Још једна разлика која ми пада на памет, између мултиконфесионализама Албанаца и Срба, и зашто у првом случају то није утицало на касније национално раслојавање као у другом случају, је и хронологија преласка на друге конфесије. У првом случају , хронолошки последњи прелаз код Албанаца је прелазак са хришћанства на ислам, 15, 16. век, један бржи временски процес (иако је он био бројчано доминантан код Албанаца, то није променило питање припадности из раније хришћанског албанског у "турски" корпус). Док у другом случају , ти процеси су били дуготрајнији, из преласка из изворног хришћанског православног у исламски и хришћански католички корпус (15.,16.,17.,18, 19.,20 век, један процес неодређен временски, развучен, трајан). Трајали су више векова и на просторима које контролишу државе са том владајућом верском компонентом. Преласком на владајућу верску компоненту државе у којима су се налазили, Албанци нису мењали идентитет, док Срби јесу. Може да се посматра и на начин да један од узрока зашто је то тако, и геостратешка позиција Срба који су мењали веру у односу са Албанце: Срби су били на рубним подручјима држава које се граниче и које су подстицале конвертитство где им је требао јак лојалан елемент ту, док Албанци нису били на тако значајној геостратешкој позицији у Османском царству, а и већина Албанаца је прешла на ислам и показали су се лојалним Османском царству.
Тако да бих ту унео и хронологију догађаја, као и геостратешку позицију који су условили различитим епилозима мултиконфесионализама код Албанаца и Срба