Аутор Тема: Малисори  (Прочитано 73031 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Малисори
« послато: Децембар 15, 2016, 10:14:20 поподне »
Како почесто поменемо резултате тестираних Малесора, а нарочито због везе ове популације с црногорским и брђанским племенима, ево, направих један кратак преглед родова малесорских племена – оних који настањују југ Црне Горе, као и оне уз границу Албаније и ЦГ. Основа ми је био рад Андрије Јовићевића „Малесија“, али сам га допунио подацима из рада канадског албанолога Роберта Елсија о албанским племенима - Robert Elsie „The tribes of Albania“ (благодарим  Руговцу). Даље, користио сам и књиге о Кучима Јована Ердељановића и Стевана Дучића, Јовићевића о Зети и Ријечкој нахији, Вукмановића о Црмници, итд, затим и податке из књиге о ЦГ презименима браће Миљанић, као и са интернет страница о малесорским племенима.

Свако ко има неку исправку или допуну, добродошао је са коментаром, - овде најпре имам у виду оне форумаше који су најупућенији у материју малесорских племена – Руговца, Видоја, Војиненада, Вукићевића, а и све друге.

Нећу се бавити историјом, пореклом, везама с другим племенима (можда само узгред), ово је само кратак преглед презимена, али свака напомена из наведених области је пожељна. Као и сваки резултат неког тестираног Малесора. С обзиром да сам већ неколико пута направио гаф поменувши неки резултат нејавне природе на отвореном делу форума (ненамерно, наравно), овде их (углавном) нећу наводити, да се не излетим поново. Па, позивам све остале форумаше (оне који воде више рачуна о томе од мене) да напомену и овај детаљ.

Испрва сам хтео поставити текст о Малесорима на порталу, али како видим у различитим изворима различите податке и презимена, боље је да текст поставим овде на форуму где може свако ко зна поузданији податак да напише неку исправку или допуну.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Малисори
« Одговор #1 послато: Децембар 15, 2016, 10:20:17 поподне »
Груде

Јовићевић наводи три верзије порекла већине у племену. У све три верзије, та већина су родови братства „Вуксагељића“ који потичу од претка Вуксана Геље.
Према првој верзији, Вуксан је дошао у Груде из Суме код Скадра. Од његове тројице синова су Вуксагељићи: од Ника Никовићи, од Ивезе Ивезићи, од Вуца Вуцоки.
Према другој верзији у Груде се доселио Груд Сума, од племена Пуљта. Имао је синове Ђона, Бана и Вула. Ђон је имао сина Гељу, а овај Вуксана и Вучину. Од Вуксана су иста три братства Вуксагељића, као и Сиништовићи од четвртог сина Ногзе. Од другог Гељиног сина Вучине су Вучине. Од Бана су Љуљђуровићи, а од Вула Вуловићи.
Према трећој верзији, у Груде се доселио Ђон Сума, који је имао три сина: Гељу, Пала и Сокола. Геља је имао Вуксана и Вучину, и даљи распоред Вуксагељића је мање-више исти, с тим што су овде Ивезићи, Сиништовићи, Никовићи и од четвртог Вуксановог сина Доке - Ђолевићи. Од Сокола Ђоновог су исламизиранин Соколовићи у Скадру.

Дакле, можемо сабрати из ових предања братства која припадају једном кругу племеника, оних из Суме:

- Никовићи (Nikaj) и њихов огранак Лекићи (Lekaj)
- Ивезићи (Ivezaj) и њихови огранци Гримовићи (Grimaj), Пепићи (Pepaj) и Акшабановићи (Hakshabanaj, ранија презимена Ликовићи, Лекићи)
- Сиништовићи (Sinshtaj)
- Вучине / Вучинићи (Vucinaj)
- Љуљђуровићи (Lulgjuraj) и њихови огранци Фрључкићи (Ferluckaj), Кркановићи (Krkanај) и Пецевићи (Pecај)
- Вуловићи (Vulaј) и њихов огранак Становићи (Stanај)
- Ђолевићи / Ђољевићи (Gjolај)


Према родословима, може се закључити да је Ђон Сума живео у 16. веку, па се према овом податку може рачунати и време досељења.

Другу групу у Грудама чине Берише (Berisha), који су потомци Прифтаја из Шаље који се доселио пре досељеника из Суме (крај 15. / почетак 16. века).

У Тузима су од Груда Гиљићи (Gilaj), Крнићи (Krnaj), Љуљановићи (Lulanaj), Каљевићи (Kalaj), a у Диноши Кајошевићи (Kajoshaj) и њихов огранак Суковићи (Sukaj) у Тузима.

