Порекло српског православног становништва у Босни и Херцеговини-преглед

[drajver]

Та опција, иако мало вероватна, није искључена за неке хаплогрупе, посебно оне које су са више својих подграна заступљене на простору Крајине и које нису присутне на простору Старе Херцеговине. Фали само више историјских извора који би ишли у прилог оваквим сеобама. Мислим да, осим Курипешића, нико не помиње Србе досељене из Смедеревског санџака.

Управо ми се за неке хаплогрупе, у првом реду R1a-M458>A11460 и R1a-Y2613>BY68536, које су присутне у области 5, а одсутне су у Херцеговини и сјевероисточној Босни, чини да би могле бити посљедица директне сеобе из Смедеревског санџака, Старог Влаха и Полимља.

[drajver]

Један преглед миграција српских новоштокавских ијекаваца на подручју Босне и Херцеговине у 15. и 16. вијеку, онако како га ја видим.

[Небојша]

Такав миграциони правац се наслућује из историјских извора који су нам остављени. Само за R1a-M458>A11460, барем према распореду у самој Крајини, више одговара јужни миграциони правац, будући да је подграна значајније заступљена у Унцу, Лици. Директни досељеници из Западне Србије, кретали су се вероватно више севернијим правцем, преко средњег и доњег Врбаса. Али могуће да нема тако стриктних правила.

[Zor]

 Мислим да се рута обиљежена црном бојом може ставити сасвим ван граница БиХ у смислу доласка и полазне тачке ширења. Дакле из источне Херцеговине дошло је до миграције у сјеверну Далмацију директно. На то јасно упућују подаци из дефтера а и неких других извора. У контексту A11460, и заступљености, влашка Унац нахија мислим да не потиче из Херцеговине, што би се овдје слагало са генетским резултатима.

 Мислим да су сви "Херцеговци" (не укључујући позније миграције из Херцеговине) поријеклом из сјеверне Далмације.
 Османлије су искористили херцеговачке влахе за чување и насељавање тек освојених крајева, а ни њихове влашке вође нису остале кратких рукава, мислим да су имали знатно веће посједе у сјеверној Далмацији него што су их могли имати прије и него што су имали њихови рођаци у Херцеговини.

[Небојша]

Такав миграциони правац се наслућује из историјских извора који су нам остављени. Само за R1a-M458>A11460, барем према распореду у самој Крајини, више одговара јужни миграциони правац, будући да је подграна значајније заступљена у Унцу, Лици. Директни досељеници из Западне Србије, кретали су се вероватно више севернијим правцем, преко средњег и доњег Врбаса. Али могуће да нема тако стриктних правила.

Сад се сетих да они поседују предање о пореклу са Змијања, тако да је лако могуће да су од те струје која се груписала око Врбаса.

[Zor]

Сад се сетих да они поседују предање о пореклу са Змијања, тако да је лако могуће да су од те струје која се груписала око Врбаса.

 То одговара и подацима из дефтера јер влашка нахија Змијање није (не би требало) такођер потицала од досељеника из Херцеговине.

 Као што споменух сви Херцеговци су из Сјеверне Далмације, гдје су дошли у првим деценијама 16 в.

 Може се врло лако уочити контраст између двије влашке групе које немају везе једна с другом још сигурно од бар друге половине 13 в.

[Небојша]

Мислим да се рута обиљежена црном бојом може ставити сасвим ван граница БиХ у смислу доласка и полазне тачке ширења. Дакле из источне Херцеговине дошло је до миграције у сјеверну Далмацију директно. На то јасно упућују подаци из дефтера а и неких других извора. У контексту A11460, и заступљености, влашка Унац нахија мислим да не потиче из Херцеговине, што би се овдје слагало са генетским резултатима.

Управо је тако ишла, кроз Босну, заобилазећи тај широки католички клин у јужној Далмацији, западној Херцеговини и јужним крајевима Северне Далмације. На крају, то нам и генетички резултати данас говоре. Јако је мало неких озбљинијих преклапања са Хрватима из Херцеговине, док се крајишке подгране спорадично срећу у оквиру ретких оаза Срба из околине Дувна, Ливна, Купреса, итд.

Мислим да су сви "Херцеговци" (не укључујући позније миграције из Херцеговине) поријеклом из сјеверне Далмације.
Османлије су искористили херцеговачке влахе за чување и насељавање тек освојених крајева, а ни њихове влашке вође нису остале кратких рукава, мислим да су имали знатно веће посједе у сјеверној Далмацији него што су их могли имати прије и него што су имали њихови рођаци у Херцеговини.

Не би требало да је тако. Осим неких издвојених случајева, у Далмацији није било директних досељеника из Херцеговина. Већина је стигла преко западне Босне.

[Zor]

Управо је тако ишла, кроз Босну, заобилазећи тај широки католички клин у јужној Далмацији, западној Херцеговини и јужним крајевима Северне Далмације. На крају, то нам и генетички резултати данас говоре. Јако је мало неких озбљинијих преклапања са Хрватима из Херцеговине, док се крајишке подгране спорадично срећу у оквиру ретких оаза Срба из околине Дувна, Ливна, Купреса, итд.

 Ако је ишла кроз Босну ишла је кроз Босну врло кратак временски период.

 Не мора бити никаквих преклапања са западном Херцеговином, само су можда прошли туда.

Не би требало да је тако. Осим неких издвојених случајева, у Далмацији није било директних досељеника из Херцеговина. Већина је стигла преко западне Босне.

 Мислим да подаци из турских дефтера тј. историјски извори првог реда јасно говоре у прилог томе да су Османлије директно из Херцеговине довеле досељенике у Сјеверну Далмацију.

[drajver]

Ако је ишла кроз Босну ишла је кроз Босну врло кратак временски период.

 Не мора бити никаквих преклапања са западном Херцеговином, само су можда прошли туда.

 Мислим да подаци из турских дефтера тј. историјски извори првог реда јасно говоре у прилог томе да су Османлије директно из Херцеговине довеле досељенике у Сјеверну Далмацију.

Простор од Ливна до Книна је освајан у периоду од 1485. до 1521. године, то је неких 40-так година. Мислим да је најмање битно да ли је неко тад дошао директно из Херцеговине у Книн или је преноћио двије ноћи у на Купресу или Гламочу.

[Zor]

Простор од Ливна до Книна је освајан у периоду од 1485. до 1521. године, то је неких 40-так година. Мислим да је најмање битно да ли је неко тад дошао директно из Херцеговине у Книн или је преноћио двије ноћи у на Купресу или Гламочу.

 Слажем се мислим да и није. Међутим, уочио сам у турским дефтерима једну врло оштру организацијску разлику између влаха Херцеговине и влаха Смедеревског и Босанског санџака. Односно боље речено влаха Херцеговине и влаха закона Влаха државе Немањића.
 Код влаха досељених масовно у новоосвојени вилајет Хрват присутна је та разлика, дакле они су организацијски у том тренутку досељавања Херцеговци док велика већина осталих то нису.

 О овоме би се дало још пуно причати, јер мислим да ово упућује на потпуну подвојеност ових влашких група до у најмање крај 13 в. дакле доста прије доласка Турака.

[drajver]

За јужни, херцеговачки правац насељавања Крајине кључна је сљедеће карта, Клишки санџак 1550. године. Милсим да слика све говори, а и у складу је са подацима из пописа. Правац ширења је био са горње Неретве, преко Раме, Купреса и Ускопља, даље у Крајину.



Директног насељавања Херцеговца могло је бити у нахију Сарoмише (сјеверни дио Ливањског Поља и јужни дио Грахова), које је било дио хаса херцеговачког санџакбега и гдје имамо чак директно преношење племенских назива и топонима из источне Херцеговине (Казанци, Угарци, Грковци, Малешевци, Бастаси, Срђевићи и др.)

На простору Змијања су се вјероватно након 1528. године сусреле све три струје: и јужна херцеговачка и сјеверна старовлашка и директна рашко-полимска.

[Христифор]

Мени се чини да је  херцеговачка струја слабије захватила Семберију, не воле људи са камена плодне њиве.

[drajver]

Мени се чини да је  херцеговачка струја слабије захватила Семберију, не воле људи са камена плодне њиве.

Херцеговачка струја је итекако захватила Семберију, али тек у 18. и 19. вијеку.

[Христифор]

Наравно да јесте, али  слабије него сарајевско-романијску регију и Бирач рецимо.  Ипак су та подручја ближа Херцеговини.

[drajver]

Наравно да јесте, али  слабије него сарајевско-романијску регију и Бирач рецимо.  Ипак су та подручја ближа Херцеговини.

