Аутор Тема: Кричи J2b-M205>Y22066  (Прочитано 909510 пута)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #200 послато: Март 08, 2014, 10:44:33 поподне »

Lično mislim da se radi o nekoliko slojeva stanovništva koje je izbjeglo pred Turcima na područje Kranjske (ili u neposrednu blizinu): Hrvatima, koji su se povlačili pred prvim turskim provalama, ali i Srbima (tzv. vlasima) koji su u 16. vijeku izbjegli sa područja pod osmanskom upravom i postali krajišnici (npr. Bela Krajina ili Žumberak).

Мислим да под Крањцима не требамо подразумјевати Жумберчане или Белокрањце, јер су они били ускоци, дакле у потпуно другом правном статусу него досељени Крањци у Лици (као што рекосмо радило се о изразито сељачком, земљорадничком, кметовском становништву). Такође Жумберчани су штокавци, а не кајкавци. И већина Жумберчана је тада још увијек била православна, а касније су били унијати.

Дакле, Крањци никако нису могли бити Жумберчани или Белокрањци.

Што се Умића тиче, сад сам погледао. Иако тестирани на само 12 маркера није далеко ни од она два Фрнацуза, ни од Грка Коромбакиса.
У ствари Умићев хаплотип као да представља прелазну варијанту између француских, грчких и наших М205 хаплотипа. Штета што није тестирао 67 маркера.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #201 послато: Март 08, 2014, 10:55:35 поподне »
Кад већ споменусмо Жумберчане, не мора значити да и њих није било насељених у Лици послије 1689. Наиме попис из 1712.међу осталим српским становништвом помиње и неколико породица уз које стоји ознака Стари Влах. Росандић или Касер то тумаче, по мени прилично наивно, да су то били неки досељеници из Старог Влаха у Србији.

Међутим, у многим крајишким изворима среће се и израз Нови Влах, што је значило оне Србе који су тек били приспјели на аустријско тло и нису се по правима изједначили са раније пристиглим Србима. Жумберчани су били најстарији крајишници са првим потврђеним влашким правима, зато је логично да се тај назив Стари Влах у Попису Лике 1712. могао односити управо на њих.

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #202 послато: Март 08, 2014, 11:14:00 поподне »
Цитат
Iz gornjega Pokuplja, Primorja i susjednih krajeva:Dimići 6, Gavrani 15, Grivičići 7, Jurkovići 16, Jurkovići 11, Jurkovići 18, Klemenići 2, Kolari 5, Miljevci 8, Papeši 5, Petrlići 6, Stošići 7, 4, Štimci 12, Tomaševići 6, Umići 7.

Умићи су онај део досељеника који је дошао с подручја горњег Покупља.
1.   Dimići,
2.   Gavrani,
3.   Grivičići,
4.   Jurkovići,
5.   Klemenići,
6.   Kolari,
7.   Miljevci,
8.   Papeši,
9.   Petrlići,
10.   Stošići,
11.   Štimci,
12.   Tomaševići i
13.   Umići.


Икавац

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #203 послато: Март 08, 2014, 11:50:35 поподне »
Овај извор треба схватити у контексту оног што даље пише за Умиће. Наиме, у даљем тексту Павичић на два мјеста за Умиће у Перушићу пише да су дошли из сусједних крајева, тј. да су у Перушић доселили из неког Перушића сусједног мјеста. Значи да су они ипак Личани.

Интересантно је да је прије доласка Турака у Лици постојала хижа Захумића, нека врста племенске групе. Захумићи се помињу и као дио племена Могоровића.

С обзиром да се Умићи појављују као Хумићи, можда је  од Захумић>Хумић>Умић

Тако Павичић пише "U istočnom dijelu toga zemljišta u sastavcima Hotešice i Like nalazila su se sela Dupčani, Humčani, Novo selo, Liš, Dugopoljci,Zahumići i Pothum"
Видимо на једном малом простору чак три топонима везано за Хум.

Иначе ово је простор западно од Перушића, вјероватно близу турско-аустријске границе, тако да је сасвим могуће да су Умићи, старо, католичко, хрватско? становништво Лике које се након изгона Турака уселило у сусједни Перушић.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #204 послато: Март 09, 2014, 02:22:00 пре подне »
Умићи су у попису Лике и Крбаве из 1712. године пописани као "Hunich".

То што имамо један огранак Родића - Стојсављевића тестиран као I2a DN, не значи да међу њима не постоје друге хаплогрупе.


Обратите пажњу на Умчиће (у питању је Павичићево дјело).

"Za pleme Poletčića zna se da su bili svjedoci u parnicama ličkih porodica s područja uz bušku među pored Vrhovine i Perušića kaštela. Stoga je vjerojatno da su njihova naselja i ležala na tom zemljištu pored župske granice pokraj Vrhovine sa istočne strane na području jugoistočnoga dijela današnjega Perušića, Karaule, Prvanaca i zapadnoga dijela Bukovca.

Ako je tako, tu su se nalazila četiri njihova sela: Čelopeci (ili Čelopek), Kučani, Tri Vaši i Sokolci.
Čini se da su između njih najjače selo bili Čelopeci, jer je u njima zabilježeno dvanaest porodica, a u ostalima samo po jedna, dvije.
Prema tome u tom je selu stajala i župna crkva plemena. U tom bi slučaju to bila ona crkva kojoj klisa stoji na brdu Lipovoj glavici iznad ruševina Perušića kaštela. Tu su onda ležali i Čelopeci, zauzimajući položaj današnjega mjesta Perušića. Sokolci su se možda nalazili na mjestu današnjih Sokolića i Karaule. Po tome bi današnji Sokolići bili starosjedioci na tome tlu, pripadajući u ono dvadesetak starinačkih rodova koji su kao katolici živjeli na tom tlu i pod Turcima. Tri Vaši i Kučani u tom bi slučaju obuhvatili zemljište današnjih Prvanaca i zapadnoga dijela Bukovca. Poletčićima je, kako se vidi, pripadala dobra zemlja s dovoljno navodnjena tla.

U poznatim spomenicima zapisani su ovi Poletčići: u Čelopecima Brutinići, Dudići, Dlčići, Filčići, Halići, Jadrejići, Marojići, Perojići, Pilicarići, Šabalići, Umčići i Utulići; u Kučanima: Poletčići, Vukšići; u Tri Vaši Dulčići; u Sokolcima Banici i Filčići. Od tih je rodova većina imala mnogo članova, te se može pretpostaviti da je Poletčića u Bužanima pod kraj 15. st. i pred dolazak Turaka bilo jedno osamdeset domova.
"

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #205 послато: Март 09, 2014, 10:29:45 пре подне »
Ово сам нашао на интернету давних дана:

U Zahumićima su gotovo sve kuće činili Jakovčići i Zrčići, a u Pothumu bilo je desetak kuća i u svima su živjeli potomci Jurinića.
Za Zrčiće se zna da su potjecali od roda Stupica, a Vukšići od Kršelaca.

Под условом да презиме Умић има везе са топонимима Захумићи и Потхум.
Икавац

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #206 послато: Март 09, 2014, 01:58:55 поподне »
Пошто нисам наишао на презиме (Х)умић међу Личанима у раном средњем веку, могуће је да су га добили након што су избегли у кајкавски крај, и то по селу из којег су побегли. Када су враћени у стари крај, надимак (Х)умићи постаје презиме, али су сада већ кајкавци (''Крањци'').
С обзиром да не верујем да су могли бити од Белих Хрвата, па ни од Авара, они ће бити представници похрваћених Влаха староседелаца.
Иначе, тај део Лике је био прилично насељен још у античко доба: Монециј, Овендон  (Аблендоне), Арупиј, Епидоциј, Ардоциј...Крај су насељавала јаподска племена Ортоплина и Парентина.
Икавац

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #207 послато: Март 13, 2014, 05:15:09 поподне »
Што се тиче Госпићана који су J2b1 M205, ипак се ради о Драгосавцима, а не о Драгошима / Драгашима.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #208 послато: Март 14, 2014, 03:55:04 поподне »
Помињао сам ту могућност и раније, с обзиром да у породичном стаблу тестираног имамо презимена Мандарић и Граовац (карактеристична за Вребац), а и увјерио сам се да су у бродским манифестима поједини Драгосавци уписивани као "Dragos".

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #209 послато: Март 28, 2014, 01:09:39 поподне »
Још један Годијељ, овога пута са српско-бугарске границе. Ево шта је сам написао о свом поријеклу:

"Očeva familija je poreklom po ocu iz Gornje Pčinje (selo Novi Glog u okolini Trgovišta). Dedino ime je Miloš, njegovog oca Stoša, dede Stajko (po kome je trebalo da se prezivamo Stajković, ali je kasnije promenjeno u Stojković). Stajkov otac je bio Jovan, a deda Bojko. Na prostor pomenutog sela Bojko je došao prema mojim saznanjima iz Gornje Ljubate (sela u okolini Bosilegrada). Dalje poreklo ne znam, pa me zanima da li mi možete pomoći. Postoje neke priče da su dalji preci došli iz Bugarske i da je porodica imala dva nadimka: Čerkezi i Latini."

Податке о овим Стојковићима налазимо у раду Горња Пчиња. Готово да нема сумње да су бугарског поријекла јер су славу св. Петку примили тек доласком у Нови Глог, одакле су доселили из чисто бугарског села Дуката.
"Мирџинци (7к), пореклом из села Дуката (у сливу Пчиње или у сливу Струме?). Оснивач рода звао се Мирџо. Дошли су одмах после првог рода ,,на спајиску земљу". Раније славу нису имали; одскора славе Петковдан. — Баба-Илинчики (7 к), имају исто порекло као и Мирџинци. Оснивач рода био је Бојко, који се населио пре око 120 година: Стојко, жив 90 година-Јован-Бојко. Родовско име добили по баба-Илинки. жени Бојковој. "..."Родови Мирџинци и баба-Илинчики славе Петковдан"

Значи, Стојковићи, тачније њихов предак Бојко,  су почетком 19.вијека доселили из Босилеградског села Дуката на подручје сусједног Новог Глога у општини Трговиште.

Иначе, хаплотип Стојковића се на свих 17 маркера поклапа са хаплотипом Мрђеновића са Баније.

Хаплотип Стојковића је веома значајан, ако имамо у виду три бугарска хаплотипа блиска Годијељима. Такође, интересантни су и ови надимци Черкези и Латини.



Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #210 послато: Март 28, 2014, 01:38:47 поподне »
У селу постоје и Стојковци (надимак Албанци), 10 кућа.

Потичу од неког Пеше који је дошао из околине Сурдулице. Постоји прича да је тај Пеша као младић убио три Арбанаса и побегао са браћом у Љубату код Босилеграда. Тамо су остали мало јер их је Турчин спахија позвао да се населе у Нови Глог где им је дао земљу. Славе Св. Саву.

У том крају "Стојковци" значи "Стојковићи". Зна ли се шта славе Стојковићи J2b M205 из Новог Глога? Колико видим, у породичном предању Стојковића се такође помиње Горња Љубата...

Небојша, претпоставио сам да ће те повући на те друге Стојковиће у Новом Глогу, али ако си пажљиво читао мој пост видио би да су преци тестираног Стојковића добили презиме по Стојку, који је живио пре 100-ак година из рода Баба-Илинчика и да се и остали у генаологији Бојко и Јован поклапају са причом тестираног Стојковића- Сем тога тестирани Стојковић слави св. Петку, тако да нема сумње да је из рода Баба-Илинчика.

sirius

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #211 послато: Март 28, 2014, 10:44:19 поподне »
Stojkovićev rezultat možda upućuje na to da je ova grana j2b1 došla među Srbe i Bugare preko srednjovjekovnih rudarskih i trgovačkih naseobina. Ovdje mislim u prvom redu na Čiprovce u sjeverozapadnoj Bugarskoj, gdje je bilo dosta saskih rudara iz Transilvanije, dubrovačkih trgovaca, bosansko-hrvatskih avanturista/plemića, bosanskih franjevaca, ali i pavlićana koje su ovi pokušali preobratiti.

http://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8

Ovdje prvo treba obratiti pažnju na zanimljiv rod Parčevića, koji su došli u Čiprovce vjerovatno u drugoj polovini 14. vijeka, zajedno sa dubrovačkim trgovcima. Parčevići su se razrodili i osnovali neke nove naseobine, kao što su Kneže, Pejakovo i Čerka. Po tim naseljima pojedini ogranci dobili su imena Kneževići, Pejačevići, Čerkići. Savremeno mjesto Čerkaski ne treba miješati sa srednjovjekovnim naseljem Čerka. Čerkaski je dobio ime po ruskom grofu Čerkaskom iz 19. vijeka.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Peja%C4%8Devi%C4%87i

Poslije njih dolaze bosanski franjevci i pokrštavaju pavlićane. Zatim se vraćaju u Bosnu.

Transilvanijske Sase poslije dolaska Turaka, krajem 14. vijeka, izvori ne spominju. Računa se da su asimilirani.
Sasi rudari po opštoj ocjeni došli su u Transilvaniju sa zapada Njemačke, ne iz Saksonije. Međutim, neznanjem, greškom ili novim saznanjem, na jednoj strani Wikipedije piše da su Sasi u Čiprovce stigli iz područja planine Herz i Vestfalije. Herz je u blizini Einbecka, odakle je Oppermann, j2b1. Bili oni ili ne sa Herza, ovim rudarima se mogu objasniti i rumunski j2b1. Osim toga, na Dienekisovom blogu je prezentovano jedno istraživanje o haplogrupama transilvanijskih Sasa/rudara, gdje je na malom broju uzoraka pronađen jedan j2b.

Realno ovo je pravi bućkuriš. Jedan Godijelj je mogao u pratnji dubrovačkih trgovaca da ode u Čiprovce i da tamo ostane. U drugom pravcu se možda mogao sa franjevcima vratiti jedan Čerkić i postati Čirko i povrh toga da bude bivši pavlićanin. Sasi su mogli da odu u Brskovo i da tamo nastanu Godijelji.    ::)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #212 послато: Март 28, 2014, 11:19:00 поподне »
Stojkovićev rezultat možda upućuje na to da je ova grana j2b1 došla među Srbe i Bugare preko srednjovjekovnih rudarskih i trgovačkih naseobina. Ovdje mislim u prvom redu na Čiprovce u sjeverozapadnoj Bugarskoj, gdje je bilo dosta saskih rudara iz Transilvanije, dubrovačkih trgovaca, bosansko-hrvatskih avanturista/plemića, bosanskih franjevaca, ali i pavlićana koje su ovi pokušali preobratiti.

http://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8

Ovdje prvo treba obratiti pažnju na zanimljiv rod Parčevića, koji su došli u Čiprovce vjerovatno u drugoj polovini 14. vijeka, zajedno sa dubrovačkim trgovcima. Parčevići su se razrodili i osnovali neke nove naseobine, kao što su Kneže, Pejakovo i Čerka. Po tim naseljima pojedini ogranci dobili su imena Kneževići, Pejačevići, Čerkići. Savremeno mjesto Čerkaski ne treba miješati sa srednjovjekovnim naseljem Čerka. Čerkaski je dobio ime po ruskom grofu Čerkaskom iz 19. vijeka.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Peja%C4%8Devi%C4%87i

Poslije njih dolaze bosanski franjevci i pokrštavaju pavlićane. Zatim se vraćaju u Bosnu.

Transilvanijske Sase poslije dolaska Turaka, krajem 14. vijeka, izvori ne spominju. Računa se da su asimilirani.
Sasi rudari po opštoj ocjeni došli su u Transilvaniju sa zapada Njemačke, ne iz Saksonije. Međutim, neznanjem, greškom ili novim saznanjem, na jednoj strani Wikipedije piše da su Sasi u Čiprovce stigli iz područja planine Herz i Vestfalije. Herz je u blizini Einbecka, odakle je Oppermann, j2b1. Bili oni ili ne sa Herza, ovim rudarima se mogu objasniti i rumunski j2b1. Osim toga, na Dienekisovom blogu je prezentovano jedno istraživanje o haplogrupama transilvanijskih Sasa/rudara, gdje je na malom broju uzoraka pronađen jedan j2b.

Realno ovo je pravi bućkuriš. Jedan Godijelj je mogao u pratnji dubrovačkih trgovaca da ode u Čiprovce i da tamo ostane. U drugom pravcu se možda mogao sa franjevcima vratiti jedan Čerkić i postati Čirko i povrh toga da bude bivši pavlićanin. Sasi su mogli da odu u Brskovo i da tamo nastanu Godijelji.    ::)

Становништво Горње Пчиње чине углавном досељеници из околних области, Криве Паланке, околине Босилеграда, затим Врања, Ћустендила, итд. Постоји у Горњој Пчињи и неколико родова (43 р., 181 к.) староседелачког порекла, који су преживели аустријско-турске ратове у 17. и 18. веку и чије порекло у овим крајевима можда сеже и до средњег века.

Мислим да нам тај Немац није од помоћи, ипак је 4000 година пуно.

Такође, Годијељи су у Дробњаке стигли из Црмнице преко Катунске Нахије, или обрнуто и то тек крајем 17. века. Саси су у Брсково досељени негде у 13. веку.


Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #213 послато: Март 28, 2014, 11:46:48 поподне »

Мислим да нам тај Немац није од помоћи, ипак је 4000 година пуно.


Небојша, Њемац Оперман има стандардни годијељски хаплотип, дакле није вам далеко 4000 година, већ упада у ону категорију од 600 година. У том и јесте питање, какве он везе може имати са свима вама?

Годијељима у овом тренутку једноставно недостаје више хаплотипова са 67 маркера. Вјерујем да би се тиме ствари доста разбистриле, тј. да би се стекао у увид у унутрашње грањање ове групације, а можда и тачније прорачунала старост.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #214 послато: Март 29, 2014, 08:04:48 поподне »
Замолио бих администраторе Српског ДНК пројекта да промијене презиме Драгош у Драгосавац, пошто смо утврдили да се ради о породици Драгосавац из Врепца.

Имамо још једног тестираног као Ј2b1 M205.
У питању је Дејановић, који има 100% поклапање на 12 маркера са Јелачом. По свој прилици, Дејановић је из Крајине.

Дејановић
12 23 15 10 15 19 11 15 12 12 12 28

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #215 послато: Април 03, 2014, 12:58:53 поподне »
На основу података о Родићима I2a DN и Новаковићима J2b M205 можда се може закључити да су ове породице заједно из Херцеговине мигрирале ка Крајини.

Осврнуо бих се и на крајишке Лакиће J2b M205 који славе Св. Тому. Како смо раније рекли, врло вероватно воде порекло са Змијања, тачније из Соколова где има пуно Лакића Томинштака.

Овој групи родова са Змијања припадају и Кљајићи. Кљајићи су у днк пројекту I2a DN, а пореклом су по свему судећи из Роваца.

