Аутор Тема: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)  (Прочитано 11759 пута)

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 67
Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« послато: Фебруар 04, 2019, 03:02:04 поподне »
Нисам био сигуран где да започнем тему али пошто су моји Гверићи из Шахиновића, општина Челинац код Бања Луке, нека буде овде. Један део је колонизован по Војводини после рата али има још преосталих Гверића у Шахиновићима.
Имамо и родбину Гвере. Њих има понајвише у Мркоњић Граду и Котор вароши, што је непосредна близина. Сви Гверићи које познајем славе Никољдан а исту славу имају и Гвере са којима сам причао.

Интересује ме наше порекло али и порекло презимена јер га налазим и у Далмацији, углавном на територији Српске Крајине што је занимљиво. Па сам тако прочитао да се презимена Гверић и Гверо спомињу у северној Далмацији у 18. веку, у селу Виналић 4км од града Врлике, подно Динаре. Врлика има православни храм Светог Николе из 1618., познат по традицији Чувара Христовог Гроба, старог обичаја који се одржавао сваке године после Ускршње литургије. И данас у Врлици има неколико породица Гверић али су ваљда католици. За те Гвериће стоји да су у Врлику дошли с прелаза 18. у 19. век са дрнишког подручја. Дрниш је свега 20-ак км југозападно од Врлике.

У дрнишком подручју су Гверићи насељавали Бриштане, где је и засеок Гверићи. То је на висоравни Миљевци, неколико км од Дрниша.

Најстарије помињање презимена Гверић до којег сам ја дошао је у попису од 6. јуна 1741. где се помињу два брата Фране и Гашпар, од оца Анђела, из Удина, у јединици далматинске коњице задарског племића Луја Детрика. На другом попису из 1762. начињеном у Задру налазим опет двојицу Гверића, Ивана и Јосипа, од оца Марка из Истре, у јединици Бенедикта Пасквалија. Десет година касније, 1772. налазе се на попису начињеном у Бергаму.

Накићеновић каже да су их (Гвере, Гвериће) довели Млечани из области данашње Италије, од краја 17. до краја 18. века, што ова два пописа из 1741. и 1762. и потврђују. Главно место сви ових представниптава било је у Прчњу, у којој је била и посвећена и црква Св. Николи.

Изнећу касније можда још неке информације, али за сада довољно. Изоставио сам и целу ту причу око породица Гвера и Гверини из Венеције а за коју пише да је заправо далматинског порекла. Гверини су грађани Задра а 1583. Илариј Гверини подиже цркву Светог Николе на Салима, то је одмах јужно од Задра. Не мислим да су Гверићи у икаквој вези са Гверинијима, али је занимљиво пратити развој и промену тог специфичног презимена у Далмацији.

Ако неко има било какве додатне информације нека слободно подели овде. :)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13523
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #1 послато: Фебруар 04, 2019, 03:20:02 поподне »
Што се тиче потенцијалног италијанског порекла Гвера, рекло би се да је ту случај исти као и код других личко-далматинских презимена која су пратила сличне приче. Наиме, сви испадоше неке типично "домаће" хаплогрупе (I2a, итд.), па би се рекло да су та предања последица живота под Млечанима, утицај Фрунцуске у тим крајевима и сл.

Велике су шансе да сте исти род са Гверама I2-M423 из Бања Луке, будући да сви славите Никољдан. 

Ван мреже АГГ

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • I2-PH908
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #2 послато: Фебруар 04, 2019, 08:31:09 поподне »
U selu Ljubačevo blizu sela Šahinovići ima takođe Gvera koji slave Nikoljdan, a ima ih i u mome selu Gornji Graci kod Mrkonjić Grada, i slave isto Nikoljdan.

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 67
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #3 послато: Фебруар 04, 2019, 09:56:54 поподне »
Што се тиче потенцијалног италијанског порекла Гвера, рекло би се да је ту случај исти као и код других личко-далматинских презимена која су пратила сличне приче. Наиме, сви испадоше неке типично "домаће" хаплогрупе (I2a, итд.), па би се рекло да су та предања последица живота под Млечанима, утицај Фрунцуске у тим крајевима и сл.

Велике су шансе да сте исти род са Гверама I2-M423 из Бања Луке, будући да сви славите Никољдан. 


И не само то, чини ми се онако одокативно да је одређен број италијана са северног подручја типски доста близак нама. Пронашао сам доста Гверина из северне Италије који би физички комотно могли да прођу за неке наше далматинце.


Ево и неких историјских и лингвистичких сазнања о самом имену, можда ће бити занимљиво неком историчару или лингвисти, а можда ме и исправе ако грешим.

Пронашао сам спомињање имена "Gveric" и на територији данашње Немачке. Otto von Guericke (1602 - 1686), немачки физичар и градоначелник Магдебурга. На његовој статуи у том граду име је написано као: Otto v. Gvericke, с тим што сам прочитао да немачка презимена са суфиксом -ке означавају словенско порекло, дакле Gveric-ke. Званично припада старој пруској породици из Магдебурга.

Занимљиво, на северу Немачке, недалеко од Магдебурга, било је племе Варини (Warini, чувари, заштитници) које се на енглеском звало Werns. Сматра се да су оригинално били германи а словенизовани након доласка Ободрита (Бодрића), те су постали словенско племе Warnabi/Wrani/Varni. Можда су били словени од самог почетка, ко зна, а њихово име у англо-саксонском облику Werns ме подсећа на Верни. Верност и вера јесу уско повезани са концептом чувања, брањења. Касније су Франци имали пуно проблема са њима и једва их покорили, а и након тога суочавали су се са доста побуна. Можда је због тога на старофраначком реч за немир, рат, побуну. била реч "werre". Одатле долази модерна реч "war" за рат. Романски језици додају префикс гу- испред сваке речи на "w", па је одатле настало француско "guerre" и италијанско "guerra". И неке енглеске речи попут guardian, guerrilla задржавају почетно гу- и то првобитно значење: гардијан, гвардијан, чувар.
Преко романских језика та се реч потом раширила по Европи. У Енглеској се јавља након доласка Нормана па у британским хроникама налазим презиме Gueric. У Француској се популаризује преко каролиншког витеза Гверина де Монтглавеа.

Преко Италије је то име вероватно и стигло у Далмацију, па тако 1245. у Дубровнику живи Домања де Гвереро (на другом месту стоји Гверерис), судија и саветник. Домања је вероватно био словен јер постоји списак женских чланова породице и имена су: Првослава, Деса, Добра, Драга. Овај род је наводно изумро 1304. а занимљиво да су се све жене из ове породице удале за тадашње најугледније дубровачке породице, нпр. Volcasse (Вукасовић), Зриева, Рањина, Мајнерио и Кросио.
У 16. веку налазим помен задарске породице Гверини, али то сам већ споменуо раније. Иларије Гверини 1583. на Салима зида цркву Светог Николе а бројни Гверини бивају кнежеви, судије, бележници и надзорници у Задру и околини, нпр. на острву Корчула, све до 18. века.

Занимљиво да и сами италијански чланци говоре да су венецијанске породице Гверини и Гвера далматинског порекла.

Ја бих највише волео да пронађем има ли икакве везе између Гверића који су поменути 1741. из Удина и 1762. из Истре са данашњим Гверићима. Нигде на нету нисам успео да ископам о томе.

