Претпоставка коју сам претходно изнео, о неисправном тумачењу забелешке С. Добричанина од стране Атанасија Урошевића, се потврдила захваљујућу допуни коју ми је један пријатељ послао управо из монографије Секуле Добричанина, која је очигледно омашком превиђена од стране Урошевића, као при каснијем цитирању Добричанина у контексту Крлигаћана исељених у Слатину код Вучитрна.
(https://i.imgur.com/KGAEtQ4.png)
По овом изводу из монографије Доња Морача Секуле Добричанина је више него очигледно да се родовски назив Чубрк и навод о пореклу из Доње Мораче односи искључиво на Радуловиће, који су из Крлигата исељени 1879. године у Заграђе код Куршумлије, а не и на остале породице из Крлигата, које према досадашњем тестирању припадају једном истом, највероватније староседелачком роду на самој граници Дренице и Ибарског Колашина.
Ово такође, потврђује чињеница да ни једна породица која припада роду исељених Крлигаћана нема у предању да су називани Чубрци, за разлику од Радуловића из Заграђа, који памте да су имали тај продични надимак, али не знају шта значи нити по коме га носе. Једино што знају је да су их као род тако називали у старом крају, односно у Крлигатама.
С обзиром да се овде дефинитно ради од два потпуно различита рода, сматрам да би било сврсисходно да се ова тема раздвоји на две, при чему би једна носила назив Чубрци из Крлигата и садржала информације које су везане за Радуловиће – Чубрке, потомке Радула, сина Мојсила Чубрка, који су исељени у Заграђе (Куршумлија) док би друга носила назив Крлигаћани - R1b-Z2103>BY611>Z2705>BY199059, и на којој би се разматрале све нове информације у вези са овим старим, разгранатим родом, чији припадници живе (или су живели) у Слатини (Вучитрн), Свињару (Митровица), Заграђу (Куршумлија), Ђаке (Куршумлија), Иван Кула (Куршумлија), Пепељевац (Куршумлија), Шатра (Куршумлија), Мала Плана (Прокупље), Гргуре (Блаце) и другим местима у која су се исељавали током 19. века.
Међу осталима, из рода Крлигаћана је у бици код Адровца током Првог српско-турског рата учествовао Гвозден – Гвоздо Радоичић, који је исељен у Иван Кулу (Куршумлија) и чији су потомци данашњи Радоичићи – Бечићи. Гвоздов син, Мина Радоичић био учесник Балканских ратова, командант болничке чете у Моравској дивизији и лични лекар Краља Петра I. Вишеструко је одликовани ратник и носилац медаље за војничке врлине, Споменице за рат 1912, Споменицом за рат 1913, Споменице за рат ослобођења и уједињења 1914-1914 и Албанске споменице.