Порекло становништва > Старе породице и племство

Потомство Симеона Синише Немањића

(1/13) > >>

Измаел:
Здраво свима.

Многи тврде да се смрћу цара Уроша Нејаког угасила мушка лоза Немањића, али се заборавља на Душановог полубрата Симеона Синишу (сина Стефана Дечанског и његове друге жене Марије Палеолог), који у време Душаново влада као деспот у Епиру и Акарнанији.

Тај свој положај Симеон је очврснуо женидбом са Томаисом Орсини, кћерком Јована Другог Орсинија, некадашњег владара Епира.
Након Душанове смрти, сплетом историјских околности, Симеон ће се 1359. године прогласити за царем Ромеја, Срба и целе Албаније, на тај начин отворено показујући непризнавање Урошеве врховне власти.
И ово су више мање познати историјски подаци.

Оно о чему се мање зна, или мање говори, јесте Симеоново мушко потомство. Та грана лозе Немањића на већини савремених родослова завршава се самим Симеоном, иако је историја сачувала имена његово троје деце (Јован Урош, Стефан Урош и Марија Ангелина), од којих је Јован Урош наследио очеву царску титулу, и као цар кратко владао наслеђеним областима (1370-1373).

Турским освајањима његово царство брзо је пропало, а Јован Урош се повукао у Преображењски манастир на Метеорима, задужбину његовог оца Симеона, где се замонашио под именом Јоасаф и где је остао до своје смрти 1422/23. године, а кога је Православна црква касније канонизовала као Светог Јаосафа Метеорита.

Од Симеонове деце забележено је да су и Јован Урош и Марија Ангелина имали потомство. Јован Урош је имао петоро деце од којих тројицу синова (Димитрија, Константина и Михаила) и две кћерке (Јелену и Асасину), а Марија Ангелина са Томом Прељубовићем, Ирину, удану за албанског поглавара Јована Љоша, и Прељуба.

Што се тиче потомства Стефана Уроша, о њему нема података, а иначе био је ожењен кћерком Франциза Зорзија (тал. Franciz Zorzi).

Такође исто вреди и за потомство Јована Уроша и Марије Ангелине, осим у случају Јелене, за коју знамо да је била удана за Теодора Кантакузина.

Оно што се на крају поставља као питање, јесте каква је била судбина Јованових синова, пре свега, да ли су били ожењени, јесу ли имали потомства, шта се на крају збило с њима?

Изволите на тему! :)

Amicus:
Занимљиво.

Не знам који су извори коришћени за податке о потомству анти-цара Јована Уроша?



Јер не помињу се ни у Ивићевим таблицама, а ни у неким бољим савремено рађеним родословима, попут рецимо овог Веселиновићевог из 2008. године?

Измаел:

--- Цитат: Измаел  Јануар 02, 2017, 11:47:36 поподне ---Од Симеонове деце забележено је да су и Јован Урош и Марија Ангелина имали потомство. Јован Урош је имао петоро деце од којих тројицу синова (Димитрија, Константина и Михаила) и две кћерке (Јелену и Асасину), а Марија Ангелина са Томом Прељубовићем, Ирину, удану за албанског поглавара Јована Љоша, и Прељуба.
--- Крај цитата ---

Марија Ангелина се помиње у једном занимљивом рукопису из око 1440. године, који представља најдужи и најобимнији извор који се бави историјом  Епира у средњем веку, односно описује владавину Јањином и Епиром деспота Томе Прељубовића и његове супруге Марије Ангелине, а који носи назив Јањинска хроника.

Јањинска хроника се у свом првом делу баво владавином Томе Прељубовића, његовом борбом са локалним Албанцима, сам Тома Прељубовић је приказан као похлепан и окрутан тиранин, и очигледно је да је писам имао негатив став према њему, док у другом делу говори се о владавини Марије Ангелине, коју  Јањинска хроника описује као побожну и моралну владарку.

Након смрти свога мужа, Марија Ангелина се преудаје за Изаула де Буонделмонтија (тал. Esaù de' Buondelmonti), доскорашњег Томиног заточеника, који годину дана касније добија титулу деспота, али са којим Марија Ангелина неће имати деце (али он ће оставити потомство са својом трећом женом Јевдокијом Балшић).

Поред наведених података, а у вези Јањинске хронике, важно је још истаћи да се у истој налазе и подаци о насељима Срба и Албанаца у Епиру.

