Власи

[Одисеј]

Да је БОГ наслијеђена ријеч, гласила би БАГ. Зато што би у прасловенском А усљед дјеловања Винтеровог закона било дуго, а дуго А не мутира у О, само кратко (нактис-ноћ, нага-нога).
Дужина на О је у српском секундарна, то је типично западнојужнословенско дужење пред изгубљеним јером, гдје краткосилазни нагласак добија компензаторску дужину и постаје дугосилазан. Али дужи се само изворни краткосилазни (осим ако је полуглас, он се ни тад не дужи, као што видимо у кратком А у ТАНАК, које је настало од полугласа), никако секундарни краткосилазни нагласак настао од старог акута (мраз, хљеб)...

Друго, било би чудно да двије знатно удаљене индоевропске гране (словенска и индоиранска) потпуно независно једна од друге проведу исти творбени образац, и то од исте основе (тј. да од основе *бхаг- која значи "удијелити, дати" изведу именицу са значењем "бог"), а да притом у словенском немамо других трагова коријена *бхаг- осим те творбе.

[сɣнце]

Да је БОГ наслијеђена ријеч, гласила би БАГ.

Да, Одисеју, гласила би "баг" под условом да је закон Винтера пројашњен и неконтроверзан. Но он то није, како ће се показати ниже.
Када би био, не би било у старословенском ни речи стогъ, подъ, гробъ и многих других ( гласиле би стаг, пад, граб).

Not all specialists in Balto-Slavic historical linguistics accept Winter's law. A study of counterexamples led Patri (2006) to conclude that there is no law at all. According to him, exceptions to the law create a too heterogeneous and voluminous set of data to allow any phonological generalization.

Из англојезичне Википедије

As the law evidently continues to be controversal, it is important to look into the nature of evidence... Doubts of Winter's law are the results of four kinds of musunderstanding.
First of all the Winter's law yielded glottalization of a preceding syllabic nucleus, not lengthening of a preceding vowel... At a later stage glottalization could yield short and long vowels...

Из Кортландт - Ревизија закона Винтера(саветујем прочитати)
https://core.ac.uk/reader/14514756

Зато наслеђена реч не мора моћи гласити само "баг", но је и "бог" сасвим у складу с правилно разуметим законом Винтера.

а да притом у словенском немамо других трагова коријена *бхаг- осим те творбе

Корен "бог" није ограничен само на именицу "бог", него се находи јоште у речима
богат; -ат се редовно качи на коренску именицу да би означио поседовање истога у великој количини; ногат има велике ноге, рукат има велике руке; богат има велики бог [ бог - (првобитно) материјално добро, благо;
убог - у- је индикатор нестајања или недостајања нечега
(утећи, умрети, убити) обо у- није настало од праслов "въ" но из праслов. "у". Зато у русском постоји разликовање између втечь и утечь, а у србском оба гласе утећи, иако има два значења (1. уливати се; 2. побећи); други део речи убог је бог - материјално добро, благо; стога убог означава "недостајање материјалнога добра, блага".
богаљ -
събожие - пољ. zboże - жито
Веројатно и старо пољско лично име Dadźbog означава "дади благо".
бажити - глагол са сначењем жудети, желети, чезнути; рус. бажить, пољ. bażyć się; укр. бажити; именица бага - пожуда, похота, чежња;

занимљивост: ирански корен бхаг находи се у нашем турцизму "баксуз" који у турака гласи bahtsîz; -sîz (без) а baht је из персидскога baχtan, baχş - срећа, судба;

[Saponjic]

Да ли је на Балкану,конкретно у Западној Србији,Старом Влаху и Источној Босни било Келтизованих Германа досељених из Баварске и Чешке и дали су ови ,,Келти,,могли да буду и носиоци I1Z63 хаплогрупе односно неких њених подграна.Мислим дасу баш Келти и можда неки од Келта асимилирани Германи онај најстарији слој Динарских Влаха које су Словени затекли на Балкану.У Старом Влаху у неколико села постоје локалитети који се називају Келтски,а Петар Ж.Петровић их је сматрао најстаријим Влашким слојем у Старом Влаху(пре 6.века)Питам и због тога јер се ,пример, I1Z63 Y13946појављује у свим земљама где су боравили Келти-Велс,Британија,Шпанија,Италија,Далмација,Белгија.Да ли би се ова хаплогрупа могла повезати  са Келтима,Келтиз.германима као што је било келтско племе Адуатуци.Може ли и неко објашњење за групу ,,келтизовани Германи,,?да ли их је било међу Келтима на Балкану?Ако може мишљење,одговор.

