Новогодишња ДНК недеља 2022

[НиколаВук]

Друштво српских родословаца „Порекло“  у сарадњи са Биолошким факултетом Универзитета у Београду организује новогодишњу акцију тестирања генетичког прапорекла, која ће трајати од понедељка, 10. јануара до недеље, 16. јануара. Позивамо све заинтересоване да се пријаве.

Цена тестирања је изузетно повољна – уместо пуне цене од 13.000 динара, током Новогодишње ДНК недеље цена тестирања биће 7.000 динара.

Напомињемо да се тестира Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 23 STR маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће кратко тумачење резултата. Тестирани ће добити и сертификат који заједнички издају Биолошки факултет Универзитета у Београду и Српски ДНК пројекат.

Након што примимо Вашу пријаву добићете путем мејла детаљне инструкције за даље кораке.

Број кандидата за тестирање је ограничен па вам препоручујемо да се пријавите на време!

Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта.

Српски ДНК пројекат је пионирски подухват Друштва српских родословаца „Порекло“ основан септембра 2012. године, а до данашњег дана тестирано је преко 7.000 људи.

Захваљујући Српском ДНК пројекту до данас је откривено на стотине генетичких профила старих родова и племена.

Будите и Ви један од оних који ће на овај начин сазнати своје порекло.

Добро дошли у свет генетичке генеалогије!

Пријављивање за тестирање се врши помоћу контакт форме којој можете приступити преко следећег линка:

https://www.poreklo.rs/2022/01/09/novogodisnja-dnk-nedelja-2022-veliki-popust-na-dnk-testiranje-prijavite-se/

[Савас]

Помаже Бог,занима ме да ли ће бити организовано тестирање у Бања Луци?

[НиколаВук]

Помаже Бог,занима ме да ли ће бити организовано тестирање у Бања Луци?

Заинтересовани који не бораве у Београду своје узорке поштом шаљу на адресу библиотеке "Милутин Бојић". Сва упутства у вези слања узорака се добијају након пријаве за акцију.

[Неродимац]

Здраво да ли се зна какво је интересовање за ову акцију тестирања, ја знам за неке али да ли и када се очекује списак пријављењих за ову акцију?

[НиколаВук]

Здраво да ли се зна какво је интересовање за ову акцију тестирања, ја знам за неке али да ли и када се очекује списак пријављењих за ову акцију?

Сутра ћу написати списак прве туре пријављених, чије ћу узорке сутра однети до лабораторије. Пријављивање је могуће до 23:59:59 вечерас, а потом ће слање или достављање узорака бити могуће најкасније до петка, 21. јануара.

[НиколаВук]

Прва тура акције "Новогодишња ДНК недеља 2022" је данас предата у лабораторију. Следи списак кандидата:

1. Вукин, Лучиндан, Сибач, Пећинци
2. Путић, Ђурђевдан, Врањево, Нови Бечеј
3. Шкорић, Игњатијевдан, Биовичино Село, Кистање
4. Марковић, Аранђеловдан, Островица, Тутин
5. Гобељић, Лазаревдан, Шушуре, Сјеница
6. Радојчић, Никољдан, Бојанци, Чрномељ (Словенија)
7. Ступар, Лазаревдан, Расавци, Приједор
8. Мијачић, Аранђеловдан, Велика Калудра, Зубин Поток
9. Михајлов, Никољдан, Панчево
10. Радисављевић, Мратиндан, Лоћика, Рековац
11. Чикарић, Митровдан, Шид
12. Марковић, Никољдан, Грашевци, Брус
13. Савић, Никољдан, Ћаћице, Вишеград
14. Тегелтија, Ђурђевдан, Горња Подгорја, Мркоњић Град
15. Била, Ђурђевдан, Мартиновићи, Глина
16. Васиљевић, Опово (раније Украјина)
17. Станојевић, Јовањдан, Брзан, Баточина
18. Филиповић, Врачевдан, Прекадин, Прокупље
19. Степић, Св. Мина, Претрешња, Блаце
20. Кунић, Јовањдан, Грмљани, Требиње
21. Маодуш, Петровдан, Медак, Госпић
22. Милошевић, Никољдан, Белишево, Владичин Хан
23. Јовановић, Алимпијевдан, Мајур, Јагодина
24. Жарковић, Јеремијевдан, Бања, Прибој
25. Батица, Јовањдан, Цетина, Цивљане
26. Кризманић, католик, Апатин
27. Бошковић, Лучиндан, Везичево, Петровац

[Malesevic]

Радојчић, Никољдан, Бојанци, Чрномељ (Словенија)

Ово ће сигурно бити занимљиво

[Rimidalv]

Прва тура акције "Новогодишња ДНК недеља 2022" је данас предата у лабораторију. Следи списак кандидата:


6. Радојчић, Никољдан, Бојанци, Чрномељ (Словенија)

Ово ме је баш обрадовало.

