Српски ДНК месец 2023

[Зрно]

34. Николић (Никољдан), Радињинци/Бабушница

Припада хаплогрупи R1b-Z2705. Грана испод се може утврдити само дубинским тестирањем у иностранству. Поклапање на 23 маркера има са Нагулићем (Ђурђевдан) из Сталаћа за којег се не зна подграна, док се од десетак Пипера (грана FT49714) разликује на само једном маркеру. Пипери имају уобичајен хаплотип за R1b-Z2705, па та блискост не говори превише.

Тестирани није оставио податке о пореклу, а не видим да је село обрађено у литератури.

Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

[Иван Вукићевић]

9. Кунарац, Ђурђевдан, Заваит (заселак Путишић), Фоча, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106

Припада генетичком роду Матаруга. Са претходно тестираним Кунарцем из истог места има потпуно поклапање хаплотипова. За хаплотип Кунараца су карактеристичне снижена вредност маркера DYS385a=15 и повишена вредност маркера DYS437=15.

Миленко Тодовић пише следеће о Кунарцима у свом раду о Заврши:
Кунарци чувају традицију да су поријеклом из Дробњака, од Караџића из Петнице. Приликом једне од честих селидби Караџића, неки остану у Мазочу, одакле долазе у Кунар и по том топониму узимају ново презиме. Караџићи славе Аранђеловдан, а прислужују Ђурђевдан, док Кунарци славе Ђурђевдан (6. мај). Из Кунара Зелен се насељава у Доњи Путишић, Петар у Горњи Путишић, а остали селе у Крушчицу и Осијек код Фоче. Велимир Ђуровић пише нешто другачије. Породица Кунарац из Гаћице по мушкој линији не припа да породици Кунараца, иако се исто презива и слави исту крсну славу, Ђурђевдан. Хајдук Радул Караџић из Петнице код Никшића морао је због неког убиства да с млађим братом Божом напусти родни крај и настани се у Кунару, на Заваиту. Пошто је као хајдук био немирне природе и несталног духа, одмах по доласку баци око на један добар комад земље неког фочанског бега. Пошаље поруку том бегу да, кад буде пошао на имање, прво узме писмо испод камена поред стећка на Мрамору. Бег прими поруку у којој је писало: „Овај комад земље биће мој. Немој више покушавати да га обрађујеш. Цијену у дукатима напиши и остави је под исти камен. Кад нађем тапију, оставићу ти тражене дукате. У противном неће ти требати земља". Бег је схватио да има посла с хајдуком и поступио је по његовом упутству. Радул се убрзо оженио c неком женом из рода Кунараца. Узе њено презиме узео је и крсну славу. Убрзо им се родише син Милован и кћерка Стана. Послије неког времена Радул умрије, брат Божо се врати у Петницу, а Милован с мајком и сестром досели се у Гаћице. Стана се касније удала за Илију Ђуровића, а земља опет постаде бегова. Од Кунараца из Осијека код Фоче прије четири генерације на Златни Бор је дошао Василије.

Оба тестирана Кунарца су навела да према предању вероватно потичу од Караџића из Дробњака, али из овога што пише Тодовић се јасно види да само део Кунараца потиче од Караџића (који припадају грани I2-Z17855), односно прибраћени огранак братства из Гаћице. Остали Кунарци, као што видимо, припадају генетичком роду Матаруга.

[Иван Вукићевић]

17. Миленковић, Петковдан, Рудник (заселак Прлине), Горњи Милановац, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY50887>Y133830>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS385=17 и сниженe вредности маркера DYS576=16 и DYS643=10 (ову вредност маркера нема ниједан други до сада тестирани Бјелопавлић).
 
Тестирани је навео да Миленковићи потичу од Пешића из Бјелопавлића.

