Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2633560 пута)

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5326
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9180 послато: Фебруар 02, 2024, 12:36:17 поподне »
Веригић, Никољдан, Урошевац, I2-Y3120

Тестирани је навео да су се Веригићи у Урошевац доселили из Призрена, а да им је даље порекло са југа (како је навео, "јужна пруга"). Као сродне Веригићима навео је фамилије са презименима Илић и Брзаковић.

Хаплотип тестираног је специфичан, односно поседује већи број вредности које се веома ретко јављају код гране I2-Y3120: DYS390=23, DYS456=16, DYS635=25, DYS643=11. У бази Српског ДНК пројекта нема резултата за које би се могло рећи да су блиски овом хаплотипу.


Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Laszczynski

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9181 послато: Фебруар 10, 2024, 02:28:51 поподне »
Ђинисић, Ђурђевдан, Кореташи, Лопаре, E-V13>Z5017>CTS9320>BY4553>FT12047

Тестирани је урадио WGS тест и утврђено је да припада грани FT12047, чија је старост процењена на 1400 година:
https://www.yfull.com/tree/E-FT12047/
Ово је први потврђени припадник ове гране на пројекту, а занимљиво је да јој, барем када су у питању дубљи тестови, за сада припадају једино тестирани из Пољске и Украјине. Паралелној грани BY4526>BY4529>Y20805 припада свега неколико тестираних са нашег простора, тако да се може рећи да је тестирани поприлично усамњен на стаблу.

Породица тестираног нема предање о даљем поркелу.

Тема на MolGen по Лащинским. Зделал ссылку на ваш форум
https://forum.molgen.org/index.php/topic,6242.msg587817.html#msg587817

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 521
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9182 послато: Фебруар 12, 2024, 07:46:00 поподне »
Букинац, Аранђеловдан, Надаљ, Србобран

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC21792>FTA86559. Од свих до сада тестираних припадника ове хаплогрупе у бази СДКП се разликује барем на 2/23 маркера, пре свега због вредности DYS576=17. Такође има и ретку вредност DYS439=13. Мислим да је то све што може на основу теста ове резолуције за сада да се каже, па тестираном предлажем BigY-700 код FTDNA или WGS код компанија Dante или Nebula, ради утврђивања генеалошке блискости са до сада дубински тестираним припадницима ове хаплогрупе. Више информација о овој хаплогрупи код Срба се може пронаћи на темама https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6463 и https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6611.

Тестирани је у упитнику навео да је његова породица до 1801. живела у Челареву. Презиме Букинац се спорадично јавља код Срба у Војводини и може се у литератури пронаћи податак да је настало од имена села Букин које је некада било насељено Србима и у мањој мери Шокцима, па је средином 18. века расељено како би се населили Немци. Село је и дислоцирано на место на коме се данас налази Младеново. Многе расељене српске породице пореклом из Старог Букина се данас презивају Букинац, иако вероватно нису све истог порекла. Са друге стране се види на основу пописа пореских обвезника из предшвапског Букина, из прве половине 18. века, да је презиме Букинац још тада постојало. Више информација у књизи Младеново - хроника бачког села на Дунаву (Букинац), Др Коста Дувњак.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2342
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9183 послато: Фебруар 16, 2024, 09:28:27 пре подне »
Сретеновић (Никољдан), Жабари/општина Жабари

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, односно реткој грани BY147912>Y182782 са DYS393=12. Од осталих 8 припадника ове гране разликује се на само једном маркеру (не на истом, него се "врти у круг"). То су Игњатовић/Бељаница код Гроцке, Савић/Стрижа код Параћина, Јовановић и Стаменковић из Лесковца, Муленковић/Прокупље, Стојанчев/Сурдулица и двојица из Македоније. Углавном, за већину тестираних је карактеристична слава Никољдан и налазе се на простору Поморавља и Македоније, па је сасвим сигурно била сеоба из јужних предела.

Тестирани је навео да му је предак дошао из Сипића код Раче, а ту из Црне Горе (Сретен Манојловић). У литератури за Сипић се наводи род Беговића (Сретеновићи, Пантићи, Вуковићи, Илићи, Јовановићи, Павловићи) који славе Никољдан и потичу из Куча. Резултат тестираног Сретеновића се никако не може довести у везу са Црном Гором и Кучима.

https://www.yfull.com/tree/R-BY147912/

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13184
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9184 послато: Фебруар 16, 2024, 10:27:09 пре подне »
Ако је друга хаплогрупа, онда може бити од ових вребачких.