U selu Ljubačevo blizu sela Šahinovići ima takođe Gvera koji slave Nikoljdan, a ima ih i u mome selu Gornji Graci kod Mrkonjić Grada, i slave isto Nikoljdan.

Мој деда из Шахиновића је Живко Гверић, прадеда Благоје а чукундеда Петар. Нисам још имао прилике да обиђем те крајеве а волео бих да сазнам од када су Гверићи у Шахиновићима и одакле су евентуално дошли.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #4 послато: Фебруар 04, 2019, 10:16:12 поподне »
Мој деда из Шахиновића је Живко Гверић, прадеда Благоје а чукундеда Петар. Нисам још имао прилике да обиђем те крајеве а волео бих да сазнам од када су Гверићи у Шахиновићима и одакле су евентуално дошли.

Највероватније половином или у другој половини 19. века са крајњег запада Босне (Гламоч, Петровац или Босанско Грахово). У исто време са истог подручја у Котор Варош и Мркоњић Град долазе и Гвере.

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 67
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #5 послато: Фебруар 05, 2019, 12:39:28 поподне »
То би нас онда још више приближило Гверићима из Виналића код Врлике, смештајући нас свега 20-30км од њих, па се питам има ли ту сродства, иако су они католици а ми православни. За те из Врлике пише да су дошли из Бриштана код Дрниша. Има и данас Гверића у Бриштанима.

Да ствар буде још компликованија, прочитао сам на једном месту да су се Гверићи у Бриштанима презивали Јурић. Да цитирам:

Цитат
Prezime je s jezičkog gledišta nastalo od italijanskog guerra, što znači rat ili ratovanje.  Kako je starina Gverića u Brištanima (miljevački dio drniške općine), gdje su se prezivali Jurić, vjerojatno je neki pripadnik ovoga roda bio istaknuti ratnik ili pak sudionik nekih sukoba s "ratnim obilježjima", pa je dobio nadimak Gvero, što će kasnije postati prezimenom.
Ne treba smetnuti s uma i činjenicu da je u Jezerima na Murteru 1678. godine zabilježeno prezime Gverac.
Gverići su u Vinalić doselili na prijelazu iz 18. u 19. stoljeće, jer se prvi put susreću u austrijskom zemljišniku iz 1830. god. kad je zabilježena obitelj Ante Gverića. U martiriju franjevačkog samostana u Šibeniku zabelježeno je da je 16. studenog 1887. godine u 73. godini života preminuo fra Ivan Gverić stariji iz Vrlike. Dakle, taj svećenik rođen je 1814. godine.

Podrijetlo hrvatskih rodova Vrličkog područja, str. 142.


Не знам колико се може веровати овом хрватском извору али он ми је за сада најближи и једини траг.

У Бриштанима заиста постоји засеок Јурић а презиме се спомиње 1693. а данас је наводно изумрло у Миљевцима. Међутим пронашао сам и засеок Гверићи у Доњим Бриштанима, у њему се налази локва Ровањ и близу је националног парка Крка. Пише да је цела околина данас запуштена.
Ако су Гверићи у Бриштанима заиста били Јурићи онда су се раздвојили вероватно почетком 18. века. Можда су од тих Гверића ови у попису из 1741. и 1762. где су били у служби млетачких јединица.

Међутим проналазим да је било Јурића тада и у Врлици, већ у првом попису становништва из 1692. где је један од четири харамбаша Павле Јурић. Од тих Јурића пише да су настали Оклопчићи а вероватно нису у сродству са Јурићима из Бриштана.


Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2420
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #6 послато: Фебруар 05, 2019, 10:58:34 поподне »
Гверићи у Бриштанима



Гверићи у Виналићу



У Хрватској се изворно јављају само у ова два села. Има их и мало у Славонији и градовима, али су тамо сигурно доселили из Бриштана или Виналића.

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 67
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #7 послато: Фебруар 06, 2019, 10:57:49 пре подне »
Хвала вам на овим мапама. Видим да се и код Бриштана налази црква Св. Николе, лоцирана сада у националном парку Крка. Православна црква Св. Николе у Врлици је изграђена 1618. па се опет потврђује правило да Св. Никола "прати" Гвериће.

Ево и она два пописа које сам спомињао из 1741. и 1762.
Овде се спомињу (бр. 40 и 41) Фране и Гашпар Гверић, од оца Анћела, из Удина. Има и других породица наводно из Удина па могуће да су једноставно тамо стационирани по војној дужности? И списак је начињен у Удинама.



Други списак је из "Abecedni Popis Pripadnika Mletačkih Postrojbi 1703 - 1797". Овде се спомињу у попису из Задра 1762. и Бергама 1772., али се наводи да су из Истре, претпостављам да мисле на полуострво Истра. На Истри има и острво Свети Никола што је занимљива случајност.


А ево га и Јован Гверић (Giovanni Guerich) из Врлике. Преузето из "Schematismo della diocesi di Spalato-Macarsca 1846".


И пронашао сам на сајту "gedmatch" неку Кату Гверић, рођ. 1777. и удату за Јуру Вранчића, али не пише одакле је.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2420
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #8 послато: Фебруар 06, 2019, 11:22:43 пре подне »
Giovanni може бити и Иван и Јован. У овом случају би требало да је Иван.

Питање је да ли имате икакве везе са овим Гверићима, поготово због тог италијанско порекла. Било би добро да урадите тестирање Y хромозома, ако већ нисте.

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 67
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #9 послато: Фебруар 06, 2019, 11:30:52 пре подне »
Урадићу тестирање свакако јер ми је то у плану већ неко време. Да ли је свеједно ако то урадим у Србији или негде у иностранству?
Видео сам на форуму да су Гверићи из Бања Луке I2, па претпостављам да ћу и ја добити исти резултат јер су моји одатле.
Пронашао сам неколико слика Гверића из Врлике и Бриштана и физички веома подсећају на неке чланове моје породице. Знам да то ништа не значи и може бити случајност.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2420
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #10 послато: Фебруар 06, 2019, 11:48:26 пре подне »
У Србији се ради на 23 маркера за 50 евра (преко Порекла). Можете и у иностранству детаљнија испитивања, али је доста скупље. Тај Гверић I2a је тестиран преко 23andme у Америци, али ти резултати не дају много информација, осим гране којој припадају у ширем смислу. Код нас би добили маркере упоредиве са другим резултатима, па би се видело која су вам презимена блиска.

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 67
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #11 послато: Фебруар 06, 2019, 12:03:48 поподне »
Да ли се мора ићи у Београд за то тестирање?

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9514
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #12 послато: Фебруар 06, 2019, 11:10:42 поподне »
Да ли се мора ићи у Београд за то тестирање?

Не мора, али је плаћање нешто компликованија ствар, уколико се не врши из Србије.



Ван мреже Андрић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 291
  • I2-PH908
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #13 послато: Фебруар 10, 2019, 08:56:42 поподне »
Gvere u Gornjim Gracima koji slave Nikoljdan imaju takođe predanje o porijeklu iz Italije, bolje rečeno da im je prijašnje prezime bilo Guerini ?.

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 67
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #14 послато: Фебруар 11, 2019, 08:55:43 поподне »
Gvere u Gornjim Gracima koji slave Nikoljdan imaju takođe predanje o porijeklu iz Italije, bolje rečeno da im je prijašnje prezime bilo Guerini ?.

Да, и ми имамо исто то предање али не знам одакле потиче. А за поделу на Гвере и Гвериће имамо предање да се у једном тренутку род раздвојио на Гвере и Гвериће, али да смо иста фамилија. Колико знам и данас имамо рођаке Гвере и сви славимо Никољдан.