Према добро познатом предању, ови Томинштаци су на Змијање дошли из околине Требиња. Дошла су четири брата, Љепоја, Кондија, Рис и Штекија. Занимљиво да је Љепоја имао сина Врањеша, а једни Врашњешевићи из Босне такође припадају хаплогрупи I2a DN.

У предању ровачких Кљајића, као даљи преци такође се помињу Кондија и Штекија.

Није искључено да су неке од ових породица (J2b M205 + I2a DN) имале исти, или сличан миграциони правац. Све упућује на правац Македонија - Херцеговина/ЦГ - Крајина.

Испитаћу још мало ову опцију.

Ово је интересантно предање и нека веза вјероватно постоји. Занимљиво је да су од Кондије вјероватно настали Кондићи који су истог поријекла са крајишким Јеличићима. Славе Никољдан. По предању су поријеклом са Змијања. Љепоје у Крајини славе и сада Томиндан. Такође од Штекије су вјероватно штековићи који такође славе Никољдан.

Од ове групе родова Јеличић-Кондић немамо за сад тестираних припадника. Не би ме зачудило да буду Ј2б1 М205.

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #216 послато: Април 04, 2014, 10:09:13 пре подне »
Не знам да ли је неко проверио у мат. књигама Немачке где се помињу први Опермани. На брзину сам нашао следеће:

1) 1665. Herman Christian Opperman - Rödinghausen (Kr. Herford), Westfalen, Preußen, Germany
2) 1665. Anna Margretha Opperman -    Reichelsheim (Kr. Friedberg), Hessen, Germany
3) 1667. Johann Opperman -  Reichelsheim (Kr. Friedberg), Hessen, Germany (евангелиста)
4) 1669. Johann Willhelm Opperman -Reichelsheim (Kr. Friedberg), Hessen, Germany (eвангелистиста)
5) 1669. A. M. Opperman - Oppenheim, Hessen, Germany
6) 1675. Johannes Opperman - Reichelsheim (Kr. Friedberg), Hessen, Germany (евангелиста)
7) 1675. Johannes Opperman - Schwefe, Westfalen, Preußen, Germany (евангелиста)
8.) 1679. Steffen Opperman - Schwefe, Westfalen, Preußen, Germany (евангелиста)
9) 1683. Johan Andreas Joachim Opperman -  Wertheim, Baden, Germany (евангелиста)
10) 1685. Hans Basti Opperman - Sponheim, Rheinland, Preußen, Germany (евангелиста)
11) 1695. Joannes Martinus Opperman - Külsheim, Baden, Germany (место крштења, није назначено пребивалиште)
12) 1696. Anna Catharina Opperman - KATHOLISCH,RIETBERG,WESTFALEN,PRUSSIA (место крштења, није назначено пребивалиште)
13) 1697. Anna Gertrudt Opperman - KATHOLISCH,RIETBERG,WESTFALEN,PRUSSIA (место крштења, није назначено пребивалиште)
14) 1698. Johan Otto Opperman - KATHOLISCH,RIETBERG,WESTFALEN,PRUSSIA (место крштења, није назначено пребивалиште)

Дакле, то су Хесен и Вестфалија.
« Последња измена: Април 04, 2014, 01:04:14 поподне Александар М. »
Икавац

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #217 послато: Април 04, 2014, 12:54:17 поподне »
Не знам да ли је неко проверио у мат. књигама Немачке где се помињу први Опермани. На брзину сам нашао следеће:

1) 1665. Herman Christian Opperman - Rödinghausen (Kr. Herford), Westfalen, Preußen, Germany
2) 1665. Anna Margretha Opperman -    Reichelsheim (Kr. Friedberg), Hessen, Germany
3) 1667. Johann Opperman -  Reichelsheim (Kr. Friedberg), Hessen, Germany (евангелиста)
4) 1669. Johann Willhelm Opperman -Reichelsheim (Kr. Friedberg), Hessen, Germany (eвангелистиста)
5) 1675. Johannes Opperman - Reichelsheim (Kr. Friedberg), Hessen, Germany (евангелиста)
6) 1675. Johannes Opperman - Schwefe, Westfalen, Preußen, Germany (евангелиста)
7) 1679. Steffen Opperman - Schwefe, Westfalen, Preußen, Germany (евангелиста)
8.) 1683. Johan Andreas Joachim Opperman -  Wertheim, Baden, Germany (евангелиста)
9) 1685. Hans Basti Opperman - Sponheim, Rheinland, Preußen, Germany (евангелиста)
10) 1695. Joannes Martinus Opperman - Külsheim, Baden, Germany (место крштења, није назначено пребивалиште)
11) 1696. Anna Catharina Opperman - KATHOLISCH,RIETBERG,WESTFALEN,PRUSSIA (место крштења, није назначено пребивалиште)
12) 1697. Anna Gertrudt Opperman - KATHOLISCH,RIETBERG,WESTFALEN,PRUSSIA (место крштења, није назначено пребивалиште)
13) 1698. Johan Otto Opperman - KATHOLISCH,RIETBERG,WESTFALEN,PRUSSIA (место крштења, није назначено пребивалиште)

Дакле, то су Хесен и Вестфалија.

Оперман који је близак нашим Ј2б М205 хаплотиповима је из града Einbecka у Њемачкој.

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #218 послато: Април 04, 2014, 01:29:53 поподне »
Цитат
Оперман који је близак нашим Ј2б М205 хаплотиповима је из града Einbecka у Њемачкој.

Ајнбек је градић у Доњој Саксонији. Нисам нашао податке за Опермане у Ајнбеку, али се 1723., 1731., 1734. и 1735. године јаваљају Опермани у граду Брауншвајгу који је удаљен од Ајнбека неких 60-70 километара. Такође, градић је удаљен тек нешто више од 100 km од области Вестфалије и Хесена.
Ако неко влада немачким језиком...opper би требало имати исто значење као и енглеско upper, у значењу ''горњи''. То би значило да је Оперман ''човек одозго'' или ''човек од горњих крајева''. Не знам да ли нешто значи што се један Оперман 1669. године родио у Oppenheim, Hessen. Једини Опенхајм који сам нашао је на Рајни, нешто јужније од Мајнца, али свега 20-так километара западније од Дармштата где се 1711. и 1729. помињу Опермани. Близу тог Опенхајма и Шпонхајм, такође поменут као место рођења Опермана још 1685. године. Колико уопште може бити у вези презиме Оперман са називом места Опенхајм???
Икавац

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #219 послато: Април 06, 2014, 09:53:42 поподне »
Миливојевићи J2b M205:

" ​Prezime Milivojević postoji tek od 1863. godine, kada je Milivoje Kutulić dao svojoj deci to prezime. Po legendi, Kutulići su potomci Kulte, sina jednoga hajduka koji je pre 1500. godine pobegao iz turskog roblja u okolini Morave. Zvali ga hajdukom "malecko" pošto je bio niskog rasta i borio se protiv Turaka u tom kraju. On se pridruzi hajducima koji su u tom kraju izgradili selo Krivi Vir, koje se spominje oko 1500. godine.  Te podatke sam pronašao u hronici sela "Krivi Vir u legendi i stvarnosti". Pored Kutulića postoje još Burgići, Murgići i Kurtići, svi sinovi malecka, i svi Krivovirčani.
Po ocu slavimo Mitrovdan (dan kada su se hajduci vraćali iz šume). "
У књизи "Бања", аутора Петра Јовановића, помињу се Кутулићи у Јошаници.

"Кутулићи, 10 кућа, славе св. Јована, досељени од Сјенице ("Арнаутско")."

Иначе, Јошаница је село јужно од Кривог Вира (дијели их неколико брда, село до села). Тешко да тестирани нема никакве везе са јошаничким Кутулићима...