[Зрно]

Зашто је Радојчић толико занимљив? Ако због тога што је из Словеније, онда баш и није ваљан разлог, јер се само надовезује на Жумберчане, од којих имамо доста резултата.

[drajver]

Зашто је Радојчић толико занимљив? Ако због тога што је из Словеније, онда баш и није ваљан разлог, јер се само надовезује на Жумберчане, од којих имамо доста резултата.

Жумберчани се не рачунају, јер су превјерили, а Радојчићи су још увијек оригинал. Због тога.

[Симеон Волос]

Мања српска заједница у неколико села у том крају.Некада их је било око 500-600 душа (ако се не варам),данас не знам колико их је преостало.За разлику од већине Срба у Словенији они су ту доста дуже а и дошли су организовано у сеоби а не појединачно (или са породицама) због запослења или бољег квалитета живота.Наравно да треба сазнати што више о њима.Јесу они нека врста српске егзотике са  географског аспекта али када је ДНК анализа у питању мислим да не треба очекивати Бог зна каква изненађења.
Још један разлог зашто би могли бити занимљиви су та њихова предања да су у те крајеве дошли негдје “од ријеке Бојане,код Скадарског језера”.Класика,погрешно предање настало везивањем за топоним.Шансе за тако нешто су готово непостојеће, али ето,да се тестирањем стави тачка на ту причу.
Мада,већина вероватно прижељкује други сценарио.Било би много занимљивије ако би се којим чудом њихово предање потврдило.

[Зрно]

Нажалост, тако обично настају предања. Некоме одједном нешто падне на памет, као ово са Бојанцима да су од реке Бојане. Па се онда та мудрост преноси генерацијама.

[Слатинац]

8. Мијачић, Аранђеловдан, Велика Калудра, Зубин Поток

Резултатом Мијачића сазнаћемо хаплогрупу њихових сродника Морачана Рашковића из Дрена, јер Мијачићи имају предање да су род са Рашковићима: "Мијачићи (2 к., Св. Аранђел и Мала и Велика госпођа), кажу да су пореклом из Мораче; род су са Станићима (Оклаце), Рашковићима у Дријену (Подгор) и Краговићима у Кобиљој Глави. Њихов предак је био прво насељен у Ђураковцу (Метохија). Мијачићи су се исељавали. Знају за своје рођаке у Рачи и Високој код Куршумлије." (https://www.poreklo.rs/2015/11/04/poreklo-prezimena-velika-i-mala-kaludra-zubin-potok/)

[Милош]

Резултатом Мијачића сазнаћемо хаплогрупу њихових сродника Морачана Рашковића из Дрена, јер Мијачићи имају предање да су род са Рашковићима: "Мијачићи (2 к., Св. Аранђел и Мала и Велика госпођа), кажу да су пореклом из Мораче; род су са Станићима (Оклаце), Рашковићима у Дријену (Подгор) и Краговићима у Кобиљој Глави. Њихов предак је био прво насељен у Ђураковцу (Метохија). Мијачићи су се исељавали. Знају за своје рођаке у Рачи и Високој код Куршумлије." (https://www.poreklo.rs/2015/11/04/poreklo-prezimena-velika-i-mala-kaludra-zubin-potok/)

Мислим да је овде хаплогрупа извесна, пре свега због резултата Станића из Оклаца.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.msg96519#msg96519

[drajver]

6. Радојчић, Никољдан, Бојанци, Чрномељ (Словенија)

Радојчићи су једна од четири најстарије породице насељене у Бојанцима. Поред њих ту су још и Врлинићи (Ђурђевдан), Кордићи (Лазарева субота), Миросаљац (изумрли, могуће Словенци Мирославићи у близини). Судећи по доступним документима, Бојанци су насељени 1549. године, и то од стране групе Срба са Цетине који су 1538,. године прешли у Жумберак и настанили се у његовом најзападнијем дијелу. Бела Крајину су заправо населили они цетински Срби који нису успјели да се смјесте у Жумберку. Самим тим, један дио цетинских Срба је остао у Жумберку (словеначкој страни Жумберка). Овим цетинским Србима је краљ Фердинанд 16. априла 1539. године издао привилегије, при чему су наведени и њихови предводници: Вујица(Јовица?) Вуковић,војвода Иван Пејак, војвода Павко Карановић, поп Радоја, кнез Милош Хераковић, кнез Андријаш Стањевић, кнез Драгосав, кнез Станиша, кнез Иваниш Врлинић и други.