Моја хипотеза на основу свега што сам до сада прочитао је да су сви данашњи Гверићи (а вероватно онда и Гвере) у некаквом сродству и да су се временом, стицајем околности, раздвојили на католике и православне. Не уплићем се овде уопште ни у политику ни религију јер мене само интересује објективно порекло рода и презимена. Могуће је и да грешим и да нису сви Гверићи у сродству, али је то по мени мање вероватна опција.

Рецимо, Гверићи из Виналића надомак Врлике. Поред географске близине и присутне православне цркве Св. Николе из 1621. у самој Врлици, дакле нашег породичног свеца, ту је и очигледна физичка сличност између наших и њихових чланова породице. А онда сам пронашао и да Гверићи из Бриштана, одакле су пореклом Гверићи из Виналића, исто тако деле физичку сличност која је сувише велика да би се тек тако игнорисала.

Дакле имамо исто презиме које није баш толико уобичајено па да кажемо да је случајност, географску близину, физичку сличност па чак и присуство породичног свеца Св. Николе.

Да има неких веза са Италијом показује и први помен презимена управо у том облику Гверић, које сам ја успео пронаћи, почетком 18. века, у северној Италији у граду Удине. Двојица браћа Гверића - Фране и Гашпар, стари 19 и 21. годину од оца Анђела. Пошто је попис из 1741. изгледа да је онда било Гверића у Удину и у 17. веку. За то треба да прочешљам архив у Удину или Венецији, што је за мене немогућа мисија. Оно што могу са сигурношћу да кажем је да 100% нису били изворни Италијани већ италијанизирани словени, а било је доста таквих на тлу северне Италије. Чак и ако немамо никакве везе са тим Гверићима из Удина, то опет показује везу самог презимена са Италијом.

Не знам има ли истинских веза са Гверинијима осим у предању, али знам да је постојала породица Гверини у Далмацији, о којима сам мало већ писао па се извињавам на понављању. Прочитао сам о тој породици све што сам могао ископати преко нета и знам да су били грађани Задра и спомињу се углавном од Иларија Гверинија који је 1583. изградио цркву Св. Николе на Салима. Не бих да залазим у домен теорија завера али смешно ми је што опет налазим Св. Николу уз помињање овог имена. Е сад, читајући италијанске изворе сазнао сам да су Гверини далматинског порекла, а не италијанског. Конкретно мисле на венецијанску породицу, односно два рода - Гверини и Гвера, која су по њима највероватније сродна и дате им неке повластице и грофовије на североистоку Италије. Мени се ту чини да се ради о словенскм роду који је италијанизован преко Венеције и током векова обитавао на релацији Венеција - Далмација. Заправо, када сам питао о мом презимену једног нашег историчара који се бави родословима и пореклом породица, он ми је рекао да Гверићи, Гвери, Гвере имају две линије, једну преко Венеције односно Млетачке републике у дубоки Балкан а другу преко Дубровника, чиме је отприлике потврдио све оно што сам до сада прочитао.
Те Гвериније налазим у Далмацији дакле од тог 16. века све до 18. И све ту негде између Дубровника и Задра. Рецимо 1602. надзорник Омиша је Марин Гверини. Занимљиво да се код Омиша река Цетина улива у Јадран а на извору Цетине је Виналић где су Гверићи. А близу Омиша је и Корчула где су Гверини исто присутни, нпр. кнез Паоло Гверини 1525.

Е сад да ли је предање о Гверинијима само мит или не, не знам, али ако има истине, не видим на које друге би се Гвериније мислило ако не на ове који су буквално насељавали иста подручја пре њих.

У мојим белешкама видим да поп Саво Накићеновић спомиње Гвериније који славе Никољдан и који су се у 16. веку населили из Босне у Книнску Крајину. Спомиње се насеље Жагровић које је крај Книна и такође има православни храм Св. Николе из 1537. Тај храм је старији од оног из Врлике око 100 година, а раздаљина између њих је свега 20-ак км. Не знам имају ли они везе са Иларијем Гверинијем који исто зида цркву Св. Николе 1583. Сувише је све ово замршено да би се истраживало само преко нета.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2420
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #15 послато: Фебруар 11, 2019, 09:42:34 поподне »
Свиђа ми се ваше писање и свака част на подацима до којих сте дошли. Само сте претерали са повезивањем цркава Светог Николе и ваше славе :)

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 67
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #16 послато: Фебруар 11, 2019, 10:11:52 поподне »
Свиђа ми се ваше писање и свака част на подацима до којих сте дошли. Само сте претерали са повезивањем цркава Светог Николе и ваше славе :)

Знам на шта мислите. Нисам наравно мислио да су те цркве подигли Гверићи или нешто слично већ их сматрам неком врстом могућег путоказа или занимљиве случајности. Од Бриштана до Врлике, од тог Жагровића које спомиње Накићеновић до Истре (острво Св. Никола), свуда се налази храм посвећен Св. Николи.
А још сам се предомишљао да ли да напишем да је Удине такође познат по старој цркви Св. Николе. То би ипак било превише.  :D
Хвала вам.  :)

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #17 послато: Фебруар 16, 2019, 06:53:51 поподне »
Следеће ствари би могле бити интересантне за ову тему односно Гвере/Гвериће:

Прва ствар је то да је по свему судећи матично село Гвера и Гверића, из ког су се исељавали у околину Гламоча, Бања Луке, Мркоњић Града, Челинца и Котор Вароши, Пеуље код Босанског Грахова:

Гвере; (старо презиме: Милишићи) доселили су се из Пеуља крајем 18. века. Овде су „прекужили кугу“. Славе Св. Николу.

https://www.poreklo.rs/2013/10/22/poreklo-prezimena-selo-glavica-glamoc/

Гверо — две куће. Славе Никољдан. Доселили из Пеуља (срез ливањски) пре 80 година. Тамо су живели у јакој задрузи од 73 чељади. Седам година узастопце тукао их град (лед). Због тога се раселе на разне стране.

https://www.poreklo.rs/2012/04/24/prezimena-selo-tuk-d%C5%BEevar-bosanski-petrovac/

Гвере су живеле у Пеуљама (у Грахову); одатле је дошао њихов прадед у Главице; из овог села прешао је њихов дед у Биличић; а њихов отац је купио земљу и дошао у Хозиће око 1878. год.

https://www.poreklo.rs/2013/10/22/poreklo-prezimena-selo-hozic-glamoc/

Друга ствар која би могла бити интересантна је помињање старог презимена Милишић код Гвера из Главице код Гламоча.

У Мрђановцима и суседном Новом Селу код Купреса постојала је, или можда још увек постоји род Милишића који слави Никољдан:

Милишићи су такође стари досељеници непознатог порекла. Славе Св. Николу. Били су једно време у селу Љуши (у Јању).

https://www.poreklo.rs/2013/09/21/poreklo-prezimena-selo-mr%C4%91enovci-kupres/

На попису из 1991. године, пописано је чак 94 особе са презименом Милишић у Новом Селу код Купреса, и 22 особе у Мрђановцима код Купреса.

У шематизму из 1882. године, ови Милишићи су забележени под презименом Милиша у парохији Вуковско код Купреса, док се презиме Милишић са Никољданом као крсном славом помиње у истом шематизму у парохији Оборци код Доњег Вакуфа. Реч је готово извесно о истом роду.