[drajver]

30. Булатовић, Лучиндан, Тимар/Шавник

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT190799>Y250780, роду Никшића Ровчана Булатовића. У односу на модал има благо помјерене сљедеће вриједности маркера: DYS458=16, DYS570=19, DYS635=24. Све ове вриједности и уједно пуно поклапање има и тестирани Булатовић из Мртвог Дубоког/Колашин. Било би добро да тестирани Булатовић уради дубински тест како би се још детаљније одредиле везе унутар самог рода Булатовића.

Тестирани је навео предање да су његови Булатовићи досељени из засеока Лука у Мртвом Дубоком, што је кроз блиско генетичко поклапање са Булатовићем из Мртвог Дубоког највећим дијелом и потврђено.

[Иван Вукићевић]

31. Лекић, Петровдан, Јеловик, Аранђеловац, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS439=13 и DYS576=19 и снижену вредност маркера YGATAH4=10. Од хаплотипа једног муслимана из Коловрата код Пријепоља, који потиче из Мостара, разликује се на два маркера, при чему са њим дели вредности маркера DYS576=19 и YGATAH4=10. Сврстани су у род В у табели СДНКП.

Тестираном бих препоручио да уради дубљи тест (WGS или BigY) или да барем уради СНП тест на Z16988 ради потврде припадности овој грани:
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2218

Боривоје Дробњаковић у свом раду о Јасеници наводи следеће:
Лекићи 20 к. Слава: Петровдан. Има их у неколико крајева. Старином су из Херцеговине а доселили су се пре Устанка. Има их у Липовцу.

Занимљиво је да присуство генетичког рода коме припадају Лекић и тестирани из Пријепоља још није утврђено у самој Херцеговини, упркос одличној покривености резултатима. Могуће је да се ради о роду који се потпуно иселио из Херцеговине.

[Иван Вукићевић]

43. Радоњић, Никољдан, Убли, Подгорица, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837

Припада роду Куча. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS448=21 и снижену вредност маркера DYS570=17. Има већи број блиских поклапања хаплотипова (два-три маркера разлике) са неколико тестираних Дрекаловића, међу којима је и један Радоњић (по мајци се званично презива Коцић).

Радоњићи су једно од већих братстава у Кучима и насељавају неколико села и засеока: Косор, Убли, Медун, Видијење, Смоковац, Видијење, Маслине, Дољани.

[Црна Гуја]

26. Митровић, Ђурђиц, Мали Борак, Лајковац

Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће млађој подграни Z92>Z685>YP271>YP270. Хаплотипом се најбоље уклапа у род А2 чији сви припадници такође славе Ђурђиц, једина вредност која одудара од модалне за овај род је повишена DYS458=18 (код свих осталих је 16). Најближе поклапање има са Влајићем из Велике Крсне код Младеновца и Јелићем из Азање код Смедервске Паланке, од обојице се разликује на само 1 од 23 маркера. На 1 од 17 маркера разликује се од Лишанчића из Трнаве код Чачка, на 2 од 23 од Јованчића из Лисе код Ивањице, Марића из Жаочана код Чачка и Прокића из Азање, а на 3 од 17 од Бајкића из Азање. С обзиром да ниједан припадник овог рода није SNP профилисан, и да припадност грани YP270 није потврђена, препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да је његов прадеда Радисав Митровић (1880-1960) био сеоски кмет, а да се чукундеда звао Светозар. Једини Митровићи који се помињу у тексту о Малом Борку припадају роду Панића-Ћипријанића:

https://www.poreklo.rs/2013/01/13/poreklo-prezimena-selo-mali-borak-lajkovac/

[Црна Гуја]

40. Жујовић, Аранђеловдан, Цветановац, Љиг

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>L1280>Y5647. Од претходно тестираног Жујовића из Врачевића код Лајковца разликује се на 2 од 25 маркера (DYS576 и DYS549), и он му је уједно и једино ближе поклапање. Како би се прецизно установила најмлађа грана којој Жујовићи припадају препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да се његов прадеда Павле у Цветановац доселио из Врачевића. Према предању су даљим пореклом из Корита код Плава, одакле су се после Првог српског устанка одселили за Горњи Милановац. Касније се једна грана породице преселила у Неменикуће подно Космаја, а друга у Врачевић.

[Црна Гуја]

41. Костић, Ђурђевдан, Доњи Товарник, Пећинци

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Од ретких/специфичних вредности издвајају се снижена DYS390=24 и повишена DYS438=12. Једино ближе поклапање има са Лончаром из Рађевића код Пљеваља који такође слави Ђурђевдан, и дели са Костићем две горепоменуте ретке вредности. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео само да су према предању даљим пореклом из Стејановаца код Руме, међутим у тексту о Стејановцима на порталу не помињу се Костићи:

https://www.poreklo.rs/2021/01/22/poreklo-prezimena-selo-stejanovci-ruma/

[Кековац]

54. Вуковић, Никољдан, Комирић/Осечина, I1-P109>FGC22061

У књизи Рађевина и Јадар Боривоја Милојевића се за Вуковиће каже да су почетком 20. века имали највећу задругу у Комирићу са 41 чланом домаћинства. Још је наведено да су досељени из Лопатња у првој половини 18. века. Више о породицама пореклом из Комирића може да се пронађе у следећем чланку https://www.poreklo.rs/2014/06/22/poreklo-prezimena-selo-komiric-osecina/.

Тестирани је навео породично предање о пореклу из Старе Херцеговине. С тим у вези је занимљиво да са тестираним Вуковићем из места Меруља код Жабљака, који слави Аранђеловдан има разлике у хаплотипу на два маркера. С једне стране Вуковић из околине Жабљака има одступање од модала на маркеру DYS481, а са друге стране хаплотип Вуковића из Комирића карактерише благо повишена вредност маркера DYS385a=14 у односу на модални хаплотип генетичког рода Дробњака за који је на тој позицији уобичајена вредност 13. Има потпуно поклапање на упоредива 23 маркера са Јаковљевићем из Узовнице код Љубовије као и са једним необјављеним резултатом из околине Сјенице. У оба случаја се ради о породицама које славе Никољдан па због тога, истог хаплотипа и географске блискости Јаковљевића готово сигурно са тестираним Вуковићем чине ужи генетски род у оквиру Дробњака, док је исто презиме са тестираним Вуковићем из околине Жабљака вероватно коинциденција. Матица овог рода је највероватније Стари Влах зато што су Јаковљевићи и према литератури и према породичном предању из Старог Влаха, а и у бази СДКП има још породица из Старог Влаха са славом Никољдан чији се хаплотип од ове групе разликује једино у вредности маркера DYS385a.

Препорука за даље тестирање BigY-700 код FTDNA или WGS (Dante или Nebula) јер би се само тако, поређењем са осталим дубински тестираним припадницима генетичког рода Дробњака могло недвосмислено утврдити са којим припадницима овог рода тестирани чини ужи генетски род.

[Црна Гуја]

50. Марковић, Јовањдан, Боринце, Бојник

Припада хаплогрупи R1a-Z280, а судећи по карактеристично ниској вредности DYS458=13 највероватније и млађој подграни CTS1211>Y35>YP4278. Поред ње, поседује још неколико ређих вредности: DYS385=11-13, снижену DYS481=22 и повишену DYS643=11. Нема ближих поклапања у табели пројекта. Због специфичног хаплотипа препорука је дубинско тестирање (WGS или BigY-700) којим би се утврдила терминална подграна. Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу, а у тексту о селу на порталу за Марковиће пише да су даљим пореклом из Црне Траве:

https://www.poreklo.rs/2017/06/11/poreklo-prezimena-selo-borince-bojnik/

[Црна Гуја]

56. Зафировић, Св. Врачи, Жегра, Гњилане

Припада хаплогрупи R1a, млађа подграна не може се утврдити на овом броју маркера. Поседује велики број специфичних вредности: DYS385=12-14, снижене DYS448=19, DYS456=14 и DYS438=10, и повишену DYS643=11. Све наведене вредности, као и релативно ретку славу Св. Враче дели са Нојићем из Пасјана код Гњилана и још једним нејавним резултатом из околине Гњилана, који су Зафирофићу и једина ближа поклапања у нашем пројекту. Од нејавног се разликује на 3, а од Нојића на 4 од 23 маркера. Због изузетно ретког хаплотипа једини начин да се утврди терминална грана је дубинско тестирање, те је стога препорука Зафировићу поручивање WGS или BigY-700 теста.