Занимљиво је презиме Карановић присутно међу овим цетинским Србима. Чини ми се да није опстало у Белој Крајини и Жумберку, али јесте присутно презиме Павковић (славе Никољдан) међу Жумберчанима. Питам се да ли би ови Павковићи могли бити потомци војводе Павка Карановића из 1539. године. Карана, Карановића има и N2 и I1-P109 у Крајини.  Врлинићи су једино презиме са овог списка које се у континуитету може испратити до данас, и било би заиста одлично када би се и они тестирали.

Што се Радојчића тиче, индикативан је помен попа Радоја на горњем списку. Ако су Радојчићи заједно са Врлинићима основали Бојанце није искључено да су могли потицати и од овог попа Радоје из 1539. године.

Језик Бојанчана је ијекавски источно-херцеговачки, значи радило се о ијекавским досељеницима са Цетине, мада нека имена (Иван, Иваниш) можда указују и на икавску мјешавину. Цетина је под Турке пала око 1510-1520. године, неки ијекавци су могли бити насељени тада, па двадесетак година касније мигрирати у Жумберак, али исто тако могло је бити међу њима и старих цетинских Влаха (икаваца?) који су на подручју Цетине присутни од почетка 14. вијека.

У сваком случају, резултат Радојчића ће бити интересантан.

[drajver]

У вези горе наведеног треба рећи да аустријски извори ове православне досељенике са Цетине изричито називају Србима или Рашанима (Sirfen, Seruianis et Rascianis) и јасно их разликују од покатоличених старих Влаха (Valachorum siue antiquorum Romanorum, antiquos Romanos et uulgariter Zytschy appellitant, circa locum Obrouatz in Istria, Walachen, welche bey unns Allt-Romer genannt sein).

И ово указује да су ти досељеници са Цетине ипак потицали од скоријих ијекавских досељеника у Цетину, са подручја српске средњовјековне државе.

[Malesevic]

Жумберчани се не рачунају, јер су превјерили, а Радојчићи су још увијек оригинал. Због тога.

Не би ипак баш тако генерално означио људе термином "превјерили". Наравно, гркокатолицизам је тамо узео мах из различитих фактора, а знамо сви да се дефинитивно пробио половином 18-ог века уз помоћ насилних метода, мада је већ и у 17-ом веку један део те заједнице нагињао унији. Широка је то тема доста и вишеслојна, па не може о њој сад овде да се пише. Иначе, има у Жумберку и данас људи који се изјашњавају као Срби, независно од религијске припадности. Неки живе данас у Србији и иностранству као православци. Значи, није то баш тако да се то може генерализовати. Посебна је то средина и посебни су то људи. Драјвер је већ написао. Један део Жумберка се налази у Словенији. То је с. Драге и такође су гркокатолици. Можда се некад неко одатле и јави да се тестира

Везе са Белокрајшницима данас су слабе, скоро непостојеће. Једноставно дошло је до разлаза (један од аргумената је свакако и то са преласком на гркокатолизицам). Мада мора се рећи да је и у Белој Крајини дошло до преласка код једног дела тадашњих досељеника на римокатолизицам (с. Жунић нпр.). Генерално наши Срби у Белој Крајини су свесни свога порекла, али нажалост традиција им се добрим делом изгубила. Неке основне традиције за Божић и сл. су остале. Понешто од тога је др. Тања Петровић описала у својој докторској дисертацији, а још више сам сазнао од ње током нашег разговора. Занимљиво је да и Словенке које се удају за наше Србе врло брзо нађу "прикључак" и саме без икакве разлике учествују у припремама за Божић или Ускрс по белокрајшким обичајима. С друге стране, доста породица је мешовито па се обележавају и празници по Грегоријанском календару. Ја морам да критикујем овде однос СПЦ према овој теми. Није довољно у Бојанцима само имати цркву и тамо одслужити на Петровдан један молебан годишње или можда два-три. То би морамо да се дешава чешће. Ако се могу на Косову и Метохији држати свештеници са породицама у срединама где не живи ни један православац осим њих и ако могу тамо редовно да држе све прописане службе и литургије, не видим зашто то не би могло у неком облику да се ради у Бојанцима или пак Мариндолу (где је по задњем словеначком истраживању свест о "српству" још највиша) где би на сеоском гробљу могла да се направи мања капела. Није довољно сећати се са сетом старих времена него ваља нешто и радити да се оно што је у животу одржи.