Што се тиче евентуалне везе Гвера/Гверића са Милишићима из Мрђановаца, то само тестирање може разрешити наравно.
« Последња измена: Фебруар 16, 2019, 06:56:23 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #18 послато: Фебруар 20, 2019, 06:11:49 поподне »
Следеће ствари би могле бити интересантне за ову тему односно Гвере/Гвериће:

Прва ствар је то да је по свему судећи матично село Гвера и Гверића, из ког су се исељавали у околину Гламоча, Бања Луке, Мркоњић Града, Челинца и Котор Вароши, Пеуље код Босанског Грахова:

Гвере; (старо презиме: Милишићи) доселили су се из Пеуља крајем 18. века. Овде су „прекужили кугу“. Славе Св. Николу.

https://www.poreklo.rs/2013/10/22/poreklo-prezimena-selo-glavica-glamoc/

Гверо — две куће. Славе Никољдан. Доселили из Пеуља (срез ливањски) пре 80 година. Тамо су живели у јакој задрузи од 73 чељади. Седам година узастопце тукао их град (лед). Због тога се раселе на разне стране.

https://www.poreklo.rs/2012/04/24/prezimena-selo-tuk-d%C5%BEevar-bosanski-petrovac/

Гвере су живеле у Пеуљама (у Грахову); одатле је дошао њихов прадед у Главице; из овог села прешао је њихов дед у Биличић; а њихов отац је купио земљу и дошао у Хозиће око 1878. год.

https://www.poreklo.rs/2013/10/22/poreklo-prezimena-selo-hozic-glamoc/

Друга ствар која би могла бити интересантна је помињање старог презимена Милишић код Гвера из Главице код Гламоча.

У Мрђановцима и суседном Новом Селу код Купреса постојала је, или можда још увек постоји род Милишића који слави Никољдан:

Милишићи су такође стари досељеници непознатог порекла. Славе Св. Николу. Били су једно време у селу Љуши (у Јању).

https://www.poreklo.rs/2013/09/21/poreklo-prezimena-selo-mr%C4%91enovci-kupres/

На попису из 1991. године, пописано је чак 94 особе са презименом Милишић у Новом Селу код Купреса, и 22 особе у Мрђановцима код Купреса.

У шематизму из 1882. године, ови Милишићи су забележени под презименом Милиша у парохији Вуковско код Купреса, док се презиме Милишић са Никољданом као крсном славом помиње у истом шематизму у парохији Оборци код Доњег Вакуфа. Реч је готово извесно о истом роду.

Што се тиче евентуалне везе Гвера/Гверића са Милишићима из Мрђановаца, то само тестирање може разрешити наравно.

Према књизи "Гламоч, насеља и становништво" из 1989. године, Гвере и Гверићи јесу пореклом од Купрешких Милишића.

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 67
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #19 послато: Фебруар 20, 2019, 09:24:02 поподне »
Према књизи "Гламоч, насеља и становништво" из 1989. године, Гвере и Гверићи јесу пореклом од Купрешких Милишића.

Хвала Лука на овим информацијама. Зна ли се у ком периоду је дошло до одвајања?
Што се тиче Милишића, пронашао сам случајно неког Пухоја Милишића Ласинића из 1473. у Конављу, јужној Далмацији. А пронашао сам и презиме „Milisich“ с краја 16. века у Задру. То ми звучи као Милишић.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #20 послато: Фебруар 20, 2019, 09:32:26 поподне »
Хвала Лука на овим информацијама. Зна ли се у ком периоду је дошло до одвајања?

Колико ја знам не, мада на основу разгранатости Гверића и Гвера, сигурно се то догодило пре почетка друге половине 17. века.

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 67
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #21 послато: Фебруар 22, 2019, 11:34:30 поподне »
Тако сам и ја мислио, најкасније у 17. веку а вероватно раније.

Иначе у тексту „Поткозарје – порекло данашњег становништва“ Војислава Ананића постављеном на овом сајту има доста занимљих информација јер између осталог спомиње Гвере у склопу миграционих струја из Старе Србије, Црне Горе и Херцеговине у Далмацију. Ево шта сам успео да повежем из тог текста. Напомена да ћу писати само о миграцијама оних братстава која се везују за Никољдан.

Спомиње се рана миграција за време цара Душана из Хума (Херцеговине) у крајеве око Клиса и Скрадина, где се налазе управо и Бриштани. Ти први досељеници су изградили храмове Св. Николи и Св. Ђурђу јер су, према аутору текста, ти досељени становници имали те братственичке славе. На мапи коју је поставио Зрно видимо да је у самим Бриштанима заиста била црква Светог Николе за коју не знам да ли постоји и данас, али знам да у самом националном парку Крка постоји ново изграђена црква посвећена Св. Николи. Ту је наравно и стари манастир Крка. Аутор наводи да су ти најранији Никољштаци из Куча у Црној Гори и исти они Власи (не разумем значење тог термина) које касније, 1436. налазимо у Цетини. Цетина је покрај Виналића/Врлике и налази се на извору реке Цетине. Ту је крај Врлике био првобитно манастир Драговић, рушен и премештан више пута током векова а данас је исто у близини, покрај Перућког језера. Траг који овде пратим је Никољдан, Бриштане и Врлика/Виналић, два места одакле потичу Гверићи из данашње Хрватске. Иначе прочитао сам да се Гверићи из целе Хрватске окупљају једном годишње управо у Виналићу а и они сами не знају сопствено порекло али занимљиво да узимају Виналић односно Врлику за свој центар и гаје ту неку саборност. :)

Следећи талас пресељења из јужне Херцеговине у Далмацију десио се 1590. и 1618. из Старог Влаха, Црне Горе и Херцеговине. Тада поново ничу цркве Св. Николе као она у Врлици подигнута 1618. за коју се везује и традиција Чувара Христовог Гроба. Досељеници су се населили опет у Цетини, Жегару, Дрнишу, Врлици и Стрмици.

Дрниш где се налазе Бриштани сам већ покрио, као и Врлику.

Е сад, Жегар. Он је свега пар километара од православног манастира Крупа између Обровца и Книна а Стрмица северно од Книна, надомак Босанског Грахова односно Пеуља одакле смо закључили да је матично село Гвера. Друго, јавио ми се недавно члан форума са информацијом да постоји српско село Ша(х)иновићи поред Праче и брда Демињаци, и да је оно данас напуштено. Међутим, пронашао је да постоји насеље Демињаци и у Далмацији а сад видим да је управо код Обровца, односно Жегра.
 
Друга занимљивост везана за овај крај – Саво Накићеновић у раду Книнска крајина наводи да је у селу Жагровић код Книна (Жегар – Жагровић могућа веза) живела породица Мартић са надимком Гверини, да слави Никољдан и која је досељена из Босне у 16. веку. И овде је био храм Св. Николе  подигнут 1537. Не разумем се то око надимака и шта значи али је занимљиво у контексту ове приче. То се све уклапа у тај други талас миграција о којем сам писао раније а топоними који су тако повезани по мени имају неку своју причу, односно неми су сведоци тих миграција.

Текст потом говори о миграцијама из северне Далмације и Лике у северозападну Босну и наводи два главна пута од којих је један од Сплита преко Ливанског и Гламочког поља до Кључа. До краја 15. века Срби насељавају босанска брда а 1530. има Срба на Гламочу. Ради се управо о простору који су насељавале Гвере (Доње Пеуље). И коначно, Поткозарје и Козара се насељавају у два таласа, 1700. и 1789. Аутор текста убраја и братство Гвера међу онима који су наведеним миграционим путем населили Поткозарје.

