Аутор Тема: Православна Енглеска  (Прочитано 13960 пута)

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Православна Енглеска
« послато: Мај 27, 2016, 11:59:41 пре подне »
У оквиру теме "Моја колекција" а писало се о исламизацији-вјерским питањима, појавио се један интересантан податак о "православном краљевству Енглеска".  То је нешто што о чему у том тренутку нисам знао ништа.

Историјски контекст је следећи: Године 1066. у бици код Хејтингса Виљем Oсвајач, понекад називан и " Виљем Копиле", који је полагао право на енглеску круну након смрти краља Едварда Исповједника, поразио је, како се то у историјским изворима наводи последњег англосаксонског караља, Харолда II односно Харолда Годвинсона. Тиме је утемељена власт Нормана у Енглеској, који су представљени као ударна песница Римске Курије, у овом случају папе Александра II (свјетовно име Anselmo da Baggio).

Виљем Освајач је исте године 25. децембра у Вестминстерској опатији крунисан за краља Енглеске. То је био почетак "замршених" енглеско-француских односа, који је су коначно разријешени тзв. "стогодошњим ратом 1453. године (Јованка Орлеанка). Пошто су еглески краљеви изгубили своје посједе у Француској, то је фактички био почетак оријентације Енглеске према мору (заокружено поразом Велике армаде а крајњи резултат Б. Империја), али и изолације у односу на континенталну Европу, што се посредно односило и на вјерска питања.

Наиме у "рату ружа" (1455-1485), након изумирања Плантаженета (сви смо гледали филм о Робину Худу и добромРачарду Лавље Срце насупрот злом брату Џону- Јован без земље), као побјдник је изашла породица Ланкастер, чија су побочна грана велшка породица Тјудор. Мада сам и даље резервисан у погледу православног карактера Енглеске до 1066. године, овдје ме је нешто "заголицало".

У историји најпознатији Тјудор је Хенри VIII (1491. — 1547.) Краљ је познат као велики егоцентрик, апсолутиста, али и "сладострасник". Наравно, његови многобројни бракови (прва супруга изразито католичка принцеза Каталине од Арагона- шпанска грана Хабзбурговаца) у намјери да обезбиједи мушког наследника ниси били једини разлог да вјерског раскида са Римом (забрана развода).

Било како било наведени владар је оснивач Англиканске цркве и спровео ја како се то у историји наводи тзв. "владарску реформацију". После кратке епизоде са његово кћерком "Крвавом-Блади Мери", ове тековине је учврстила друга кћерка из брака са Аном Болен Елизабета I Тјудор.

Као разлог зашто је реформација у Енглеској успјела, обично се наводи њена изолованост у односу на копнену Европу. Но, има ту нешто можда и друго што сеже у "дубљу прошлост". Овим дијелом завршаван (опростите ми на опширности) историјски приказ.

У оквиру расправе на форуму о теми су Радон и Синиша понудили следеће линкове. Напомињем да се подаци о ортодоксији Харолда и Варјага, јаваљју у енглеској варијанти Википедије.

Линкове се налазе овде, овдеовдеи овде.

Додао бих још и , а зашто у наставку који слиједи.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #1 послато: Мај 27, 2016, 12:59:14 поподне »
Нставак!

Када са наишао на  овај форум добио сам могућност да "скинем" овај

Аутор је извјесни Владимир Мос, чија се биографија може наћи овдје.

Укратко аутор је рођен као Anthony Moss у Лондону 1949. као син британских дипломата. Његов отац је преузео дипломатску службу у Београду 1952. године, гдје је Владимир похађао исновну школу до 1955. године. Да скратим 15. фебруара 1974. године придружио се Московској патријаршији у Лондону и крстио се,  постао православац, 18. априла 1976. године.

Написао је књигу "THE FALL OF ORTHODOX ENGLAND - The Spiritual Roots of the Norman Conquest, 1043-1087", и ту сам нашао податке који су се нашли на "нашем форуму".

За почетак уводни дио:

"On October 14, 1066, at Hastings in southern England, the last Orthodox king of England, Harold II, died in battle against Duke William of Normandy. William had been blessed to invade England by the Roman Pope Alexander in order to bring the English Church into full communion with the “reformed Papacy”; for since 1052 the English archbishop had been banned and denounced as schismatic by Rome. The result of the Norman Conquest was that the English Church and people were integrated into the heretical“Church” of Western, Papist Christendom, which had just, in 1054, fallen away from communion with the One, Holy, Catholic and Apostolic Church, represented by the Eastern Patriarchates of Constantinople, Alexandria, Antioch and Jerusalem. Thus ended the nearly five-hundred-year history of the Anglo-Saxon Orthodox Church, which was followed by the demise of the still older Celtic Orthodox Churches in Wales, Scotland and Ireland."

Дакле укратко. Дана 14. октобар 1066. године, у Хастингсу у јужној Енглеској гине последњи православни краљ Енглеске, Харолд II, у борби са војводом Вилијамом од Нормандије. Вилијам бива благословен од римског папе Александра да изврши инвазију на Енглеску у циљу да приведе енглеску цркву у заједницу реформисаног папства. Године 1052. (двије године прије "велике шизме") енглеског архиепископа је прогнао и осудио римски папа као отпадника.
 
Прочитао сам отприлике "десетак" страница, и уколико се неко јави на ову тему, не би било лоше да наведе број странице.


Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #2 послато: Мај 27, 2016, 01:13:44 поподне »
Нaставак!
Када са наишао на  овај форум добио сам могућност да "скинем" овај  рад

С обзиром да сам мало закомликовао са "овај" и "овдје" (Амиго  :D) опредијелићу су зе класичну варијанту.

Владимир Мос се може "скунути" овдје:

http://www.orthodoxchristianbooks.com/downloads/305_THE_FALL_OF_ORTHODOX_ENGLAND.pdf).


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #3 послато: Мај 27, 2016, 03:13:16 поподне »
Не знам колико је форумашима позната блсикост србске и англиканске цркве за време Првог светског рата. Наиме, англиканци су тада србском свештенству избеглом у Британију уступили неке своје храмове за богослужења. Током свог боравка у Енглеској 1915. године, где је пошао да апелује за помоћ србској војсци у избеглиштву, свети владика Николај Велимировић је много радио на приближавању две цркве. При чему, то није било приближавање у овом данашњем екументистичком смислу (које никако није добро), већ је Англиканска црква под утицајем светог Владике почела да нагиње ка православљу. Чак су вођени озбиљни разговори о духовном уједињењу две цркве на православним начелима. Један од аргумената био је управо и овај о снажној православној пракси, нарочито монашкој, у Енглеској до норманских освајања (као и, треба рећи, данас ватрено католичкој Ирској, и знатно касније; Ирци су у каснијим вековима постали ватрени католици управо због опонирања енглеским протестантским господарима).

Англиканизам не признаје власт римског папе, тако да би његов пут ка враћању у православље био далеко лакши него што би то био случај са римокатолицима. Међутим, по окончању рата, све је то спласнуло. Остало је на нивоу неких личних пријатељстава светог Владике и англиканског клира. Међутим, краткотрајни боравак и нешто дужа мисија светог Николаја оставила је каквог таквог трага, тако што је тада један (мали, наравно) број англиканских свештеника, теолога и обичног народа тада и касније прешао (вратио се) у православну веру. Исто се догодило и у Америци, где је свети Владика боравио 1915. и 1916. године.

Да би, ето, столеће касније англиканци потпуно застранили, толико да су почели и жене да производе у „свештенство“.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #4 послато: Мај 27, 2016, 04:07:31 поподне »
Један од аргумената био је управо и овај о снажној православној пракси, нарочито монашкој, у Енглеској до норманских освајања (као и, треба рећи, данас ватрено католичкој Ирској, и знатно касније; Ирци су у каснијим вековима постали ватрени католици управо због опонирања енглеским протестантским господарима).

Ово је добар правац размишљања. Једно вријеме сам се бавио мишљу да покренем тему о реду "Василијанаца". Укратко монаштво као такво свој развони пу је започело на Истоку, а у каснијем периоду, на подручју Јужне Италије, коју су до доласка Нормана држала Византија, је директно утицао на Бенедиктинце.

У том контексту у уводном дијелу се поменуте Celtic Orthodox Churches in Wales, Scotland and Ireland. што још треба истражити. Констатација да су данас Ирци горљиви католици, је потпуно тачна и у директној вези са продором Енглеске на ово острво. а то је урадио већ Виљем Освакјач, а завршио Виљем III Орански. Одатле "оранжисти" у сјверној Ирској.

