Аутор Тема: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799  (Прочитано 363817 пута)

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #140 послато: Јануар 21, 2017, 02:23:08 поподне »
Хоћеш да кажеш да Вук Драшковић лаже!  :)
Не да лаже, он лаже као пас!

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #141 послато: Јануар 21, 2017, 02:31:43 поподне »
Исто двосмерно предање постоји и код Утвића из Калудре у И. Колашину. Чак се и топоними по селу и околини зову "Ровца", "ровачки"...а генетика каже да су ближи Тарским Никшићима,односно да су део њих.
Анализа генетске блискости која се врши уз помоћ 23 маркера, у случају као што је то код Тарских и осталих Никшића, никако не може имати основа да се доносе такви закључци. За тако нешто без дилеме потребно је тестирање на много већем броју маркера. И никако не би требало искључивати предања, поготово ако су "двосмерна",  као и чињеницу да се тај топоним зове баш "Ровачки".

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #142 послато: Јануар 21, 2017, 02:34:21 поподне »
Не да лаже, он лаже као пас!

А неколико Драшковића су били католички бискупи.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #143 послато: Јануар 21, 2017, 02:38:24 поподне »
Има ли тестираних Шешеља на хрватском днк пројекту. Познато је  да је В.Шешељ једини Шешељ који се изјашњава као Србин.

Овакве изјаве стварно не разумем.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #144 послато: Јануар 21, 2017, 02:40:14 поподне »
Да ли би могли да ми помогнете око прецизнијег утврђивања порекла мојих Вукосављевића? Да смо од племена Никшићи, то је несумњиво, међутим занима ме да ли би могло да се утврди да ли смо од Требјешана, Жупљана или Ровчана (због оне карактеристичне вредности 16 на маркеру DYS19 стоји да нисмо Тарски Никшићи)? Ово су подаци које сам пронашао код Ускоковића у студији "Исељени Никшићи":

"Крајем 17. века велики део Никшића, поглавито од Војводића „из села Луке“ (Луково код Никшића) насељен је у Сјеничком Пољу, нарочито у селима под Јавором: Љепојевићима и Буковику. У овом крају нису се много задржали, јер су често узнемиравани због пута који је туда водио из Босне и због многих муслиманских беговских породица из Н. Пазара и Сјенице. Поступно су прелазили преко Јавора и насељавали се по склоњенитијим старовлашким селима испод Голије, Јавора и Мучња. Отуда сад у Љепојевићима има од Никшића само једна кућа Петковића, а у Буковику 4 куће Глибића и 10 кућа Мариновића. Ратних година 1809. и 1876. и ови су се много расељавали и Глибића сад има неколико кућа у селима око Ивањице: Кушићима и Свјештици, драгачевској Д. Краварици (Насеља, 1,154 и 158) и љубићским Мрчајевцима и Бресници, а Мариновића у Бјединој Вароши код Ивањице, чачанским селима: Жаочанима, Премећи, Балузи и Јежевици (Вукосављевићи) и у Крагујевцу."

Оно што ме занима је да ли су ови Војводићи из Лукова исто што и Војводићи из Требјесе, најистакнутије никшићко братство из којег су се бирале племенске војводе? О њима у истом раду:

"Од Никшиних пет синова доводи порекло племе Никшићи, насељено сада у 13 села Никшићске Жупе, и из њих расељено по селима Никшићског Поља. Од Крсте су Војводићи у Требјеси...", па затим: "Никшин син Крсто живео је у жупском селу Рубежи, где му остане син Радул (од њега сад велико браство Радуловићи, којих има у вароши Никшићу), а син Дракул пређе на пусту и густом гором обраслу главицу Требјесу у Никшићском Пољу, насели се у њој и искрчи је, те се и прозове за то Требјеса. Дракулов син војвода Гаврило Грдан бунио је 1597. год. против Турака Пивљане, Дробњаке и Никшиће, и 1608. год. поново радио на устанку са пећским патријархом Јованом II истичући се као врло чувен национални радник у овом покрету. Овај његов рад наставио му је син војвода Јован, а други син, војвода Петар, зидао је Манастир Св. Луке у селу Лиеровићу, у коме је се велики број Никшића изучио свештеничкоме позиву. Са Војводићима у Требјеси живела су и друга им сродна браства: Лопушани, Клајићи, Ђоковићи, Бућићи и Вујичићи; од неких од њих данас у Требјеси има неколико кућа, док су се остали, нарочито врло истакнуто и најјаче браство Војводићи, већином иселили."