[сɣнце]

О том како су многи Срби постали власи

Препоручујем прочитати о обичајно правним уговорима и производним односима у сточарству.
https://books.google.de/books?id=DkSgAAAAMAAJ&pg=PA137&lpg=PA137&dq=%C4%8Drijeda&source=bl&ots=PMdAgzol06&sig=ACfU3U3I-Zx7JWKjvy9aw8TO2S4F3YtjxQ&hl=de&sa=X&ved=2ahUKEwjXxpvnx6XrAhWSQUEAHXE7BqYQ6AEwBHoECAcQAQ#v=onepage&q=%C4%8Drijeda&f=false
Испрва су Власи чували своје овце по планинама боравивши по становима и колибама, а зими се спушћали у крајеве, где студен није толико љута.
Власи су били многобројни људи и није сва породица се вукла за овцама, но обично неколико чељади, док су старији људи и детца остајали кући, где је и зимиште.
Временом се је особито у средњевековној Србији ( за разлику од Грчке, Мекедоније и Бугарске, где су Власи остали хомогенији ) развио систем закупних односа од којих је најповољнији био тзв. договор "под кесим" у којем властник оваца даје узимаоцу овце на зајам на три године. Узималац се обавезује овце пазити и хранити, а властнику годишње уступа одређену количину млечних производа, сноси сваки ризик о губитку и на крају је дужан властнику вратити главницу исте ваљаности и старости. У накнаду пастиру припада већи део млечних производа, вуна и сав приплод. То је био најповољнији начин, да сиромах дојде до свога стада и богатства. Достојно је вере, да су овим начином многи Срби постали власи, а неки Власи опет механизмима узајамне зависимости, орођења и статуснога значаја за србске земље стали Србима. Без оваква система и рељефа источне Херцеговине и Брда веројатно би многе Србе задесила судба неизбежне исламизације.

[Милош]

О том како су многи Срби постали власи

Препоручујем прочитати о обичајно правним уговорима и производним односима у сточарству.
https://books.google.de/books?id=DkSgAAAAMAAJ&pg=PA137&lpg=PA137&dq=%C4%8Drijeda&source=bl&ots=PMdAgzol06&sig=ACfU3U3I-Zx7JWKjvy9aw8TO2S4F3YtjxQ&hl=de&sa=X&ved=2ahUKEwjXxpvnx6XrAhWSQUEAHXE7BqYQ6AEwBHoECAcQAQ#v=onepage&q=%C4%8Drijeda&f=false
Испрва су Власи чували своје овце по планинама боравивши по становима и колибама, а зими се спушћали у крајеве, где студен није толико љута.
Власи су били многобројни људи и није сва породица се вукла за овцама, но обично неколико чељади, док су старији људи и детца остајали кући, где је и зимиште.
Временом се је особито у средњевековној Србији ( за разлику од Грчке, Мекедоније и Бугарске, где су Власи остали хомогенији ) развио систем закупних односа од којих је најповољнији био тзв. договор "под кесим" у којем властник оваца даје узимаоцу овце на зајам на три године. Узималац се обавезује овце пазити и хранити, а властнику годишње уступа одређену количину млечних производа, сноси сваки ризик о губитку и на крају је дужан властнику вратити главницу исте ваљаности и старости. У накнаду пастиру припада већи део млечних производа, вуна и сав приплод. То је био најповољнији начин, да сиромах дојде до свога стада и богатства. Достојно је вере, да су овим начином многи Срби постали власи, а неки Власи опет механизмима узајамне зависимости, орођења и статуснога значаја за србске земље стали Србима. Без оваква система и рељефа источне Херцеговине и Брда веројатно би многе Србе задесила судба неизбежне исламизације.

Иначе, власи су постали један од главних механизама тимарског система у Османском царству, у новоосвојеним областима. Они су заправо коришћени у својеврсној борби са старом феудалном класом. Та стара феудална класа је дошла тако у сукоб са становништвом у влашком статусу, и њиховим кнежевима, који су постали својеврсна новокомпонована властела у оквиру Османског царства, који су постајали тимарске спахије и добијали земљу старих феудалаца. Један од начина да се та стара феудална класа супротстави губитку земље и стане изнад влаха, била је исламизација. Са друге стране, власи нису имали потребу за тим, јер су били привилегована класа, која је плаћала филурију и давала војнике. То је све трајало до негде средине 16. века, када многи власи губе тај статус, ширењем Османског царства ка западу и реформама Сулејмана Законодавца. Тада и међу њима почиње делимична, али далеко ређа исламизација, као и побуне. У сваком случају највећа исламизација се управо десила у том периоду од средине 15. до средине 16. века, међу старом феудалном класом. У овом процесу су исламизовани српски феудалци за Србе постали Турци, а Срби који су остали у православљу постали за њих Власи. Јер је чињеница да је највећи део српског становништва, посебно у Херцеговини и Брдима, због влашког статуса и остао оно што јесте данас.

На ову тему има један добар рад Н. Исаиловића.

[Saponjic]

Код Влаха и у Старој Србији,и у Херцеговини је у средњем веку био познат назив Стопан,Стопоња,или Стопања,у значењу газда,богатији Влах.Онај који има веома велико стадо оваца и коза и доста својих коња,те може да има и своје чобане,и свог крамара који организује кириџилук.Стопањина жена је главна на бачијама,прави сир и одваја кајмак,њу су звали стопаница а у Старом Влаху позната као планинка или маја.Најбогатије Стопање могли су постати власници великих земљаних површина,стоке,радне снаге,постајали кнезови,у турско време спахије.У Старом Влаху су се тако издвојили Рашкули,односно Рашковићи и после њих Борисављевићи.Били су познати власници великог броја влашких села,однос.земље са седиштем у Штиткову,и Борисављевићи са седиштем у Буковику.

[сɣнце]

Код Влаха и у Старој Србији,и у Херцеговини је у средњем веку био познат назив Стопан...

Та реч је знана више по источном балкану Румунији, Бугарској и Македонији.
рум. stăpân
буг. стопанин
Неки ту реч сближавају с алб. речју shtëpi ( дом ), тако да би стопан био домаћин. Не искључујем ни да се ради о бугаро-турачкој речи с елементом -пан, као што ју има жупан [ жу (стока), пан (чувар), тур. чобан ].
У западном делу Балкану у употреби је мађарска реч газда, која сама по себи потиче од словенске речи господа.

[Saponjic]

Да,реч је очигледно стара Влашка док је и данас у употреби у областима где су некад живели Власи,у Бугарској,Румунији,Македонији,понтом називу и има нашег села Стопања.Моје презиме такође настало од Влашке речи Сапо,сапа,у значењу -копати,копање,рити,сапоња-влашки копач, при том то је био Стари Влашки назив за дрводељу,мајстора који прави посуђе од дрвета за сир и млеко,карлице,корита за воду,који копа дрвене трупце који се пуне водом или сољу за овце.Моји преци су сами правили дрвене карлице и ,,копали,,средину балвана да ту стављају со за стоку.У ранијим вековима сво посуђе у кући као и за прављење сира и кајмака било је од дрвета,карлице и чабрице се и данас користе.У околини Нове Вароши били су познати још у 15веку Власи нахије Барче и Радохна,раније жупе,али нажалост нису били познати ни њихови катуни ни катунари.У Старој Херцеговини имамо Бурмазе,Глеђевце,Ненковце,Влаховиће,док Сјенички Власи или Барчани су остали непознати и без издвојених катуна.А свакако су и они имали своје катуне али били су сувише далеко од Дубровника и Котора,те су остали именом непознати појединачно,већ само групно као Сјенички власи.