У том смислу сам мало погледао The Liturgy and Ritual of the Celtic Church, па нађох следеће. Одамх се ограђујем да нисам извршио темељнију провјеру, али да је монаштво било порисутно стоји. Обратити пажљу на Eastern pilgrims.



Мало и овези коју Владимир Мос успставља са Коптском црквом (монофизитска као и Јерменска, Грузијска итд)



Други правац би требао бити чињеница да је Мстислав Владимирович, заправо био унук Харолда II преко његове кћерке Гите, а син великог кијевског кнеза Владимира Мономаха. Дакле веза су Рјриковићи, Варјази, утемељивачи прве руске државе.

Ево још једног цитата Владимира (немам времена да преводим, а који се односи на св. Колумбана. Руска Википедија каже да је папа Иван Павле II званично одобрио да буде заштитник мотоциклиста.

"However, the period 664-768 was an uncharacteristic interlude in the otherwise glorious history of the Welsh Church and of the Celtic Church in general. Much more characteristic of their attitude to the Orthodox Faith was the bold and uncompromising, but by no means self-willed or schismatic behaviour of the Irish Saint Columbanus of Luxeuil"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #5 послато: Мај 28, 2016, 04:10:51 поподне »
Не знам колико је форумашима позната блсикост србске и англиканске цркве за време Првог светског рата. Наиме, англиканци су тада србском свештенству избеглом у Британију уступили неке своје храмове за богослужења. Током свог боравка у Енглеској 1915. године, где је пошао да апелује за помоћ србској војсци у избеглиштву, свети владика Николај Велимировић је много радио на приближавању две цркве. При чему, то није било приближавање у овом данашњем екументистичком смислу (које никако није добро), већ је Англиканска црква под утицајем светог Владике почела да нагиње ка православљу. Чак су вођени озбиљни разговори о духовном уједињењу две цркве на православним начелима. Један од аргумената био је управо и овај о снажној православној пракси, нарочито монашкој, у Енглеској до норманских освајања (као и, треба рећи, данас ватрено католичкој Ирској, и знатно касније; Ирци су у каснијим вековима постали ватрени католици управо због опонирања енглеским протестантским господарима).

Англиканизам не признаје власт римског папе, тако да би његов пут ка враћању у православље био далеко лакши него што би то био случај са римокатолицима. Међутим, по окончању рата, све је то спласнуло. Остало је на нивоу неких личних пријатељстава светог Владике и англиканског клира. Међутим, краткотрајни боравак и нешто дужа мисија светог Николаја оставила је каквог таквог трага, тако што је тада један (мали, наравно) број англиканских свештеника, теолога и обичног народа тада и касније прешао (вратио се) у православну веру. Исто се догодило и у Америци, где је свети Владика боравио 1915. и 1916. године.

Да би, ето, столеће касније англиканци потпуно застранили, толико да су почели и жене да производе у „свештенство“.

Интересовање за православну Европу до папског пада, било је присутно међу многим православним оцима  који су имали западњачко поријекло. Већ сам поменуо оца Ендрјуа Филипса из Руске Цркве у Енглеској, а вриједно је поменути и великог православног духовника, аутентичног Американца, оца Серафима Роуза, кога је нарочито интересовало галско монаштво првих вијекова.

Треба направити јасну разлику између потребе православних Запада да нађу своје хришћанске, православне коријене и везу са светима првих вијекова и актуелне екуменистичке праксе присутне код појединих православних архијереја (у чему српски на жалост предњаче).

Рад и писање оца Серафима Роуз, који је ученик Светог Јована Шангајског и Сан-Францисканског, веома је често на удару разних "православних" модерниста и реформиста за које је папа "свети отац".
Једна је ствар враћање Запада православним коријенима, а друга је екуменистичко уједињавање на секуларним основама.

Изненадио сам се кад сам скоро на Новом Стандарду видио објављено једно давно писмо оца Серафима. Свака част Стандарду на објави.

http://www.standard.rs/istorija/34720-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BE%D1%86%D1%83-%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%B0-%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D0%B0
« Последња измена: Мај 28, 2016, 04:19:08 поподне Синиша Јерковић »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #6 послато: Мај 28, 2016, 11:53:20 поподне »
Треба направити јасну разлику између потребе православних Запада да нађу своје хришћанске, православне коријене и везу са светима првих вијекова и актуелне екуменистичке праксе присутне код појединих православних архијереја (у чему српски на жалост предњаче).

