата имати утиснут лик првомученика Стефана. Истог светитеља срећемо и на реверсу печата цара Уроша, а то доказује да се значај и посебна значења овог култа не губе у доба српског царства. Култ св. Стефана ширио се како се ширила српска држава. Са Милутином он стиже у област Скопља и Куманова, а са Душаном до Охрида. Кнез Лазар, деспот Стефан Лазаревић и њихови феудалци га преносе на север и славе у моравској Србији.

Култ светог Стефана није се изгледа сасвим угасио са нашом средњовековном државом, доживевши нову обнову крајем 16. и почетком 17. века. Ова обнова везана је за једну личност, тада значајног књижевника и сликара – Лонгина (написао Акатист св. Стефану). Лонгин је по свему судећи био изузетна фигура у тадашњем друштву. Био је монах Пећке патријаршије, који је учествовао у њеној обнови, па није невероватно да у његовом интересовању за св. Стефана постоје и неки одрази политички обновљене Патријаршије и настојање њених вођа за обнављањем српске државе.

Познато је да је св. Стефан спадао у најужи круг светитеља заштитника владара још на меровиншком и каролиншком двору. Ширењем култа св. Стефана, на Западу ниче велики број цркава посвећених овом светитељу, а многи градови стављају се под његову заштиту (Капуа и Прато у Италији, Мец у Француској). Током средњег века помиње се црква Сан Стефано Ротондо у Риму, у којој се, према изворима, налазио део моштију св. Стефана. Топоним Сустјепан, који налазимо широм Далмације (Сплит, Каштел Сућурац) указује на постојање цркве Св. Стефана (Стјепана) на том подручју.
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: Amicus Јун 08, 2017, 12:47:56 пре подне
Кад смо се већ дотакли ове теме, нешто више о култу Светог Стефана можемо прочитати и у књизи Владарске инсигније и државна симболика у Србији од XIII до XV века, од Смиље Марјановић-Душанић.

Тамо се наводи: Тај светитељ (тј. Свети Стефан), популаран већ у Дукљи, постаје заштитник династије Немањића. Насликан као заштитник династије већ у Студеници на динарима типа матапана св. Стефан је рпредстављен како предаје заставу или копље/крст краљу Урошу I и његовим наследницима. Још пре Немањине владе његово име је узето за титуларно име рашких владара. Улога светог Стефана као заштитника династије и државе одгвовара његовој улози и у другим младим краљевствима средњовековне Европе. За склоп питања која нас овде занимају значајно је што ће владарско име Стефан постати трансдинастички израз претензија на српски престо (Стефан Лазар, Стефан Твртко, па и Стефан Вук). (стр. 157; референце 25-30)

Извор: Смиља Марјановић-Душанић, Владарске инсигније и државна симболика у Србији од XIII до XV века, Београд, 1994 (https://www.4shared.com/office/dG8_l4bg/Marjanovic-Dusanic_Smilja_1994.html)
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: Amicus Јун 08, 2017, 01:25:44 пре подне
Помињасмо и народну традицију, а непостависмо ниједног примера, па ево једне епске песме из преткосовског циклуса. :)

Како се крсно име служи

Свеца слави српски цар Степане,
Свеца слави, светог Аранђела
,
Сву господу на свеца сазвао,
Сазвао је триста свештеника,
И дванаест велики' владика,
И четири стара проигумна.
Лепо и' је царе посадио:
Све колено један до другога,
А цар Степан ладно вино служи,
Господаром редом чашу даје,
Како царски ваља и требује
Послужити крсно-име своје.
Ал' беседе господа 'ришћанска:
"Цар' честити, огрејано сунце!
"То је нама зазор и срамота,
"Да ти нама ладно вино служиш,
"Него седи с нама за трпезу,
"Слугам подај, нека вино служе".
Превари се српски цар Степане,
Те он седе с њима за трпезу,
А још није ни славе напио,
А заиста ни метанисао,
Слугам' даде, да му вино служе,
Да му слуге крсно име служе,
Не послужи крсно име своје
Један данак, како један часак.
Док цар Степан на ногу стајаше,
Стајаше му свети Аранђео,
Стајаше му на десном рамену,
Милује га крилом по образу;
Кад цар Степан седе за трпезу,
Расрди се свети Аранђео,
Уд'ри цара крилом по образу;
Па отиде из царева двора.
То из двора нико не видео.
Разма један калуђере стари
Па он проли сузе низ образе;
Гледали га цареви дворани,
Пак су њему тијо беседили:
"Што је тебе, стари калуђере?
"Шта т' је мало у цареву двору?
"Ил' т' је мало изест', ил' попити?
"Или си се, стари, препануо,
"Цар ти неће милостиње дати?"
Ал' беседи стари калуђере:
"Прођ'те ме се, цареви дворани!
"Ни ми ј' мало изест', ни попити,
"Нити сам се старац препануо,
"Што м' цар неће милостиње дати;
"Него виде, што виде нисам:
"Док цар Степан на ногу стајаше,
"Стајаше му свети Аранђео,
"Стајаше му на десном рамену,
"Милује га крилом по образу;
"Кад цар Степан седе за трпезу,
"Расрди се свети Аранђео,
"Уд'ри цара крилом по образу,
"Па отиде из царева двора".
То дворани цару доказаше,
Онда царе на ноге устаде,
И подиже триста свештеника,
И дванаест велики владика,
И четири стара проигумна;
Те узеше књиге цароставне,
Те читаше велике молитве
И држаше велика бденија
За три дана и три ноћи тавне;
Моле с' Богу и свет' Аранђелу,
Те се на то једва смиловао,
Смиловао свети Аранђеле,
Те је цару грехе опростио,
Што је царе сео за трпезу,
А још није ни славе напио,
А заиста ни метанисао.

