Издвојио бих примјер Босанске Крупе и насељавања на основу турског пописа из 1604. године.
Крупа је стара средњовјековна тврђава у подножју Грмеча,а на обалама Уне. За вријеме угарског краљевства припадала је словинским кнезовима Бабонићима, а пред пад под Турке често је мијењала господаре. Турци су је освојили 1565. године, а како се може закључити на основу пописа и почетком 17. вијека је била слабо насељена. Вјероватно из разлога што је поменуто подручје у читавој другој половини 16. вијека било прва линија сукоба између Аустријанаца и Турака. Тек након 1592. године, падом Бихаћа под Турке, се ситуација у том дијелу донекле стабилизовала, па су вјероватно и први досељеници насељени самим крајем 16. вијека. Чини се да се дуго времена у 16. вијеку држала граница нешто јужније и источније до Крупе, која је сијекла села Велики и Мали Радић. Ту границу биљежи и Курипешић 1530. године који је преноћио у аустријској Крупи и сљедећи дан се упутио ка турском Каменграду. Спомиње порушену цркву на брду у селу Гориња (на том мјесту је и данас црквина и гробље). Тако су у попису из 1604. године села Велики и Мали Радић са Храстин Бродом (могуће данашњом Сувајом) забиљежени и у нахији Каменград и у новоустановљеној нахији Крупа.
Читава нахија Крупа 1604. године имала је свега 45 насељене куће у два насеља: Малом и Великом Радићу са Храстин Бродом и Мразовац и више мезри. У самој крупској тврђави били су настањени мустафхизи (позадинска милиција), азапи (војска добровољци) и фариси. Њима су биле и раздјељене околне мезре (пуста насеља) са обе стране Уне.
У два поменута насеља становништво је било доминантно српско, мада има међу њима и неколико муслимана, што показује да су мјешовита православно-муслиманска села у том периоду постојала.
У селу Велики и Мали Радић са Храстин Бродом од 19 кућа, 2 куће су муслиманске. За двојицу Срба се изричито помиње да су дошли из Кључа.
Село Мразово Поље (могуће Мразовац код Бужима) од 22 куће, све су српске. За једног Србина се каже да је дошао из Змијања.
Дио села Велики и Мали Радић са Храстин Бродом дата су на уживање синовима Мехмед-аге, који је био ага азапа у тврђави Костајница и синовима Бехрам-аге који је био диздар тврђаве Нови.
На овом конкретном примјеру видимо да је подручје данашње Цазинске крајине почетком 17. вијека било практично пусто, да су први досељеници, и православни и муслимани долазили из околних подручја и да су се помјерали како се помјерала граница.