Једна је ствар враћање Запада православним коријенима, а друга је екуменистичко уједињавање на секуларним основама.

Једини исправни екуменизам био би кад би се сви отпали од једне свете апостолске Цркве вратили у окриље исте. Све остало је лаж и обмана.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #7 послато: Мај 29, 2016, 10:51:37 пре подне »
Интересовање за православну Европу до папског пада, било је присутно међу многим православним оцима  који су имали западњачко поријекло. Већ сам поменуо оца Ендрјуа Филипса из Руске Цркве у Енглеској, а вриједно је поменути и великог православног духовника, аутентичног Американца, оца Серафима Роуза, кога је нарочито интересовало галско монаштво првих вијекова.

Треба направити јасну разлику између потребе православних Запада да нађу своје хришћанске, православне коријене и везу са светима првих вијекова и актуелне екуменистичке праксе присутне код појединих православних архијереја (у чему српски на жалост предњаче).

Рад и писање оца Серафима Роуз, који је ученик Светог Јована Шангајског и Сан-Францисканског, веома је често на удару разних "православних" модерниста и реформиста за које је папа "свети отац".
Једна је ствар враћање Запада православним коријенима, а друга је екуменистичко уједињавање на секуларним основама.

Изненадио сам се кад сам скоро на Новом Стандарду видио објављено једно давно писмо оца Серафима. Свака част Стандарду на објави.

http://www.standard.rs/istorija/34720-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BE%D1%86%D1%83-%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%B0-%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D0%B0
Наша епархија је на удару критика и оптужује се за екуменизацију а у њој су радови Серафима Роуза јако популарни, Редовно се објављују у Видослову, чак је његов Манастир у Орегону данас под патронатом Западно-америчке епархије која је опет под утицајем Захумско-херцеговачке епархије. највише захваљујући монаштву из Херцеговине.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #8 послато: Мај 29, 2016, 12:14:15 поподне »
Наша епархија је на удару критика и оптужује се за екуменизацију а у њој су радови Серафима Роуза јако популарни, Редовно се објављују у Видослову, чак је његов Манастир у Орегону данас под патронатом Западно-америчке епархије која је опет под утицајем Захумско-херцеговачке епархије. највише захваљујући монаштву из Херцеговине.

Таква пракса није изузетак да се неко слави, али да се суштина његовог учења потискује или омаловажава. Случај св. Јустина Ћелијског је још очитији. Исти они који су св. Јустина прогласили светитељем, претходно су са Богословског факултета избацили његову догматику.

Тако и ово што ти пишеш. Можда и објављују оца Серафима у Видослову, али главни духовни ауторитет у херцеговачкој епархији,владика Атанасије Јевтић за писање  о.Серафима каже:

"Priredio" je on do sada desetak manjih i većih po formatu, a po mentalitetu istovetnih, knjiga /u tzv. "Obrazu Svetačkom", gde su on i J. Srbulj neprikosnoveni autoriteti/, u kojima se uglavnom nekritički prevodi i još nekritičkije komentariše, mahom sa engleskog i ruskog, mnogo šta spornog sadržaja i kvaliteta, od Serafima Rouza do Aep. Averkija, i gde su prezentirana zbrkana, haotična, a negde i direktno nepravoslavna shvatanja (npr.: Averkijeve tvrdnje da se "može i treba za vreme Liturgije koristiti Molitvenik sa ličnim molitvama"; ili "ne služiti sa Grcima koji imaju novi kalendar"; ili sporni stavovi Rouza o "zagrobnom životu"; ili direktno antikanonske tvrdnje V. Dimitrijevića: da se može, i treba, "postiti u Subotu"! - dakle kao Latini; ili "klečati u Nedelju"!)." Из текста Liturgijski mir i jedinstvo u našoj Crkvi /+Episkop Atanasije (Jevtić)/

Отац Серафим се наслањао на традиционално, руско богословље и критички је писао о "обновљенцима" из Париског института светог Сергија, духовним учитељима наших екумениста, којих су перјанице, правилно си то примјетио, управо у епархији Захумско-херцеговачкој, али не само у њој.




Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #9 послато: Мај 29, 2016, 12:53:24 поподне »
Таква пракса није изузетак да се неко слави, али да се суштина његовог учења потискује или омаловажава. Случај св. Јустина Ћелијског је још очитији. Исти они који су св. Јустина прогласили светитељем, претходно су са Богословског факултета избацили његову догматику.

Тако и ово што ти пишеш. Можда и објављују оца Серафима у Видослову, али главни духовни ауторитет у херцеговачкој епархији,владика Атанасије Јевтић за писање  о.Серафима каже:

"Priredio" je on do sada desetak manjih i većih po formatu, a po mentalitetu istovetnih, knjiga /u tzv. "Obrazu Svetačkom", gde su on i J. Srbulj neprikosnoveni autoriteti/, u kojima se uglavnom nekritički prevodi i još nekritičkije komentariše, mahom sa engleskog i ruskog, mnogo šta spornog sadržaja i kvaliteta, od Serafima Rouza do Aep. Averkija, i gde su prezentirana zbrkana, haotična, a negde i direktno nepravoslavna shvatanja (npr.: Averkijeve tvrdnje da se "može i treba za vreme Liturgije koristiti Molitvenik sa ličnim molitvama"; ili "ne služiti sa Grcima koji imaju novi kalendar"; ili sporni stavovi Rouza o "zagrobnom životu"; ili direktno antikanonske tvrdnje V. Dimitrijevića: da se može, i treba, "postiti u Subotu"! - dakle kao Latini; ili "klečati u Nedelju"!)." Из текста Liturgijski mir i jedinstvo u našoj Crkvi /+Episkop Atanasije (Jevtić)/

Отац Серафим се наслањао на традиционално, руско богословље и критички је писао о "обновљенцима" из Париског института светог Сергија, духовним учитељима наших екумениста, којих су перјанице, правилно си то примјетио, управо у епархији Захумско-херцеговачкој, али не само у њој.
То опет не значи ништа. Нити је руско богословље баш топлика светиња. Шта да радимо ако знамо, узећу само за примјер Служебнике којих у нашој парохији има сачуваних из 15 и 16, вијека, штампаних у Венецији, Цетињу и Горажду који нису у сагласју са каснијим руским Служебницима из 18. вијека на основу којих се у Српској православној  цркви, па и у нашој "екуменистичкој" епархији данас служи. Што се тиче тог екуменизма, шта то значи? Наша епархија има добре односе са дубровачком бискупијом, али са трбињсо-мракањском  и мостарско-дувањском , односи су свакакви, само не идилични.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #10 послато: Мај 29, 2016, 01:32:42 поподне »
То опет не значи ништа. Нити је руско богословље баш топлика светиња. Шта да радимо ако знамо, узећу само за примјер Служебнике којих у нашој парохији има сачуваних из 15 и 16, вијека, штампаних у Венецији, Цетињу и Горажду који нису у сагласју са каснијим руским Служебницима из 18. вијека на основу којих се у Српској православној  цркви, па и у нашој "екуменистичкој" епархији данас служи. Што се тиче тог екуменизма, шта то значи? Наша епархија има добре односе са дубровачком бискупијом, али са трбињсо-мракањском  и мостарско-дувањском , односи су свакакви, само не идилични.

Вуче, није ту ствар у служебницима, требницима или форми већ о суштинским питањима. Руско богословље јесте светиња јер је то богословље светих људи: Светог Серафима Саровског, Светог Тихона Задонског, Светог Јована Шангајског. То православље је природни наставак атонског и египатског монаштва. Свети Јустин Поповић, Свети Николај Велимировић, отац Тадеј, отац Серафим Роуз, продужетак су и директни насљедници те духовне линије.

Духовни коријени наших екумениста су сасвим другачији. Од разочараних руских марксиста, а уз издашну новчану помоћ Рокфелерове задужбине и масона Џона Мота формиран је квазиправославни институт Светог Сергија у Паризу. Ту се уобличила нова јерес новообновљенства,екуменизма, Свјетског Савеза Цркава, односно православља по мјери крајње нехришћанских структура Запада. Кроз наше екуменисте који су се школовали на поменутом Институту и добијали од њега почасне докторате та јерес је постала званична у Српској Православној Цркви ( по чему је наша Црква претекла, чак и оне Цркве које су због јаког америчког политичког утицаја раније кренуле у прилагођавање православља).