Резултат Радојичића је по мени занимљив чисто са аспекта да видимо коме је од већ постојећих резултата у бази Порекла најближи. Ето толико

И да додам да наравно и већина других народа има тако те егзотичне базе својих сународника негде ван матичних граница. Нпр. Словенци у Италији, Хрвати у Италији (мада о овоме би могло да се полемише), Немци у Русији, Украјини, Грци на Црном мору, итд.

[Дробњак]

23. Јовановић, Алимпијевдан, Мајур, Јагодина

Ако је Јовановић староседелац Мајура (јер Мајур је село у које се интезивно усељава већ 60 година у назад и већина становника су новији досељеници) онда вероватно припада роду Сингулића. Мијатовић је у "Белици" написао за Сингулиће да су старином из Хомоља. Каже да су се доселили пре 130 година (књига је изашла ако се не варам 1940. а подаци су скупљани између два рата) што би био период између Кочине Крајине и устанака, време интезивног усељавања у Поморавље.

[drajver]

Не би ипак баш тако генерално означио људе термином "превјерили".

Била је то шала, заборавих да ставим смјешка. 

Својевремено сам се мало детаљније бавио поријеклом жумберачких Срба, а Паво (који није на форуму више) је урадио изузетно корисне прегледе пописних материјала са мапама и анализама присутности крсних слава у Жумберку и Белој Крајини. Жумберачке и белокрањске Србе свакако треба посматрати као једну цјелину, без обзира на садашњу вјерску и националну разлику. Дио су истих сеоба из 16. вијека.

Везано за резултат Радојчића, занимљиво ће бити ако буде имао поклапање са неким од родова из Врличке крајине.

[Malesevic]

Била је то шала, заборавих да ставим смјешка. 

Својевремено сам се мало детаљније бавио поријеклом жумберачких Срба, а Паво (који није на форуму више) је урадио изузетно корисне прегледе пописних материјала са мапама и анализама присутности крсних слава у Жумберку и Белој Крајини. Жумберачке и белокрањске Србе свакако треба посматрати као једну цјелину, без обзира на садашњу вјерску и националну разлику. Дио су истих сеоба из 16. вијека.

Везано за резултат Радојчића, занимљиво ће бити ако буде имао поклапање са неким од родова из Врличке крајине.

То или нпр. са неким родом са Калника и околине. Не треба заборавити да се насељавање Калника једним делом такође извршило из Жумберка.

[ivanc79]

Када се очекују први резултати?

[НиколаВук]

Када се очекују први резултати?

У последњој недељи јануара и првој половини фебруара.

[Cvitkovac]

25. Батица, Јовањдан, Цетина, Цивљане

Nu, mi tražimo Baticu a on se sam "nađe". Još kad bi našao Kurobasu i Gavrana. Pa da zatvorimo Cetinu.

[Неродимац]

Здраво, докле се стигло са сакупљањем узорака са ове акције, јел може списак?

[Христифор]

16. Васиљевић, Опово (раније Украјина) Занимљиво, верујем да је реч о Русину или  Украјинцу, може више информација?

[НиколаВук]

Здраво, докле се стигло са сакупљањем узорака са ове акције, јел може списак?

У петак је предата друга тура узорака, следи списак кандидата:

28. Прибаковић, Томиндан, Венчац, Александровац
29. Моровић, Ђурђевдан, Кути, Херцег Нови
30. Жежељ, Ђурђевдан, Модрино Село, Кистање
31. Мажибрада (по оцу Тодоровић), Стевањдан, Карановац, Варварин
32. Гарчевић, Аранђеловдан, Мурино, Плав
33. Крагуљац, Стевањдан, Горња Чемерница, Вргинмост
34. Марковић, Ђурђиц, Кончић, Прокупље
35. Коцић, Петковдан, Лесковац
36. Недељковић, Илиндан, Прекопуце, Прокупље
37. Зрињанин, Јовањдан, Бански Моравци, Карловац
38. Јовановић, Петковдан, Лесковац, Петровац
39. Станимировић, Никољдан, Гроцка
40. Радосављевић, Врачевдан, Висибаба, Пожега,
41. Пантелић, Ђурђевдан, Горња Добриња, Пожега
42. Кресић, Ђурђевдан, Липово (Барања, Мађарска)
43. Симић, Никољдан, Обади, Сребреница
44. Пејић, Аћимовдан, Нишићи, Илијаш
45. Лучић, Аранђеловдан, Шашинци, Сремска Митровица
46. Рајлић, Василијевдан, Горња Вријеска, Ђуловац
47. Стојиљковић, Јовањдан, Гаџин Хан

