Аутор Тема: Гламоч, Ливно, Дувно и Купрес - днк резултати  (Прочитано 9419 пута)

Ван мреже Imoćanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 319
Одг: Гламоч, Ливно, Дувно и Купрес - днк резултати
« Одговор #40 послато: Фебруар 13, 2021, 03:40:37 поподне »
Migracijski put ovi Perici ide:

Donji Dolac (Poljica, Dalmacija)
Zaseok Ercegovci (Dicmo, Dalmacija oko 1680e)
Donji Rujani, Livno (oko 1780e)

neke su grane kasnije krenuli otuda prema centralnu Bosnu (Jajce)

Karta:

Plava - Perici
Crvena - Zivanici



U Krušvaru / Ercegovci / Dicmo su 1709g. u banderiji Pavla Bilandžića zapisani Grgur Perić pok. Perice (8 čeljadi) i Grgur Perić pok. Vida (12 čeljadi). Pitanje su odakle su došli. U defteru iz 1701g. imamo jednog Vida Operića u selu Ruda i Roža istočno od Sinja prema Livnu (mislim da bi zapis "(O)perić" moglo biti greška). Iako je zaista bilo Perića u Poljicama i u Katunima, skup imena u toj Banderiji vuče više na područje Livna i Duvna (Mamić, Batarelo, Ćurković) i poneki Hercegovac iz Bekije (Ančić, Kvesić, Boban).

Bilo je prije toga i Perića u Rami. Trebalo bi provjerit ovaj izvor koji mi nije dostupan: Milenko Filipović, Rama u Bosni, Beograd 1955, stranica 79

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Гламоч, Ливно, Дувно и Купрес - днк резултати
« Одговор #41 послато: Фебруар 13, 2021, 04:53:13 поподне »
Bilo je prije toga i Perića u Rami. Trebalo bi provjerit ovaj izvor koji mi nije dostupan: Milenko Filipović, Rama u Bosni, Beograd 1955, stranica 79

У селу Прослап наводе се међу католичким породицама:
"Перић (1 к.) је дошао из Далмације, из неке Винице, пре 1878."
« Последња измена: Фебруар 13, 2021, 04:58:45 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Livnjak

  • Гост
  • *
  • Поруке: 17
  • J-M241
Одг: Гламоч, Ливно, Дувно и Купрес - днк резултати
« Одговор #42 послато: Фебруар 13, 2021, 04:58:33 поподне »
U Krušvaru / Ercegovci / Dicmo su 1709g. u banderiji Pavla Bilandžića zapisani Grgur Perić pok. Perice (8 čeljadi) i Grgur Perić pok. Vida (12 čeljadi). Pitanje su odakle su došli. U defteru iz 1701g. imamo jednog Vida Operića u selu Ruda i Roža istočno od Sinja prema Livnu (mislim da bi zapis "(O)perić" moglo biti greška). Iako je zaista bilo Perića u Poljicama i u Katunima, skup imena u toj Banderiji vuče više na područje Livna i Duvna (Mamić, Batarelo, Ćurković) i poneki Hercegovac iz Bekije (Ančić, Kvesić, Boban).

Bilo je prije toga i Perića u Rami. Trebalo bi provjerit ovaj izvor koji mi nije dostupan: Milenko Filipović, Rama u Bosni, Beograd 1955, stranica 79

Prvo, nisu svi katolici Perici isti.  U vezi Banderije upravo si.  Fra Soldo je pisao da su izuzeci medju Bilandzicevi bili Perici, Pavici, i Vujevici, svi iz Poljice.
« Последња измена: Фебруар 13, 2021, 05:01:40 поподне Livnjak »

Ван мреже Imoćanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 319
Одг: Гламоч, Ливно, Дувно и Купрес - днк резултати
« Одговор #43 послато: Фебруар 13, 2021, 05:25:56 поподне »
Prvo, nisu svi katolici Perici isti.  U vezi Banderije upravo si.  Fra Soldo je pisao da su izuzeci medju Bilandzicevi bili Perici, Pavici, i Vujevici, svi iz Poljice.