Мање у односу на сарајевско-романијску регију, али више у односу на Бирач. Херцеговци су у 18. и 19. вијеку насељавали она подручја која су остајала без становништва, а Семеберија је била такво подручје, јер је била на граници и у 18. вијеку прелазила из турске у аустријску руку и обрнуто, па се претходно српско становништво доста расељавало. У Бирчу се задржало доста старог српског становништва из 15. и 16. вијека, даљим поријеклом из Старог Влаха, јер је Бирач био одмакнутији од границе и самим тим заштићенији.

[Zor]

 Ситуација је доста компликована код влашких група у Далмацији, и за неке од њих постоје назнаке да су их ту довели влашки кнезови из далека.

 Нпр влашки кнезови Ускопља су 1530. држали у свом тимару више влашких џемата нахије Плавно.

 Кнез Драгоје Војвода за којег се 1526. спомиње да је био у нахији Бања (Прибој), је 1530. имао тимар у нахији Островица у Далмацији, а ту је био и неки џемат титулиран са именом између осталог Драгоја војводе у нахији Петрово поље. Иначе су неки од најранијих помена херцеговачких племена из нахије Петрово-поље/Петрова-гора, нпр. Кричи, Мириловићи.

 Је ли оно на форуму био неки Поропат. Видим код влаха Истрије се 1530. помињу као кнез и вођа џемата синови "Пропата".
 Тај припада овој грани?
https://www.yfull.com/tree/I-A22770/

[Зрно]

За досељавање у Далмацију у првим деценијама 16. века имам један додатак. Јесте да се као година освајања Сиња узима 1513. а Книна, Дрниша и Скрадина 1521. међутим, изгледа да су то биле тврђаве као задња упоришта, а да је територија око њих већ била у турским рукама од раније. Села Баљци и Мирловић Поље (тада под називом Суховаре и Бречевићи) јављају се на попису херцеговачких влаха 1497/1498. Тада су Суховаре/Баљци били мезра закупљена од војводе Ђурђа (сигурно вођа мартолоса), а на дефтеру 1528/1530. су у истом селу уписани синови Ђурђа, као водећи (Петрово Поље у врелима османског периода, Јаковљевић и Исаиловић).

[StoDaNe]

За досељавање у Далмацију у првим деценијама 16. века имам један додатак. Јесте да се као година освајања Сиња узима 1513. а Книна, Дрниша и Скрадина 1521. међутим, изгледа да су то биле тврђаве као задња упоришта, а да је територија око њих већ била у турским рукама од раније. Села Баљци и Мирловић Поље (тада под називом Суховаре и Бречевићи) јављају се на попису херцеговачких влаха 1497/1498. Тада су Суховаре/Баљци били мезра закупљена од војводе Ђурђа (сигурно вођа мартолоса), а на дефтеру 1528/1530. су у истом селу уписани синови Ђурђа, као водећи (Петрово Поље у врелима османског периода, Јаковљевић и Исаиловић).

Да ли се на том дефтеру из 1497 помињу још нека села петровог поља или само та два?

[Зрно]

Само та два, а она су најисточнија.

[Небојша]

Имена појединих старешина влашких џемата указују можда на нека крајишка презимена која су се одржала све до данас. Добар пример је можда кнез Миховил, који по налогу Турака насељавао опустеле личке крајеве:

"Na primjer, vojvoda i knez Vladislav, koji je 1528-1530. i 1550. godine kao starješina vlaškoga džemata u nahiji Glamoč, držao timare u nahiji Ostrovica i Obrovac (Karin). Isti je slučaj bio i s knezom Mihovilom, koji je 1528-1530. godine opustjelo ličko krajište po nalogu osmanskih vlasti naseljavao „hajmanima“ (nomadima), a 1550. držao je čiftluk u selu Dragnić kod Glamoča ili s knezom i vojvodom Strahinjom Bratićem iz Unca, koji je 1528.1530. godine također uživao nadarbinu u Zrmanji gdje je naseljavao svoje ljude."

Лички Миховиловићи иначе славе Стевањдан и припадају хаплогрупи I2-S17250 (23andMe), сва је прилика подграни I2-PH908. С обзиром на област из које долази кнез Миховил (мезра Драгнић), уклапа се порекло из околине Герзова, као и код већег броја крајишких Стевањштака I2-PH908.

извор: Milan Vasić, „Etnička kretanja u Bosanskoj krajini u XVI. vijeku.“ Godišnjak Društva istoričara BiH