[НиколаВук]

Данас је предата трећа (и последња) тура узорака, списак кандидата је следећи:

48. Ђоговић, Никољдан, Крушево
49. Иванов, Јовањдан, Чуруг, Жабаљ
50. Антић (по деди Вучуровић), Гацко
51. Шеварика, Ђурђевдан, Бокани, Кнежево
52. Радуловић, Лучиндан, Штаваљ, Сјеница
53. Радић, Ђурђевдан, Рума
54. Димитријевић, Никољдан, Грачаница
55. Пејовић, Аранђеловдан, Подгорица
56. Марковић, Ђурђевдан, Бастаји, Кнежево

[Црна Гуја]

5. Гобељић, Лазаревдан, Шушуре, Сјеница

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2902. Не поседује ниједну специфичнију вредност, па му је хаплотип прилично близак модалном. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А, који су сви из околине Пријепоља. Са Петрићем из Горње Косатице и двојицом Безаревића из Скокућа има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера, док се од Јовановића из Мушковине разликује на само 1 од 17. Безаревићи и Јовановић такође славе Лазаревдан, док Петрић слави Стевањдан. Занимљиво је да је тестирани Јовановић у упитнику навео да им је родовски надимак Гобељићи, што и дефинитивно потврђује блиску везу са Гобељићем. Да би се утврдила најмлађа подграна којој припадају Гобељић и остали тестирани из рода А, препорука је даље тестирање помоћу R1a панела, или још боље помоћу неког од дубинских тестова (WGS, BigY). У тексту на порталу за Гобељиће пише да су досељени у 17. веку из околине Гацка.

https://www.poreklo.rs/2015/02/04/poreklo-prezimena-selo-susure-sjenica/

[Црна Гуја]

6. Радојчић, Никољдан, Бојанци, Чрномељ

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Од нешто ређих вредности треба споменути повишену DYS390=26 и нешто нижу DYS570=18. Најближа поклапања очекивано има са тестираним припадницима ове гране из западних подручја (Босанске Крајине, Лике, Далмације). Најближи су му Јањетовић из Бистрице код Бањалуке (Никољдан), Копања из Павловца код Бањалуке (Никољдан), Загорац из Медака код Госпића (Никољдан) и Огњеновић из Какња код Кистања (Јовањдан), од све четворице се разликује на 2 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS, BigY).

На теми је већ писано о Радојчићима, па ћу овде пренети драјверову поруку са претходне странице:

Радојчићи су једна од четири најстарије породице насељене у Бојанцима. Поред њих ту су још и Врлинићи (Ђурђевдан), Кордићи (Лазарева субота), Миросаљац (изумрли, могуће Словенци Мирославићи у близини). Судећи по доступним документима, Бојанци су насељени 1549. године, и то од стране групе Срба са Цетине који су 1538,. године прешли у Жумберак и настанили се у његовом најзападнијем дијелу. Бела Крајину су заправо населили они цетински Срби који нису успјели да се смјесте у Жумберку. Самим тим, један дио цетинских Срба је остао у Жумберку (словеначкој страни Жумберка). Овим цетинским Србима је краљ Фердинанд 16. априла 1539. године издао привилегије, при чему су наведени и њихови предводници: Вујица(Јовица?) Вуковић,војвода Иван Пејак, војвода Павко Карановић, поп Радоја, кнез Милош Хераковић, кнез Андријаш Стањевић, кнез Драгосав, кнез Станиша, кнез Иваниш Врлинић и други.



Што се Радојчића тиче, индикативан је помен попа Радоја на горњем списку. Ако су Радојчићи заједно са Врлинићима основали Бојанце није искључено да су могли потицати и од овог попа Радоје из 1539. године.