То је један жалостан процес расправослављивања Српске православне Цркве. Саосјећам са вјерним народом у Херцеговини, јер у овом тренутку нема превише избора. Тако му је како га је запало.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #11 послато: Мај 29, 2016, 04:41:49 поподне »
Иако је тема "православна Енглеска", с обзиром на последње постове, морам да напишем своје следеће утиске:
Недавно боравих у Требињу. Диван град, диван крајолик, медитеранска клима, повест на сваком кораку, чистоћа и ред какав нисам одавно видео (не само у Београду, него ни било где друго), а о благочестивим, пријатним, добродушним људима да не говорим. Укратко, рекох једном мом колеги - овде је тако лепо, да бих волео ту да живим остатак свог живота.
Оно што ме сневеселило је следеће: никада нигде раније за све ове многе године и деценије свог живота нисам видео оно што видех у Тврдошу и Грачаници на Црквини, у манастирским продавницама. Купих неке ситнице за поклон ближњима и сећање на боравак у овим светињама. На моје запрепашћење, на лепо изрезбареним тисовим крстићима и свим осталим производима беше налепљене самолепљиве налепнице са бар-кодом. Свако ко је мало дубље у Православљу, зна чији је симбол бар-код, а свако ко је читао Откровење Светог Јована Богослова зна о чему говорим. Бар-код залепљен на Крст Господњи!? Чије је то "ремек дело", ко је наложио да се шаствија тако продају верном народу!?
Купих и чувено вино тврдошко. Продавачица боцу гурну у кесу, коју и сад имам код себе, а на којој пише: Подруми Манастира Тврдош д.о.о. Требиње.
Д.о.о.!? Значи подруми у манастиру су предузеће, друштво са ограниченом одговорношћу. Дакле, регистровани код надлежне установе као фирма? До недавно сам опаску једног мог врло побожног пријатеља сматрао за претериваљње. Рече он: то више није Црква, то је индустрија. Па, ако су манастирски подруми "д.о.о.", човек је изгледа био сасвим у праву...
Драги моји Херцеговци, не знам да ли схватате како вам је и какви вас духовно воде, није добро никако. Али, верујем да сте барем тога свесни. Јер, ако јесте, у крајњем исходу, биће добро по душе ваше.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #12 послато: Мај 29, 2016, 04:51:41 поподне »
Мислим да бар-кодови нису овде симбол ђавола, нити шта ти ја знам чега, већ мора све што је продато да се откуца, унесе у касу и пријави. У супротном, свака продаја је незаконита. Само то хтедох да кажем, не желећи да улазим у било какву даљу расправу.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #13 послато: Мај 29, 2016, 05:04:36 поподне »
Бакс, где станујеш, у ком граду, месту?
Ако у цркви у Београду могу да купим тамјан или крстић или свећу без бар кода и фискалног рачуна (Црква има посебан статус у том рачуноводственом и пореском погледу), а исто важи и у црквама и манастирима у ЦГ (где често боравим), зашто је у Требињу другачије? Можда сам у заблуди, можда БиХ / Српска имају неке другачије прописе из те области? А манастирски подрум као "д.о.о."? Синиша и Вук су из БиХ, можда они могу ово разјаснити?
То што ти мислиш о бар-коду је једно, а оно што он заиста представља је можда нешто сасвим другачије. Што се законитости тиче, надам се да си до сад у животу уопште схватио да законе пишу они који су у моћи да их пишу и изгласају. Колико су закони заиста законити, дискутабилно је. Легитимитет и легалитет нису исте ствари. Ни ја не желим да улазим у неку даљу расправу око овога. "Ко има очи да види..."
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #14 послато: Мај 29, 2016, 05:15:22 поподне »
Ко год је шта куповао у било којој цркви или манастиру у Републици Српској, добро зна да сасвим сигурно неће добити фискални рачун и да су црквене финансије ван контроле државних институција. Колико ми је познато једино у Хрватској су вјерске заједнице ПДВ-обавезници.

Ово што пише Небо за бар-кодове на крстићима у епархији захумско-херцеговачкој, заиста не знам о чему се ради. Једино што ми пада на памет јесте могућност да епархија на тај начин остварује неку интерну контролу над својим финансијама.