Ако би припадали овом братству, онда би требало да смо Требјешани? Ту ми једино није јасно у којој сеоби је тај огранак Војводића доспео у Луково. С друге стране, Жупа је Лукову најближа...најлогичније ми је да смо или од Требјешана или од Жупљана, али видим сад по овим подацима што је Душан Вучко овде поставио да су се и Ровчани исељавали ка западу (преци Руђера Бошковића) и да су неки од њих остајали у селима Никшићког поља. Да ли би се на основу мојих маркера могло ближе одредити да ли сам сроднији Жупљанима, Требјешанима или Ровчанима?

Мислим да на основу 23 маркера је тешко утврдити којој грани из рода Никшића припадаш. То најбоље показују двојица Шћепановића на табели СДНК пројекта. Разликују се на доста маркера за тако близак род, као што јесу... а главна карактеристика је управо DYS19, где је код једног вредност 16, а код другог 17. Зато се ту треба користити релевантном литературом,  која једина може да помогне.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #145 послато: Јануар 21, 2017, 02:46:47 поподне »
Ако би припадали овом братству, онда би требало да смо Требјешани? Ту ми једино није јасно у којој сеоби је тај огранак Војводића доспео у Луково. С друге стране, Жупа је Лукову најближа...најлогичније ми је да смо или од Требјешана или од Жупљана, али видим сад по овим подацима што је Душан Вучко овде поставио да су се и Ровчани исељавали ка западу (преци Руђера Бошковића) и да су неки од њих остајали у селима Никшићког поља. Да ли би се на основу мојих маркера могло ближе одредити да ли сам сроднији Жупљанима, Требјешанима или Ровчанима?

Војводићи су Требјешани, потомци најстаријег Никшиног сина Радована. Један огранак се након друге разуре Требјесе доселио у Жупу и тамо су се прозвали Ђоковићи. Ђоковићи данас живе у Југовићима. Што се тиче Лукова, могуће је да је један огранак Војводића живео на Лукову али то би било свакако пре зидања града Никшића, јер је Луково запустело након што су се Турци населили у тврђави. Луково је било катун никшићких Турака и почиње поново да се насељава крајем 18. века из Озринића и Цуца.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #146 послато: Јануар 21, 2017, 02:54:57 поподне »
Анализа генетске блискости која се врши уз помоћ 23 маркера, у случају као што је то код Тарских и осталих Никшића, никако не може имати основа да се доносе такви закључци. За тако нешто без дилеме потребно је тестирање на много већем броју маркера. И никако не би требало искључивати предања, поготово ако су "двосмерна",  као и чињеницу да се тај топоним зове баш "Ровачки".

Нису у питању било који маркери, већ три: DYS19=14, DYS643=11, DYS640=12. Ти маркери јасно профилишу род у коме су нпр. поменути Утвићи. Комбинација та три маркера одваја их од осталих Никшића. Е сад, моја теорија за Утвиће је да су они повратна миграција, односно да су из Потарја дошли у Ровцу. Између нпр. Липова, коју су насељавали Т.Никшићи и села В. Дубоко, није велика раздаљина, па је могуће да су управо из Г. или Д. Липова, Утвићи дошли у Ровцу.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #147 послато: Јануар 21, 2017, 02:56:42 поподне »
Мислим да на основу 23 маркера је тешко утврдити којој грани из рода Никшића припадаш. То најбоље показују двојица Шћепановића на табели СДНК пројекта. Разликују се на доста маркера за тако близак род, као што јесу... а главна карактеристика је управо DYS19, где је код једног вредност 16, а код другог 17. Зато се ту треба користити релевантном литературом,  која једина може да помогне.
Управо тако, апсолутно добар пример су баш та два Шћепановића, оба пореклом из Вишања у Ровцима, и оба из Речина код Колашина.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #148 послато: Јануар 21, 2017, 03:03:19 поподне »
Војводићи су Требјешани, потомци најстаријег Никшиног сина Радована. Један огранак се након друге разуре Требјесе доселио у Жупу и тамо су се прозвали Ђоковићи. Ђоковићи данас живе у Југовићима. Што се тиче Лукова, могуће је да је један огранак Војводића живео на Лукову али то би било свакако пре зидања града Никшића, јер је Луково запустело након што су се Турци населили у тврђави. Луково је било катун никшићких Турака и почиње поново да се насељава крајем 18. века из Озринића и Цуца.