Језик Бојанчана је ијекавски источно-херцеговачки, значи радило се о ијекавским досељеницима са Цетине, мада нека имена (Иван, Иваниш) можда указују и на икавску мјешавину. Цетина је под Турке пала око 1510-1520. године, неки ијекавци су могли бити насељени тада, па двадесетак година касније мигрирати у Жумберак, али исто тако могло је бити међу њима и старих цетинских Влаха (икаваца?) који су на подручју Цетине присутни од почетка 14. вијека.

[Небојша]

17. Станојевић, Јовањдан, Брзан, Баточина, J2a-M67

Dragićevići (Nikolići 3 k., Simići 2 k., Dragićevići 1 k., Đorđevići 1 k., i Stanojevići 1 k., (ukupno 8 k., Sv. Jovan), doseljeni 1737 godine iz Bosne.
https://www.poreklo.rs/2013/04/21/poreklo-prezimena-selo-brzan-bato%C4%8Dina/

Тестирани се добро уклапа у род Б у пројекту. Сви у оквиру овог генетичког рода имају мање-више блиска поклапања на 23 маркера, а једине разлике су практично само на маркерима 576 и 570, који нарочито осцилирају у оквиру ове "групе". С обзиром на предање о пореклу Станојевића (Босна), можда треба поменути породицу Стојановић (иста слава) из околине Новог Пазара (некадашњи Новопазарски санџак).

[drajver]

9. Михајлов, Никољдан, Панчево

Припада хаплогрупи I1-Z63, највјероватније грани I1-Z63>Y2245>Y7234>Y7666. Припадност овој грани може се претпоставити на основу карактеристичних маркера DYS389-1=13, DYS576=15, DYS481=22, DYS643=10. Посебно је карактеристична доста ниска вриједност DYS481=22, која је присутна код свих припадника хаплогрупе I1-Y7234. Михајлов је први српски припадник ове гране. Има најближе поклапање са Бугарином из околине града Русе на сјеверу Бугарске (FTDNA IN11145) , који није оставио податке о презимену и поријеклу. Михајлов и Бугарин се разликују на 2 маркера од упоредивих 23. При томе унутар хаплогрупе Y7666 њих двојица једини имају DYS643=10. С обзиром да је Бугарин потврђен Y7666, основано се може претпоставити да и Михајлов припада овој хаплогрупи. У грани Y7234 има Нијемаца, Руса, Француза, Шпанаца, Пољака. Оваква географија указује на образац кретања источногерманских племена (Гота можда и понајвише).

О Михајловима у Панчеву нисам нашао неке сигурне податке. Тестирани је навео да су његови у Панчеву живјели и почетком 20. вијека, али није оставио податке о даљим предањима. Једино што сам успио наћи јесте да се у попису српских становника Панчева из 1733. године помиње и Јанко Михајлов. Да ли се ради о истим Михајловима, не знам.

Препоручујем за почетак тест на појединачни SNP Y7666 код YSeqa.
https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=1&products_id=21008

[drajver]

15. Била, Ђурђевдан, Мартиновићи, Глина

Припада хаплогрупи I1-P109, грани I1-P109>FGC22045 и роду Дробњака. Има скоро па модалан хаплотип за род Дробњака. Једина нешто карактеристичнија вриједност је DYS439=12, али од географски најближих хаплотипова Били, нико је не посједује. На 1 маркеру разлике од 23, близак му је већи дио тестираних. Од географски најближих има једна маркер разлике са Вишњићем из Маљевца са Кордуна, али Вишњић слави Никољдан, па је питање колико је ова веза суштинска. Била би могао бити близак оним тестиранима из околине његовог поријекла који славе Ђурђевдан: крајишким Карановићима, Бомештрима, Ћеранима, Дробњацима. Посебно треба обратити пажњу на Дробњака из Горње Млиноге код Петриње, јер иако Дробњак и Била имају три маркера разлике на 23 маркера, због исте славе и географске блискости могли би бити повезани. Поготово јер Била наводи Доњу Млиногу као једно од мјеста свог поријекла.

Била је српско презиме уско локализовано на подручју Баније, гдје је претпостављам и настало. Насељавали су мјеста глинске општине: Мартиновиће и Доњу Млиногу. Немам неких других податка о њиховом поријеклу, уколико Петар зна нешто више замолио бих га да напише.

Од даљих тестирања, препоручујем неки од геномских тестова: BIGY, Dante, Nebula, YSeq WGS400.

