34. Ковач, Јовањдан, Лопоч/Сливница Бобани/Равно, I2-Y3120
Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120, роду који смо у књизи о Херцеговцима назвали родом Бобанаца – јовањштака, а који је у табели СДНКП означен као род О. “Овом роду припада већи број староседелачких братстава са подручја Бобана, за која је генетичким тестирањем утврђено да су међусобно сродна. У делу Бобана који се налази у долини Требишњице овом роду припадају Јакшићи (који према предању потичу од Рачића) и Поповићи са матицом у Жакову, Грче (који према предању потичу од Грбића) са матицом у Грбићима и Маслеше са Ћорлукама, чија је матица у Туљима. У брдском делу Бобана овом роду припадају Оборине са Киперашима, Ковачима и Ковачевићима, чија је матица у Сливници, као и Мисите са матицом у суседним Чопицама. Сви славе Јовањдан, осим Мисита из Кијевог Дола и њихових исељеника, који славе Св. Враче. Поменута братства немају свест о заједничком пореклу, што јасно указује на то да се ради о веома старом роду у Бобанима. Овај генетички род би могао потицати од средњовековних влаха Бобана, чија је матица била у Жакову. Међутим, у Бобанима постоје још два генетичка рода којима припадају староседелачка братства из ове области, услед чега се власи Бобани не могу везати искључиво за генетички род Бобанаца ‒ јовањштака.”
У етнографској литератури Ковачи из Сливнице сматрају се сроднима Оборинама. У зависности од верзије предања, Оборине потичу од Ковача или обрнуто. „Оборине су братство које је некада живело на локалитету Чалај међе у Сливници у Бобанима. Раније су се према предању презивали Рађеновић. Оборине су се делом иселили у Мостар, а делом у Орашје у Попову, где од њих потичу Васиљевићи. Од преосталих Оборина у Сливници потичу Кипераши у засеоку Кипер и Ковачи у засеоку Лопоч. (...) У Орашју је 1938. године било Оборина, за које се наводи да су од Ковача из Лопоча. (…) Ковачи су се тридесетих година 19. века из Лопоча раширили на оближње Пољице. Тамо су почетком 20. века узели презиме Ковачевић, а из Пољица је део Ковачевића прешао у Туље, одакле је један Ковачевић, који је био свештеник, прешао у Вођене код Љубиња седамдесетих година 19. века. Ковача у Бобанима има и у Лушници, али славе Ђурђевдан и другачијег су порекла ‒ потичу од Ђурђевића из истог села.“ У Херцеговини постоје и друге породице Ковача са славом Јовањдан, које нису сродне бобанским Ковачима јовањштацима.
За модални хаплотип рода Бобанаца – јовањштака карактеристична је вредност маркера DYS390=23 и донекле ређа вредност DYS389II=30, које поседује и хаплотип тестираног Ковача. У односу на модални хаплотип овог рода резултат тестираног Ковача поседује веома карактеристичне вредности маркера DYS570=15 и DYS549=12. Исте ове вредности поседује и хаплотип раније тестираног Ковачевића из Туља, чиме је веза Ковача и Ковачевића неспорно доказана.