Поставља се овде питање и зашто је народни ум смислио тако да је баш Свети Арханђел Михаило крсна слава цара Душана? Да ли је то због његове величанствене задужбине посвећене Светим Архангелима Михајлу и Гаврилу?
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: НиколаВук Јун 08, 2017, 03:07:22 пре подне
Поставља се овде питање и зашто је народни ум смислио тако да је баш Свети Арханђел Михаило крсна слава цара Душана? Да ли је то због његове величанствене задужбине посвећене Светим Архангелима Михајлу и Гаврилу?

Сасвим могуће. Могућа је и она Иванова претпоставка, да је то због васојевићко-немањићке традиције, мада ми се чини много вероватнијом она прва (манастирска).
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: Sharelock Јун 19, 2017, 10:53:56 поподне
Гледам родослов који сам радио 21.7.1997. – Бодинова браћа су Тодор, Нићифор, Петрислав, Доброслав, Мирослав, Гаврило, Зарија, Срђа, Пријеслав и Владимир. Десетак година касније сам претпоставио да су Стефан, Марко и Вукан синови Мирослава. Можда грешим.
Приметих да сам Бодинову браћу горе навео по инверзном редоследу. Претпоставку да су Стефан, Марко и Вукан синови Мирослава, а не Петрислава, засновах на сазнању да:
1. Мирослав је брат по оцу и по мајци Бодину, док је Петрислав само брат по оцу. Везаност синова са своје мајке, као одлика српског менталитета, те често некритичко мешетарство у односима браће, очева и синова, очигледно даје примат Мирославу у односу на Петрислава по питању Бодинова поверења.
2. Мирослав је старији брат Бодинов, док је Петрислав тек други син Бодинове маћехе, па је вероватније да су синови Мирослава одрасли људи који могу преузети државничке послове, у односу на синове Петриславове који не би могли бити у зрелијем добу.
3. Најмање битно - име Мирослав се појављује у Завидином нараштају, а име Петрислав се не појављује.
Молим за мишљење ???
Наслов: Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
Порука од: НиколаВук Јул 30, 2020, 07:52:43 поподне
Чланак о култу Св. Ђорђа у средњовековној Србији, са посебним нагласком на посебном поштовању које су му указивали чланови владарске династије Немањића, дакле не само Стефан Немања. Пример:

Stefan Nemanja was not the only member of the family who worshiped St. George and believed that had acquired the power by saint’s intervention and help. Actually, his nephew Stefan Prvoslav, the son of Tihomir, Nemanja’s eldest brother and antecedent on Serbian throne of grand zhupan, erected on his private estate in Budimlja and dedicated his funerary endowment to St. George. The reason for dedicating this church to St. George is not completely clear, because of the complex political situation and ambiguous relations among members of Nemanja’s family and families of his brothers (Пириватрић 2011, 53 – 54, 63 – 66). Nevertheless,including St. George within the narrow circle of the most important saints of the ruling dynasty led to the fact that several following Nemanjić rulers perceived the same saint as the role-model, as well as one of the most valuable receivers of their prayers in wars (Марјановић-Душанић 1997, 249). Stefan Prvovenčani, the First-Crowned son of Nemanja, himself named St. George as decisive helper in his war against Michael I Angelos of Epirus (1205 – 1214/15) (Стефан Првовенчани,94; Марковић 1995а, 601). Saint’s role was further visually accentuated by a relief placed above the western entrance to the exonarthex of Nemanja’s foundation dedicated to Virgin in Studenica. It has the representation of St. George on the horse, slaying a dragon. The exonarthex itself is a foundation of Stefan the First-Crowned’s oldest son Radoslav, later monk John. This somewhat unorthodox iconographic choice for relief can possibly be understood as a sculptural “copy”of the older fresco above the portal that led from narthex to naos of Djurdjevi Stupovi. This way, the importance of St. George for the successes of the founder of the Nemanjić dynasty, is once again emphasized.

С обзиром да је и син великог жупана Тихомира, Немањиног брата, своју гробну задужбину посветио Св. Ђорђу, делује да би ово заиста могла бити права крсна слава владарске династије и њених бочних линија. Линк ка чланку:

https://www.academia.edu/43711257/ST._GEORGE_THE_WARRIOR_SAINT._ARCHITECTURAL_ARTISTIC_AND_ARCHAEOLOGICAL_TRACES_OF_CULT_IN_MEDIEVAL_SERBI%D0%90?email_work_card=title