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #15 послато: Мај 29, 2016, 05:17:30 поподне »
Ово што пише Небо за бар-кодове на крстићима у епархији захумско-херцеговачкој, заиста не знам о чему се ради. Једино што ми пада на памет јесте могућност да епархија на тај начин остварује неку интерну контролу над својим финансијама.

Веруј, друже, једва одлепих бар-код са крстића...
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #16 послато: Мај 29, 2016, 05:21:10 поподне »
А што се тиче "доо" то је посебна прича.

И ствари су ту постављене потпуно наопако. О неким ситуацијама је срамота и говорити, али са друге стране није добро ни ћутати.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #17 послато: Мај 29, 2016, 06:27:11 поподне »
Ствар је у томе да Епархија нема своју дрворезбарску радионицу па крстиће купује. Нећу да будем адвокат Епархије Захумско-Херцеговачке али она без тих послова једноставно не би опстала. Много је Храмова разрушено, много обновљено. Епархија има и своју народну кухињу. Богаташи не дају толике прилоге колико би хтјели да прикажу, а обнове коштају. Затим владика Атанасије је забранио свештеницима да траже новац за своје услуге, забранио је носање таса за прикупљање прилога у црквама током литургије, што је прије било уобичајено.  А вино се у Босни и Херцеговини не може производити, продавати нити извозити без регистрованог предузећа. Вјерујем да од вас нико лично не познаје владике Атанасија и Григорија. Е ја их лично познајем више од двадесет година. Владика Атанасије читав рат је провео у Тврдошу готово на првој линији. Велики дио рата провео је обилазећи, носећи дарове и  причешћујући војнике на првој линији фронта. Љубињском батаљону билећке бригаде током рата епархија је обезбједила осам мјесечних следовања хране заслугом владика Атанасија. Ја сам као ђак избјеглица, а таквих нас је било много три пута од епархије добио финансијску помоћ током 93-94.  Јесте ли можда чули и за један случај педофилије и  малтретирања у Захумско-Херцеговачкој епархији?

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #18 послато: Мај 29, 2016, 07:03:51 поподне »
Ствар је у томе да Епархија нема своју дрворезбарску радионицу па крстиће купује.
А вино се у Босни и Херцеговини не може производити, продавати нити извозити без регистрованог предузећа.

Вуче, ако те добро разумијем, ти кажеш да епархија купује крстиће јер нема своју дрворезбарску радионицу, али да истовремено производи и продаје вино. Занимљиво. Испаде да је технологија производње дрвених крстића изузетно скупа, скупља од производње вина.

Да ли је уопште нормално да се једна епархија бави комерцијалном продајом вина?

Нећу да будем адвокат Епархије Захумско-Херцеговачке али она без тих послова једноставно не би опстала.

Није епархијско да се бави хотелијерством и виноградарством, већ да води бригу о душама вјерних на свом подручју. А што се тиче опстајања и неопстајања епархије захумско-херцеговачке, боље је не вуци ме за језик, јер се бојим да ћу рећи нешто чему на овом форуму није мјесто.
 
Вјерујем да од вас нико лично не познаје владике Атанасија и Григорија.

Познајем их, не може се рећи баш лично, али сам ноћивао у Тврдошу, јео за њиховом трпезом још деведестих. Моје разочарење у оно у шта су се претворили је самим тим још веће.

Јесте ли можда чули и за један случај педофилије и  малтретирања у Захумско-Херцеговачкој епархији?

Да ли то уопште треба да очекујемо у било којој епархији?

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Православна Енглеска
« Одговор #19 послато: Мај 29, 2016, 07:46:02 поподне »
Не мешајући се у расправу, преносим топ листу најбољих манастирских вина, са сајта "Башта Балкана":

1. Тврдошко вино - манастир Тврдош

2. Дечанско вино – м. Дечани

3. Вино Филигран и Тамјаника – м. Буково

4. Сопоћанско вино – м. Сопоћани

5. Метохијско вино барик – м. Фенек

6. Манастирско вино и Бермет – м. Каленић, Гледићке планине

7. Mанастирско вино – м. Љубостиња

8. Mанастирско вино – м. Жича

9. Хиландарско вино – м. Хиландар

Мој избор је Филигран Буково  ;)