Сада сам поново погледао табелу, на 23 маркера имам потпуно поклапање са Никетићем, а он је од ровачких Булатовића. Јасно ми је да је 23 маркера мало за поређење, али ипак има сигурно неког значаја што се на толико маркера подударамо; дакле или су Вукосављевићи пореклом од ровачких Булатовића, или су требјешки Војводићи генетски готово идентични са Булатовићима.
У Ускоковићевом раду пише да су се Војводићи из Лукова иселили крајем 17. века. Које године су се Турци населили у никшићкој тврђави?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #149 послато: Јануар 21, 2017, 03:06:31 поподне »
Нису у питању било који маркери, већ три: DYS19=14, DYS643=11, DYS640=12. Ти маркери јасно профилишу род у коме су нпр. поменути Утвићи. Комбинација та три маркера одваја их од осталих Никшића. Е сад, моја теорија за Утвиће је да су они повратна миграција, односно да су из Потарја дошли у Ровцу. Између нпр. Липова, коју су насељавали Т.Никшићи и села В. Дубоко, није велика раздаљина, па је могуће да су управо из Г. или Д. Липова, Утвићи дошли у Ровцу.
Ја лично никада нисам чуо да је ико икада одселио из Потарја у Ровца, нити је то логично без обзира на чињеницу да се ради о две не тако удаљене локације, али није баш ни да су близу. Да си био у Ровцима схватио би зашто то кажем. Потарје је права питомина у поређењу са Ровцима. А што се тиче Липова ја колико знам тамо су управо насељавани Ровчани и Морачани након ослобађања ове области од Турака. Први пут чујем да су тамо насељени Тарских Никшићи.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #150 послато: Јануар 21, 2017, 03:17:35 поподне »
Које године су се Турци населили у никшићкој тврђави?

Утврђени град Оногош-Никшић је подигао Реџеп-паша 1702. године.
Турака је овде, сигурно, било и раније, јер су још 1650-их, када је Свети Василије био епископ у Попима, угрожавали Захумску митрополију и Владику. Озбиљније насељавање муслимана је након те 1702.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #151 послато: Јануар 21, 2017, 03:24:02 поподне »
Сада сам поново погледао табелу, на 23 маркера имам потпуно поклапање са Никетићем, а он је од ровачких Булатовића. Јасно ми је да је 23 маркера мало за поређење, али ипак има сигурно неког значаја што се на толико маркера подударамо; дакле или су Вукосављевићи пореклом од ровачких Булатовића, или су требјешки Војводићи генетски готово идентични са Булатовићима.
У Ускоковићевом раду пише да су се Војводићи из Лукова иселили крајем 17. века. Које године су се Турци населили у никшићкој тврђави?

Наводи се више година али у питању је период од 1699 до 1703. Убрзо су Никшићи потиснути из Никшићког поља а тада је и Луково расељено.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #152 послато: Јануар 21, 2017, 03:29:32 поподне »
Ја лично никада нисам чуо да је ико икада одселио из Потарја у Ровца, нити је то логично без обзира на чињеницу да се ради о две не тако удаљене локације, али није баш ни да су близу. Да си био у Ровцима схватио би зашто то кажем. Потарје је права питомина у поређењу са Ровцима. А што се тиче Липова ја колико знам тамо су управо насељавани Ровчани и Морачани након ослобађања ове области од Турака. Први пут чујем да су тамо насељени Тарских Никшићи.

Хипотетички, та миграција је могла услледити крајем XVI и почетком XVII века. О томе сам већ писао на другој теми:

Тарски (Лимски) Никшићи се спомињу у дубровачким архивима 1467, а и у турским дефтерима у "Попису крајишта Иса-бега Исаковићa" из 1455. Ту се у Вилајету Никшићи налазе 6 села са укупно 70 кућа. Села су: Бистрица 14 кућа (тимар Ст(Шћ)епана cинa Никшићa), Церово 8 кућa и Сига 4 кућe (тимар Владка cинa Ст (Шћ)пановог), Обод (данашњи дeo ceлa Потрк) 23 куће (тимар Вука cинa Годевцa и Херака cинa Радицe), Лепенац 17 кућа (тимар Вукосава cинa Добрицe и Зомка cинa Тасовчeвoг) и Липова 4 куће (тимap Добрашинa cинa Влатковoг и Вукачa cинa Шајовoг).