Уписао је локацију Широка Кула, Госпић, али нисам сигуран да их је тамо било.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13184
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9185 послато: Фебруар 19, 2024, 12:44:42 поподне »
Матијевић, Св. Врачи, Вилови, Нова Варош, J2b-M205>Y22059

Матијевићи су, према предању, пореклом из Лике, или са Жабљака. Старије презиме гласило је Вукчевић. Предање о пореклу из Лике је верујем настало због познатих крајишких Матијевића. Они међутим славе Ђурђевдан и највероватније припадају I1-P109 (23andMe). Предање о пореклу из околине Жабљака делује доста уверљивије, посебно ако узмемо у обзир да Матијевић има више поклапања у тим крајевима. Генетички су им најближи Голубовићи из Затарја (потпуно поклапање на 23 маркера), а веома су им блиски и остали J2b-Y22059 из Затарја (вредност 481=22), као и Демићи са Баније (потврђени као J-Y155375).

На основу најновијих информација, Матијевић носи презиме/славу по некој од женских линија са очеве стране. По директној мушкој линији ово су Лазићи из села Ба код Љига. За славу нису сигурни, судећи по литератури то би могао бити Аранђеловдан.

Ако је тако, ово је најбројнији род у селу, са више огранака и изведених презимена. Практично 80% домова води порекло од овог рода.

"У народном предању постоји мишљење да су ово село основале многе некакве породице, туђе народности и вере, по занимању рудари. Ништа изблилже не зна се о овим породицама, зна се само то, да су овде биле докле нису ови крајеви потпали под Турке, па су отеране и исељене у угарске земље, а њихове куће и зграде попаљене и порушене. Како су онда биле порушене све сеоске куће и село било расељено, онда су одмах нагрнуле друге породице и населиле село. Иако је то било давно, ипак су још свеже успомене о досељењу и из суседног рудничког села Ивановаца. Прича се да су прешле само три породице, које су биле задружне и прво се населиле у Љигу, испод Скока. По предању, ово досељење пада у почетку 16. столећа. Представници ових породица јесу данашњи:

ЛАЗИЋИ (СТЕПАНОВИЋИ)
РАЈНИЋИ,
а са њима су у сродству: Аћимовићи, Милинковићи, Танасијевићи, Топаловићи, Петровићи, Пантелићи, Живановићи, Миловановићи, Речани, Илићи, Веловуловићи, Новаковићи, Драгојевићи, Миљићи, Лазарићи и Матијевићи. Сви су првобитно били на реци, па су се неки због тескобе преместили. Њих је у селу 78 домова, славе Светог Арханђела."
https://www.poreklo.rs/2012/12/16/poreklo-prezimena-selo-ba-ljig/#google_vignette


У складу са овим информацијама, биће измењни подаци у табели пројекта.

Матијевићи, Св. Врачи, из Нове Вароши, на основу неких резултата, између осталог и Матијевића из околине Горњег Милановца, по свој прилици припадају хаплогрупи I2-PH908.
« Последња измена: Фебруар 19, 2024, 04:30:03 поподне Небојша »

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 970
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9186 послато: Фебруар 19, 2024, 02:41:51 поподне »
Хвала Небојша, ово је корисна информација. Значи постоје две мушке лозе Матијевића из Вилова, са истом крсном славом.

Својевремено сам тестирао оног другог Матијевића, из Бершића код Г. Милановца, са предањем о даљем пореклу из Вилова код Нове Вароши, али он је испао I2-PH908. Сада је јасно о чему се ради.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13184
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9187 послато: Фебруар 19, 2024, 03:43:22 поподне »
Хвала Небојша, ово је корисна информација. Значи постоје две мушке лозе Матијевића из Вилова, са истом крсном славом.

Својевремено сам тестирао оног другог Матијевића, из Бершића код Г. Милановца, са предањем о даљем пореклу из Вилова код Нове Вароши, али он је испао I2-PH908. Сада је јасно о чему се ради.