Тестирани је у упитнику навео да се њихова фамилија назива још и Миленковићи (Миленковци) по претку Миленку, као и да су у Жегру дошли из Пасјана, у које су пак дошли око 1820. године из Липовице. Ово се у суштини поклапа и са наводима из текста о Жегри на порталу:

Миленковци (1 к., св. Врачи). Старином су из Липовице и прешли у Пасјане пре 100 година кад су им се рођаци „потурчили“, а 1878. их господар силом довео у Жегру за чифчије.

https://www.poreklo.rs/2020/09/01/poreklo-prezimena-selo-zegra-gnjilane/

У тексту о Пасјанима налазимо и да се род који слави Св. Враче назива "Липовчанима":

Липовчани (6 к., св. Врачи); пресељени из Липовице пре 120 година кад су им се рођаци „потурчили“. Они су се, како причају, још у Липовици заједно са Дивинцима и Костићима из Пасјана, „кад је некад била овде битка“, борили с Турцима и пошто су Турци поново освојили земљу. Доскоро су чували и неку „дугачку историју“.

https://www.poreklo.rs/2020/08/25/poreklo-prezimena-selo-pasjane-gnjilane/

[Црна Гуја]

59. Марковић, Ђурђевдан, Горња Пилица, Зворник

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP418>YP6047>FT285270. Поседује хаплотип близак модалном, без неких специфичних вредности, па самим тим има и велики број релативно блиских поклапања (1-3 маркера разлике). Издвојићу овде само неколико најближих, од којих се разликује на само 1 од 23/25 маркера: Нешковић из Велике Обарске код Бијељине (Стевањдан), Путица из Ораха код Требиња (Ђурђевдан), Аничић из Расовца код Требиња (Никољдан) и Тошић из Сељашнице код Пријепоља (Ђурђевдан). Како би се утврдила конкретна позиција у оквиру гране FT285270 препорука је дубинско тестирање путем WGS или BigY-700 теста.

Тестирани је у упитнику навео да поред званичног имају и надимачко презиме Делагић, и да оба потичу од истог претка који се према породичном предању доселио из Херцеговине.

[Небојша]

63. Маринковић, Аранђеловдан, Багрдан, Јагодина, J2a-M67


Тестирани је навео да су досељени из Петровца код Крагујевца, а да су према предању пореклом са Косова. Ово се делимично слаже са подацима из литературе.

"Маринковићи, Аранђеловдан, из Петровца у Лепеници пре 45 година."
https://www.poreklo.rs/2014/10/21/poreklo-prezimena-naselje-bagrdan-jagodina/

Да ли би Маринковићи из Багрдана могли бити огранак Вељковића из Петровца (порекло Књажевац)?

"Вељковићи (Маринковићи, Милановићи, Милојевићи и Милошевићи), Књажевац, Аранђеловдан."
https://www.poreklo.rs/2015/05/03/poreklo-prezimena-selo-petrovac-aerodrom-kragujevac/

Реч је о хаплотипу који нема превише блиских поклапања у пројекту. Најближе по вредностима стоје тестирани који вероватно припадају подграни J2a-M67>Z467>Y112601 (нико није радио дубински тест). Највише их је из Шумадије и Југоисточне Србије. Ипак, Маринковић поседује низ специфичних мутација које га додатно удаљавају од припадника овог генетичког рода (458=22, 438=10, 643=9). Савет је неки дубински тест.

