Науке и научне дисциплине > Историја

Први и други српски устанак (порекло устаника)

(1/18) > >>

ДушанВучко:
Toma Vučić Perišić (Barič, 1787/1788 — Beograd, 1859) je bio srpski vojskovođa iz doba Prvog i Drugog srpskog ustanka, najbogatiji i de fakto najmoćniji čovek Kneževine Srbije prve polovine 19. veka pored Miloša Obrenovića, vojvoda i ustavobranitelj.
Тoma Vučić Perišić sin je Periše i Stane iz Gornje Vrbave, gružanska knežina kragujevačke nahije. Periša je živeo u istoj kući u zajednici sa rođenim bratom Pavlom, koji je otac mitropolita Melentija Pavlovića (1776—1833). Melentije je rođen u Gornjoj Vrbavi, a Toma je rođen u Bariču, u vreme kada se njegova porodica bila na putu za Srem, sklanjajući se iz Srbije gde su se vodile borbe u vreme austrijsko-turskog rata. Porodica je jedno vreme živela u Sremu, odakle se vratila u Srbiju i trajno naselila u mestu Vučkovica kod Knića.

Порекло Борач код Кнића:
-Чолаковићи. И њих је Карађорђе „селио“ од Сјенице (кажу из села Чолак-Антића). Тома Вучић из Кнића био је од ове фамилије. Према томе они су иста фамилија и са Павловићима у Горњој Врбањи. Славе Лучиндан.

ДушанВучко:
Петар Николајевић Молер
Порекло презимена, село Бабина Лука (Ваљево)
ХАЏИЋ (6 к) – најстарија породица у селу, прозвата тако по Хаџи – Рувиму, иначе је позната под старим презименом Николајевићи. Хаџићи не знају да су од куда досељени већ су на велике давнине. Из њихове су породице онај знаменити велики мученик и претеча устанку од 1804. Године Хаџи-Рувим и његов синовац Петар Молер, војвода сокоски. Поред ова два велика човека за дуги низ година било је чиновника и свештеника из ове породице, па је то престало и данас нема. Славе Св. Луку. Са Хаџићима су род Пејићи из Докмира, досељени првих аустријских ратова из Никшићке Жупе..
Petar Nikolajević Moler (1775 - 1816) je bio vojvoda iz Prvog i Drugog srpskog ustanka i predsednik Narodne kancelarije (vlade Srbije) od 1815. do 1816.

Petar Nikolajević Moler je školovan slikar, poznat po radovima u više manastira u predustaničkom periodu, pa je po tome i dobio nadimak Moler. Bio je sinovac Hadži Ruvima,, kog su dahije pogubile za vreme Seče knezova.

U Prvom srpskom ustanku istakao se u bici kod sela Jelenče. Tokom ustanka oslikao je Karađorđevu zadužbinu u Topoli. Prilikom odbrane Loznice 1813. morao je zbog nedostatka mastila svojom krvlju da ispiše pismo ustaničkim vođama.

Posle propasti ustanka prebegao je u Austriju, ali se vratio u Srbiju sa početkom Drugog srpskog ustanka.

Bio je predsednik Narodne kancelarije (vlade) u periodu od 1815. do 1816. Petar Nikolajević Moler i vladika Melentije Nikšić ubrajaju se u prve opozicionare knezu Milošu Obrenoviću i kao takvi su ubijeni već 1816. godine.