Не би требало. Матијевићи који су у вези са тестираним J2b-M205 су крајем 19. века из Нове Вароши прешли у Чачак. После тога су завршили у Београду. Али треба имати у виду да му то није директна мушка линија, већ нека бочна, тј. женска. Лазићи су по директној мушкој линији и то из околине Љига, немају везе са нововарошким крајем.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13184
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9188 послато: Фебруар 19, 2024, 04:11:26 поподне »
На основу најновијих информација, Матијевић носи презиме/славу по некој од женских линија са очеве стране. По директној мушкој линији ово су Лазићи из села Ба код Љига. За славу нису сигурни, судећи по литератури то би могао бити Аранђеловдан.

Ако је тако, ово је најбројнији род у селу, са више огранака и изведених презимена. Практично 80% домова води порекло од овог рода.

"У народном предању постоји мишљење да су ово село основале многе некакве породице, туђе народности и вере, по занимању рудари. Ништа изблилже не зна се о овим породицама, зна се само то, да су овде биле докле нису ови крајеви потпали под Турке, па су отеране и исељене у угарске земље, а њихове куће и зграде попаљене и порушене. Како су онда биле порушене све сеоске куће и село било расељено, онда су одмах нагрнуле друге породице и населиле село. Иако је то било давно, ипак су још свеже успомене о досељењу и из суседног рудничког села Ивановаца. Прича се да су прешле само три породице, које су биле задружне и прво се населиле у Љигу, испод Скока. По предању, ово досељење пада у почетку 16. столећа. Представници ових породица јесу данашњи:

ЛАЗИЋИ (СТЕПАНОВИЋИ)
РАЈНИЋИ,
а са њима су у сродству: Аћимовићи, Милинковићи, Танасијевићи, Топаловићи, Петровићи, Пантелићи, Живановићи, Миловановићи, Речани, Илићи, Веловуловићи, Новаковићи, Драгојевићи, Миљићи, Лазарићи и Матијевићи. Сви су првобитно били на реци, па су се неки због тескобе преместили. Њих је у селу 78 домова, славе Светог Арханђела."
https://www.poreklo.rs/2012/12/16/poreklo-prezimena-selo-ba-ljig/#google_vignette


У складу са овим информацијама, биће измењни подаци у табели пројекта.

Матијевићи, Св. Врачи, из Нове Вароши, на основу неких резултата, између осталог и Матијевића из околине Горњег Милановца, по свој прилици припадају хаплогрупи I2-PH908.

Погледао сам још једном Лазићев хаплотип. Има потпуна и -1 поклапања са следећим породицама:

Голубовић, Аранђеловдан, Крупице, Пљевља
Голубовић, Аранђеловдан, Гранчарево, Бијело Поље
Голубовић, Аранђеловдан, Ограде, Прибој
Ћировић, Аранђеловдан, Љутићи, Пљевља

Судећи по овим подацима, скоро је сигурно да је изворна слава Лазића Аранђеловдан и да је реч о подграни J2b-Y22059>Y155375>BY173966.
« Последња измена: Фебруар 19, 2024, 04:29:54 поподне Небојша »

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9189 послато: Фебруар 19, 2024, 08:19:14 поподне »
Брестовац, Никољдан, Горња Лупљаница, Дервента, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS456=14 и DYS481=19. Ниједан до сада тестирани припадник гране E-V13 на пројекту не поседује ове вредности, тако да Брестовцу по хаплотипу није близак ниједан тестирани.

Тестирани је навео да су Брестовци даљим пореклом из Црне Горе. Из села Брестова (област Крњин, општина Станари) су се доселили у Горњу Лупљаницу, где по месту ранијег порекла добијају презиме Брестовац. Старија презимена би могла бити Топаловић или Салатиновић.

https://www.glassrpske.com/cir/drustvo/panorama/izradjen-rodoslov-brestovaca-iz-okoline-dervente-i-doboja-otkrivanje-kroz-11-generacija/509400
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13184
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9190 послато: Фебруар 21, 2024, 10:50:03 пре подне »
Славнић, Мратиндан, Двор, Банија, J2a-L70


Као и код  већине наших J2a-L70, хаплотип без потпуних поклапања и са неким својим специфичним вредностима. Резултат (хаплотип) Славнића се може тумачити двојако. Са једне стране, поседује низ типичних вредности, које се срећу код J2a-L70 Мратинштака из Шумадије (Ћирић и Симовић из околине Крагујевца). Обојица су динарски досељеници и вероватно да имају ближе генетичке везе са Јањушевићем (Мратиндан) из Пљеваља, са 23andMe. Са друге стране, због вредности на 385, 576 и 635 можда постоји веза са крајишким Јовањштацима, који су потврђени као J-Z435*. Ова веза би могла бити логична због географске близине.

