Taко је Василе. Оваквих примера има још. Рецимо за Y84307: https://www.yfull.com/tree/ (источна рута досељења на Балкан (Тракију) и за ову подграну је рекао бих очита, због Турчина id:SRS8752390 и ТМРЦА за FTA65128, као и због оног археогенетског узорка у Турској, који је на YFull-у због лошег квалитета припао Y3120, али му је у раду одређена припадност PH908>Y84307 хаплогрупи, истарски Хрвати у Y93273 су досељене породице из Херцеговине), али и за подгране испод FT14506>Y179535: https://www.yfull.com/tree/I-Y179535/ . На основу распрострањености претпостављам да су носиоци Y179535>BY191770>FT39964 мигрирали у Босну или Захумље, док сам за Y179535>FT190202>Y52621 већ писао да јој је матица највероватније Стара Рашка или нека источнија област, због резултата Гагауза Сирфа, управо се овде може радити о припадницима Морављана или Тимочана (које су Бугари потисли на запад), као и за FT39964.
исправка, YFull тим је у анализи потврдио да је узорак из Турске I10430
негативан на Y84307 (8 очитавања) и да нема очитавања за S17250 и PH908, узорак највероватније није PH908, сигурно не Y84307
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6232.msg179049#msg179049, суштински не мења ништа написано.
Проценти ПХ908 у штокавским/штакавским и торлачким областима, од којих оба дијалектички имају далеке везе са бугарским, указују да је скоро сав проценат ПХ908 морао доћи преко Влашке низије и Паноније. Када су дошли Мађари, у Панонији су се наводно говорила два дијалекта, мешавина западнословенско-јужнословенског и бугарског словенског. Поставља се питање какво је било становништво у Србији у раном средњем веку.
I. Bugarski, M. Radišić у The Central Balkans in the Early Middle Ages: Archaeological Testimonies to Change 2016
https://www.academia.edu/28256079 они кажу:
Written records of the numerous Slav groups that invaded the Balkans in the second half of the 6th and the early 7th century contributed to the emergence of a general idea of their mass settlement as early as the first half of the 7th century. However, the existing archaeological evidence, at least with reference to our lands, reveals a different image, that is,
points to a limited extent of Slav settlement in the early stages. Besides, one gains the impression that it did not take place all at once.It appears that sites with Roman finds from the late 6th and the 7th century and the Slav settlements are concentrated in different regions. The Đerdap area is an exception, as there is some indication of the presence of both populations simultaneously, even though it is unclear to what extent the Slavs were widespread before the arrival of allied Bulgarian tribes. Therefore, the first more lasting contact between the Slavs and Byzantium in these parts took place in the early 7th century at the latest, but the material from the second half of the century does not indicate its intensification. While rare traces of Slav settlement at that time have been observed in the low-lying areas around the West and Great Morava, the Drina and Sava rivers, they are now
quite absent in the wider South Morava River Basin; there is rather the presence– equally scant – of finds that may indicate an autochthonous population. George Ostrogorsky’s old conclusion stands after all: Slav settlement in the 7th century did not supplant Byzantine government in the Central Balkans. The reason for this ambiguity seems to lie in the gradual colonisation itself and in the avoidance of cities, which represented natural administration centres in an otherwise non-urbanised area.
The entire area remained very sparsely populated and outside anyone’s direct authority.
New settlements at early Byzantine sites were established only after one and a half to two centuries, while there are currently no signs of a Roman population in the 8th century.
Some of the finds are attributed to Slavic tribes settled by Bulgarians in the Serbian Danube River Basin, where the insubstantial presence of Bulgarian material is taken as the main evidence of this process. Similarly, the complete absence of such finds, as distinct from the situation at Ras, has led to designating Velika Gradina at Vrsenice as a Serbian settlement. Unlike the earlier stage, when Slav settlements were formed mostly alongside streams in the interior of the Balkans,
finds from the Danube River Basin and the restoration of life in the antique fortifications indicate different patterns of settlement in the 8th and 9th centuries.
They could have arisen due to the population shifts mentioned, perhaps even to a migration from the territory of the Avar Khaganate, but this is still only a hypothesis. The third, later direction was from the Adriatic and applied mostly to the movements of Serbs. Thus, it is reasonable to postulate that, after the great depopulation, the settlement of the Central Balkan areas in the early Middle Ages unfolded in successive population inflows from the surrounding regions.Дакле, остаје отворено питање колико су бројна ранословенских племена била на територији Србије. Читав централни Балкан је слабо насељен. Касније вероватно имамо додатно досељавање са севера (Панонија), запада (Динара) и истока (Балкан). Затим имамо српско-бугарски рат у 10. веку који је додатно утицао на депопулацију и насељавање. Касније је вероватно дошло до додатног насељавања приликом проширења Немањића. Све је то вероватно утицало на разноликост и проценте које данас имамо, то је једноставно прелазна зона између Западног и Источног Балкана.
