Науке и научне дисциплине > Хералдика

О хералдици

<< < (3/17) > >>

Маргита Војвотк. Бањанска:
Хвала Тимар на линку! Збиља лепи грбови Ободрида и Сораба,као и легендарни франачки грб са три жабе на плавом пољу (по легенди првобитни грб Меровинга) из кога ће трансформацијом (по сличној силуети) настати француски (три љиљана на плавом пољу).

Amicus:

--- Цитат: Тимар  Јун 25, 2015, 06:41:29 поподне ---https://www.scribd.com/doc/102396990/Djakomo-Fontana-Grbovnik-1605-Godine-u-Kome-Su-i-Grbovi-Srpskih-Zemalja
--- Крај цитата ---

То је грбовник из Библиотеке Естенсе у Модени. У истој библиотеци чува се један од недавно откривених преписа илирског грбовника по месту назван Модеснки грбовник (или како га прецизније зовемо Моденски препис Илирског грбовника).

Мени су ту најзанимљивији били грбови Вандалије, Помераније, Сорабије, јер све их прати мотив пропетог грифона. Мало сам то истраживао, па сам дошао до закључка да је тај мотив у европској хералдици нарочито присутан на том простору, али нисам се после детаљније бавио питањем како је настао.

Наравно, за нас је код Ђакома Фонтане посебно интересантан грб Константинопољског царства, где су оцила изражена на посебно специфичан начин, онако како их срећемо на грбу Србије из Илирског грбовника.

Ту је и грб Сфондратија који имају везе са напуљским маркизима Радуловићима, као и грб напуљских Кастриотића.

Италијани уопште имају велико хералдичко наслеђе, али веома мали део тога је широко доступан, јер већина онога што су издали као репринте досеже неке баснословне цене, које понекад изгледају више него такав рукопис на црном тржишту.

Маргита Војвотк. Бањанска:

--- Цитат: Amicus  Јун 25, 2015, 09:19:49 поподне ---То је грбовник из Библиотеке Естенсе у Модени. У истој библиотеци чува се један од недавно откривених преписа илирског грбовника по месту назван Модеснки грбовник (или како га прецизније зовемо Моденски препис Илирског грбовника).

Мени су ту најзанимљивији били грбови Вандалије, Помераније, Сорабије, јер све их прати мотив пропетог грифона. Мало сам то истраживао, па сам дошао до закључка да је тај мотив у европској хералдици нарочито присутан на том простору, али нисам се после детаљније бавио питањем како је настао.

Наравно, за нас је код Ђакома Фонтане посебно интересантан грб Константинопољског царства, где су оцила изражена на посебно специфичан начин, онако како их срећемо на грбу Србије из Илирског грбовника.

Ту је и грб Сфондратија који имају везе са напуљским маркизима Радуловићима, као и грб напуљских Кастриотића.

Италијани уопште имају велико хералдичко наслеђе, али веома мали део тога је широко доступан, јер већина онога што су издали као репринте досеже неке баснословне цене, које понекад изгледају више него такав рукопис на црном тржишту.

--- Крај цитата ---

Gрифон је моћан симбол, штета што он као и бивоља глава у актуелном покрајинском грбу Мекленбург- Форпомерна (Mecklenburg-Vorpommern) имају другачију тинктуру. За мене ће остати вечно у сећању када се грб Константинопољског царства виорио 90-година на скуповима Леге Норд Умберта Босиа на северу Италије.

Amicus:

--- Цитат: Бањанска  Јун 25, 2015, 09:39:55 поподне ---Gрифон је моћан симбол, штета што он као и бивоља глава у актуелном покрајинском грбу Мекленбург- Форпомерна (Mecklenburg-Vorpommern) имају другачију тинктуру. За мене ће остати вечно у сећању када се грб Константинопољског царства виорио 90-година на скуповима Леге Норд Умберта Босиа на северу Италије.
--- Крај цитата ---

Такође је занимљив и грб Славоније Мора Балтичкога, на коме је приказано змајевито чудовиште виверн. Код нас га је први увео, мислим Витезовић, и то као златног на црвеном штиту. У неким европским, пре свега немачким грбовницима, виверн је плав на златном штиту.

Виверн је и чудовиште на грбу Качића из Илирског грбовника. О њима је писао Виктор Дуишин у Гласнику хералдике. Мада вероватно има и код Рудића у његовој Властели Илирског грбовника.

Маргита Војвотк. Бањанска:

--- Цитат: Amicus  Јун 25, 2015, 11:09:17 поподне ---Такође је занимљив и грб Славоније Мора Балтичкога, на коме је приказано змајевито чудовиште виверн. Код нас га је први увео, мислим Витезовић, и то као златног на црвеном штиту. У неким европским, пре свега немачким грбовницима, виверн је плав на златном штиту.

Виверн је и чудовиште на грбу Качића из Илирског грбовника. О њима је писао Виктор Дуишин у Гласнику хералдике. Мада вероватно има и код Рудића у његовој Властели Илирског грбовника.

--- Крај цитата ---

Мотив василиска у грбовима је збиља редак, осим код Качића видех га само код породице Bonconpagni-Ludovisi (Папа Гргур XIII), града Базела и Велса (Wales). Нема везе са овом темом али наводим, док гледах грб Вандалије сетих се данашње Небојшине карте распрострањености I2 Din N и приметих да Динарик Север има и у Тунису, баш регион који су освојили Вандали 435г.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

[*] Претходна страна

Иди на пуну верзију