Naravno da nisu. Ovo je citat iz knjige fra Solde za Ercegovce kod Dicma: "Perića je bilo u Rami gdje su doseljenici, ali postoje i u Poljicima odakle su, što je vjerovatnije, došli u Ercegovce." Problem je da su se oko Sinja susreli tri migracijske struje, jedna sa područja Duvna/Rame, druga iz Hercegovine a treća iz Poljica i Zabiokovlja. Bez drugih testiranih teško je to razdvojiti.

Ван мреже Livnjak

  • Гост
  • *
  • Поруке: 17
  • J-M241
Одг: Гламоч, Ливно, Дувно и Купрес - днк резултати
« Одговор #44 послато: Фебруар 13, 2021, 05:42:44 поподне »
Naravno da nisu. Ovo je citat iz knjige fra Solde za Ercegovce kod Dicma: "Perića je bilo u Rami gdje su doseljenici, ali postoje i u Poljicima odakle su, što je vjerovatnije, došli u Ercegovce." Problem je da su se oko Sinja susreli tri migracijske struje, jedna sa područja Duvna/Rame, druga iz Hercegovine a treća iz Poljica i Zabiokovlja. Bez drugih testiranih teško je to razdvojiti.

Testiranje je pocelo.

Ван мреже Imoćanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 319
Одг: Гламоч, Ливно, Дувно и Купрес - днк резултати
« Одговор #45 послато: Фебруар 13, 2021, 05:46:51 поподне »
Testiranje je pocelo.

Odlično, samo naprijed. Per aspera ad astra ;-)

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Гламоч, Ливно, Дувно и Купрес - днк резултати
« Одговор #46 послато: Фебруар 13, 2021, 07:15:47 поподне »
Naravno da nisu. Ovo je citat iz knjige fra Solde za Ercegovce kod Dicma: "Perića je bilo u Rami gdje su doseljenici, ali postoje i u Poljicima odakle su, što je vjerovatnije, došli u Ercegovce." Problem je da su se oko Sinja susreli tri migracijske struje, jedna sa područja Duvna/Rame, druga iz Hercegovine a treća iz Poljica i Zabiokovlja. Bez drugih testiranih teško je to razdvojiti.
Ето за то подручје да те обрадујем ускоро требало би да буде готова надоградња Омербашића Прозор-Рама.

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Гламоч, Ливно, Дувно и Купрес - днк резултати
« Одговор #47 послато: Фебруар 13, 2021, 08:00:34 поподне »
Тестирани Живанић слави Ђурђевдан. Ратни вихор га је са Купреса довео код нас у Приједор, град у којем тренутно живи.
То знам (J2>Z8424)

Ван мреже Imoćanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 319
Одг: Гламоч, Ливно, Дувно и Купрес - днк резултати
« Одговор #48 послато: Фебруар 13, 2021, 08:15:03 поподне »
Ето за то подручје да те обрадујем ускоро требало би да буде готова надоградња Омербашића Прозор-Рама.

Хвала, што више што боље.

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Гламоч, Ливно, Дувно и Купрес - днк резултати
« Одговор #49 послато: Март 07, 2021, 12:37:15 поподне »
...

Боснић, Јовањдан, Дрвар, N-L665 (ово је свакако N-P189.2)

Важан резултат за N-P189.2. Боснићи су доста стари и разгранати на подручју Унца. Ово само иде у прилог великој концентрацији N-P189.2 у тој области. Из Унца су Келечевићи, чувени Бабићи, Томићи, Крнете, сви N-P189.2.

"Боснића има 57 кућа. Долазе у ред старијих породица. Врло мало што знају о својој старини. Само говоре толико да су дошли врло давно „од Босне воде“. Сава Боснић казује: „Од Босне воде дошла два брата, један рођен у збјегу код Босне и од њега су Боснићи, други у пећини и од њега Пећанци.“ Гавран Аћић (80 г.) говори да су Боснићи из Лике. Свакако да ће бити тачно оно што сами Боснићи причају о својој старини тј. да су првобитно дошли „од Босне воде“, а кад су се дигли отуда могли су да дођу у Лику па да и ту пробораве неко време отуда дођу овамо." (Петар Рађеновић, Унац)

...