[Miloss19g70]

Поштовани, хвала на одговору. С обзиром да сам нов на форуму, молим за помоћ око тога шта је "род Б" како сте навели?

Хвала и поздрав!


17. Станојевић, Јовањдан, Брзан, Баточина, J2a-M67

Dragićevići (Nikolići 3 k., Simići 2 k., Dragićevići 1 k., Đorđevići 1 k., i Stanojevići 1 k., (ukupno 8 k., Sv. Jovan), doseljeni 1737 godine iz Bosne.
https://www.poreklo.rs/2013/04/21/poreklo-prezimena-selo-brzan-bato%C4%8Dina/

Тестирани се добро уклапа у род Б у пројекту. Сви у оквиру овог генетичког рода имају мање-више блиска поклапања на 23 маркера, а једине разлике су практично само на маркерима 576 и 570, који нарочито осцилирају у оквиру ове "групе". С обзиром на предање о пореклу Станојевића (Босна), можда треба поменути породицу Стојановић (иста слава) из околине Новог Пазара (некадашњи Новопазарски санџак).

[Небојша]

С обзиром да сам нов на форуму, молим за помоћ око тога шта је "род Б" како сте навели?

Хвала и поздрав!

17. Станојевић, Јовањдан, Брзан, Баточина, J2a-M67

Dragićevići (Nikolići 3 k., Simići 2 k., Dragićevići 1 k., Đorđevići 1 k., i Stanojevići 1 k., (ukupno 8 k., Sv. Jovan), doseljeni 1737 godine iz Bosne.
https://www.poreklo.rs/2013/04/21/poreklo-prezimena-selo-brzan-bato%C4%8Dina/

Тестирани се добро уклапа у род Б у пројекту. Сви у оквиру овог генетичког рода имају мање-више блиска поклапања на 23 маркера, а једине разлике су практично само на маркерима 576 и 570, који нарочито осцилирају у оквиру ове "групе". С обзиром на предање о пореклу Станојевића (Босна), можда треба поменути породицу Стојановић (иста слава) из околине Новог Пазара (некадашњи Новопазарски санџак).

То значи да су вам поменуте породице генетички најближе. Реч је о блискости заснованој на 23 упоредива маркера, код којих одступају најчешће вредности на поменутим 576 и 570. Осим Стојановића из Новог Пазара, нико од теситраних из ове групе није још увек објављен (део необјављеног истраживања), али могу рећи да је највише "генетичких рођака" на простору Централне и Јужне Србије. Такође, нико није радио никакво дубинско истраживање, тако да се тренутно може само нагађати о дубљој подграни. Нека претпоставка је да би то могла бити J-Z6271.

Једини начин да се то провери јесте наручивање поменутог SNP-a, тј додатно тестирање. Или је можда сврсисходније урадити J-M67 Panel код YSEQ, али је то и скупља варијанта.
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=45213

[Небојша]

То значи да су вам поменуте породице генетички најближе. Реч је о блискости заснованој на 23 упоредива маркера, код којих одступају најчешће вредности на поменутим 576 и 570. Осим Стојановића из Новог Пазара, нико од теситраних из ове групе није још увек објављен (део необјављеног истраживања), али могу рећи да је највише "генетичких рођака" на простору Централне и Јужне Србије. Такође, нико није радио никакво дубинско истраживање, тако да се тренутно може само нагађати о дубљој подграни. Нека претпоставка је да би то могла бити J-Z6271.

Једини начин да се то провери јесте наручивање поменутог SNP-a, тј додатно тестирање. Или је можда сврсисходније урадити J-M67 Panel код YSEQ, али је то и скупља варијанта.
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=45213

Сад видим да заправо нисам одговорио на постављено питање: "шта је род Б"

Род Б у оквиру хаплогрупе J2a-M67 представља скуп свих породица за које се, на основу генетичке блискости, може претпсотавити да припадају истој (дубљој) подграни.

[Петар М. Демић]

15. Била, Ђурђевдан, Мартиновићи, Глина

Припада хаплогрупи I1-P109, грани I1-P109>FGC22045 и роду Дробњака. Има скоро па модалан хаплотип за род Дробњака. Једина нешто карактеристичнија вриједност је DYS439=12, али од географски најближих хаплотипова Били, нико је не посједује. На 1 маркеру разлике од 23, близак му је већи дио тестираних. Од географски најближих има једна маркер разлике са Вишњићем из Маљевца са Кордуна, али Вишњић слави Никољдан, па је питање колико је ова веза суштинска. Била би могао бити близак оним тестиранима из околине његовог поријекла који славе Ђурђевдан: крајишким Карановићима, Бомештрима, Ћеранима, Дробњацима. Посебно треба обратити пажњу на Дробњака из Горње Млиноге код Петриње, јер иако Дробњак и Била имају три маркера разлике на 23 маркера, због исте славе и географске блискости могли би бити повезани. Поготово јер Била наводи Доњу Млиногу као једно од мјеста свог поријекла.

