ДРМАН- (<антр. кумански Дорман)
Прва појава овог личног имена везана је за бугарског бољара у области Браничево у Србији у XII веку. Ђура Даничић не даје никакве етимолошке коментаре уз ово лично име, па, зачудо, ни Петар Скок у свом „Етимологијском рјечнику". Ареал ове антропонимијске основе обухвата углавном јужне крајеве нашег језичког подручја са изузетком неколико примера у Хрватској, који би се лако могли објаснити миграционим моментима после пада Србије у турске руке током ХIV-ХV века. Улазак овог несловенског антропонима у наш именски фонд извршен је, без сумње, бугарским посредством, што значи да су ово лично име Бугари донели из своје старе домовине на реци Волги. Занимљиво је, па и тешко схватљиво да антропоним Дрман не налазимо у опсежној књизи Стефана Илчева о бугарским презименима, што као да баца извесну сенку на ареал ове несловенске основе. С друге стране, познати бугарски ономастичар, Јордан Заимов, у својој монографији о области Пирдопско у Бугарској из 1959. године објашњава топоним Дрманец преко куманског личног имена Дгрман, а двадесет девет година касније, у књизи „Бмгарски именник" одбацује ово мишљење и опредељује се за новогрчко порекло: Дгрман, Дгрмо (XVI век), дврма - густа гора, храсталак (<грч. ор^џо^), Милица Грковић сматра да је име Дрман егимолошки нејасно, а Мате Шимундић наводи ово лично име из текста заклетве клишког кнеза Петра из 1227. године: Тћеодозш шро1е де Бпто које реконструише као антропоним Дргмо од глагола дрмати. Међутим, тешко да се ово мишљење може и доказати, јер се глагол дрмати у значењу трести не среће у нашем ономастичком систему. Изузетак представља шатровачка реч дрматор која је стварно од овог глагола, као и надимак Дрмоња кога је носио донедавно један грађанин Краљева, чија се супруга, по њему, називала Дрмоњица. Мишљења сам да је ово лично име нама дошло ипак преко Бугара, а не преко Грка, али би у сваком случају било потребно подробније се позабавити судбином овог имена и код Турака, Румуна и Албанаца.
Дрман: само у селу Каштеланец код Вараждина и у Загребу (четири становника 1948. године). Једнако је са куманским личним именом Дрман које је запажено у Србији крајем XII века и у Дубровнику 1399. године.
Дрманац: савремено презиме у Рашкој. В. Дрман.
Дрманић: презиме забележено у селу Вучак (Смедеревско Подунавље), пореклом из околине Жиче. В. Дрман.
Дрмановић: забележено у Мачви 1829. године; у Босуту (Срем); у Хрватској само код Винковаца. Уп. топоним Дрма- новина у Србији и Дрмовчић - микротопоним код Смедерева у Србији 1863. године.
Дрмић: нефреквентно у Хрватској, само код Копривнице и у селу Пломин код Лабина. Основа би могла бити новогрчка реч дрмун у значењу шумица.
Дрмончић: српске породице у следећим селима на Косову: у Лепини, Ливађу, Новом Рујцу и Радеву. Основа: непотврђено лично име *Дрмонац. Самогласник О у другом слогу упућује на новогрчког ор^џо^ - шума.
ИЗВОР: др Велимир Михајловић – СРПСКИ ПРЕЗИМЕНИК