Од Боснића са подручја Унца своје поријекло изводе и Боснићи из села Барјамовци (Купрес), према прилогу Паво И. Баруха: "Главни родови у селу 1991. године: Боснићи, 18. пописаних особа, славе Јовањдан. Пo предању које јe забележио Боривоје Милојевић, предак Боснића јe у Барјамовце дошао из околине Дрвара почетком 19. века због сиромаштва. Боснићи су у парохији Вуковско, којој су припадали и Барјамовци, забележени на попису православних породица 1882. године. Предање о пореклу из Дрвара потврђује и чињеница да Боснића Јовањштака има доста око Дрвара. Петар Рађеновић je забележио да их je у том крају 1930.-их година било 57. домаћинстава. Забележио je и предање о њиховом пореклу са реке Босне, по којој су и добили презиме, али да су пре доласка у дрварски крај живели у Лици. Боснића заиста има у Лици, јер је 1915. године забележено 21. кућа Боснића. У Лици, највише их је било у околини Доњег Лапца. Попис Лике и Крбаве из 1712. бележи неког кнеза Боснића у Мекињару код Удбине, где је Боснића било и 1915. Могуће је да је то село матица Боснића. Из њега су прво прешли у Лапац, па онда у околину Дрвара"

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Гламоч, Ливно, Дувно и Купрес - днк резултати
« Одговор #50 послато: Август 11, 2021, 06:10:06 поподне »
Прије неколико дана сам аутом прошао преко Дувањског поља па су ми одмах пали на памет генетички резултати дувањских Срба. ОНи су увијек били мањина у католичком окружењу, али су се водили као прилично стари досељеници. Ако сам добро упратио, тестирани што с маркерима што без маркера од дувањских Срба су:

Билановићи, R1a
Важићи, I2-PH908>Z16983
Велимири, I2-PH908
Вуковићи, E-V13>А18844
Зелени, E-М123>Y177539
Карани, N2-FGC28435
Милисави, E-V13>А18844

Занимљиво је да су православци старији у неким селима од католика. Милисави и Вуковићи су били старинци у селу Црвенице, које је одавно већ сасвим католичко. Међутим, ово "старинци" треба схватити условно, јер су и Милисави и Вуковићи, који су евидентно од истог рода, ипак само доста рани досељеници из источне Херцеговине. Још 1530. године Црвенице су уписане као мезра (пусто насеље), дакле су Вуковићи и Милисави били досељеници с краја 16. вијека. Њихово предање казује да су старином из Црне Горе, а и генетика то добрим дијелом потврђује.

Дувањско поље је пало под Турке крајем 15. вијека. Занимљиво је да се посада тврђаве Хум, јужно од Ливна, а западно од Дувна, предала Турцима још 1468. године. Међутим, питање је колико су Турци ефективно контролисали толико истурену тачку на западу. Како год, пописали је у попису 1468. Дувно је свакако морало пасти под Турке до 1477. године, када се помиње први пут и истоимена турска нахија. Зато и чуди да је добар дио дувањских насеља био пуст све до пописа 1530. године.

Српско становништва Дувна, бар те породице које се помињу као стариначке, су из тог првог таласа насељавања у 16. вијеку. Донекле су имали везу са српским зонама на подручју Купреса (Малован, Равно, Вуковско), али су свеједно било изоловани у католичком окружењу. Дедијер је оставио сљедећи запис везан за дувањске Србе:  "To je било у вријеме кад овуда није било цркава ни сталних попова већ би попови путовали, читали часове и светили водицу на врелима и студенцима."

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Гламоч, Ливно, Дувно и Купрес - днк резултати
« Одговор #51 послато: Август 13, 2021, 12:01:17 поподне »
Дувањско поље је пало под Турке крајем 15. вијека. Занимљиво је да се посада тврђаве Хум, јужно од Ливна, а западно од Дувна, предала Турцима још 1468. године. Међутим, питање је колико су Турци ефективно контролисали толико истурену тачку на западу. Како год, пописали је у попису 1468. Дувно је свакако морало пасти под Турке до 1477. године, када се помиње први пут и истоимена турска нахија. Зато и чуди да је добар дио дувањских насеља био пуст све до пописа 1530. године.

Овдје сам се повео за већином оних који су помен тврђаве Рог у попису 1477. године повезивали са подручјем Дувна. Такву убикацију су прихватили готово сви аутори,а рекао бих послије детаљнијег гледања пописа да није тачна и да подручје Дувна уопште није било освојено од стране Турака до 1477. године. Доказ томе је да ниједног насеља са подручја дувањске општине нема у том попису. Све се заправо заснивало на помену тврђаве Рог у попису 1477. године, али је та тврђава Рог пописана у оквиру нахије Благај прилично далеко до Дувна и са дувањском тврђавом Рог тешко да име везе. Нашао сам чланак Ивана Лозе под називом: "Turski defter iz 1477. godine ne spominje duvanjski grad Rog već istoimenu utvrdu u istočnoj Hercegovini" који објашњава доста тога:

" U osmanlijskom defteru (porezno-katastraski popisi) dovršenom 1477. godine spominje se tvrđava Rog i njezin dizdar. Dok se u literaturi jednoglasno drži da ovaj defter spominje duvanjski grad ja tu mogućnost apsolutno isključujem. Nastupam sa tezom da se u predmetnom izvoru ne spominje Rog u Duvnu, već jedna do danas ne ubicirana istoimena tvrđava u istočnoj Hercegovini. Ove skromne crtice su doduše samo uvod u ozbiljniji članak u kojem ću nastojati povijest srednjovjekovnog duvanjskog grada Roga prikazati u još neviđenom svjetlu.

Tko tvrdi da se u defteru iz godine 1477. spominje duvanjska tvrđavu Rog najprije mora dokazati da je on tada bio pod osmanskom vlasti. Takav izvor ne postoji, odnosno nije poznat. Nasuprot, u priopćenju hrvatskoga bana iz godine 1522. čita se da su Turci grad Rog u Duvnu zauseli nakon 1490. godine (Ljudevit Thalloczy, “Povijest (Banovine – grada i varoši) Jajca 1450. – 1527.”, Zagreb 1916., str. 294. – 300.). Mirovnim ugovorom iz godine 1503. i formalno je prepušta Turskom carstvu."

"Već slijedom rećenog se iz u predmetnom defteru spomenute tvrđave Rog ne može kriti istoimeni duvanjski grad. Takvo povezivanje izključuje i sami defter koji tvrđavu Rog izričito smještava u nahiju Blagaj (Ahmed S. Aličić, “Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina 1475.-1477.”, Sarajevo 1985., str. 152., 419.,) Ovaj dragocjenjeni podatak su dosadašnji autori ignorirali i silovanjem izvora povezali sa njima poznatim istoimenim duvanjskim srednjovjekovnim gradom."

Значи, подручје Дувна су Турци освојили тек након 1490. године, и можда тек почетком 16. вијека формирали какву такву организацију. Ово објашњава зашто је у попису 1530. године толико мезри, и то углавном у оним насељима које ће послије населити православни Срби.

Ван мреже barbarylion

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1100
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Гламоч, Ливно, Дувно и Купрес - днк резултати
« Одговор #52 послато: Август 18, 2021, 11:22:28 поподне »
Чисто да не буде забуне,да ли ви то негдје између редова провлачите тезу да су Мрњавчевићи у ствари поријеклом негдје са тих подручја мешовито српско-албанског живља и да немају везе са Ливном или Херцеговином?
I da imaju i da nemaju svakako su Srbi.

Ван мреже RashaHarambasha

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 30
Одг: Гламоч, Ливно, Дувно и Купрес - днк резултати
« Одговор #53 послато: Новембар 05, 2021, 11:04:49 пре подне »
Здраво,
већ сам неколико пута на форуму, "упозоравао" на комунистичку поделу Крајине.Гламоч ни по једном основу не може бити заједно са Дувном, дијелом хрватског Купреса и дијелом ливањског поља југоисточно од линије Челебић-Чапразлије.Наиме становништво подинарског дијела поља увелико одговара становницима Грахова и дијела гламочког поља (обичаји,славе,култура,родбинске везе).Такође из српског дијела купрешког поља имамо више породица насељених у Гламоч (Ждеро,Малеш,Крндија, Пивач,Велаја,Спремо).Што се тиче западног дијела гламочког поља, оно је послије другог рата подијељено на гламочки и дрварски дио, мада је јасно да је ту исти народ, чак уназад 150 година са тачним мјестом расељавања.Уопште гламочки срби (огромна верћина становништва Гламоча), нема ама баш ниједни везу ,повезницу или сличност са наведеним Дувном,Лијевном итд.На Купресу чак и срби говоре икавицу.

Малеши из Купреса нису се селили у Гламоч. Гламочки и купрешки Малеши нису род. Реч је о две различите породице.