[Милош]

Да,реч је очигледно стара Влашка док је и данас у употреби у областима где су некад живели Власи,у Бугарској,Румунији,Македонији,понтом називу и има нашег села Стопања.Моје презиме такође настало од Влашке речи Сапо,сапа,у значењу -копати,копање,рити,сапоња-влашки копач, при том то је био Стари Влашки назив за дрводељу,мајстора који прави посуђе од дрвета за сир и млеко,карлице,корита за воду,који копа дрвене трупце који се пуне водом или сољу за овце.Моји преци су сами правили дрвене карлице и ,,копали,,средину балвана да ту стављају со за стоку.У ранијим вековима сво посуђе у кући као и за прављење сира и кајмака било је од дрвета,карлице и чабрице се и данас користе.У околини Нове Вароши били су познати још у 15веку Власи нахије Барче и Радохна,раније жупе,али нажалост нису били познати ни њихови катуни ни катунари.У Старој Херцеговини имамо Бурмазе,Глеђевце,Ненковце,Влаховиће,док Сјенички Власи или Барчани су остали непознати и без издвојених катуна.А свакако су и они имали своје катуне али били су сувише далеко од Дубровника и Котора,те су остали именом непознати појединачно,већ само групно као Сјенички власи.

Власи Сенице, како су пописани у дефтерима с краја 15. века, су се разликовали од осталих влашких скупина, по томе што још увек нису били територијализовани, односно били су класични номади. То се види из дефтера, где нису пописани по кућама, већ по чергама,а већ на следећем попису, више од половине влаха Сенице се воде као одбегли.

Ово сам писао и на теми о хаплогрупи R1b-Z2705. И данас сам на истом становишту да су власи Сенице носили ову хаплогрупу.

[Дервента]

Ово је врло интересентно јер је очито било претапања Срба у влахе (власи са малим в) током османске окупације. Joш данас се код Срба, барем оно што сам ја слушао у околини Дервенте, може чути израз стопанин, и стопаница. То становништво се углавном насељавало почетком 19. вијека у ниже предјеле Посавине са Врховина, јужних обронака планине Влашић. Сјећам се прича своје бабе (рођене 1914.) како су неке породице још увијек имале катуне на Влашићу и зими се спуштали на своја села око ријеке Укрине. Наравно генетика тестираних потврђује да се ово становништво не разликује од осталих Срба са сјевера Босне и да су различите гране И2 ипак доминантне.

[Saponjic]

Петар Ж.Петровић у Старом Влаху разликује три групе Влаха:Најстарији слој,романизовани ИлироКелти(у селу Радојни познат је локалитет Келтске колибе),предсловенски слој,Стари Власи,друга група Власи из Тесалије и Македоније који су долазили у Стари Влах 10-13века,Цинцари,Куцовласи и Арбанаси,они су се већ бавили и неким занатима и трговином,и трећа група влаха тј.Срба из Старе Херцеговине који су долазили у Стари Влах као потомци Херцеговачких влаха,већ потпуно посрбљени.Петровић код њих примећује већ врло битне разлике у начину живота,од оних најпримитивнијих номада који су само искључиво чували стоку,до млађих,који су се бавили и транспортом и занатом,и најмлађи који су већ Срби(15,16век) који живе у селима и баве се и ратарством.Овај први номадски слој би могао да има наглашену R1bхаплогрупу,већ досељеници из Тесалије Македоније,Албаније,који су могли имати већи број хаплогрупа,могуће и неке I1Z63,који су се многи раселили на запад и север 16,17,18век.Трећа група мислим већ доминантно I2a,R1a,Е1b,потпуно Посрбљени Власи и Срби Херцеговине,који су се доселили после великих сеоба.Зато мислим даје само најстарији СтароВлашки слој имао једну ил две хаплогрупе.Мислим дасу и многи родови потомци средњовековних Влаха из Тесалије,Македоније остали или се вратили у Стари Влах после Великих Сеоба.