ДушанВучко:
Петар Добрњац
Петар Тодоровић Добрњац је био војвода у Првом српском устанку. Син трговца Теодора Влаховића. Имао је и два брата, кнеза Стевана Теодоровића Добрњца и трговца Николу Теодоровића Добрњца. Влаховићи су пореклом из Црне Горе.. Дошли су на територију Србије са простора града Колашин за време Велике сеобе Срба у XVII веку.
Родио се 1771. године у пожаревачкој нахији, у селу Добрњу код Петровца на Млави. У младости је био хајдук неко време, а потом је одржавао имање и трговао. Карађорђе је од раније знао за Петра. Позвао га је да се прикључи у борби против Турака. Године 1804. био је буљубаша (заповедник чете) под Миленком Стојковићем. 1805. године учествовао је у боју на Иванковцу против Хафиз-паше, после које га је Совјет прогласио бимбашом (заповедник над 1000 људи) и војводом. На његову инициајтиву су се Срби на Иванковцу прегруписали и ушанчили. После битке код Делиграда (1806), против скадарског Ибрахим-паше, долази у ред првих старешина у земљи. Када је Карађорђе 1809. године поделио војску на четири дела, јужни део, који је био усмерен ка Нишу водио је Милоје Петровић. Због свађе између Добрњца и Милоја Петровића Трнавца изостала је помоћ војводи Стевану Синђелићу, у боју на Чегру (1809), што је довело до српског пораза. Милоје се уплашио да ако Петар и Стеван нападну заједно имају много веће шансе да освоје град Ниш и тиме би стекли велико богатство. Због тога је зауставио Петра и довео до великог пораза, мада је Стеван Синђелић показао велику храброст и одлучност. Нико није могао да му стане на пут да са својих 2000 Ресаваца у Ниш уђе први. Петар Добрњац и Стеван Синђелић су били кумови. После пада Делиграда (1809) напустио је Србију због неслагања са Карађорђем. 1810. се вратио у земљу на интервенцију Русије, али је 1811. поново протеран. По слому I српског устанка (1813. године), Петар је покушао да учини нешто за Србе и Србију, али му се није дало. Ишао је чак до Париза и Петербурга код Родофиникина, али безуспешно.
Петар Влаховић Тодоровић Добрњац

ДушанВучко:
Јанко Катић
Janko Katić (177? - 1806.) je bio vojvoda i jedan od organizatora Prvog srpskog ustanka.

Janko Katić je rođen u Rogači ispod Kosmaja, 70-ih godina 18. veka.[1] Obavljao je dužnost kneza Turijske kneževine. U ustanku je učestvovao od prvih dana i bio je jedan od najhrabrijih vojvoda. Memoaristi kažu da je bio jedan od najvećih junaka svoga vremena i da je bio veoma rečit i pametan, jedan od retkih pismenih ustanika i vojvoda. Isticao se kao pregovarač (perfektno je govorio turski jezik) i bio je jedan od najboljih govornika.[1] Poginuo je uoči Mišarske bitke, nedaleko od Šapca, u selu Krnić, danas opština Vladimirci. Iz njegove porodice potiče i još nekoliko ustaničkih prvaka.
КАТИЋИ  у Рогачама, славе Св. Луку
Порекло презимена, село Рогача (Сопот, Београд)
Постанак села и пореколо становништва.

Прича се, са су у селу старинци ове породице:

–Чекићи***,

–Катићи***,

ДушанВучко:
Теодосије Марићевић (Орашац, ? — Орашац, 1807.) је био кнез Орашца и Јасенице и трговац.

Биографија
Његов ортак је био и Младен Миловановић. Уочи устанка био је кнез у Орашцу и у Јасеници. Учествовао је на Збору у Орашцу (14. фебруара 1804.), која је одлучивала о избору вође устанка. Одбио је предлог скупштине да постане вођа, изговарајући се да као кнез треба да штити народ у случају да устанак не успе, што не би могао као вођа устанка, фактички хајдук, и предложио избор Карађорђа. У првој фази устанка био је један од најугледнијих устаничких старешина.

Његовом несмотреношћу, Срби су доживели мањи пораз у првом сукобу с Турцима код Баточине (средином априла 1804), а Тосун-ага је успео да се без борбе пробије друмом који је он чувао. Због тога је Карађорђе подозревао на издају.

Када је схватио да у Карађорђеву корист губи власт у кнежини, прешао је у опозицију, први од устаничких старешина. Отворено се сукобио с Карађорђем на скупштини у Пећанима, близу Остружнице (6. маја 1804.), тражећи да он лично плати пречанским трговцима за набављени барут и друге ратне потребе, јер је он вођа устанка. Назвао га је тиранином, који тиранише горе од дахија. Током свађе покушао је да убије Карађорђа, али му је пушка затајила и Карађорђе га је тешко ранио. Рањен је однет у Орашац, где је после неколико недеља умро и био сахрањен у родном селу. Његов гроб се налази у дворишту Цркве Вазнесења Господњег.
Марићевићи (Јоксимовићи, Минићи, Вукашиновићи, Пајевићи) 60 к. Слава: св. Лука. Најстарији досељеници. Дошли много пре Устанка из Ровца (Брда). Крај у коме су њихове куће и данас се зове „Ровачки Крај“. Из ове је фамилије кнез Тодосије, позната историјска личност.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна