Аутор Тема: Однос језика и дијалеката  (Прочитано 824 пута)

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Однос језика и дијалеката
« послато: Децембар 24, 2019, 03:22:34 поподне »
Зачудих се да после оволико писања на тему језика немамо ову интересантну тему.  :)
"Језик је дијалект са војском и морнарицом" (енг. "A language is a dialect with an army and navy") је шаљива дефиниција која говори о произвољности разликовања дијалекта и језика.  Указује на утицај који друштвени и политички услови могу имати на перцепцију заједнице о језику или дијалекту.  Згодну изреку популаризовао је социолингвистичар и јидишки научник Макс Вајнрајх, који га је чуо од публике на једном од његових предавања.
Извор Википедија: https://en.m.wikipedia.org/wiki/A_language_is_a_dialect_with_an_army_and_navy
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Однос језика и дијалеката
« Одговор #1 послато: Децембар 24, 2019, 10:53:19 поподне »
διάλεκτος - беседа, разговор; овој речи по првобитном смислу одговарају савремене речи slang, žargon;
Немци су осмислили себи реч Mundart - устни реч (за разлику од писане,  стандартне) и у том грму лежи зец.
Стандартни језик и дијалект немају саоднос предак - потомак,  но имају саоднос изабрани варијетет - остали варијетети;

Када један народ насели широк простор, заради практичности уређења природно се образују крајеви и племена, који како време тече стану се развијати завистније од суседних а независтније од удаљенијих крајева ( били они истога или туђега народа).

Што дуже народ борави у једном опредељеном природном простору,  то више варијетета (разновидности) онога предачкога језика се развије и то више разлика међу њима настане. 
( Тако у Немачкој скоро свака скупина села има свој Mundart, јер ту Немци бораве већ 2 тисуће година; висока разноврстност словеначких говора такођер указује на њихово дуго присутство у својим крајевима; с друге стране мала дијалектска разноврстност штокаваца говори о том,  да су потекли од једнога релативно младога варијетета из континуума јужнословенских говора).

Иако би било логично,  да стандардним језиком постане предачки језик свих варијетета, ипак најчешће бива тако,  да стандардним језиком постане варијетет најмоћнијега племена,  варијетет племена из којега су велможе или племена на чијем простору је престолница;
То није само зато јер стандарт не прописују учењаци,  него је то и природни ток ствари,  да се слабији жели прикључити слоју моћних и то постиже кроз опонашање истих. Питаш ли финске народе Русије који још знају свој родовни језик,  зашто им детца не знају исти,  они одговарају,  да га нису хтели учити детци,  јер с русским имају боље прилике на добар живот и образовање. То је самовољна ассимилација.  Из истога разлога потомци панонских Словена говоре мађарским језиком, потомци Карпатских Словена романским,  а потомци овдашњих Влаха једним из варијетета јужнословенске скупине говора.
« Последња измена: Децембар 24, 2019, 11:02:22 поподне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?