[нцп]

Петар Ж.Петровић у Старом Влаху разликује три групе Влаха:Најстарији слој,романизовани ИлироКелти(у селу Радојни познат је локалитет Келтске колибе),предсловенски слој,Стари Власи,друга група Власи из Тесалије и Македоније који су долазили у Стари Влах 10-13века,Цинцари,Куцовласи и Арбанаси,они су се већ бавили и неким занатима и трговином,и трећа група влаха тј.Срба из Старе Херцеговине који су долазили у Стари Влах као потомци Херцеговачких влаха,већ потпуно посрбљени.Петровић код њих примећује већ врло битне разлике у начину живота,од оних најпримитивнијих номада који су само искључиво чували стоку,до млађих,који су се бавили и транспортом и занатом,и најмлађи који су већ Срби(15,16век) који живе у селима и баве се и ратарством.Овај први номадски слој би могао да има наглашену R1bхаплогрупу,већ досељеници из Тесалије Македоније,Албаније,који су могли имати већи број хаплогрупа,могуће и неке I1Z63,који су се многи раселили на запад и север 16,17,18век.Трећа група мислим већ доминантно I2a,R1a,Е1b,потпуно Посрбљени Власи и Срби Херцеговине,који су се доселили после великих сеоба.Зато мислим даје само најстарији СтароВлашки слој имао једну ил две хаплогрупе.Мислим дасу и многи родови потомци средњовековних Влаха из Тесалије,Македоније остали или се вратили у Стари Влах после Великих Сеоба.

Постојали су и "влашки Словени" који су у римско доба (Византија) живели на подручју Влашке (јужна Румунија)

Словени и Романи
Тибор Живковић (стр.35)

[Kor]

који извори говоре о томе да су постојали власи који су говорили словенским језиком и они који су се користили неком варијантом романског? Овде пре свега мислим на подручје данашње БиХ и Хрватске.

[Exiled]

Петар Ж.Петровић у Старом Влаху разликује три групе Влаха:Најстарији слој,романизовани ИлироКелти(у селу Радојни познат је локалитет Келтске колибе),предсловенски слој,Стари Власи,друга група Власи из Тесалије и Македоније који су долазили у Стари Влах 10-13века,Цинцари,Куцовласи и Арбанаси,они су се већ бавили и неким занатима и трговином,и трећа група влаха тј.Срба из Старе Херцеговине који су долазили у Стари Влах као потомци Херцеговачких влаха,већ потпуно посрбљени.Петровић код њих примећује већ врло битне разлике у начину живота,од оних најпримитивнијих номада који су само искључиво чували стоку,до млађих,који су се бавили и транспортом и занатом,и најмлађи који су већ Срби(15,16век) који живе у селима и баве се и ратарством.Овај први номадски слој би могао да има наглашену R1bхаплогрупу,већ досељеници из Тесалије Македоније,Албаније,који су могли имати већи број хаплогрупа,могуће и неке I1Z63,који су се многи раселили на запад и север 16,17,18век.Трећа група мислим већ доминантно I2a,R1a,Е1b,потпуно Посрбљени Власи и Срби Херцеговине,који су се доселили после великих сеоба.Зато мислим даје само најстарији СтароВлашки слој имао једну ил две хаплогрупе.Мислим дасу и многи родови потомци средњовековних Влаха из Тесалије,Македоније остали или се вратили у Стари Влах после Великих Сеоба.

Koja je po vašem mišljenju,onda,haplogrupa izvornih Srba,ovih što su posrbili sve ostale?

[Saponjic]

Хаплогрупе I2a и R1a са бројним подгранама,Словенске тј.Српске.Наравно питање је када,у ком периоду је неко,напр.генетски Герман I1Z63 или P109,словенизован,дали у 6.веку,директно као Герман у Дакији,или романизован,па из Дакије у Тесалију, Влах,у 12веку у Херцеговину,међу доминантно I2a,R1a окружење,где генетски Герман,романофони Влах Брђанин или у приморју Латин,постане ,,Србин,,у 14,15веку.