Ипак, ја бих волео да се некако испита блискост са осталим Мратинштацима J2a-L70. Чини се да веза није немогућа, што би свакако био значајан налаз. У међувремену, Славнић увек може може покушати да провери SNP на који су позитивни Масларићи са Змијања (Z435).

Слава Мратиндан у Крајини (верујем и на Банији) није значајније заступљена. Треба проверити да ли су неки родови других хаплогрупа, са овом славом, присутни близу Славнића. Међу банијским Србима за сада импозантна разноврсност па и заступљеност J2 грана. Вероватно је да се тамо сударило више крајишких струја (Поткозарје, Змијање, Поуње, Лика, Далмација, итд) од којих је свака повукла добар део J2.

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 922
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9191 послато: Фебруар 21, 2024, 12:08:00 поподне »
Славнић, Мратиндан, Двор, Банија, J2a-L70


Као и код  већине наших J2a-L70, хаплотип без потпуних поклапања и са неким својим специфичним вредностима. Резултат (хаплотип) Славнића се може тумачити двојако. Са једне стране, поседује низ типичних вредности, које се срећу код J2a-L70 Мратинштака из Шумадије (Ћирић и Симовић из околине Крагујевца). Обојица су динарски досељеници и вероватно да имају ближе генетичке везе са Јањушевићем (Мратиндан) из Пљеваља, са 23andMe. Са друге стране, због вредности на 385, 576 и 635 можда постоји веза са крајишким Јовањштацима, који су потврђени као J-Z435*. Ова веза би могла бити логична због географске близине.

Ипак, ја бих волео да се некако испита блискост са осталим Мратинштацима J2a-L70. Чини се да веза није немогућа, што би свакако био значајан налаз. У међувремену, Славнић увек може може покушати да провери SNP на који су позитивни Масларићи са Змијања (Z435).

Слава Мратиндан у Крајини (верујем и на Банији) није значајније заступљена. Треба проверити да ли су неки родови других хаплогрупа, са овом славом, присутни близу Славнића. Међу банијским Србима за сада импозантна разноврсност па и заступљеност J2 грана. Вероватно је да се тамо сударило више крајишких струја (Поткозарје, Змијање, Поуње, Лика, Далмација, итд) од којих је свака повукла добар део J2.

Изгледа да је нам је Јупитер наклоњен у фебруару  :) Иако је на територији где је код L70 углавном заступљен Јовањдан као слава мислим да је већа шанса да је кластеру са Шумадинцима и тестираним из Пљеваља. Пре свега због славе, јер Мратиндан није генеричка слава у Срба, прилично је ретка. Ако имамо комбинаију ретке хаплогрупе и ретке славе велика је шанса да те особе припадају истом роду (посебно што их је сада већ четри или пет). Нека проба тест на snp Z435 ($19.00 Yseq) или ако је вољан нека уради тест целог генома.

Старији родови у Љесковцу код Двора:
Славнић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Мратиндан

Има још Славнића около али славе Ђурђевдан.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3445
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9192 послато: Фебруар 21, 2024, 02:40:31 поподне »
Пешић, Св. Симеон Богопримац (прислужба: Петковдан), Сјеница, R1b-L23>L51>L151>U152>Z36>Z37>Y175368

Припада роду Богићеваца из Доње Мораче. Од хаплотипа претходно тестираног Пешића са истом славом, који је из засеока Доње Гоње (насеље Машовићи, општина Сјеница), разликује се на једном маркеру.

Тестирани је у упитнику навео да Пешићи потичу од Пеше Кадића, те да потичу од Бјелопавлића. Пеша се по овом предању из околине Котора доселио у Морачу. Одатле су прешли у Баре код Андријевице (вероватно се мисли на Баре Краљске у општини Колашин), а око 1830. године су прешли у село Гоње код Сјенице. Раније су славили Петковдан, али су после за славу узели Св. Симеона Богопримца, а стару славу узели за прислужбу.