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 67
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #22 послато: Фебруар 22, 2019, 11:40:05 поподне »
Да додам само пар занимљивости.

Пронашао сам старо презиме Гверчевић у Далмацији, па је тако неки Гргур Гверчевић био приор хоспитала Св. Мартина у Задру 1465. а 1605. у Задру живи Гверчевић Франческо.

За Гвериће из Виналића сам пронашао неке контрадикторне податке у хрватским документима. Наиме, у раду о историји презимена на Миљевцима (округ од 7 села код Дрниша коме припадају Бриштани) је наведено да се презиме Гверић први пут потврђује тек 1868. док се у историји о Врлици говори да су Гверићи присутни у 18. веку и да потичу из дрнишког подручја, тј. Бриштана. Да ствар буде још чуднија, пише да су Гверићи дошли у Виналић тек на прелазу из 18. у 19. век, а пронашао сам да је још 1777. у Врлици рођена Ката Гверић, дакле да су присутни најмање од половине 18. века. Иначе та Ката Гверић се удала за неког Јураја (Грура?) Вранчића а имали су сина Николу Вранчића.

У једном раду о римским споменицима врличке околине, спомињу се између 1883. и 1887. два Гверића код којих је у њиви пронађено доста старих предмета. Звали су се Петар и Марко. Мој чукундеда се исто звао Петар Гверић. :D Не алудирам да је то он, наравно.

За те Гвериће из Бриштана пише да су се раније презивали Јурић а на мапи коју је поставио Зрно види се засеок Јурић одмах поред Гверића. Занимљиво, у шематизму сплитско-макарске надбискупије из 1846. за врличку парохију наводе се две особе управо под тим презименом: Лаврентије Јурић и Иван Гверић; Јурић као парох, директор школе и Гверић његов заменик. Јурићи су међу првим забележеним породицама и у Бриштанима и Врлици. Наиме, Тадија и Мијо Јурић су били у групи харамбаше Мате (Матеја?) Накића-Војновића крајем 17. века а њихови синови су забележени становници Бриштана 1709. За Јуриће из Бриштана стоји да су пореклом из Загоре и то презиме је данас нестало у Бриштанима. Историја презимена Јурић Гверић и Гверић Јурић се мењала само у Јурић под којим су се водиле неке сестре у локалном самостану у 19. веку, а данас је остало само Гверић. Из те породице су данас Здравка Гверић, фрањевка школована у Риму и њен брат фра Мате Гверић, гвардијан, жупник и декан у Дрнишу, у самостану Висовац. То је онај фрањевачки самостан чувен по - ракији.  ;) Њихови родитељи су Јаков и Јака Гверић. Иначе има још један фратар Гверић, овај пут из Врлике. То је фра Драго Гверић познат по мисионарском раду у Африци. Из неког разлога доста Гверића из Хрватске гравитира свештенству, готова као нека традиција. Иван Гверић рођен 1814. у Врлици је исто био свештеник. И мој деда Живко је као ђак изабран од Цркве да буде српски православни свештеник али су други светски рат и приморано исељење (које већ по реду у историји породице) то спречили.

Споменух Јуриће у Врлици. Забележени становници Врлике тог 1. септембра 1692. беху припадници четири бандерије под вођством харамбаша Николе Биоковића, Павла Јурића, Ивана Црнице и Николе Шарца. Од бандерије Павла јурића данас су остали само Вулетићи а за саме Јуриће пише да су од њих настале Клопчије а потом Оклопчићи. У бандерији  Николе Шарца био је Вид Милишић са 3 члана породице. Ово напомињем као занимљивост због везе Милишића са Гверићима.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2420
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #23 послато: Фебруар 23, 2019, 01:58:55 пре подне »
Могао би да напишеш неки роман или сценарио за добар историјски филм :)

Да мало и ја зачиним. У Дубровнику је била стара племићка и кнежевска породица Черева или Чревић или Чријевић или Червар (има још десетак верзија). Један из те лозе је имао надимак Гверо.

Martoličin najstariji sin Marin (oko 1639-1709), s nadimkom GVERO, izgnan je 26.srpnja 1667. na otok Mljet, gdje će stanovati u benediktinskom samostanu, a majka ga hraniti po svom nahođenju. Pođe li s otoka, bit će na godinu dana utamničen 5 okovanim nogama. Tri mjeseca kasnije, na Lučin dan u Babinom Polju, srdito je vikao protiv vlastele, žaleći se na nepravdu i na majku koja mu nije slala hranu. Dana 28. svibnja 1668. osuđen je na doživotnu tamnicu. Nekoliko dana kasnije, 3. lipnja, mlađi brat Marin (Maro Mali) (oko 1649—1695) pokušao ga je izbaviti iz zatvora i zbog toga je 5. lipnja osuđen na petogodišnje progonstvo. Stariji Marin, zacijelo je bio pomilovanjerje 19. rujna 1684, pijan, napravio incident u Cavtatu. “Teturajući na desno i na lijevo stade glasno i bijesno kazivati svoju ogorčenost protiv vlade". Četvorici v1aste dovikivao je: “Vlastelini dubrovački čine renegavati Boga... Renegavam lsukrsta! Poću na Novi za poturčit se! Ne vjerujem u vjeru vlastela dubrovačkijeh...“ Sutradan su ga spomenuta četiri vlastelina prijavila knezu 1 Malom vijeću i Maro je ubrzo utamničen. Predmet je proslijeđen Vijeću umoljenih, koje je donijelo presudu: Maro će doživotno biti zatvoren u tvrđavi Sv. Ivan, a sva njegova dobra dana su na uživanje majci Pauli Bona (oko 1618-oko 1689).'520 Marin stariji umro je 1709. godine neoženjen. Maro Mali, zbog čijeg su se pretjeranog zlostavljanja Stonjani masovno priključili hajducima u osamdesetim godinama 17. stoljeća, poklisar je harača 1685.1522 i dubrovački knez 1695. godine. Otac je povjesničara i biografa, dominikanca Serafina-Marije (kršteno: Agustin) (1686—1759) (B).

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2420
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #24 послато: Фебруар 23, 2019, 02:16:13 пре подне »
Boka Kotorska u doba Venecije - na izvorima mletačkih arhiva


U godini 1768., krajem srpnja i početkom kolovoza, podnijeli su vlastima na pregled svoje mjere sljedeće osobe: trgovac Jovo Milanović, trg. Mitar Pavković, trg. Savo Mirković, trgovac i zlatar Gligo Popović,255 trg. Domeniko Ugolini, trg. Luka Pavković, trg. Simo Pavković, trg. Виго Tripković, trg. Nikola Radulović, trg..Stefan Durović, trg. Jakov Konstantinović , krčmar Antun Polpeta, trg. Jovo Stankov, trg. Mićo Marić, trg. Joko Tušup, trg. Antun Gvera, trg. Gregorio Lakušić, trg. Nikola Birić, trg. Savo Laketić, trgovac i krčmar Todor Zipančić, trg. Simo Mirojevič, trg. Boško Kvekić, trg. Simo Gopčević, trgovac i opančar Gavrilo Kosić, krčmar Petar Glogovac, opančar Tomo Kvelić, opančar Gavrilo Baltić, trg. Gavrilo Andrić, krčmar Mitar Rašović, trg. Simo Zupković, krčmar Nikola Pršutović, krčmar Savo Ladić, trg. Mitar Simov,

1784. година. U uvodnom dijelu dokumenta se kaže:»Kako se približava Petrovdan, u ovo doba po starom običaju imaju se sniziti cijene mesa, koje će važiti od Dana sv. Petra, a kojih se svi moraju pridržavati pod prijetnjom kazni koje će se odrediti po nahođenju vlasti«. Cjenik je oglašen na uobičajeni način, pred svjedocima Savom Laketićem i Andrijom Gverom.


Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2420
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #25 послато: Фебруар 23, 2019, 02:17:42 пре подне »
Dana 16. listopada 1702. Dubrovčani se žale trebinjskom paši na osmanske
vojnike s Carine koji kradu po Brgatu.
“Dođe ovdi Saliaga koji nam prida knjigu Vašega Plemenitog Gospodstva,
i za činit vam poznat sveđ većma našu ljubav učinili smo koliko ste žudjeli i
pripomčili ga Hećimim da s osobitom pomnjom oko njega rade, je da bi Bog
do da brzo ozdravi i k vami dođe.
A sada ne možemo se nego tužit Vašem Gospodstvu suproć Sejmenim od
Carine koji sakrivajući se u Goru pod Šumu (. . .) đe su stada našij eh podložnika
s Brgata kradu Brave i vode ih ća kako su učinili od rečenij eh brava pasanij eh
dana, navlastito u četvrtak prošasti Jakša Ćerović jedan od rečenijeh Sejmena,
koji odvede dvije ovce steone, koje prije bješe vezo i sakrio u Šumu kako su ga
vidjeli Pastiri kojijem je prijetio da ako povijedu doma da će ih svij eh na bokune
isjeći, i tu bio je Mahmut Gvero i on Sejmen od Carine koji je gledo i mučo i
paka zašto je s rečenijem Jakšom i otišo (je) šnjime. Molimo veoma srčano
Vaše Gospodstvo da biste pedepsali ove zločince i činili im vratiti sve što su
uzeli i ljuto zaprijetili da ne čine našoj raji onake zulume i štete, neka može
uživat mir i pokoj u brijeme od vladanja Vašeg Gospodstva."

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2420
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #26 послато: Фебруар 23, 2019, 02:22:38 пре подне »
GVERO — 78/23
Nosioce veoma neobičnog prezimena Gvero konstatovali smo u Glavicama — 34/11, Glamoču
— 22/7, Hozićima — 8/2, Biličiću — 9/2i Ćoslijama — 5/1. Gvere su bratstvenici s Milišićima,
a krsna im je slava Nikoljdan. Nosilaca ovog prezimena ima i u naseljima na Kupresu, te u do-
lini Janja, Unca, na Bosanskograhovskom polju i u susjednim dalmatinskim krajevima. Njihovo
domicilno naselje su Peulje kod Bosanskog Grahova. Kao transhumat i stočari izdizali su se sve
do na Glamoč i Kupres, kao što su i silazili ka dolini Janja, Unca i Cetine i tako se rasipali po
ovim transhumantnim oblastima. U svom matičnom kraju, u-Peuljama, su od ranog srednjeg
vijeka i najvećom starinom su iz plemena Srba Glamočana. Etimologija, a i motivacija, ovom
zaista neobičnom i dosta rijetkom prezimenu jeste iz najdublje starosti. Prezime je izvedeno,
najvjerovatnije, od starinačke riječi gverok, koju jezičari dovode u vezu sa riječju razrok, a koja
se već poodavno ne upotrebljava pa su i Gvere zaboravili na tu fizičku manu svog rodonačel-
nika.

Пошто је Гвера било у све три религије и јавља се тај надимак, рекао бих да је хипотеза о разрокости најреалнија.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2420
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #27 послато: Фебруар 23, 2019, 02:34:14 пре подне »
Šahinovići

Gverić (Duke) Mirko, rođen 1928. Srbin, ubijen 1945. u direktnom teroru, Banja luka (1250023002)
Gverić (Miloš) Simo, rođen 1907. Srbin, ubijen 1942. u zatvoru, Banja luka (1250023003)
Gverić (Miloš) Stevan, rođen 1904. Srbin, ubijen 1942. u zatvoru, Banja luka (1250023004)

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 67
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #28 послато: Фебруар 23, 2019, 02:56:36 поподне »
Цитат
Могао би да напишеш неки роман или сценарио за добар историјски филм :)

„Сеобе Гвера“. Да сам Црњански, можда.  :D

Искрено, забавно ми је све ово на том неком аматерском нивоу, проналажење и читање локалних историја, повезивање трагова и слично. Све у стилу Црњанског. А пре неких годину дана одлучих да изучим породичну историју из најозбиљнијих намера јер ме јако интересује.

Хвала на додатним информацијама које су веома занимљиве и баш су зачиниле тему.

Први пут чујем за ту дубровачку породицу Чријевића. Да ли су то Цријевићи, стара дубровачка племићка породица? Видим да се Цријевић/Чријевић спомињу заједно па претпостављам да јесу. Не знам ништа о њима па ћу их мало проучити касније. Од дубровачких Цријевића налазим да су најпознатији Лудовик Цријевић Туберон (1459 - 1527), школован у Паризу (има недалеко регион Кревик/Crevic, што ме мало подсећа на Чревић) и Илија Цријевић (1463 - 1520), дубровачки хуманиста. Тај Илија је на слици очигледно разрок, можда је он добио надимак Гверо будући да је школован у Италији? Или ако не он, онда свакако неко из његове лозе.

Чуо сам за ту хипотезу о разрокости али ми је било чудно јер никада нисам чуо тај термин на српском. Има ту нечег јер је разрокост у одређеном степену присутна и данас код Гвера/Гверића, тако да је та особина заиста генетски присутна а исто тако постоји специфична физичка карактеристика коју сам приметио код свих Гверића (домаћих тако и оних у Хрватској), а то је чкиљење на једно око. И ја сам на сликама из млађих дана често чкиљио на једно око па сам морао сам себе да „истренирам“ да то не радим, а разлог је преосетљивост на светлост, а иначе вид ми је савршен. Дакле нисам разрок а исту особину имају многи Гверићи. А пронашао сам да гверок може значити и онај који чкиљи.

И једна и друга хипотеза имају смисла, Гверо може бити по војној служби али и физичкој особини. Ко зна.

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 67
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #29 послато: Фебруар 23, 2019, 03:01:07 поподне »
Цитат
Martoličin najstariji sin Marin (oko 1639-1709), s nadimkom GVERO, izgnan je 26.srpnja 1667. na otok Mljet

„Мартоличин“ Ово ме асоцира на оне Мартиће са славом Никољдана чији је надимак Гверини, мада то не могу бити они јер су насељени у 16. веку из Босне према Накићеновићу. Aко сам добро разумео млађи син Маро Мали је био дубровачки кнез 1695. и отац свештеника Серафина-Марије Цријевића? Другим речима ради се о истим тим Цријевићима?

Цитат
Za prezime Gvera navodi se da su »starosedioci u Boki Kotorskoj«, a taj oblik izvodi se od talijanskoga apelativa i prezimena Guerra, što je možda postalo od imperativne složenice Vinciguerra. Za Gveroviće se navodi da je to današnje prezime u Tivtu, Kotoru i Beogradu. Gveroviće nalazimo i u Paštrovićima, npr. u 18. stoljeću (1736. Nikola Gverović, patron) Na Prčanju nalazimo Gverini. Prema Nakićenoviću oni su iz Italije. To je možda patronim, ali takav lik upućuje na postanak od osobnoga imena Gverino (Guerrino).


