Који су бре ови?
http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Slozno-bratstvo-cuva-korene.sr.html
Војинена, Небо, Брђанине, и остали који се разумете...
има ли каквих назнака да су ови Стевановићи заиста из Мораче или Братоножића?
Мени делује врло неозбиљно да неко направи братственички скуп на који позове људе чак из Црне Горе а да претходно не провери има ли истине у тим породичним причама. Копка ме такође и питање где ти Морачани што су дошли у госте купише прасе?
Ово је леп пример вредности и исправности народног предања. Ево шта каже Ананије Симоновић у својој књизи ,,Осреци - село у Доњој Морачи'':
,,Према неким подацима, Стеван Милутинов је, послије више година проведених у Осрецима, одселио негдје у Србију, највјероватније у ужички крај (долина Рзава на обронцима Златибора). У Осрецима је остао само један Стеванов син, Новак, а неколико других синова је пошло са Стеваном. Сада у томе крају, како се процјењује, има око 200 Стевановића, док их је у Осрецима до сада било свега 103''.
Од ових Стевановића који су остали у Морачи једна породица је крајем 19. века (1880.год.) одселила у Горњу Јабланицу, у село Мркоње. Моја породица се окумила са њима, били су нам једни од најближих комшија, а били су пореклом из истог краја одакле се моја породица доселила, пошто је село Осреци у непосредној близини села Лијешње, тако да постоји могућност да је то кумство само настављено још из старог краја. Мог оца и сву његову браћу и сестре, а било их је хвала Богу 14-оро, крстио је Милан Стевановић, а његовом рођеном брату Бају мој ђед је крштавао децу. Касније, негде у време Краљевине Југославије Милан и Бајо Стевановић су због неких коцкарских дугова морали да продају своје имање једној херцеговачкој породици Сладојевић који и данас живи у селу Мркоње. Бајо је одселио у Македонију (Тетово), где његови синови и унуци након ослобођења добијају лична документа са презименом Стевановски. И данас живе у Тетову. Ово је класичан пример како је комунистичка власт након рата стварала вештачку македонску нацију. Ко није хтео да прихвати СКИ могао је само да се сели. Старе пекарске и занатске породице које су пореклом из Македоније, а које су у време краљевине Југославије доселиле у Београд и широм Србије и дан данас носе своја стара презимена на ИЋ (Ристић, Трпковић,....итд.)