Пешића који по предању потичу из Бјелопавлића и славе Петковдан има на подручју Горњих Села у Бастасима и Лубницама. Почетком 20. века је у раду Лалевића и Протића о Доњим Васојевићима забележено да су у Горња Села дошли “из Планинице у Бјелопавлићима” између 1805. и 1855. године. Овде се заправо мисли на Планиницу, заселак Матешева у Горњим Васојевићима, у чијој близини се налази и заселак Пешића Луке, док су из Бјелопавлића даљим пореклом. Вешовић у свом раду о Васојевићима пише да се на подручју Матешева памти да су на том простору живели Пешићи крајем 18. и почетком 19. века, те да су одатле избегли због неког сукоба. У књизи Зеко Мали Буда Симоновића, наводи се да је након убиства књаза Данила, које је починио Тодор Кадић из Бјелопавлића 1860. године, убијено је и пар Пешића из Горњих Села пошто се сматрало да су род са Кадићима. Сами Пешићи су ово негирали, па су чак ишли у манастир Дечане, где су се пред моштима Немањића 1863. године заклели да не потичу од Кадића, о чему је братство манастира писаним путем известило књаза Николу власти на Цетињу, не би ли престао прогон Пешића. Рођакање по племенској линији са Нишавићима и Раднићима, који имају заиста имају предање о пореклу од Кадића, очито је скупо коштало Пешиће. Нишавићи и Раднићи су у околину Бијелог Поља, а потом и у Горња Села, дошли из Мушовића Ријеке код Колашина.

Када је у питању порекло Пешића од Кадића, битно је и предање које је Шобајић забележио у Бјелопавлићима у засеоку Колашиновићи. Тамо живе Вукановићи и Вушовићи који сматрају да су им род исељени Пешићи из Васојевића. За њиховог заједничког претка Рака кажу да се у Колашиновиће доселио због убиства, ни мање ни више, него неког Кадића.

Чињеница да Пешићи на Пештеру славе различиту славу у односу на Пешиће у Горњим Селима (без обзира на прислужбу) и да припадају роду у оквиру кога ни Петковдан и Св. Симеон Богопримац нису заступљене славе, оставља могућност да је дошло до неког прибраћивања, те да овај резултат није меродаван за Пешиће из Горњих Села.

Тестираном Пешићу би препоручио да пронађе неког Пешића из Горњих Села да би проверио да ли су заиста род. Уколико се испостави да су заиста сродни, било би корисно да након тога пронађе неког Вукановића или Вушовића из Колашиновића да се такође тестира. У Бјелопавлићима постоји и предање да ова братства потичу из Колашина, те да нису род са осталим Бјелопавлићима. Због тога, теоретски гледано, није искључена миграција Доња Морача > Колашин > Колашиновићи > Матешево > Горња Села > Сјеница, иако је наравно доста мало вероватна.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13184
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9193 послато: Фебруар 21, 2024, 09:40:52 поподне »
Изгледа да је нам је Јупитер наклоњен у фебруару  :) Иако је на територији где је код L70 углавном заступљен Јовањдан као слава мислим да је већа шанса да је кластеру са Шумадинцима и тестираним из Пљеваља. Пре свега због славе, јер Мратиндан није генеричка слава у Срба, прилично је ретка. Ако имамо комбинаију ретке хаплогрупе и ретке славе велика је шанса да те особе припадају истом роду (посебно што их је сада већ четри или пет). Нека проба тест на snp Z435 ($19.00 Yseq) или ако је вољан нека уради тест целог генома.

Старији родови у Љесковцу код Двора:
Славнић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Мратиндан

Има још Славнића около али славе Ђурђевдан.

Рекао бих да може бити везе, само да ли ћемо то икада испитати. Са Крајишницима Јовањдан сигурно није ближе повезан. Они имају неке своје вредности које не деле са осталим L70 у овој комбинацији (439=12, 458=15, 533=13, 635=23).


Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 305
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9194 послато: Фебруар 21, 2024, 11:41:50 поподне »
Славнић, Мратиндан, Двор, Банија, J2a-L70


Као и код  већине наших J2a-L70, хаплотип без потпуних поклапања и са неким својим специфичним вредностима. Резултат (хаплотип) Славнића се може тумачити двојако. Са једне стране, поседује низ типичних вредности, које се срећу код J2a-L70 Мратинштака из Шумадије (Ћирић и Симовић из околине Крагујевца). Обојица су динарски досељеници и вероватно да имају ближе генетичке везе са Јањушевићем (Мратиндан) из Пљеваља, са 23andMe. Са друге стране, због вредности на 385, 576 и 635 можда постоји веза са крајишким Јовањштацима, који су потврђени као J-Z435*. Ова веза би могла бити логична због географске близине.

Ипак, ја бих волео да се некако испита блискост са осталим Мратинштацима J2a-L70. Чини се да веза није немогућа, што би свакако био значајан налаз. У међувремену, Славнић увек може може покушати да провери SNP на који су позитивни Масларићи са Змијања (Z435).

Слава Мратиндан у Крајини (верујем и на Банији) није значајније заступљена. Треба проверити да ли су неки родови других хаплогрупа, са овом славом, присутни близу Славнића. Међу банијским Србима за сада импозантна разноврсност па и заступљеност J2 грана. Вероватно је да се тамо сударило више крајишких струја (Поткозарје, Змијање, Поуње, Лика, Далмација, итд) од којих је свака повукла добар део J2.

Славнићи који прослављају Мратиндан потичу из села Љесковац.

Према подацима из друге половине XVIII вијека, Славнићи су имали најмање 2 породичне задруге у Љесковцу. У периоду од 1772. до 1786. године, поименично се помињу Петар Славнић, Михаило Славнић и Радојица Славнић.

Ако посматрамо Банију као цјелину, крсна слава Мратиндан уопште није слабо заступљена (нарочито је јака на подручју Вргинмоста и Глине). Ово је крсна слава Мартиновића из Мартиновића, једног од бројчано најјачих српских родова са подручја Глине, као и (по свему судећи) његових издвојених огранака из истог села - Божића, Бркића, Галића и Марића. Међутим, ако бисмо гледали само подручје Двора, Мратиндан прославља свега неколико родова (Бороте из Удетина, Коризме из Јаворња, Мркшићи из Врпоља и Шаканлија, Самарџије из Јаворника и Славнићи из Љесковца).

Занимљиво је да, на основу резултата самих Банијаца и њихових презимењака из других крајишких области, међу банијским Мратинштацима назиремо барем четири различита генетички профилисана рода:
1) Бекићи-Мартиновићи
2) Дракулићи
3) Славнићи
4) Шаше
« Последња измена: Фебруар 21, 2024, 11:44:02 поподне Петар М. Демић »

Ван мреже vojkan.tasic

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 8
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9195 послато: Фебруар 26, 2024, 05:07:51 поподне »
Тасић, Ћириловдан, Мешево, Крушевац

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT16449>Y151633. Очигледно је да ће тренутно остати на том нивоу на Yfull стаблу. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=17 и 448=18. Због ових вредности нема сумње да је Тасићу најближи Радовић из Камењаче код Трстеника, са којим дели ове карактеристике, као и крсну славу. Ове вредности поседује и Живковић из Александровца који слави Никољдан. Такође бих због вредности 19=17, сличног хаплотипа и географије, споменуо и могућност да овој грани припадају и Раковац из Камењаче код Трстеника, Јовановић из Раковца код Рашке, Марковић из Дулена код Крагујевца, који славе Лучиндан, као и Радовић из Крагујевца са славом Никољдан. Како и Раковац и Марковић имају на Yseq-у узорке, не би било лоше да провере Y151633.

О Тасићима је писано на овој теми

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6755.0

Ево после дужег времена дошли смо до резултата Ненада Радовића из Трстеника. Резултати су урађени преко Небула и убачени на YFull. Username na YFull je YF127542. Интересантно је да обојица славимо св. Ћирика и то летњег и зимског, што је јако ретко.
Испоставило се да смо заједно на Y151633*. Замолио бих ако неко од стручних може да да своје мишљење.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5185
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9196 послато: Фебруар 26, 2024, 05:47:32 поподне »
Ево после дужег времена дошли смо до резултата Ненада Радовића из Трстеника. Резултати су урађени преко Небула и убачени на YFull. Username na YFull je YF127542. Интересантно је да обојица славимо св. Ћирика и то летњег и зимског, што је јако ретко.
Испоставило се да смо заједно на Y151633*. Замолио бих ако неко од стручних може да да своје мишљење.

Јавио ми се у међувремену тестирани Радовић, и учланио се на српску групу YFull, тако да сам могао упоредити ваше резултате. У суштини, сам YFull je већ издвојио ваше заједничке новеле и вас двојица формирате нову грану испод I2-Y151633. Колико сам успио да видим дијелите неких 14 заједничких SNP-ова. Вјерујем да ће и на стаблу YFull ваша грана ускоро бити издвојена. Сваком од вас остаје по неколико приватних SNP-ова, и рекао бих да је старост везе између вас двојице око 400-500 година. Видјећемо како ће процијенити YFull када обнови стабло.

Уназад 1500 година немате засад никог другог блиско на стаблу.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5185
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9197 послато: Фебруар 28, 2024, 09:36:59 пре подне »
Јокић, Никољдан, Лозна/Бијело Поље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује већи број карактеристичних вриједности маркера: DYS19=17, DYS439=14, DYS570=20, DYS481=27, DYS549=10. Мање више све ове вриједности посједује и један необјављени тестирани из Чипаља код Сјенице, који притом има и сачувано предање да потиче управо од Јокића из Лозне, тако да се може рећи да је то предање потврђено и да су ове двије породице сасвим извјесно повезане. Управо због специфичности хаплотипа, Јокић нема других тестираних који би му блиски на СДП-у.

Тестирани је оставио више предања о поријеклу гдје се помињу Братоножићи, Шаља у Албанији, па и Херцеговина. У етнографској литератури о Јокићима из Лозне може да се прочита сљедеће: "Јокићи (Балевићи), (5 к. сл. св. Николу), досељени такође из Братоножића (Пелев Бријег)." Главно братство у Братоножићима, у које спадају и Балевићи припада хаплогрупи Q. Тако да предање о поријеклу од Балевића из Братоножића није генетички потврђено. Ако се у предању о Шаљи мислило на везу са Јокићима Черанима, они, иако такође припадају хаплогрупи I2-PH908, имају нешто другачији хаплотип и ни та веза ми се не чини вјероватном (мада би се могла провјерити SNP тестом).

Као највјероватнија опција ми се чини да су Јокићи старо српско становништво на подручју Лозне (прије сеоба 1690) и да је предање о вези са Братоножићима касније исконструисано. Можда би у прилог томе ишао и податак о локацији гробља у Лозни: "Остатак старијег српског становништва је гробље иза куће Јокића, где се и данас сахрањују православни Срби."
« Последња измена: Фебруар 28, 2024, 09:55:48 пре подне drajver »

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5326
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9198 послато: Фебруар 28, 2024, 06:15:42 поподне »
Карајовић, Митровдан, Гледић/Краљево, I2-Y3120>Z17855>A16413

Припада роду у којем је већ 10 тестираних, сви са славом Митровдан, а чија је матица изгледа на простору јужне Рашке или Ибарског Колашина. Једно предање везује Карајовиће управо за Ибарски Колашин. Код највећег броја хаплотипова овог рода као карактеристичне уочавају се вредности DYS570>=20, DYS481=27 и DYS635=22, од којих се резултат Карајовића разликује једино на маркеру DYS481, на коме посседује још нижу вредност 26. Ово је иначе други тестирани Карајовић који слави исту славу и припада истом роду. Први тестирани је из села Чукојевац/Краљево. Хаплотипови оба Карајовића поседују и карактеристичну вредност DYS439=14, која је очигледно њихова приватна карактеристика, а разликују се на само једном маркеру (DYS481=27/26) од 23 упоредива.

О роду којем припада Карајовић писано је више овде: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6000.msg156818#msg156818
« Последња измена: Фебруар 28, 2024, 07:05:57 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13184
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9199 послато: Фебруар 29, 2024, 10:25:00 пре подне »
Карајовић, Митровдан, Гледић/Краљево, I2-Y3120>Z17855>A16413

Припада роду у којем је већ 10 тестираних, сви са славом Митровдан, а чија је матица изгледа на простору јужне Рашке или Ибарског Колашина. Једно предање везује Карајовиће управо за Ибарски Колашин. Код највећег броја хаплотипова овог рода као карактеристичне уочавају се вредности DYS570>=20, DYS481=27 и DYS635=22, од којих се резултат Карајовића разликује једино на маркеру DYS481, на коме посседује још нижу вредност 26. Ово је иначе други тестирани Карајовић који слави исту славу и припада истом роду. Први тестирани је из села Чукојевац/Краљево. Хаплотипови оба Карајовића поседују и карактеристичну вредност DYS439=14, која је очигледно њихова приватна карактеристика, а разликују се на само једном маркеру (DYS481=27/26) од 23 упоредива.

О роду којем припада Карајовић писано је више овде: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6000.msg156818#msg156818

Карајовићу је блиска и једна породица из околине Сјенице (необјављено истраживање, иста слава). Према предању, та породица је пореклом из села Калица, Беране, па би ту могла бити старина овог рода.