Познато ми је то старо спомињање Гвера у Котору, поред тог трговца Антуна Гвере 1768. и сведока Андрије Гвере, био је и доктор Иван Гверо 1761.  И данас има засеок Гвере одмах поред Котора код Мркоњић Града а има их и у Котор Вароши. Не знам да ли ово упућује траг ка самом Котору у Црној гори? Не мислим да су Гвере староседеоци Боке которске, у смислу да је то њихово оригинално пребивалиште, већ су можда насељени из Дубровника где се спомињу доста раније, у време када су ова два града вршила „размену“ становништва. На крају крајева можда они и немају везе са Гверама који су:

Цитат
U svom matičnom kraju, u Peuljama, su od ranog srednjeg vijeka i najvećom starinom su iz plemena Srba Glamočana

Зар није рани средњи век од пре 10-11. века? Мораћу да истражим и племе Гламочана. А Врлика је свега 20-ак км од тих Пеуља. Све сам више убеђен да су ти Гверићи пореклом Срби.
« Последња измена: Фебруар 23, 2019, 03:05:34 поподне Гвер »

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2420
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #30 послато: Фебруар 23, 2019, 04:28:37 поподне »
Заборави ту причу о Србима Гламочанима  ;D

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 67
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #31 послато: Фебруар 23, 2019, 07:13:21 поподне »
Мислиш нису постојали или Гвере не припадају њима?

Сад сам читао да је било племство Гламочана у Задру и околини између 12. и 15. века а наводно су од босанских Гламочана, тј. једна грана која се рано одвојила и упутила ка мору.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2420
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #32 послато: Фебруар 24, 2019, 02:37:11 пре подне »
Мислим да су ти Гламочани фикција.

Ван мреже АГГ

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • I2-PH908
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #33 послато: Фебруар 24, 2019, 05:34:34 поподне »
Kod nas u Gornjim Gracima kod Mrkonjić Grada, Gvere, koji slave Nikoljdan, pričaju da su došli iz Glamoča.

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 67
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #34 послато: Фебруар 26, 2019, 01:59:31 поподне »
До недавно је начелник општине Гламоч био Раде Гверо, тако да вероватно има и даље Гвера тамо. И у Новим Козарцима код Кикинде има Гверића, наша родбина. Козарци су насељени после рата породицама из Бања Луке, Гламоча, Котор Вароши, Лакташа, Кључа, Мркоњић Града.

Још једна породица Гверо је после рата колонизована у Кикинду а до тада су живели у самом Пеуљу:

Цитат
Iz Kikinde nam piše Vladimir Gvero, čija je porodica kolonizovana u Vojvodinu posle Drugog svetskog rata. Dotle su živeli u selu Peulje kod Bosanskog Grahova. Slave Sv. Nikolu.

Дакле било је присутних Гвера у Пеуљу све до 2. светског рата а ја мислио да су сви расељени доста раније. Са тим Гверама из Кикинде нисмо у контакту али смо сигурно у сродству, имао сам прилике да видим једног од њих. То може бити још један доказ да су Гверићи заиста из Пеуља и вероватно иселили доста давно, крајем 18. или почетком 19. века.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5597
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #35 послато: Фебруар 26, 2019, 02:24:44 поподне »
...
Још једна породица Гверо је после рата колонизована у Кикинду а до тада су живели у самом Пеуљу:
...

Ови Гверо су колонизовани у Наково поред Кикинде. Ако су сада у Кикинди ради се о накнадним сеобама.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 67
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #36 послато: Фебруар 26, 2019, 03:22:22 поподне »
Сад баш видим да је глумац Марко Гверо члан народног позоришта Кикинда, вероватно да је од тих Гвера.

Моји из Шахиновића су премештени у централни Банат, али сам чуо да су првобитно требали бити у Сомбору. Овде су добили доста велик посед али су накнадно поново измештени и нико не зна шта се тачно десило, чак ни где је завршио мој прадеда. Тај посед је нека бивша грофовија вероватно из доба аустроугарске. Имао сам прилике да посетим локацију и видим ту вилу. Данас је то полузапуштена сеоска задруга.


Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 67
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #37 послато: Фебруар 27, 2019, 12:37:20 поподне »
Šahinovići
Gverić (Miloš) Simo, rođen 1907. Srbin, ubijen 1942. u zatvoru, Banja luka (1250023003)

Изгледа да је то Гверић Симеун кога сам пронашао у књизи Антуна Милетића "Концетрациони логор Јасеновац". На страни 155/56 стоји:

"Nalog ustaškog pokretnog prekog suda u Banjoj Luci od 13. februara 1942. župskoj redarstvenoj oblasti Banja Luka da osam lica preuzme i sprovede u koncetracioni logoр Jasenovac iako su sudski oslobođeni krivice."

На тој листи је под бројем 4 Симеун Гверић:

Цитат
Simeun Gverić, pok. Miloša i majke rođ. Stanarević, Ružice, grkoistočne vjere, rodom i prebivalištem iz Sahinovića, kotar Banja Luka, 51 godinu star, državljanin N.D.H. težak, neoženjen, pismen, samouk, sa imetkom od oko 30 dunuma zemlje.

Међутим ако је стар 51 годину онда је рођен 1891. а не 1907. Вероватно се ради о грешци. Да ствар буде још конфузнија у истој књизи на страни 253. пише да се 15. априла 1942. у логор шаље "Gverić Sinieun", рођен 1910. из Шахиновића. Опет нека грешка највероватније.


Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 67
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #38 послато: Мај 24, 2019, 10:42:09 пре подне »
Ето како је мали свет, недавно су чланови моје породице срели једног Гверу и укратко поразговарали. Када се повео разговор о пореклу, споменуо је нашу везу са Милишићима и порекло из Црне Горе. Ја о овоме никоме нисам причао тако да од мене нису чули. У вези црногорског порекла знам само да је било Гвера у Котору и да стоји да су староседеоци херцегновског подручја и Боке которске а пошто нисам био присутан не успех да га упитам одакле му те информације. Још је напоменуо да су и његови после рата требали да населе Црвенку, као и моји, али су их накнадно иселили даље. Раније сам написао да смо требали бити у Сомбору, али сам погрешио, ради се исто о Црвенки. Дакле још једна информација да смо вероватно сви требали да населимо једно подручје али смо потом расељени насумице.

Што се тиче Милишића, један члан форума ми је рекао да купрешки Милишићи који славе Никољдан потичу од Милишића из Главске који славе Св. Стефана. Ја још немам став поводом те теорије, јесмо ли или нисмо од Милишића. А ако јесмо, онда је до раздвајања, како смо већ установили на овој теми, морало доћи доста рано, најкасније у првој половини 18. века а ја мислим да је било доста раније. И нешто ми говори да постоје најмање две линије Гвера/Гверића које су се исто раздвојиле у неком непознатом тренутку. Врлишки/бриштански Гверићи су у даљем сродству са нама, у то сам једноставно убеђен иако не могу да докажем овако преко интернета. И то не мислим само због истог презимена. Када би објаснили ту везу многе би се ствари рашчистиле. И мислим да хрватски извори, а њих сам највише и читао у вези историје Гверића јер других и нема, прећуткују неке податке. Један Гверић је чак на челу задарског архива и један од водећих историчара у Хрватској, он би свакако могао да ископа све информације.

