Порекло становништва > БиХ - Република Српска

Вукадини из Пала, слава Св.Јоаким и Ана

(1/2) > >>

Срки Вук:
      Вукадини воде порјекло од Вукадина Лаловића из Никшића, који је након крвне освете напустио Никшић и населио се на обронке планине Јахорине у близину Сарајева. Дакле Вукадини су се раније презивали Лаловићи, који се прво спомињу у селу Стуба изнад Кочана. Лаловићи припадају старом древном племену Угреновића који су још прије Косова владали Оногоштом (Никшићем), чији је родоначелник био бан Угрен. Село Стуба се налазило у пограничном појасу Херцеговине и Црне горе, па је на том дјелу долазило до честих сукоба између Црногораца и Херцеговаца (Лаловића). У једном таквом сукобу који се десио 1776 године Црногорци су убили осам Лаловића, те се убрзо десила и освета, након које Лаловићи напустају Стубу и расељавају се у разне крајеве, те тада и мој предак Вукадин Лаловић долази на Јахорину.
      Угреновићи се у историјској и архивској грађи помињу као племе и као братство. Дилему око тога је разрјешио Андрија Лубурић који каже да су се братства формирала тек од почетка 16. вијека, па од тада постоје и братственичка презимена, а до тада су домаћини своје племенско име употребљавали као презиме.
Угреновићи се сматрају једним од најстаријих племена која су битисала на овим просторима и прије доласка словена, били су велико и јако племе у Никшићу (Оногошту), гдје и данас живе многа братства која од њих потичу, мада су се временом, из разноразних разлога, многи од њих одселили у друге крајеве, а нарочито у Босну. Угреновићи су древни житељи жупе Оногошт, претпоставља се да потичу од старог племена Лужани, а по некима од Риђана.
Временом је ово племе, односно братство, бројно нарасло а последице тога су диобе породичних задруга, које су достизале и до неколико десетина чланова. Новоформиарне породице узимају и нова презимена, најчешће по оцу, дједу или неком по нечему познатом претку, али ради међусобног личног препознавања, а и због култа свога претка – бана Угрена, задржавају и старо презиме - Угреновић.
Угреновићи су се и 150 година послије бана Угрена презивали Угреновићима, када им је кнез Иво Рубежа забранио да се тим презименом даље називају. Као посљедица те забране јесте чињеница да су од Угреновића постала многа нова братства, задржавајући крсну славу Јоакима и Ану (Аћимовдан), славу својих предака.

НиколаВук:
На овој теми је дискутовано детаљније о вашем роду:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1295.0

Срки Вук:
Вукадин Лаловић када је напустио Никшић, негдје иза 1776 године, населио се у село Радовани у подножју планине Јахорине,  гдје се није дуго задржао, да би породицу преселио у село Средње (општина Пале). Пошто је временом породица расла, дошло је до потребе да се дио пресељава у друге крајеве, тако да су се Вукадини временом населили у Боговићима и Рањену (Горажде) и Грабовици (Пале). Вукадин је сахрањен у Радованима, гдје не постоји било какво обиљежје које би указивало на његов гроб.

Срки Вук:
Све до негдје 1900 године Презивали смо се Вукадиновићи, што је забиљежено и у Шематизму Дабробосанске епархије 1882 године.

Срки Вук:
МОЈ РОДОСЛОВНИ НИЗ ЈЕ СЛЕДЕЋИ:
1. Милован Лаловић,рођен негдје око 1690 године,
2. Станиша Лаловић.рођен негдје око 1720 године,
3. Вукадин Лаловић, рођен негдје око 1750 године,
4. Петар Лаловић,рођен негдје око 1785 године,
5. Мића Вукадин,рођен негдје око 1820 године,
6. Крсто Вукадин,рођен негдје око 1850 године,
7. Сава Вукадин, рођен негдје око 1880 године,
8. Обрад Вукадин, рођен 1900 године,
9. Јово Вукадин, рођен 1940 године,
10. Срђан Вукадин, рођен 1973 године

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна