Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва

[Свевлад]

Можда једино ови G1 могу заиста да се повежу са Анадолијом, мада и то је питање...

Пашагићи вероватно имају анадолско порекло, хаплогрупа G1 не постоји у Европи.

[симо]

Пашагићи вероватно имају анадолско порекло, хаплогрупа G1 не постоји у Европи.

Свевладе, diversity није исто што и frequency, или на српском: разноврсност није исто што и учесталост.

Хаплогрупа G1 је, у додуше не великим процентима, присутна у Европи. Иначе су Пашагићу генетски блиски Анушић, непознатог поријекла и католик Жугај из Земуна, а они тешко да су из Анадола.

Што се муслимана у Цазинској крајини тиче, а које је Карановић уписивао да су из Анадола, највјероватније је да су сами муслимани тако тврдили Карановићу, јер бити поријеклом из Анадола, међу муслиманима Босне у 19. вијеку, је било популарно.

Пошто видим да је велика карта коју си поставио, прилагођавање било које слике може да се изведе тако што се у прво поље у заградама након img допише height=600 weight=800 или било која друга величина. [img height=600 width=800] Наравно, водећи рачуна о пропорцијама.

[Свевлад]

Свевладе, diversity није исто што и frequency, или на српском: разноврсност није исто што и учесталост.

Хаплогрупа G1 је, у додуше не великим процентима, присутна у Европи. Иначе су Пашагићу генетски блиски Анушић, непознатог поријекла и католик Жугај из Земуна, а они тешко да су из Анадола.

Што се муслимана у Цазинској крајини тиче, а које је Карановић уписивао да су из Анадола, највјероватније је да су сами муслимани тако тврдили Карановићу, јер бити поријеклом из Анадола, међу муслиманима Босне у 19. вијеку, је било популарно.

Пошто видим да је велика карта коју си поставио, прилагођавање било које слике може да се изведе тако што се у прво поље у заградама након img допише height=600 weight=800 или било која друга величина. [img height=600 width=800] Наравно, водећи рачуна о пропорцијама.

G1 је присутна у малим процентима и тамо где је највише има, а то су источна Анадолија и Иран.

Зашто би неко говорио да има порекло из Анадолије ако нема?  Кад је Карановић то уписао, он је то могао чути од неког старијег муслимана који памти свог деду или прадеду Анадолца. 

Ја нпр. врло добро памтим своју прабабу која је живела 96 година (рођена је 1914. године) а она ми је причала о догађајима који су се дешавали двадесетих година 20-ог века.

[Atlantische]

Зашто би неко говорио да има порекло из Анадолије ако нема?  Кад је Карановић то уписао, он је то могао чути од неког старијег муслимана који памти свог деду или прадеду Анадолца. 

Као што је Симо рекао, због тога што је то било популарно међу тадашњим босанским муслиманима.

А зашто је било популарно можемо само нагађати, мени најлогичније делује да су таква предања настајала јер је у то време престиж била пореклом бити из ''органске'' Турске, односно потицати од неког правог анадолског Турчина (који додуше у великој већини случајева прапореклом није био од оних Турака који су из централне Азије дошли у Анадолију).

[симо]

G1 је присутна у малим процентима и тамо где је највише има, а то су источна Анадолија и Иран.

Зашто би неко говорио да има порекло из Анадолије ако нема?  Кад је Карановић то уписао, он је то могао чути од неког старијег муслимана који памти свог деду или прадеду Анадолца. 

Ја нпр. врло добро памтим своју прабабу која је живела 96 година (рођена је 1914. године) а она ми је причала о догађајима који су се дешавали двадесетих година 20-ог века.

И кретање муслиманског становништва се у тим крајевима преко турских пописа може добро испратити као и православног. Правих Анадолаца није било ни приликом освајања Босне од Турака. Погледај турски попис Босне из 1468. године или Херцеговине из 1477. године и видјећеш да су први муслимани на нашим просторима били из Скопља, Ћустендила, Солуна, Видина...

Поготово је Анадалоца мало било послије 16. вијека, периода интензивне исламизације на нашим просторима.

А муслимани у Босни су све до нашег времена поносно истицали и најмању везу са Турском, уколико су је имали.

[Небојша]

Као што је Симо рекао, због тога што је то било популарно међу тадашњим босанским муслиманима.

Тако некако. Као што сваки други Србин помиње потенцијалну везу са Немањићима и Мрњавчевићима, тако су и ови сви из Анадолије.

Говорили смо раније о генетском пореклу тог становништва, које је са свих страна било окружено православним елементом. Кад помену симо ове католике G1, мало је тестираних, али би то муслиманско становништво могло најпре бити у вези са католичким становништвом Лике, евентуално Средње Босне и Херцеговине, итд.

Иако су једни до других, не би требало бити превише поклапања са крајишким Србима, осим неких издвојених случајева када је долазило до преласка на ислам због повољнијег положаја. Крајишници су и онако већ имали повлашћен статус међу Турцима, па не верујем да је неко тек тако "мењао" веру.

[Pavo]

Зашто би неко говорио да има порекло из Анадолије ако нема?  Кад је Карановић то уписао, он је то могао чути од неког старијег муслимана који памти свог деду или прадеду Анадолца.

Po ovoj logici, zašto bi narod govorio o zmajevima, vilama, vukodlacima i ljudima koji poznaju "nemušti" jezik. 

Bihać pada u Osmanske ruke 1592. a Kladuša 1633.  U Bihaću je posada postavljena sigurno prije 1604., jer je tad popisuje defter Bosanskog sandžaka.  To je 300 godina prije Karanovićeva istraživanja.  U prosjeku, to je 10 generacija.  Tko bi tad mogao imati djeda ili pradjeda koji je 1600. bio odrastao čovjek i vojnik?

Muslimansko naselje s lijeve strane Une je izrazito tvrđavno.  Današnja seoska naselja oko Cazina i Kladuše su nastala prije 150-200 godina, izlaskom stanovništva iz utvrđenih gradova nakon što je konačno sigurnosna situacija postala povoljna.  Zato ta sela uglavnom nose patronimička imena po rodovima koji su tu imali zemlju i na nju izašli. 

O postavljanju posada u novoosvojene gradove znamo iz mnogobrojnih deftera.  Tu vidimo da se uvijek radi o ljudima iz najbližih krajeva koji su već ranije osmanski.  Tako u Slavoniji nakon 1526. timare drže ljudi iz Bosne.  U Bosni 1468. nalazimo timarnike iz Raške.  Na Kosovu u XV stoljeću imamo timarnike iz Bugarske i Grčke.  Na popisu posade bihaćke tvrđave iz 1604. imamo nekoliko osoba čije mjesto podrijetla je označeno.  Imamo jednog koji je općenito iz sandžaka Bosna, jednog iz Kamengrada, jednog iz Bilaja kod B. Petrovca, jednog iz neke Topole i jednog iz mjesta čije je čitanje nesigurno ali se čini da bi glasilo Hardelj.  To su ljudi iz krajeva najbližih Bihaću.  To je i očekivano jer iz izvora znamo da pohod na Bihać nije bio velika vojna akcija, da ju nije vodio sultan, i da je vojska uglavnom skupljena u okolici.  Ti ljudi su i dobili timare i postavljeni u tvrđavu.  Sam govor muslimana u Pounju ukazuje da su vjerojatno došli s poteza Jajce-Kamengrad gdje je krajem XVI stoljeća postojalo snažno muslimansko naselje. 

[симо]

Издвојио бих примјер Босанске Крупе и насељавања на основу турског пописа из 1604. године.

Крупа је стара средњовјековна тврђава у подножју Грмеча,а на обалама Уне. За вријеме угарског краљевства припадала је словинским кнезовима Бабонићима, а пред пад под Турке често је мијењала господаре. Турци су је освојили 1565. године, а како се може закључити на основу пописа и почетком 17. вијека је била слабо насељена. Вјероватно из разлога што је поменуто подручје у читавој другој половини 16. вијека било прва линија сукоба између Аустријанаца и Турака. Тек након 1592. године, падом Бихаћа под Турке, се ситуација у том дијелу донекле стабилизовала, па су вјероватно и први досељеници насељени самим крајем 16. вијека. Чини се да се дуго времена у 16. вијеку држала граница нешто јужније и источније до Крупе, која је сијекла села Велики и Мали Радић. Ту границу биљежи и Курипешић 1530. године који је преноћио у аустријској Крупи и сљедећи дан се упутио ка турском Каменграду. Спомиње порушену цркву на брду у селу Гориња (на том мјесту је и данас црквина и гробље). Тако су у попису из 1604. године села Велики и Мали Радић са Храстин Бродом (могуће данашњом Сувајом) забиљежени и у нахији Каменград и у новоустановљеној нахији Крупа.

Читава нахија Крупа 1604. године имала је свега 45 насељене куће у два насеља: Малом и Великом Радићу са Храстин Бродом и Мразовац и више мезри. У самој крупској тврђави били су настањени мустафхизи (позадинска милиција), азапи (војска добровољци) и фариси. Њима су биле и раздјељене околне мезре (пуста насеља) са обе стране Уне.

У два поменута насеља становништво је било доминантно српско, мада има међу њима и неколико муслимана, што показује да су мјешовита православно-муслиманска села у том периоду постојала.

У селу Велики и Мали Радић са Храстин Бродом од 19 кућа, 2 куће су муслиманске. За двојицу Срба се изричито помиње да су дошли из Кључа.

Село Мразово Поље (могуће Мразовац код Бужима) од 22 куће, све су српске. За једног Србина се каже да је дошао из Змијања.

Дио села Велики и Мали Радић са Храстин Бродом дата су на уживање синовима Мехмед-аге, који је био ага азапа у тврђави Костајница и синовима Бехрам-аге који је био диздар тврђаве Нови.

На овом конкретном примјеру видимо да је подручје данашње Цазинске крајине почетком 17. вијека било практично пусто, да су први досељеници, и православни и муслимани долазили из околних подручја и да су се помјерали како се помјерала граница.

[Свевлад]

Po ovoj logici, zašto bi narod govorio o zmajevima, vilama, vukodlacima i ljudima koji poznaju "nemušti" jezik. 

Bihać pada u Osmanske ruke 1592. a Kladuša 1633.  U Bihaću je posada postavljena sigurno prije 1604., jer je tad popisuje defter Bosanskog sandžaka.  To je 300 godina prije Karanovićeva istraživanja.  U prosjeku, to je 10 generacija.  Tko bi tad mogao imati djeda ili pradjeda koji je 1600. bio odrastao čovjek i vojnik?

Muslimansko naselje s lijeve strane Une je izrazito tvrđavno.  Današnja seoska naselja oko Cazina i Kladuše su nastala prije 150-200 godina, izlaskom stanovništva iz utvrđenih gradova nakon što je konačno sigurnosna situacija postala povoljna.  Zato ta sela uglavnom nose patronimička imena po rodovima koji su tu imali zemlju i na nju izašli. 