Нисам стигао много тога да истражим у међувремену али имам неколико теорија (и питања) о којима ћу писати касније када стигнем.

Ван мреже Гаџић Црнчевић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 105
  • I1>P109>FGC22045, ГАЏИЋИ, Рељино село/Гламоч
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #39 послато: Мај 24, 2019, 12:16:58 поподне »
Побогу Гвер, мани се католичког поријекла твоје породице , какви црни италијани би прешли од млечана , турцима у вољу , а тек у то вријеме промијенили вјеру, појединац могуће али у промилима, а цијеле породице тежак случај.То је вријеме кад се бјежало од глади и биједе, а то што сугеришете је потпуно обрнуто-идеш у биједу  итд.

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 67
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #40 послато: Мај 24, 2019, 12:48:52 поподне »
Цитат
Побогу Гвер, мани се католичког поријекла твоје породице , какви црни италијани би прешли од млечана , турцима у вољу , а тек у то вријеме промијенили вјеру, појединац могуће али у промилима, а цијеле породице тежак случај.То је вријеме кад се бјежало од глади и биједе, а то што сугеришете је потпуно обрнуто-идеш у биједу  итд.

Моја главна теза је заправо супротна, а то је да су католички Гверићи од православних и да је до поделе дошло када је део њих одведен у Венецију преко Далмације где су примили римокатоличку веру и попримали италијанска имена, као што су Анђело Гверић, Гашпаро Гверић, Франческо Гверић који су се 1740-их вратили у Задар. И то све преко млетачке војне службе. Огранак који је задржао православну веру се населио с ове стране Динаре, и то су Гвере у Пеуљу од којих би требало да су и моји Гверићи. Не могу другачије да објасним порекло презимена и разлог промене из Гверо у Гверић код наших а да нема везе са овим другим Гверићима, поготову што су врлишки Гверићи у непосредној близини, односно буквално преко пута Динаре, 20км од Гвера у Пеуљу. Плус, Врлика има стару српску историју. Све ми је то јако сумњиво и не кажем да је апсолутно тачно али ја и даље не могу да одбацим овај наратив.

Многи Срби (у њиховој литератури нас звали морлаци) су искоришћени од стране Млетака. Баш сам данас читао како су се одвијале борбе око Врлике и Дрниша у том периоду и да су Млеци звали Србе да им се придруже у борби против Османллија, у замену за земљу. И баш сам читао како је задарски племић Грегорије Детрико (од старе породице Детрић) био један од вођа млетачких снага у тим ратовима у 17. и почетком 18. века у тим крајевима. Па управо су Гверићи 1740-их били у личној јединици једног другог Детрика, Луја Детрика и населили управо Дрниш и Врлику. О овоме сам планирао да пишем детаљније касније али добро.

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 67
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #41 послато: Мај 24, 2019, 01:03:07 поподне »
Даћу један сличан пример. У истом том Задру је у 15. веку била породица Гверчевић. Спомиње се Гргур Гверчевић, очигледно Србин (или да кажем Словен) а већ 100 касније Гверчевичћи примају италијанска имена и чак им се и презиме мења. То име налазим у „Становништво Задра у другој половини 16. и почетком 17. века“, али само као фуснота. Наиме, у тој књизи под "Guerzo* Lorenzo 1582" (пошто је 16. век) стоји белешка:

*Гргур Гверчевић је био год. 1465. приор хоспитала св. Мартина.

Повезују тог Лоренца са Гргуром, ваљда у смислу сродства? Ако је тако, 100 година касније и од Гверчевића добијамо „Гверцо“ (или како већ).  Да забуна буде још већа, 4 године касније, 1586., такође у Задру, заведен је Лоренцо Гверини. Да ли је то исти тај Лоренцо?

Пронашао сам још неколико штурих података о том Гргуру. Помиње се 1422. када купује "три гоњаја винове лозе" на острву Шкољић код Задра и на још пар места где купује и продаје куће.
Ево тих цитата:

Цитат
Tu kuću je par dana ranije 3. ožujka 1435. godine svećenik Juraj Milgostić kupio od Jurja Gverčevića pokojnoga Alegreta, stanovnika Zadra, za osamdeset libara.“
Godine 1436., dana 19. listopada, svećenik Juraj zvan Hudobica, glagoljaš, dozvolom Jurja Gverčevića stanovnika Zadra, prodaje polovicu kuće koju posjeduje sa svećenikom Jurjem zvanim Plepelica svome bratu Ivanu.
Tri godine kasnije 14. siječnja 1452. Juraj Gverčević prodaje dio kuće, tj. polovicu kuće što ima sa svećenikom Jurjem zvanim Plepelica, župnikom Sv. Eufemije na Ugljanu, svećeniku Jurju Plepelici, za cijenu od 30 libara, a teren i zidine kuće nalaze se pokraj samostana sv. Nikole u Zadru.

Ser Georgius Guercevich civis Jadre non per errore sed sponte et ex certa scientia iure proprio et in perpetuum per se suosque heredes et sucessores dedit vendidit et tradidit dopno presbitero Georgio Plepeliza de littera sclava parochiano Ste Eufemie de Insula Sti Michaelis.. suam medietate m unius sui loci isve terreni.

Последњег Гверчевића којег проналазим је Франческо Гверчевић (стоји и као Фране) из 1605., у насељу Дикло код Задра. Касније у Задру налазим само Гвериније, нпр. трговац Анзоло Гверини 1631.

Остаје питање, ко су ти Гверчевићи, одакле су, где су нестали?

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 67
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #42 послато: Мај 25, 2019, 02:11:21 поподне »
"Карагићи-Гвере"


На овој слици је засеок Гвере код Пеуља. Преузето са "Огњиште Босанско Грахово". У опису стоји "Карагићи-Гвере", претпостављам да је то неки суседан засеок.
То је једина фотографија коју сам успео пронаћи преко нета.
Ево га и на старој мапи (у питању је аустроугарска мапа из 1869. ако се не варам). Гвере су тачно између Горњих и Доњих Пеуља:



На истој тој мапи пронашао сам и Шахиновиће. Опростите ако су мало теже за преглед. Црква Св. Николе је око 2км југоисточно.




Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 67
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #43 послато: Мај 31, 2019, 07:31:58 поподне »
Да додам да у Хрватској, у плашчанској долини има Срба Гверића са славом Ђурђевдан. Пише да су те породице већином из Херцеговине, досељене почетком 17. века. Ако неко има било какве информације о њима нека слободно подели.

Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 103
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #44 послато: Мај 31, 2019, 08:15:10 поподне »
Да додам да у Хрватској, у плашчанској долини има Срба Гверића са славом Ђурђевдан. Пише да су те породице већином из Херцеговине, досељене почетком 17. века. Ако неко има било какве информације о њима нека слободно подели.

Плашчански Гверићи не спадају у старе породице плашчанских Срба. Према подацима из 1725. године, пописане су 152 породице на подручју Плашког и међу њима није било Гверића.

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 67
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #45 послато: Јун 12, 2024, 07:59:34 поподне »
Иначе, ево га тај документ где сам пронашао најстарији помен презимена "Гверић" из 1740-их. Списак почиње на стр. 127 а на 128. под редним бројем 40 и 41 су та два брата.

https://hrcak.srce.hr/file/201196