Вјера и култура Срба > Народна јела
Стари рецепти
Amicus:
Инспирисан овом новим одељком на Форуму, скенирах данас Бележницу са рецептима коју је писала моја прабаба Анка Радановић (1907-1977), некад између 1926. и 1933. године.
Реч је о видно пожутелој бележници, малог формата (отприлике 8×16 cm), која садржи углавном истом руком писане рецепте разних посластица, све заједно око седамдесетак упутстава за прављење торти и колача.
Иначе, прабаба Анка била је родом из села Бремена у Барањи, где се Радановићи први пут помињу у попису из 1736. године. Након повлачења српске војске из Северне Барање 1920. године, Радановићи су се заједно са осталим Србима преселили у Јужну Барању (1926), где је недуго затим настала и ова збирка рецепата.
У прилогу су дате као примери две странице негде с почетка бележнице, на којима су дати рецепти неког финог Куглофа и Цариградске торте.
Мислим да ће се сви сложити да ово нису мушке теме, чак се и ја осећам мало нелагодно док пишем о рецептима, али док се не појаве неке форумашице неко мора и тај терет да поднесе. ;D
Нека ово буде место где ћемо објављивати овакве шпеције, а ја ћу свакако одсад бити активан и на овом пољу, кад будем с неким будућним информаторима говорио о његовом, или боље речено, њеном пореклу. ;)
Nebo:
Нисам љубитељ слаткиша, али су ми у овим рецептима занимљиви неки изрази, попут "дека", "жумањак", "мети", "ораса", итсл. Препознајем ту говор из краја нешто јужније, одакле је део мојих предака - источна Славонија.
Моја пок. баба је била непресушан извор старинских речи типичних за тај крај.
Додуше, у Славонији се говори ијекавски, а делимично се чују и икавизми (становништво је већином пореклом из Босне), док је у Барањи заступљенија екавица (коју видимо и у рецептима твоје прабабе). Исправи ме ако грешим, али колико се сећам барањског говора, тако је. Чак се и главна варош у јужној Барањи зове Бели (а не Бијели) Манастир.
Amicus:
--- Цитат: Nebo Децембар 05, 2016, 12:33:50 поподне ---Нисам љубитељ слаткиша, али су ми у овим рецептима занимљиви неки изрази, попут "дека", "жумањак", "мети", "ораса", итсл. Препознајем ту говор из краја нешто јужније, одакле је део мојих предака - источна Славонија.
Моја пок. баба је била непресушан извор старинских речи типичних за тај крај.
Додуше, у Славонији се говори ијекавски, а делимично се чују и икавизми (становништво је већином пореклом из Босне), док је у Барањи заступљенија екавица (коју видимо и у рецептима твоје прабабе). Исправи ме ако грешим, али колико се сећам барањског говора, тако је. Чак се и главна варош у јужној Барањи зове Бели (а не Бијели) Манастир.
--- Крај цитата ---
Да, ове изразе у истом облику жене користе и данас, али то је ваљда тамо стандард у тој области. ;D
Што се тиче говора, искрено, мој утисак је да Барањци мешају један и други, изузев можда Беломанастираца, који су били чисти екавци. Данас, под утицајем медија сви су променили говор, чак и стари... речник им је препун неокроатизама и хрватских варијација српских речи, тако да више не говоре како се говорило пре 20ак година. Какво је стање код младих, кад бабе и дедови од седамдесет и осамдесет година причају по хрватски, можете замислити.
Мада, што се тиче и тог мешања, екавица је доминирала, али трагови ијекавице су остали сачувани до данашњих дана, што и не чуди кад је Барања и сама била препуна разних микроговора, који су се разликовали од места до места, у зависности одакле је становништво насељавано, а у тој малој регији сјатило се само до XVIII века Срба са свих могућих страна (↘ Шомођ, ↓ Толна, ↗ Хрватска, ↑ Босна, ↖ Србија), те неке архаичне говоре могуће је и данас разликовати.
Sergio:
vojislav.ananic:
Доручак код наших предака
http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-istorije/76988/sta-su-doruckovali-nasi-preci-na-ovakvim-obrocima-svaki-srbin-bi-im-danas-pozavideo
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна
Иди на пуну верзију