Пешић, Св. Симеон Богопримац (прислужба: Петковдан), Сјеница, R1b-L23>L51>L151>U152>Z36>Z37>Y175368
Припада роду Богићеваца из Доње Мораче. Од хаплотипа претходно тестираног Пешића са истом славом, који је из засеока Доње Гоње (насеље Машовићи, општина Сјеница), разликује се на једном маркеру.
Тестирани је у упитнику навео да Пешићи потичу од Пеше Кадића, те да потичу од Бјелопавлића. Пеша се по овом предању из околине Котора доселио у Морачу. Одатле су прешли у Баре код Андријевице (вероватно се мисли на Баре Краљске у општини Колашин), а око 1830. године су прешли у село Гоње код Сјенице. Раније су славили Петковдан, али су после за славу узели Св. Симеона Богопримца, а стару славу узели за прислужбу.
Пешића који по предању потичу из Бјелопавлића и славе Петковдан има на подручју Горњих Села у Бастасима и Лубницама. Почетком 20. века је у раду Лалевића и Протића о Доњим Васојевићима забележено да су у Горња Села дошли “из Планинице у Бјелопавлићима” између 1805. и 1855. године. Овде се заправо мисли на Планиницу, заселак Матешева у Горњим Васојевићима, у чијој близини се налази и заселак Пешића Луке, док су из Бјелопавлића даљим пореклом. Вешовић у свом раду о Васојевићима пише да се на подручју Матешева памти да су на том простору живели Пешићи крајем 18. и почетком 19. века, те да су одатле избегли због неког сукоба. У књизи Зеко Мали Буда Симоновића, наводи се да је након убиства књаза Данила, које је починио Тодор Кадић из Бјелопавлића 1860. године, убијено је и пар Пешића из Горњих Села пошто се сматрало да су род са Кадићима. Сами Пешићи су ово негирали, па су чак ишли у манастир Дечане, где су се пред моштима Немањића 1863. године заклели да не потичу од Кадића, о чему је братство манастира писаним путем известило књаза Николу власти на Цетињу, не би ли престао прогон Пешића. Рођакање по племенској линији са Нишавићима и Раднићима, који имају заиста имају предање о пореклу од Кадића, очито је скупо коштало Пешиће. Нишавићи и Раднићи су у околину Бијелог Поља, а потом и у Горња Села, дошли из Мушовића Ријеке код Колашина.
Када је у питању порекло Пешића од Кадића, битно је и предање које је Шобајић забележио у Бјелопавлићима у засеоку Колашиновићи. Тамо живе Вукановићи и Вушовићи који сматрају да су им род исељени Пешићи из Васојевића. За њиховог заједничког претка Рака кажу да се у Колашиновиће доселио због убиства, ни мање ни више, него неког Кадића.
Чињеница да Пешићи на Пештеру славе различиту славу у односу на Пешиће у Горњим Селима (без обзира на прислужбу) и да припадају роду у оквиру кога ни Петковдан и Св. Симеон Богопримац нису заступљене славе, оставља могућност да је дошло до неког прибраћивања, те да овај резултат није меродаван за Пешиће из Горњих Села.
Тестираном Пешићу би препоручио да пронађе неког Пешића из Горњих Села да би проверио да ли су заиста род. Уколико се испостави да су заиста сродни, било би корисно да након тога пронађе неког Вукановића или Вушовића из Колашиновића да се такође тестира. У Бјелопавлићима постоји и предање да ова братства потичу из Колашина, те да нису род са осталим Бјелопавлићима. Због тога, теоретски гледано, није искључена миграција Доња Морача > Колашин > Колашиновићи > Матешево > Горња Села > Сјеница, иако је наравно доста мало вероватна.