[Zor]

Иначе, власи су постали један од главних механизама тимарског система у Османском царству, у новоосвојеним областима. Они су заправо коришћени у својеврсној борби са старом феудалном класом. Та стара феудална класа је дошла тако у сукоб са становништвом у влашком статусу, и њиховим кнежевима, који су постали својеврсна новокомпонована властела у оквиру Османског царства, који су постајали тимарске спахије и добијали земљу старих феудалаца. Један од начина да се та стара феудална класа супротстави губитку земље и стане изнад влаха, била је исламизација. Са друге стране, власи нису имали потребу за тим, јер су били привилегована класа, која је плаћала филурију и давала војнике. То је све трајало до негде средине 16. века, када многи власи губе тај статус, ширењем Османског царства ка западу и реформама Сулејмана Законодавца. Тада и међу њима почиње делимична, али далеко ређа исламизација, као и побуне. У сваком случају највећа исламизација се управо десила у том периоду од средине 15. до средине 16. века, међу старом феудалном класом. У овом процесу су исламизовани српски феудалци за Србе постали Турци, а Срби који су остали у православљу постали за њих Власи. Јер је чињеница да је највећи део српског становништва, посебно у Херцеговини и Брдима, због влашког статуса и остао оно што јесте данас.

На ову тему има један добар рад Н. Исаиловића.

 По дефтеру из 1533. видимо да су сви власи Херцеговине практично били тимарници. Код Бурмаза 30 тимарника, у нахији Кричак 11. Чак су и примићури били тимарници! Обзиром да су имали и лагаторе као да су били фактички дио војнука. Херцеговачки власи овај статус нису имали 1477. гдје су пописани само као влашке заједнице које плаћају филурију. Они су 1477. имали статус сличан њиховом средњевјековном статусу, а ово што су имали касније (квазифеудалан) је више од било чега што су формално статусно имали у средњем вијеку. С друге стране у средњем вијеку су постојали властелински (који нису били власи) слојеви, и они су махом нестали или су се исламизирали.

 Данас видимо јаке генетске везе Херцеговине са осталим подручјима, посебно западним, које се могу датирати у 16 в, директна веза са овим претходним. Што се Брда тиче и они су били у влашком статусу а због географије, те близине Млетака имали су често и полунезависан положај.

 Овдје су власи постали феудална класа. Другдје имамо случај локалних властеличића који су у 16. в. постали власи, иако то нису били у средњем вијеку. тако да се влашки статус због бенефиција ширио, пуно више од онога што је био у средњем вијеку.

[Saponjic]

У 18.веку у Старом Влаху у селу Штитково био је познат члан фамилије Рашковић,Јерикул Братул,отац познатог Атанаса Рашковића,вође устанка у Старом Влаху 1738год.Познат и као Хаџи Братул,потомак Хаџи Мојсеја Рашковића.У свој фамилији Рашковића само је он користио Влашко име и презиме,иако су и његови преци већ били признати као бератлијски кнезови.Наводи се њихово даље порекло из Приморја,можда Конавли?Мојсеј Рашковић-Хаџи Моја је био вођа Старовлашана у Великој сеоби1690год,и оснивач тврђаве Шаренград код Илока.Није баш јасно зашто је Атанасов отац користио име Јерикул Братул једини фамилији.

[Saponjic]

У турском пописнику нахије Барче или нахија Влаха Сјенице,пописано је 938домаћинстава у 41селу.Сва села су припадала домаћим феудалцима,кнезовима:Матија Јанков,Комљен Саво,Гојко,Рашо Вукосавов,и Зулфикар,муслиман Матија Јанков је био власник 15села.У селу Милино или Радохна су баштиници,поседници,Славиша Вукашинов,примићур Павле Славишин,Дамјан Радојев,Петар Радосавов,Радул Миланов,Коста Михачев,Обрад Радојев,Ђурица,Батрић,Маринко Вуков,Манојло Ивков,Вујица Дојчинов,Драгић Павков,Илија Вукчетов,Дојчин Дракулин,Јанош Грубашин.Село Милино је било џемат кнеза Гојка.Сељани Радохне или Милина били су дужни у 16веку да чувају пут према селу.Највеће село нахије Барче звало се Калођере или Хрчићи.По именима села и сеоских баштиника из пописника 16век,виде се све српска имена,Срби су и крупни феудалци кнезови.Села су са средњовековним именима,41село све словенска имена од којих данас има само неколико села са старим именом(Комарани,Ичелице,Челице) из 16века.Власи Сјенице већ тада били су или потпуно посрбљени,или скоро сви иселили из нахије Барче,или уопште нису опорезовани ни пописани као горе наведени Срби баштиници у селу Радохна.Пописник из 16века из књиге:Нововарошки крај кроз историју,аутори:Др.Војислав Суботић,Милосав Обућина,др.Михаило Стевовић.

[сɣнце]

Сточарска кретања у Македонији
Јован Трифуноски

Сточарством се баве скоро све групе становништва у сеоским насељима изузев Роме. Али су се њим искључиво бавили они номадски Власи или Цинцари који до наших дана нису имали сталних села. Једино су они били прави номади. Лета су са стоком проводили на планинама а зиме у околним приморјима или у топлијим котлинама долњега Повардарја. На друго место долазе Мијаци и поједини Арбанаси. Међутим они нису сасвим прави номади, јер чак и они који се најдаље крећу, имају
своја стална села из којих одлазе лети на планине а зими у топлије крајеве.
Поменути влашки сточари свој номадски живот у Македонији почели су с краја 18. века деселивши се из пограничних крајева Грчке и Албаније. Пре њих номадски сточари у Мекедонији били су Јуруци, познати монголски сточари. Они се помињу у 16. и 17. веку. Влашка стада махом у источном и средишњем делу постепено су постала многобројна и богата овцама. Најсиромашнији власи имали су по 100-200 оваца, а остали по више стотина. Оволика стада нису се могла иззимити сеном. Зато су власи гонили стоку у приморске жупе ( ка Грчкој ) на зимовање. Важан период су ратови 1914-1918. Граница са Грчком приморава македонске Влахе остати у границама Југославије. Било је потешкоћа и с извозом производа. Зато се је после ратова око 40% Влаха (150 домаћинстава) почело везивати за земљу и остајати у својим насељима. Убрзо иза 1945. г извршена је национализација свих великих приватних сточарских поседа, који су бројали више од 400 глава, а Власи који су имали мање од 400 оваца постали су чланови сеоских радних задруга. Тада је престало свако номадско кретање са сопственом стоком.

[Saponjic]

Написао бих овде на овој теми о Власима још један податак о мом родном селу Комарани у Старом Влаху,историји села и моје фамилије којом се дуго година бавио и мој много старији рођак из истог села.У 14,15веку ово село се звало Мали Јеловик и у њему су житељи већински били Срби, уз известан број Влаха по околним брдима уз реку Увац.Они су у то време одатле из Јеловика са Увца отишли иселили,отишли у Босну,према планини Влашић,на планину Комар где су дуже време боравили током 15века.Одатле из Босне са Комара су се вратили у Стари Влах,на Увац село Мали Јеловик,које се од тад,почетак 16века по ови Власима које се ту вратили из Босне,прозвани Комарани.Једна група ових Влаха отишла је према данашњем Бродареву,становали у близини царине,бавили се кириџилуком и доносили ту свој сир из Јеловика те је и тај предео по њима назван Комарани.У селу Мали Јеловик где су се ови Власи Комарани вратили из Босне,живела је већа фамилија Срба(I2a )који су били дрводеље,,копали дрво,,али и ратари,обрађивали земљу,копали , сејали лук и пшеницу.Њих су ови Власи Комарани,чобани прозвали Шапоње,Влашки,,копачи,,.Временом та је фамилија одатле отишла у Далмацију,Босан.Грахово,Бенковац,одатле и на Банију, хаплогрупа I2a и у Далмацији су остали познати по производњи одличног Бјелог лука по чему је и њихово село постало познато.На место где су становали у Јеловику,населила се једна фамилија Влаха Комарана,који су се по ранијим становницима Србима прозвали исто Шапоње после Шапоњићи.По овим Власима сво је село добило име Комарани,а моја фамилија да потиче од њих.С обзиром по мојој хаплогрупи мислим да је ова прича о Власима Комаранима реална.Од 16века село је познато као Комарани.