До шeздeceтиx гoдинa XVI вeкa је трајала криза, а онда долази до препорода у рударству. У Маliyеdеn Мudеvvеr Defterler- заповестима које је Порта издала закупцима рудника Брсково и хасова Никшића из 1564/1565, спомиње се кнез Војина, син покојног Добрице, који је држао села Јавор, Бурене и Котражић. Јавор се може индетификовати са Јаворовом гором источно од Брскова, а Бурен је топоним у близини Јаворове горе. Котражић се не може убицирати. Јаворова гора се налази у близини села Прошћење где се и налази топоним Бурен. А недалеко од Прошћења је село Гојаковићи.

Берат где се спомиње кнез Војина датира из 4. септембра 1565. године. Иначе се треба споменути да је те 1564/65 наступила глад која је десетковала становништво, па је могуће и да је покренула и прве веће миграције Тарских (Лимских) Никшића у свим правцима.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #153 послато: Јануар 21, 2017, 03:53:34 поподне »
Хипотетички, та миграција је могла услледити крајем XVI и почетком XVII века. О томе сам већ писао на другој теми:

Тарски (Лимски) Никшићи се спомињу у дубровачким архивима 1467, а и у турским дефтерима у "Попису крајишта Иса-бега Исаковићa" из 1455. Ту се у Вилајету Никшићи налазе 6 села са укупно 70 кућа. Села су: Бистрица 14 кућа (тимар Ст(Шћ)епана cинa Никшићa), Церово 8 кућa и Сига 4 кућe (тимар Владка cинa Ст (Шћ)пановог), Обод (данашњи дeo ceлa Потрк) 23 куће (тимар Вука cинa Годевцa и Херака cинa Радицe), Лепенац 17 кућа (тимар Вукосава cинa Добрицe и Зомка cинa Тасовчeвoг) и Липова 4 куће (тимap Добрашинa cинa Влатковoг и Вукачa cинa Шајовoг).

До шeздeceтиx гoдинa XVI вeкa је трајала криза, а онда долази до препорода у рударству. У Маliyеdеn Мudеvvеr Defterler- заповестима које је Порта издала закупцима рудника Брсково и хасова Никшића из 1564/1565, спомиње се кнез Војина, син покојног Добрице, који је држао села Јавор, Бурене и Котражић. Јавор се може индетификовати са Јаворовом гором источно од Брскова, а Бурен је топоним у близини Јаворове горе. Котражић се не може убицирати. Јаворова гора се налази у близини села Прошћење где се и налази топоним Бурен. А недалеко од Прошћења је село Гојаковићи.

Берат где се спомиње кнез Војина датира из 4. септембра 1565. године. Иначе се треба споменути да је те 1564/65 наступила глад која је десетковала становништво, па је могуће и да је покренула и прве веће миграције Тарских (Лимских) Никшића у свим правцима.
Све је то ОК, али предање које помиње Ровца и топоними који указују да ту нека веза заиста постоји свакако имају своју тежину. Ровачки Никшићи тј. Гојаковићи су се такође расељавали на све стране, а један од разлога је био константна пренасељеност области племена Ровца, где је народ у веома оскудним условима за живот имао веома велики природни прираштај. У таквој ситуацији у каквој су били Ровчани искључује се свака могућност да је неко из много питомијих области (иако ни она нису баш нека питомина али у поређењу са Ровцима ипак јесу) било у ком периоду имао места за досељавање у готово увек пренасељена Ровца, нити је то упамтило било које предање, а имао сам прилике да се упознам са многим. Дакле, ако су некада и живели Тарски Никшићи у селу Липово, искључи сваку могућност, чак и хипотетичку, да је неко од њих доселио или проселио кроз Ровца па из њих даље у област И.Колашина. Конкретно село Липово је у другој половини 19. века насељено искључиво становништвом племена Ровца и Морача.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #154 послато: Јануар 21, 2017, 04:03:24 поподне »
Не знам шта каже оно тестирање 404 Црногорца, али кад видим где се све спомињу Никшићи, на 50 Црногораца верујем да је најмање 1 никшићкога хаплотипа. Најбројнија мушка лоза у Црној Гори?

