Ово је нека моја "реконструкција" кретања од друге половине 17 века рода Миливојевића-Ивановића.
На основу до сада, задње потврђене гране мога рода Миливојевић- Ивановић I2a-Y52621, неких специфичних маркера DYS635=23, може се закључити да су моји предци пре исељавања према Сјеници, дакле негде до задње деценије 17 века живели у источном делу Старе Херцеговине. Исељавањем крајем 17 века према Сјеници, чинили су део најбројније струје исељавања Српског народа, Динарске струје. Наш академик Јован Цвијић за динарску струју каже следеће: „Најјаче су биле динарске струје насељавања. Најзнатнија од свију почињала је у областима средњевековне Рашке и Зете а њене су најактивније области, праве земље матице, биле Херцеговина, Црна Гора са Брдима и црногорском Херцеговином, Сјеница и Пештер са новопазарским крајевима. Из ових предела се динарско становништво кретало попречним путевима кроз превоје и метанастазичке вратнице: Мокру Гору, Кокин Брод, Јавор, Рашку, затим: низ долину Дрине и населило подринске и ваљевске крајеве и нарочито Шумадију...“
Обзиром да предци рода Миливојевић Ивановић (М-И) су део гране Y52621, DYS557=17 и да им је хаплотип веома близак модалу (и Никшићима), предпостављам да су непосредно пре исељавања према Сјеници, живели западније од Никшића,према Риђанима и Никшићким Рудинама, што представља северну границу некадашњег Риђанског племена. Мишљења сам да су можда и моји предци били део словенског слоја племена Риђани.Вероватно већина оних који су DYS557=17 а који су живели северно од Боке, до Вилуса,Никшићких Рудина и Никшића до половине 17 века су били део Риђанског племена. Као што Милош у једном посту 06. Фебруара 2017 каже: „Управо оволика разноликост у крсним славама, као и присуство предања у католичким родовима, говори у прилог тези да су Риђани врло старо и врло битно племе, које је вероватно заслужно за ширење I2-PH908. Претпоставка је да је то старо становништво Захумља и Травуније, које се простирало на широком појасу од Неретве до Боке, а у залеђу Јадранске обале, због чега могуће и носе назив (Х)Риђани. Такође је и могућа претпоставка да су данас два велика издвојена рода Озринића и Никшића, некада била део једне веће племенске организације Риђана, али који су временом ојачали и потисли остала риђанска братства...“
У монографији „Јарменовци“ колективни рад Сребрице Кнежевић и Милке Јовановић пише следеће: Најстарије су породице: Делимарковићи, Томићи и Стојадиновићи. Делимарковића има 14 кућа, славе св. Луку. Данас имају разна презимена: Радовановићи, Димитријевићи и Крстићи у Јарменовачкој Реци; Савићи и Пантићи у Маркићевићима. Њихов предак дели-Марко дошао је „од Никшића“. Даље пише „И за Ивановиће, 7 кућа славе св. Ђурђиц, каже се да су стара породица, данас са разним презименима: Миливојевићи, Стевановићи, Станимировићи“.
Фамилија Пантића из Маркићевића (св.Лука) у Јарменовцима су кумови са Фамилијом Миливојевић – Ивановић (св.Ђорђе –Ђурђиц) у јарменовачкој реци, ово кумство траје дуги низ деценија (можда и више од столећа, а можда и дуже) тако да данас живи чланови обе фамилије незнају од када је кумство успостављено. На питање од када траје кумство у обе фамилије само одговарају „од давнина“. У обе фамилије кумство се изузетно поштује. Поред тога и куће Пантића из Маркићевића и М-И су недалеко у истом делу села.
Ово предање о пореклу Делимарковића потврђује Љуба Павловић, који каже да су у селу Бабајићу (Колубара) најстарија породица и први досељеници Колаци (Колаковићи) који су у неколико породица досељени из Никшићке Жупе пред крај 17 века.Од досељене три породице једна се одмах отселила у Јарменовце и од ње су тамошњи Колаковићи, који славе св. Луку и који су изменили презимена. Љуба Павловић и у селу Гуњици (Колубара) као најстарију породицу помиње Станојице, за које каже да су и они Колаци из Риђана у Никшићкој Жупи, да су се у Гуњицу доселила три брата , од којих је један остао у Гуњици, други прешао у Бабајиће, а трећи преко Љига у Јарменовце. Павловић и за ове Станојице вели да су се населили у општој сеоби 17 века. И они славе св. Луку.(Љ. Павловић, op.cit, стр. 638). „Свакако да ће бити тачно да Делимарковићи са данашњим разним презименима воде порекло од поменутих Колаковића, ово утолико пре што су очувана жива предања о њихову претку дели-Марку , који је одлазио у град на Руднику у време Сали-аге – рудничког бика...“
Такође Петровићи из Мађера код Пожеге, слава Ђурђиц, досељени из Никшићких Рудина почетком 18 века. Разлика у маркерима са М-И је 3/23 Неколико Колаковића помиње се и у Попису општине јежевичке из 1863. године.
Род Миливојевић- Ивановић су се иселили крајем 17 века око 1690 године, у великим сеобама (са простора западно од Никшића до Никшићких Рудина) према Старом Влаху и Сјеници који су били највише транзитно подручје за даљу сеобу према Гружи, Качеру, Колубари. Мој род се вероватно населио на обронцима планине Јавор северно од Сјенице, могуће је да је то било село Кладница. У околини Сјенице нису били дуже од четрдесетак година (таман да једна генерација запамти да су „од Сјенице“). Занимљиво је да у Жабарима општина Топола који је ваздушном линијом удаљен од Јарменоваца 17-18 км живи род Весића који имају предање да су доселили из Кладнице код Сјенице, са мојим родом се разликује само за 1 маркер од 23 упоредива, и вероватно наше породице имају заједничко порекло.
Надам се да ће анализе које у следећим данима и месецима намеравам да урадим допринети да се дају одговори на нека питања о грани Y52621 DYS490=12 и о њеној позицији у односу на Никшиће и Риђане. Ово је неко моје виђење па бих замолио форумаше да дају свој коментар.