У вези Марије Ангелине и њеног првог мужа Томе Прељубовића, треба напоменути да су били велики ктитори, па је тако забележено да су били даровали многе хришћанске светиње, а можда најпознатији пример је даровање манастира Преображења у Метеорима, који су подигли њен рођени брат Јован Урош (у монаштву Јоасаф, канонизован као преподобни Јоасаф Метеорит) и монах Атанасије (касније канонизован као преподобни Атанасије Метеорит), а у коме се чува икона Неверног Томе, на којој су приказани и Тома Прељубовић и Марија Ангелина (на представи одевена у црвену одежду).



Осим овог примера, од значаја је поменути и реликвијар (диптих) на коме су приказани Исус Христос, Богородица и још 28 светаца, који се данас чува у шпанском граду Куенки, а на коме су остали сачувани натписи о ктиторима, где се спомињу имена Томе и Марије. Сматра се да је он послужио као узор за прављење још једног диптиха, који је Марија поклонила манастиру Преображења, а који је само делимично очуван.

Иако нисам очекивао, слика диптиха доступна је и на мрежи, па је шаљем у прилогу испод.



Уз ову слику шаљем и краћи текст који стоји уз њу:


--- Цитат ---El díptico bizantino o relicario de los Déspotas de Epiro (Commenos) del siglo XIV es una de las piezas más destacadas del Museo Diocesano de Cuenca.
Se trata de una extraordinaria pieza en la que se une la pintura al temple de los pequeños iconos, la orfebrería (en repujado para los fondos y granulado para los tabiques), las piedras preciosas y las decenas de pequeñas reliquias que se cobijan en los cabujones.
--- Крај цитата ---

Извор: http://seordelbiombo.blogspot.rs/2015/11/el-diptico-de-epiro-cuenca.html

Осим ове слике, у прилогу шаљем и још пар занимљивих фресака, које се односе на приказе цара Јована Уроша, брата Марије Ангелине, на којима је представљен у различитим достојанствима, па га тако срећемо приказаног као владара, као монаха, на крају као просијака (на фресци се види његова одбачена царска круна, што је уствари била последица нестанком његовог царства под Османском најездном).




--- Цитат: Amicus  Јануар 03, 2017, 06:40:59 поподне ---Не знам који су извори коришћени за податке о потомству анти-цара Јована Уроша?
--- Крај цитата ---

То и мене занима, јер нигде у овим родословима нема тих детаља, а опет на више места се помињу.

Једна само исправка, горе наведени податак да је Ирина била кћерка Томе Прељубовића и Марије Ангелине није у потпуности тачан, она је била Томино ванбрачно дете, а са Маријом Ангелином Тома је имао само Прељуба.

Amicus:

--- Цитат: Измаел  Јануар 14, 2017, 06:44:05 поподне ---Марија Ангелина се помиње у једном занимљивом рукопису из око 1440. године, који представља најдужи и најобимнији извор који се бави историјом  Епира у средњем веку, односно описује владавину Јањином и Епиром деспота Томе Прељубовића и његове супруге Марије Ангелине, а који носи назив Јањинска хроника.

Јањинска хроника се у свом првом делу баво владавином Томе Прељубовића, његовом борбом са локалним Албанцима, сам Тома Прељубовић је приказан као похлепан и окрутан тиранин, и очигледно је да је писам имао негатив став према њему, док у другом делу говори се о владавини Марије Ангелине, коју Јањинска хроника описује као побожну и моралну владарку.
--- Крај цитата ---

Нађох на мрежи ту Јањинску хронику објављену још 1864. године, али под називом Причања монаха Комнена и Прокла о разним деспотима Епира, о тирану и деспоту Томи и о Комнену Прељубу, што је старији назив за ову хронику, али који је изгледа касније оспораван?

в. Гласник Српског ученог друштва

Сол:
Одавно се питах, да ли  Мавро Трикалски у сродству са Симеоном Урошем беше, чиiа престоница Трикала у Тесалиiи би - и зашто он и Марко Алтомановић и Дмитар Томашић код Вучитрна 1462. г. загибоше?



Památky drevního písemnictví Jihoslovanuv., П. Шафарик
https://archive.org/stream/pamtkydrevnhopse00safr#page/80/mode/2up

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна