http://srbiubih.com/bosanska-krajina-u-proslostБОСАНСКА КРАЈИНА У ПРОШЛОСТИ
Босанска крајина, позната и као Серхат, обухвата сјеверозападну Босну до Врбаса. Од средње Босне дијеле је планине између Јајца и Дрвара, а још јој припадају Грахово и Дрвар. Босанска крајина у ужем смислу обухвата малу област око средњег тока ријеке Уне са градовима Бихаћем, Цазином и Крупом, а позната је под називом Бихаћка крајина, Дубока крајина или Прави Серхат. Назив Босанска крајина први пут се јавља 1593. године.
Турска власт у Босни почела је њиховим упадима, да би Босна пала 1463. године. Ускоро је Угарска повратила Доње крајеве (Усору), па је основала Јајачку и Сребничку бановину. Турци су коначно 1527. годие заузели Јајце, без борбе је пала и Бањалука, а Турци заузимају све области до Брода и Дубице.
Од 1554. године Бањалука је постала центар и резиденција босанских санџакбегова све до оснивања Босанског пашалука 1580. године. Од тада је она постала центар у коме су босанске паше резидирале скоро до половине 17. вијека. У оквиру Босанског пашалука од 1620. до 1711. године постојао је Бихаћки санџак.
У вихору граничних ратова, на простору између Врбаса и Купе од 15. и 18. вијека изградила се Босанска крајина. До бечког рата (1683-1699) у Босанском пашалуку није било никаквих значајних промјена у погледу његовог територијалног опсега, нити у погледу административне структуре.
Карловачким миром 1699. године Турци се повлаче из Лике, Баније и Кордуна, али задржавају Цазинску крајину, с оне стране Уне.
За вријеме новог рата који се завршио миром у Свиштову 1791. године, Турска је изгубила градове Дубицу, Нови и Градишку, али јој је Аустрија то морала вратити 1797. године и тада је Босанска крајина успоставила границу према Хрватској онакву каква је остала до новијег времена.
Стариначко становништво између Врбаса и Купе повлачи се у ратним годинама 15. и 16. вијека.
На те земље насељавају су Срби из старе Рашке, Херцеговине, Црне Горе и источне Србије, а и муслиманско становништво из Босанског пашалука.