O postavljanju posada u novoosvojene gradove znamo iz mnogobrojnih deftera.  Tu vidimo da se uvijek radi o ljudima iz najbližih krajeva koji su već ranije osmanski.  Tako u Slavoniji nakon 1526. timare drže ljudi iz Bosne.  U Bosni 1468. nalazimo timarnike iz Raške.  Na Kosovu u XV stoljeću imamo timarnike iz Bugarske i Grčke.  Na popisu posade bihaćke tvrđave iz 1604. imamo nekoliko osoba čije mjesto podrijetla je označeno.  Imamo jednog koji je općenito iz sandžaka Bosna, jednog iz Kamengrada, jednog iz Bilaja kod B. Petrovca, jednog iz neke Topole i jednog iz mjesta čije je čitanje nesigurno ali se čini da bi glasilo Hardelj.  To su ljudi iz krajeva najbližih Bihaću.  To je i očekivano jer iz izvora znamo da pohod na Bihać nije bio velika vojna akcija, da ju nije vodio sultan, i da je vojska uglavnom skupljena u okolici.  Ti ljudi su i dobili timare i postavljeni u tvrđavu.  Sam govor muslimana u Pounju ukazuje da su vjerojatno došli s poteza Jajce-Kamengrad gdje je krajem XVI stoljeća postojalo snažno muslimansko naselje.

Зашто би сваки Анадолац морао да дође у Цазинску Крајину почетком 17-ог века?  Могао је понеки неком службом да залута и у 18-ом па чак и у 19-ом веку.


Са босанског klix.ba foruma  https://forum.klix.ba/porijeklo-porodica-i-prezimena-t48461s800.html  (на крају странице)

Izgleda da su ti krajiški Turci, bili "pravi".  A puno se izmnožili, jer ogroman broj krajiških rodova potiče iz Anadolije, a neki su rodom Tatari...

U Krajini nije rijedak "keltski, germanski, slavenski" fenotip.
Razlog tome može bit i roblje koje su dovlačili sa svojih pohoda po Austro-Ugarskim prostorima.
Ima puno vrlo plavih, "blidih" tj. "žutih" tipova. Turci su bili poznasti po svom običaju "krađe mlade".

Ali Krajisnici, čak i kad su smedji, ili "garavi" često imaju prave "azijatske" crte lica.
Poznam Krajisku koja izgleda k'o da je iz Uzbekistana...

Kad je bio djete, u posjeti Krajini, moj mali bi vazda pit'o: "Sto Minin dido izgleda k'o "Kinez", pa "Sto ona nane lici na Kinezicu"?   
Uocilo djete pravo azijatske crte lica, prije neg' sto je ista znao o genealogiji i povijesti...

   

[Pavo]

Зашто би сваки Анадолац морао да дође у Цазинску Крајину почетком 17-ог века?  Могао је понеки неком службом да залута и у 18-ом па чак и у 19-ом веку

Pričamo li mi ovdje o mogućem ili vjerojatnom?  Jer svašta je u granicama mogućnosti.

Са босанског klix.ba foruma  https://forum.klix.ba/porijeklo-porodica-i-prezimena-t48461s800.html  (на крају странице)

Alal vera izvora.

[Amicus]

Са босанског klix.ba foruma  https://forum.klix.ba/porijeklo-porodica-i-prezimena-t48461s800.html  (на крају странице)

Стварно, Свевладе, не може ово да ти буде извор, и при том, није ни у духу форумске комуникације, да се копирају ауторски текстови са других форума.

[Свевлад]

Стварно, Свевладе, не може ово да ти буде извор, и при том, није ни у духу форумске комуникације, да се копирају ауторски текстови са других форума.

Само сам изнео шта Бошњаци мисле о својој историји, међу Бошњацима је заиста раширено мишљење да добар део муслимана из Цазинске Крајине има анадолско порекло. Чак и данас кад више није тако популарно међу Бошњацима везивати порекло за Турке и Анадолију него за Илире, Богумиле, Твртка, средњовековну Босну итд.

[Pavo]

Само сам изнео шта Бошњаци мисле о својој историји,

Radi se o jednoj poruci na jednom internet forumu.  Nije valjda taj uzorak mjerodavan za određivanje poimanja svoje prošlosti Bošnjaka u Unsko-sanskom kantonu.

[Небојша]

Зашто би сваки Анадолац морао да дође у Цазинску Крајину почетком 17-ог века?  Могао је понеки неком службом да залута и у 18-ом па чак и у 19-ом веку.


Са босанског klix.ba foruma  https://forum.klix.ba/porijeklo-porodica-i-prezimena-t48461s800.html  (на крају странице)

Izgleda da su ti krajiški Turci, bili "pravi".  A puno se izmnožili, jer ogroman broj krajiških rodova potiče iz Anadolije, a neki su rodom Tatari...

U Krajini nije rijedak "keltski, germanski, slavenski" fenotip.
Razlog tome može bit i roblje koje su dovlačili sa svojih pohoda po Austro-Ugarskim prostorima.
Ima puno vrlo plavih, "blidih" tj. "žutih" tipova. Turci su bili poznasti po svom običaju "krađe mlade".

Ali Krajisnici, čak i kad su smedji, ili "garavi" često imaju prave "azijatske" crte lica.
Poznam Krajisku koja izgleda k'o da je iz Uzbekistana...

Kad je bio djete, u posjeti Krajini, moj mali bi vazda pit'o: "Sto Minin dido izgleda k'o "Kinez", pa "Sto ona nane lici na Kinezicu"?   
Uocilo djete pravo azijatske crte lica, prije neg' sto je ista znao o genealogiji i povijesti...

   

Мислим да је и Карановић писао о том монголоидном упливу код цазинских муслимана. То наравно може бити и под утиском приче о Анадолији. Сугестија је чудо, чим ти неко каже "овај је одатле", одмах му пронађеш те црте лица и слично.

Ипак то није неки извор, а треба се пре свега служити историјским изворима и сада генетски резултатима, који говоре супротно.

"Najveci je skup muslimana u Krajini u Cazinu svakog petka, jer je tada i pazarni dan. U podne izadju u grad da klanjaju. Imaju mnogo mogolskog u izgledu. Znatna je razlika, kad se uporedi taj skup u Cazinu sa skupom Muslimana pred Begovom dzamijom u Sarajevu, gde se u vecoj meri ocuvao bosanski starinacki tip. Narocito svracaju pažnju masa Muslimana u Bužimu, za koje se i sacuvalo predanje, da su svi poreklom od Anadola. Rastavljalo ih je pravoslavno stanovništvo sa više strana, pa su bili upuceni da se najviše medju se žene. Petkom prvog dana Ramazana 1922. pratio sam ih u masi, kad izlaze iz dzamije. Svi su gotovo bili mingolskog izgleda: velikih jabucica (licnih kosti), kao preplanula lica i nešto razrokoh ociju. Ponajviše ih je cosavih, cekinjave i retke brade, krupnih "konjastih zuba" (njihov izraz u medjusobnom zadirkivanju)."

[Банија]

По причама мојих Банијаца, који су са муслиманима из Цазинске крајине вијековима били на супротним странама у ратовима, није било бољих муслиманских бораца од Бужимљана. Исто тако, помињу их као изразито свијетле људе.

[Небојша]

По причама мојих Банијаца, који су са муслиманима из Цазинске крајине вијековима били на супротним странама у ратовима, није било бољих муслиманских бораца од Бужимљана. Исто тако, помињу их као изразито свијетле људе.

Бога ми су се и у последњем рату тако показали. А оно јес', када видим људе одатле, углавном су светлије комплексије.

[Свевлад]

Мислим да је и Карановић писао о том монголоидном упливу код цазинских муслимана. То наравно може бити и под утиском приче о Анадолији. Сугестија је чудо, чим ти неко каже "овај је одатле", одмах му пронађеш те црте лица и слично.

Ипак то није неки извор, а треба се пре свега служити историјским изворима и сада генетски резултатима, који говоре супротно.

"Najveci je skup muslimana u Krajini u Cazinu svakog petka, jer je tada i pazarni dan. U podne izadju u grad da klanjaju. Imaju mnogo mogolskog u izgledu. Znatna je razlika, kad se uporedi taj skup u Cazinu sa skupom Muslimana pred Begovom dzamijom u Sarajevu, gde se u vecoj meri ocuvao bosanski starinacki tip. Narocito svracaju pažnju masa Muslimana u Bužimu, za koje se i sacuvalo predanje, da su svi poreklom od Anadola. Rastavljalo ih je pravoslavno stanovništvo sa više strana, pa su bili upuceni da se najviše medju se žene. Petkom prvog dana Ramazana 1922. pratio sam ih u masi, kad izlaze iz dzamije. Svi su gotovo bili mingolskog izgleda: velikih jabucica (licnih kosti), kao preplanula lica i nešto razrokoh ociju. Ponajviše ih je cosavih, cekinjave i retke brade, krupnih "konjastih zuba" (njihov izraz u medjusobnom zadirkivanju)."

Па одакле онда тај уплив (који сам и ја приметио) ако не из Анадолије?  Не мислиш ваљда исто што и Милош Богдановић, да је то заоставштина Авара?  Авари нису оставили скоро никакав траг у генетици и физиономијама ни у Мађарској, а тамо су имали државу преко 200 година а камоли у Цазинској Крајини где нису никад живели.   Све и да су Авари живели на територији данашње Цазинске Крајине они не могу имати икакве везе са муслиманима Цазинске Крајине, јер су Авари нестали пре 1200 година а преци муслимани из Цазинске Крајине су ту насељени у задњих пар векова.

[симо]

Мислим да је и Карановић писао о том монголоидном упливу код цазинских муслимана. То наравно може бити и под утиском приче о Анадолији. Сугестија је чудо, чим ти неко каже "овај је одатле", одмах му пронађеш те црте лица и слично.

Ипак то није неки извор, а треба се пре свега служити историјским изворима и сада генетски резултатима, који говоре супротно.

"Najveci je skup muslimana u Krajini u Cazinu svakog petka, jer je tada i pazarni dan. U podne izadju u grad da klanjaju. Imaju mnogo mogolskog u izgledu. Znatna je razlika, kad se uporedi taj skup u Cazinu sa skupom Muslimana pred Begovom dzamijom u Sarajevu, gde se u vecoj meri ocuvao bosanski starinacki tip. Narocito svracaju pažnju masa Muslimana u Bužimu, za koje se i sacuvalo predanje, da su svi poreklom od Anadola. Rastavljalo ih je pravoslavno stanovništvo sa više strana, pa su bili upuceni da se najviše medju se žene. Petkom prvog dana Ramazana 1922. pratio sam ih u masi, kad izlaze iz dzamije. Svi su gotovo bili mingolskog izgleda: velikih jabucica (licnih kosti), kao preplanula lica i nešto razrokoh ociju. Ponajviše ih je cosavih, cekinjave i retke brade, krupnih "konjastih zuba" (njihov izraz u medjusobnom zadirkivanju)."

Карановић се ту мало занио. Описивао их је као Орке из Господара прстенова.

А такве су му и фотографије истих из студије "Поуње у босанској крајини"

[Небојша]

Па одакле онда тај уплив (који сам и ја приметио) ако не из Анадолије?  Не мислиш ваљда исто што и Милош Богдановић, да је то заоставштина Авара?  Авари нису оставили скоро никакав траг у генетици и физиономијама ни у Мађарској, а тамо су имали државу преко 200 година а камоли у Цазинској Крајини где нису никад живели.   Све и да су Авари живели на територији данашње Цазинске Крајине они не могу имати икакве везе са муслиманима Цазинске Крајине, јер су Авари нестали пре 1200 година а преци муслимани из Цазинске Крајине су ту насељени у задњих пар векова.

Нити сам видео тај "уплив", нити мислим да је од Авара. Верујем само изворима и генетици, а не слободном оку посматрача.

[Небојша]

Карановић се ту мало занио. Описивао их је као Орке из Господара прстенова.