Oпштина Сурчин је најмлађа београдска општина. Осим самог Сурчина, на подручју општине су и насеља: Добановци, Бечмен, Петровчић, Јаково, Бољевци и Прогар.
Сурчин је главно насеље општине. Најстарији помен је из 1404. године, када је краљевском повељом дарован племићкој породици Моровић. Током 16. века је, уз Земун и Бежанију, једно од главних насеља Земунске нахије. У 18. веку је стабилно село, у свим аустријским пописима. У попису Земунског властелинства из 1736/37. налазимо једно занимљиво презиме у Сурчину - Лауш (име Љубинко указује да је србско, као што је и све друго становништво Сурчина, од 16. века на даље).
Из турских дефтера 16. века, видимо да су многи потеси данашњег Сурчина некада били засебна села - Бршљан, Врбас, Микула, Орешац, Твердново, Топола.
Још неки топоними на подручју Сурчина: пустара Маратовац (Марат ми звучи као неко туркијско име), Курјачка греда, Дивош (мађ. Diós); постоји село Дивош на јужној страни Фрушке Горе; овај топоним се различито тумачи: по личном имену, по придеву диван, по неком диву, и, оно што мени звучи најприхватљивије - по женском манастиру Дивша (друга верзија - Ђипша) чији је метох село некада био (монахиње = дјеве → Дјевош - Дивош).
Осим потеса по сеоском атару, Сурчин се дели и на физиономске целине под називима: Тексас, Ногавица, Велики шор, Мало сокаче, Шуганица.
Нека новија насеља која припадају подручју Сурчина су и Нови Сурчин, Кључ и Радио-фар (насеље је добило назив по објекту некадашње радио-станице за одржавање везе са авионима).
Етимологија: могло би бити од старијег - Сврчин (Сврьчинь), изведено од свьркь = цврчак, уп. пољски Swierczyn (Александар Лома: „Српскохрватска географска имена на –ина, мн. ·ине: преглед типова и проблеми класификације“)
Подручјем Сурчина и других села Доњег Срема тече каналски систем Галовица, настао средином 18. века прокопавањем канала између делова тока реке Галовице, са циљем наводњавања земљишта, али и одвода мртвих и „тромих“ вода из равнице према Сави. Једна река Галовица постоји и у Македонији. Етимолошки, вероватно је истог порекла као и - Галовац (село код Бјеловара у Хрватској, село у Далмацији, једно од Плитвичких језера, локалитет у Стигу, итд).