[Небојша]

71. Баковић, Никољдан, Брајковац, Пријепоље, J2b-M205>Y22059


Баковић је навео предање о пореклу из Колашина. У литератури се за њих такође каже да су од Колашина, а даљим пореклом Кучи-Дрекаловићи (од Ивановића). Било их је у Карошевини, Љељеници, Тоцима, Џурову, Брајковцу, Рајичевићима, Дубравчићима и Мажићу. Код Колашина заиста постоје топоними који указују на присуство Баковића (село Баковићи и Клисура Баковића). Било их је у Ускоцима, где су досељени такође из Горње Мораче. Опевани јунак Лазар Баковић преселио је око 1790 из неког села код Колашина у Сировац.

Ово је уједно потврда једног необјављеног резултата из околине Пријепоља. Тестирани су и једни Баковићи из Бреснице код Чачка, који су према предању из Косатице код Пријепоља, али припадају хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака.

Баковићи чине исти генетички род са Поповићима из Лопаша код Пожеге и Поповићима из Дучине код Сопота. Осим исте крсне славе, ове породице деле и не тако типичне вредности 27 на маркеру DYS389II и 22 на DYS481. Због вредности 481=22 вероватно је реч о подграни J2b-M205>Y22059>Y155375>BY173966, чијих припадника има прилично у околини Пљеваља (Перуничићи, Чамџићи, Марковићи, Голубовићи).

Упркос предању о пореклу из Куча, овде је по свему судећи реч о староседеоцима у области источно од Пљеваља. Остаје нејасно да ли постоји веза са Горњом Морачом, или је то повезивање на основу топонима. Углавном, није нетипично за неке родове из околине Пријепоља (српске и муслиманске) да негују оваква предања о пореклу из Куча.

[Кековац]

62. Благојевић, Стевањдан, Гувниште/Лепосавић, I1-Y51867>PH220

Хаплотип тестираног од модалног хаплотипа ове хаплогрупе одступа на маркеру DYS570=18 док је модална вредност 19. Ипак се са сигурношћу може сврстати у разгранати род припадника ове хаплогрупе са славом Стевањдан, који је у књизи о Херцеговцима означен као род Шумњака из околине Требиња, а чијих огранака има и у Брдима и у Старом Влаху, па и околним подручјима. У бази СДКП му је најближи један необјављен резултат из Врбовца код Витине (Атанасије Урошевић наводи да су досељени из Реткоцера, Јабланица), слави Петковдан, са којим има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера.

О Благојевићима сам у књизи Копаоник Радослава Љ. Павловића пронашао податак да су се крајем 17. века преци Ћосића и Благојевића (слава Стевањдан) доселили из суседног Белог Брда. Тестирани је навео да према породичном предању потичу из Црне Горе.

Препорука за даље тестирање BigY-700 код FTDNA или WGS тест (Dante, Nebula).

[drajver]

35. Хрњак, Јовањдан, Крбавица/Кореница

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има прилично модалан хаплотип без посебно карактеристичних маркера што значи да има велики број блиских поклапања која не морају имати филогенетски значај. Пуна поклапања на 23 маркера има са Шашлићем из Барање и Мацутом са Кордуна, међутим они славе различите славе и не може се успоставити директна веза. Од других блиских хаплотипова вриједи споменути Пепића и Бубуља из околине Бихаћа који славе Јовањдан. Они се од Хрњака разликују на једном маркеру.

Треба поменути да је раније тестиран један Хрњак из истог краја и да је био хаплогрупа E-V13. Не знам да ли је такође из Крбавице или је са ширег подручја Крбавског поља. Очигледно је дошло до неког процеса прибраћивања, али се не зна у ком смјеру.

57. Хрњак, Јовањдан, Крбавица, Кореница, E-V13>Z1057
Са двојицом Станића, од којих је један из Бриња, а други из Новог Сланкамена код Инђије, има потпуно поклапање на 23 маркера. Несумњиво се ради о сродним братствима из Лике, иако Хрњак слави Јовањдан, а Станићи Видовдан.
Тестирани је у упитнику написао да Хрњаци потичу из Старе Србије одакле су се доселили пре 17. века.

Хрњаци су старија породица на простору Лике, тачније Крбаве. Налазимо их пописане у попису 1712.године на подручју Бунића и Крбавице. Пописан је кнез Ђуро Хрњаковић са широм породицом. Са тог подручја, западно од Коренице, Хрњаци ће се током 18. вијека проширити према Плитвичким језерима, па ће их почетком 20. вијека бити у сљедећим насељима: Бунићу, Крбавици, Личком Петровом Селу, Жељави, Пријебоју, Језерцу, Трнавцу, Дебелом Брду. Неки од њих ће се населити у Поуњу и Поткозарју, гдје их је било код Босанске Крупе и код Козарске Дубице.

У Жумберку, у насељу Брашљевици присутна је и унијатска породица Хрњака, али они славе Никољдан.

[Небојша]

Треба поменути да је раније тестиран један Хрњак из истог краја и да је био хаплогрупа E-V13. Не знам да ли је такође из Крбавице или је са ширег подручја Крбавског поља. Очигледно је дошло до неког процеса прибраћивања, али се не зна у ком смјеру.

С обзиром да на 23andMe постоје Хрњаковић (Јовањдан) из Лаћарка, Сремска Митровица и Хрњак (Јовањдан) из Лике, обојица I2-S17250, биће да је PH908 њихова изворна хаплогрупа.

[Небојша]

85. Кратовац, муслиман, Нова Варош, J2a-M410>PF5008


Тестирани је оставио предање о старој слави Св. Стефан и пореклу из Кратова у Македонији. У нововарошком крају има Срба Кратоваца са овом славом и истим предањем. Изгледа се временом ово предање прелило на све Кратовце, иако је њихово заједничко порекло упитно.

Кратовац поседује веома специфичан хаплотип. Нема ближих поклапања, а неке вредности маркера су ретке чак и за хаплогрупу J2a, па се дубља грана не може одредити. Постоје потенцијално блиски хаплотипови у Турској и Ирану, али чак ни они не припадају истим подгранама, па се ништа конкретно не може тврдити без дубинског теста.

Мени је интересантно што на 23andMe постоји резултат неких муслимана Кратовића J2-M172 из Пријепоља. Због корена презимена, делује да може имати везе са Кратовцима, мада ни њему нису одредили подграну испод J2.

[Црна Гуја]

77. Милошевић, Петковдан, Риоца, Билећа

Припада хаплогрупи L1b-M317>M349>FGC36845>Y452466, роду Радмановића-Доброгорана. Поседује модалан хаплотип, а најближа поклапања има са претходно тестираним Милошевићима. Са Милошевићима из Брестице код Билеће и Рудог Поља код Гацког има потпуно поклапање на 23 маркера, док се од Милошевића из Горњег Дрежња код Невесиња разликује на само 1 од 23 маркера. Од осталих припадника овог рода разликује се на 2-4 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700), како би род Радмановића-Доброгорана био у потпуности генетички профилисан, с обзиром да је дубински тест до сада одрадио једино Вујовић из Новог Села код Даниловграда.

Од данашњих породица најстарији су Вукаловићи, с којима су једно браство: Симовићи, Матовићи, Гавриловићи, Мићановићи, Вучковићи и Вучуревићи. Вукаловићима је старина у Црној Гори, и то по причању једних село Марковина у Пјешивцима, а по другима Брцкут у Загарачу, што ће бити вероватније. Отуд су избегла ради неке крвнине четири брата: Вуко, Лазар, Милош и Вучур. Вуко се населио у Заклобук у Корјенићима, где су од њега Вујачићи. Милош се населио у Корита у билећском котару, те је од њега велико браство Милошевићи, који броје на 100 кућа. Лазар је отишао у Грбаљ у Боку, где су од њега Лазаревићи. А Вучур се настанио у Кривошије и од њега су Вучуревићи. Из Кривошија се доселио Вукале у Богојевић-Село пре 115 год. и од њега су Вукаловићи.

Јевто Дедијер, Херцеговина