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #155 послато: Јануар 21, 2017, 04:13:31 поподне »
Све је то ОК, али предање које помиње Ровца и топоними који указују да ту нека веза заиста постоји свакако имају своју тежину. Ровачки Никшићи тј. Гојаковићи су се такође расељавали на све стране, а један од разлога је био константна пренасељеност области племена Ровца, где је народ у веома оскудним условима за живот имао веома велики природни прираштај. У таквој ситуацији у каквој су били Ровчани искључује се свака могућност да је неко из много питомијих области (иако ни она нису баш нека питомина али у поређењу са Ровцима ипак јесу) било у ком периоду имао места за досељавање у готово увек пренасељена Ровца, нити је то упамтило било које предање, а имао сам прилике да се упознам са многим. Дакле, ако су некада и живели Тарски Никшићи у селу Липово, искључи сваку могућност, чак и хипотетичку, да је неко од њих доселио или проселио кроз Ровца па из њих даље у област И.Колашина. Конкретно село Липово је у другој половини 19. века насељено искључиво становништвом племена Ровца и Морача.

Наравно да топонимија има своју тежину, али исто тако и генетика и управо су зато мени Утвићи интересантни. Овде имамо две чињенице. Прву: да су они генетски Т. Никшићи и другу: да имају предање да су Ровчани. Између те две чињенице, треба се тражити решење. А када се оно не назире, онда се теорише и ставрају се разне хипотезе, од којих ће нека бити сигурно најближа истини.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #156 послато: Јануар 21, 2017, 04:39:26 поподне »
Овакве изјаве стварно не разумем.
Зрно и други, немо се љутите.  Ја само питам. Код Јефта Дедијера, у књизи Херцеговина, не налазим презиме Шешељ. О  телефонским именицима, Хрватске Србије, Републике Српске , Федерације, односно цијеле Босне и Херцеговине да не причамо. Својевремено сам пратио те полемике. Изјашњавала се и САНУ, о томе и вези Шешеља са племеном Никшића.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #157 послато: Јануар 21, 2017, 04:40:13 поподне »
Сада сам поново погледао табелу, на 23 маркера имам потпуно поклапање са Никетићем, а он је од ровачких Булатовића. Јасно ми је да је 23 маркера мало за поређење, али ипак има сигурно неког значаја што се на толико маркера подударамо; дакле или су Вукосављевићи пореклом од ровачких Булатовића, или су требјешки Војводићи генетски готово идентични са Булатовићима.
У Ускоковићевом раду пише да су се Војводићи из Лукова иселили крајем 17. века. Које године су се Турци населили у никшићкој тврђави?

Исправка, са Никетићем се разликујем само на једном маркеру од 23, DYS635, а колико видим на табели у Rogersdna, овај маркер није нарочито спор али ни брз, нека средина отприлике.
http://www.rogersdna.com/geddna/mutate.php

Биће занимљиво видети још резултата од Булатовића и Никшића уопште, ради поређења. Што каже војиненад, нарочито би било занимљиво када би се тестирао неко од "потврђених" Војводића из Ускока. Време исељавања Војводића из Лукова (крај 17. века) се поклапа са расељавањем Никшића из Поља и претходи насељавању Турака у никшићком граду (око 1702.); хвала Неби и Дробњаку на овој информацији.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #158 послато: Јануар 21, 2017, 04:44:55 поподне »
Зато и кажем, једино решење можда би било уколико би се тест проширио на већи број маркера, како код Утвића тако и код Гојаковића и код некога за кога се поуздано зна да припада Тарским Никшићима. Дотле, у ситуацији каква је код Утвића, ја ипак стављам превагу на страну предања које памти Ровца.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #159 послато: Јануар 21, 2017, 04:49:21 поподне »
Биће занимљиво видети још резултата од Булатовића и Никшића уопште, ради поређења. Што каже војиненад, нарочито би било занимљиво када би се тестирао неко од "потврђених" Војводића из Ускока.
Војводић су пореклом Требјешани али нису селили у Ускоке већ у Жупу Никшићку и у Пиву.