Ивезића има у Зети (Дајбабе и др), где су примили православну веру и славу Ђурђиц.

Ламбуљићи / Ламбулићи, раније Ламбуље (Никољдан) су у Вуковце у Зети дошли из Груда, с тим што имају предање да им је даља старина са Косова.

Стариначки род су Бојини / Бојовићи (Bojај).
У области Груда, према предању досељеничких родова, живела су словенска (или словенизирана староседелачка) племена Тихомири, Божњаци и Матагужи.
За Тихомире се зна да су се одселили у област Куча и да им је слава била Митровдан. С обзиром да је то слава и кучких „Мрњавчића“, можда би се могао извући неки закључак... Нпр. да је део раније досељених Куча („Мрњавчићи“) католика покрштен и узео славу затечених староседелаца Тихомира, док је други касније досељени део Куча (Дрекаловићи) задржао старог свеца-заштитника Светог Николу.
Матагужи су се померили на север у Горњу Зету, где и данас има родова који потичу од њих:
Мојановићи у Зети и Подгорици (Дракићи, Кнежевићи, Ајковићи, Лукачевићи, Пејановићи, слава Свети Алимпије Столпник , и њихови исламизирани огранци Лукачевићи, Секнићи и Дервановићи) су према једној верзији потомци Матагужа.
Радичевићи у Горичанима у Зети су су из Груда, досељени почетком 18. века. Судећи према презимену, могли би бити од старијег становништва. Славе Никољдан. Према једној верзији, песник Бранко Радичевић потиче од ових Радичевића.

Дошљачки род у Тузима су Палевићи, који потичу од љуботињских Сарапа (вероватно Карадаглића). За Сарапе знамо да су R1b.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Малисори
« Одговор #2 послато: Децембар 15, 2016, 10:21:13 поподне »
Сјутра постављам Хоте.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Малисори
« Одговор #3 послато: Децембар 15, 2016, 10:40:21 поподне »
Једна мала сугестија - мислим да је у нашој литератури присутнији термин Малисори од Малесори, што је у складу са албанском граматиком, где одређени вид од речи mal (планина) гласи mali, као нпр. у албанском имену за Црну Гору, Mali i Zi. Иначе, у албанском је реч за планинца, брђанина, горштака malsor, што се буквално чита маљсор (са меким "р" на крају). У сваком случају, исправнија транскрипција ове албанске речи је горе поменуто Малисор уместо Малесор.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Малисори
« Одговор #4 послато: Децембар 16, 2016, 08:53:56 пре подне »
Тачно је то што кажеш, ако се држимо транскрипције из албанског у србски. И Јовићевић, чији рад ми је основа овог прегледа, користи термин Малисор.

Међутим, невезано за албански изговор, ако ћемо по правилима србског језика, ако су то житељи МалЕсије, онда је исправније називати их МалЕсорима.

Како год, што се мене тиче, може се променити и назив теме у "Малисори", није спорно.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Малисори
« Одговор #5 послато: Децембар 16, 2016, 02:05:08 поподне »
Тачно је то што кажеш, ако се држимо транскрипције из албанског у србски. И Јовићевић, чији рад ми је основа овог прегледа, користи термин Малисор.

Међутим, невезано за албански изговор, ако ћемо по правилима србског језика, ако су то житељи МалЕсије, онда је исправније називати их МалЕсорима.

Како год, што се мене тиче, може се променити и назив теме у "Малисори", није спорно.

Малесија је директна изведеница од албанског назива Malësi, што би се могло превести као Брда (буквални превод би био Планине или Планински предео). Тај назив је парњак Црногорским Брдима. Прави српски (словенски) назив за становника Малесије би требао да буде Малесијац, али је превладао облик са албанским (али и романским) суфиксом -ор. Мислим да је термин Малисор у нашој литератури присутан због изговора мутног самогласника (ë) у речи Malësor, који се у међувремену у албанском изговору ове речи сасвим изгубио (па је сада Malsor), али који више вуче на глас "и" у српском него на "е" (зато што иде иза меког албанског "л" које се код нас најчешће транскрибује као "љ", мада се ова два гласа не изговарају сасвим идентично). У сваком случају, како год изговарали или писали тај термин, разумемо се.  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Малисори
« Одговор #6 послато: Децембар 16, 2016, 03:39:40 поподне »
У сваком случају, како год изговарали или писали тај термин, разумемо се.  ;)

Апсолутно.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Малисори
« Одговор #7 послато: Децембар 16, 2016, 03:47:19 поподне »
Хоти


Хоти потичу од претка Кећа који је из Пипера дошао у Малесију. Према хотској верзији познатог предања о четворици / петорици браће, Кећ је имао синове Лазара, Бана, Васа, Пипа и Краса. Не бих се задржавао на овој легенди, већ ћу навести која су хотска братства која потичу од Лазара и Бана. Од Лазара су Хоти, а од Бана (или, пре, - Бона) су Бонкећи у Затријепчу (алб. Triesh).

Јовићевић као братства настала од Лазара наводи Гоздјене, Гојчевиће, Душевиће, Јунчевиће, Љајчевиће и Ђоновиће.
Касније су се разгранали на следећа презимена (азбучним редом):
Барловић (Barlaj), Гојчевић (Gojcaj),  Дакић (Dakaј), Дедвуковић (Dedvukaj), Дрекић (Drekaj), Душeвић (Dushaj), Ђељевић (Gjelaj), Ђоновић (Gjonaj), Јунчевић (Juncaj) Љајчевић (Lajcaj), Ницовић (Nicaj), Прељвукић (Prelvukaj), Цамовић (Camaj) и њихови огранци Вуксанлекић (Vuksanlekaj), Асановић (Hasaj), Ујкановић (Ujkaj), Мартиновић (Martinaj), Аџовић (Haxhaj), Зековић (Zekaj), итд.

Од Хота су у Тузима Аџовићи (Haxhaj), Љуцђоновић (Lucgjonaj), Чековићи (Cekaj), Преколовићи (Prekolaj), Вуксалетовићи (Vuksaletaj), Чунмуљићи (Cunmulaj), који су огранци Јунчевића и Отовићи (Hotaj) који су огранак Гојчевића.

Од Хота (Вуксанлекића) су исељеници у Зети: Мараши (Митров-дан) у Бијелом Пољу и другде по Зети  су од претка који се доселио из Хота почетком 17. века. Сродни су им Вујачићи, Гошићи и Крстовићи (Никољ-дан) у Голубовцима и др, а огранак Мараша су и Маровићи (Ивањ-дан) у Црмници, од који је део у Балабанима и Махали у Зети (повратна миграција, чији је правац Хоти - Зета - Црмница - Зета).

У Хотима знају за старије становништво, али од њега није остало трагова. Треба рећи да у Црмници (Подгор) један круг родова вуче порекло из Хотског Хума, одакле су предигли пред крај средњег века, што може бити сеоба узрокована успостављањем турске власти. Из Хотског Хума је и војвода Богић, родоначелник Богићеваца Морачана. Из Хота је и Буба родоначелник Бубића у Бјелопавлићима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Малисори
« Одговор #8 послато: Децембар 16, 2016, 04:03:03 поподне »
- Ђолај (Груда) је E-V13
- Сиништај (Груда) је J2b-M241

- Гојчај (Хоти) је J2b-M241
- Ђелај (Хоти) је J2b-M241

Више о генетској слици Малисора на: https://www.familytreedna.com/groups/albanian-bloodlines/about/results

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Малисори
« Одговор #9 послато: Децембар 16, 2016, 06:20:19 поподне »
Хоти


Хоти потичу од претка Кећа који је из Пипера дошао у Малесију. Према хотској верзији познатог предања о четворици / петорици браће, Кећ је имао синове Лазара, Бана, Васа, Пипа и Краса. Не бих се задржавао на овој легенди, већ ћу навести која су хотска братства која потичу од Лазара и Бана. Од Лазара су Хоти, а од Бана (или, пре, - Бона) су Бонкећи у Затријепчу (алб. Triesh).

Јовићевић као братства настала од Лазара наводи Гоздјене, Гојчевиће, Душевиће, Јунчевиће, Љајчевиће и Ђоновиће.
Касније су се разгранали на следећа презимена (азбучним редом):
Барловић (Barlaj), Гојчевић (Gojcaj),  Дакић (Dakaј), Дедвуковић (Dedvukaj), Дрекић (Drekaj), Душeвић (Dushaj), Ђељевић (Gjelaj), Ђоновић (Gjonaj), Јунчевић (Juncaj) Љајчевић (Lajcaj), Ницовић (Nicaj), Прељвукић (Prelvukaj), Цамовић (Camaj) и њихови огранци Вуксанлекић (Vuksanlekaj), Асановић (Hasaj), Ујкановић (Ujkaj), Мартиновић (Martinaj), Аџовић (Haxhaj), Зековић (Zekaj), итд.

Од Хота су у Тузима Аџовићи (Haxhaj), Љуцђоновић (Lucgjonaj), Чековићи (Cekaj), Преколовићи (Prekolaj), Вуксалетовићи (Vuksaletaj), Чунмуљићи (Cunmulaj), који су огранци Јунчевића и Отовићи (Hotaj) који су огранак Гојчевића.

Од Хота (Вуксанлекића) су исељеници у Зети: Мараши (Митров-дан) у Бијелом Пољу и другде по Зети  су од претка који се доселио из Хота почетком 17. века. Сродни су им Вујачићи, Гошићи и Крстовићи (Никољ-дан) у Голубовцима и др, а огранак Мараша су и Маровићи (Ивањ-дан) у Црмници, од који је део у Балабанима и Махали у Зети (повратна миграција, чији је правац Хоти - Зета - Црмница - Зета).

У Хотима знају за старије становништво, али од њега није остало трагова. Треба рећи да у Црмници (Подгор) један круг родова вуче порекло из Хотског Хума, одакле су предигли пред крај средњег века, што може бити сеоба узрокована успостављањем турске власти. Из Хотског Хума је и војвода Богић, родоначелник Богићеваца Морачана. Из Хота је и Буба родоначелник Бубића у Бјелопавлићима.

Овде је грешка Прељвукићи (Prelvukajt) су из с. Мартиновиће - СО Гусиње.  Они су Вукељи - Клименти, потомци Мартина по коме село носи назив. Мартин је имао сина Вуку, а од њега унуке Прељу и Ђеку. Oд Преље су Прељвукићи а од Ђеке Хасанђекићи.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Малисори
« Одговор #10 послато: Децембар 16, 2016, 07:44:02 поподне »
Овде је грешка Прељвукићи (Prelvukajt) су из с. Мартиновиће - СО Гусиње.  Они су Вукељи - Клименти, потомци Мартина по коме село носи назив. Мартин је имао сина Вуку, а од њега унуке Прељу и Ђеку. Oд Преље су Прељвукићи а од Ђеке Хасанђекићи.

Moja грешка. Није Прељвукај, него Прељвуцај.
Свака част на пажљивом читању.
Смем ли уопште да пишем о Климентима  ??? Или да препустим то теби?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Малисори
« Одговор #11 послато: Децембар 16, 2016, 07:56:57 поподне »
- Ђолај (Груда) је E-V13
- Сиништај (Груда) је J2b-M241

Ни Ђолевићи ни Сиништовићи у Грудама не улазе сасвим у сва предања о пореклу Груда.
Неко ту "виси", а ко - за сада је тешко рећи.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Малисори
« Одговор #12 послато: Децембар 16, 2016, 07:59:41 поподне »
Moja грешка. Није Прељвукај, него Прељвуцај.
Свака част на пажљивом читању.
Смем ли уопште да пишем о Климентима  ??? Или да препустим то теби?


У Клименте има на пример Прељдакај. Свугде је неки Преља био на почетку :).  Тако са је нормално да се погреши.

Иначе Скадарска Малесија о којој си почео да пишеш и за које се користи термин Малисор кос Црногораца састоји се од ових фисова.

1) Клименти
2) Шкрељи
3) Кастрати
4) Хоти
5) Груда
6) Затријебач

Прва три су у Албанији а други три су у Црној Гори.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Малисори
« Одговор #13 послато: Децембар 16, 2016, 08:11:57 поподне »
Иначе Скадарска Малесија о којој си почео да пишеш и за које се користи термин Малисор кос Црногораца састоји се од ових фисова.
1) Клименти
2) Шкрељи
3) Кастрати
4) Хоти
5) Груда
6) Затријебач

Да, знам. Поставио сам 5 и 4, следи 6. Јако компликовано племе, надам се да ћу погодити порекло разнородних братстава.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Малисори
« Одговор #14 послато: Децембар 16, 2016, 08:31:53 поподне »
У Затријепчу постоје Никпрељевићи, као и Никпрељићи. За ове друге сам утврдио од кога су, али за Никпрељевиће - не.
Видим са ове странице коју је поставио Небојша, да је тестиран један Nikprelaj као Р1б:
Trieshi (Triepshi) - Nikprelaj, Montenegro (Treish, Malesi e Madhe)    R1b CTS9219>BY611 (FTDNA)
Шта мислиш, је ли то исти род, или два различита?
Никпрељићи би требало да су Марковићи - Бањкани (Benkaj).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Малисори
« Одговор #15 послато: Децембар 16, 2016, 08:49:17 поподне »
У Затријепчу постоје Никпрељевићи, као и Никпрељићи. За ове друге сам утврдио од кога су, али за Никпрељевиће - не.
Видим са ове странице коју је поставио Небојша, да је тестиран један Nikprelaj као Р1б:
Trieshi (Triepshi) - Nikprelaj, Montenegro (Treish, Malesi e Madhe)    R1b CTS9219>BY611 (FTDNA)
Шта мислиш, је ли то исти род, или два различита?
Никпрељићи би требало да су Марковићи - Бањкани (Benkaj).

То није тачно. Постоје једино Никпрељевићи.
Они су по предању досељени из Ријеке Црнојевића.
Доселио је Марко. Имао је синове Прељу, Ђона и Дрешка.
Од Преље су Никпрељевићи (Nikprelajt), od Ђона су Иван и Паљуш.
Од Љекоча Иванова су Љекочевићи (Lekoçajt), Од Паљуша су Паљушевићи (Palushajt), а од Дрешка су по његову унуку Мемчу Мемчевићи (Memçajt).

Сва ова братства нису Бонкећи но другог порекла.

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: Малисори
« Одговор #16 послато: Децембар 17, 2016, 08:25:00 пре подне »
Nebo, po predanju Panto koji se nasranio u Orahovo je imao i sina Tiha, tj Tihomira koji se odselio. S obzirom na istu slavu ja bih prije zakljucio da su se Tihomirovi potomci vratili u Kuče. Na osnovu čega tvrdi da su Mrnjavčevići bili katolici?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Малисори
« Одговор #17 послато: Децембар 17, 2016, 10:37:16 пре подне »
Сва ова братства нису Бонкећи но другог порекла.

Нисам ни написао да су Бонкећи, него Бањкани. Има о томе код Ердељановића и Дучића.
Код Миљанића се помињу оба презимена: за Никпрељиће пише да су Марковићи - Бањкани, за Никпрељевиће пише само да су из Затријепча, без прецизнијег одређења о пореклу.
Одлично што си разјаснио да је у питању презиме Никпрељевић(Nikprelaj).
Дакле, Никпрељевићи су од Марковића, а Марко се доселио из Ријечке нахије, има логике, јер до сада се показало да у Ријечкој нахији има доста R1b (Љуботињ).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Малисори
« Одговор #18 послато: Децембар 17, 2016, 11:01:08 пре подне »
Nebo, po predanju Panto koji se nasranio u Orahovo je imao i sina Tiha, tj Tihomira koji se odselio. S obzirom na istu slavu ja bih prije zakljucio da su se Tihomirovi potomci vratili u Kuče. Na osnovu čega tvrdi da su Mrnjavčevići bili katolici?

Тихомири су средином 15. века били племе, тако да је мало вероватно да им је у том истом раздобљу живео родоначелник.
Вероватно је осмишљено предање да би се два слоја становништва у племену приближила ради кохезије у тешким временима.

Ми данас не можемо поуздано рећи које су вероисповести били Кучи - Мрњавчићи у 15. веку.
На основу чега закључујем да су били католици и да су православну вероисповест примили од старијег становништва Горње Зете:
Кучи долазе из Доње Зете у којој је тада власт Млетачке Републике и с њом јака католичка актинскост.
Кучи у Скадарском земљишнику имају имена која указују на припадност римокатоличкој цркви.
Мрњавчићи и Дрекаловићи су исто племе (генетика потврђује). Дрекаловићи из Доње у Горњу Зету долазе касније од Мрњавчића и католици су све до 17. века. Отуд, претпостављам да су то били и Мрњавчићи пре сеобе у Горњу Зету.
Ти си на теми о односима Брђана и Србљака лепо закључио да су Кучи 1455. године потписали Врањински уговор, у којем, између осталог, траже да имају православно свештенство. У то доба, Кучи су већ у својој данашњој области. Дакле, ако је било преласка у православље (а ја мислим да јесте), оно се догодило у првој половини 15. века. Други део Куча (Дрекаловићи) досељен је у 16. веку и дуго остао у РК вери, па део и до данас (у Затријепчу нпр).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Малисори
« Одговор #19 послато: Децембар 17, 2016, 09:11:02 поподне »
Fundina (Luhari) - Perkaj Brotherhood   Montenegro (Luhar of Fundina, Kuci Frontier Region)
   E-V13  (23andme)

И овај резултат је занимљив.
Перковићи из Фундине су из кучког братства Љухара које је настало од двојице браће бајичких Мартиновића добеглих због крви средином 16. века.
Хаплогрупа се уклапа у припадност цетињских Мартиновића ширем братству Орловића.
"Наша мука ваља за причешћа"