Што се тиче потенцијалног италијанског порекла Гвера, рекло би се да је ту случај исти као и код других личко-далматинских презимена која су пратила сличне приче. Наиме, сви испадоше неке типично "домаће" хаплогрупе (I2a, итд.), па би се рекло да су та предања последица живота под Млечанима, утицај Фрунцуске у тим крајевима и сл.
Велике су шансе да сте исти род са Гверама I2-M423 из Бања Луке, будући да сви славите Никољдан.
И не само то, чини ми се онако одокативно да је одређен број италијана са северног подручја типски доста близак нама. Пронашао сам доста Гверина из северне Италије који би физички комотно могли да прођу за неке наше далматинце.
Ево и неких историјских и лингвистичких сазнања о самом имену, можда ће бити занимљиво неком историчару или лингвисти, а можда ме и исправе ако грешим.
Пронашао сам спомињање имена "Gveric" и на територији данашње Немачке. Otto von Guericke (1602 - 1686), немачки физичар и градоначелник Магдебурга. На његовој статуи у том граду име је написано као: Otto v.
Gvericke, с тим што сам прочитао да немачка презимена са суфиксом -ке означавају словенско порекло, дакле Gveric-ke. Званично припада старој пруској породици из Магдебурга.
Занимљиво, на северу Немачке, недалеко од Магдебурга, било је племе Варини (Warini, чувари, заштитници) које се на енглеском звало Werns. Сматра се да су оригинално били германи а словенизовани након доласка Ободрита (Бодрића), те су постали словенско племе Warnabi/Wrani/Varni. Можда су били словени од самог почетка, ко зна, а њихово име у англо-саксонском облику Werns ме подсећа на Верни. Верност и вера јесу уско повезани са концептом чувања, брањења. Касније су Франци имали пуно проблема са њима и једва их покорили, а и након тога суочавали су се са доста побуна. Можда је због тога на старофраначком реч за немир, рат, побуну. била реч "werre". Одатле долази модерна реч "war" за рат. Романски језици додају префикс гу- испред сваке речи на "w", па је одатле настало француско "guerre" и италијанско "guerra". И неке енглеске речи попут guardian, guerrilla задржавају почетно гу- и то првобитно значење: гардијан, гвардијан, чувар.
Преко романских језика та се реч потом раширила по Европи. У Енглеској се јавља након доласка Нормана па у британским хроникама налазим презиме Gueric. У Француској се популаризује преко каролиншког витеза Гверина де Монтглавеа.
Преко Италије је то име вероватно и стигло у Далмацију, па тако 1245. у Дубровнику живи Домања де Гвереро (на другом месту стоји Гверерис), судија и саветник. Домања је вероватно био словен јер постоји списак женских чланова породице и имена су: Првослава, Деса, Добра, Драга. Овај род је наводно изумро 1304. а занимљиво да су се све жене из ове породице удале за тадашње најугледније дубровачке породице, нпр. Volcasse (Вукасовић), Зриева, Рањина, Мајнерио и Кросио.
У 16. веку налазим помен задарске породице Гверини, али то сам већ споменуо раније. Иларије Гверини 1583. на Салима зида цркву Светог Николе а бројни Гверини бивају кнежеви, судије, бележници и надзорници у Задру и околини, нпр. на острву Корчула, све до 18. века.
Занимљиво да и сами италијански чланци говоре да су венецијанске породице Гверини и Гвера далматинског порекла.
Ја бих највише волео да пронађем има ли икакве везе између Гверића који су поменути 1741. из Удина и 1762. из Истре са данашњим Гверићима. Нигде на нету нисам успео да ископам о томе.
U selu Ljubačevo blizu sela Šahinovići ima takođe Gvera koji slave Nikoljdan, a ima ih i u mome selu Gornji Graci kod Mrkonjić Grada, i slave isto Nikoljdan.
Мој деда из Шахиновића је Живко Гверић, прадеда Благоје а чукундеда Петар. Нисам још имао прилике да обиђем те крајеве а волео бих да сазнам од када су Гверићи у Шахиновићима и одакле су евентуално дошли.