Била је српско презиме уско локализовано на подручју Баније, гдје је претпостављам и настало. Насељавали су мјеста глинске општине: Мартиновиће и Доњу Млиногу. Немам неких других податка о њиховом поријеклу, уколико Петар зна нешто више замолио бих га да напише.

Од даљих тестирања, препоручујем неки од геномских тестова: BIGY, Dante, Nebula, YSeq WGS400.

Биле су потврђене на подручју Мартиновића током друге половине XVIII века.

У крајишким извештајима насталим у периоду од јануара 1779. до октобра 1786. године, помињу се Игњатија Била и Стеван Била из Мартиновића (реч је о људима из исте породичне задруге). Извесно је да су и раније били присутни у поменутом селу, пошто за хусарску компанију која је обухватала Мартиновиће недостају подаци из 1772. године, а Игњатија Била био је управо хусар.

Мартиновићи су матица свих банијских Била, па тако и огранка из Млиноге. Занимљиво је да су Биле једини род у Мартиновићима који прославља Ђурђевдан. Било како било, поучени досадашњим искуствима у вези банијских родова, можемо очекивати да ће се сродници Била и Дробњака пре или касније појавити међу Ђурђевштацима из околних села.

[Nebo]

5. Гобељић, Лазаревдан, Шушуре, Сјеница

Још понешто о Гобељићима:

https://www.poreklo.rs/2020/11/10/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-4-deo/

[Miloss19g70]

Сад видим да заправо нисам одговорио на постављено питање: "шта је род Б"

Род Б у оквиру хаплогрупе J2a-M67 представља скуп свих породица за које се, на основу генетичке блискости, може претпсотавити да припадају истој (дубљој) подграни.

Хвала пуно на одговорима, покушаћу да некако "уђем у траг".

Јел зна неко где бих могао да сазнам неки детаљ о подграни J-Z6271 ?

[Небојша]

Хвала пуно на одговорима, покушаћу да некако "уђем у траг".

Јел зна неко где бих могао да сазнам неки детаљ о подграни J-Z6271 ?

Нема на чему. Yfull стабло J-Z6271: https://www.yfull.com/tree/J-Z6271/

[Ojler]

14. Тегелтија, Ђурђевдан, Горња Подгорја/Мркоњић Град, I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328

Тегелтије нису обрађиване у етнографској литератури којом располажемо. Матично подручје ове породице је Мркоњић Град, где су најбројнији у насељима Медна и Горња Подгорја. Може се претпоставити да се ово братство ширило из села Медна, где Тегелтије живе у засеоку који носи њихово презиме. Презиме Тегелтија јавља се искључиво код Срба и у БиХ га носе и породице из околине Јајца, Кључа, Шипова, Лакташа, Србца и Травника. Сви они славе Ђурђевдан и вероватно су сродни, а за оне из околине Травника се зна да воде порекло из Медне. На подручју Српца забележено је слично презиме Тегелтић код породице која такође слави Ђурђевдан, па је могуће да је у питању огранак Тегелтија. Тегелтија има доста и по Војводини где су се населили у послератним колонизацијама.

Презиме Тегелтија је турцизам и том речи се назива меко ћебе које се поставља на коњска леђа испод седла. Чини се да је као презиме у употреби прилично дуго: у попису становништва Срема из 1736/1737. године на вуковарском властелинству се помиње извесни Тегелтић.

Хаплотип тестираног нема посебно карактеристичних маркера, али се у односу на модални хаплотип гране I2-Y3120 ипак могу издвојити ређе вредности DYS391=10 и DYS385a=15. Подударање на овим маркерима и сличност са разликом до три вредности уочава се са хаплотиповима већег броја тестираних широм српског етничког простора. Већина њих припада хаплогрупи I2-A1328, што ме је и определило да претпоставим припадност хаплотипа Тегелтије овој грани. Међу тестиранима из поменуте групе ипак нема никога ко слави Ђурђевдан, па се сигурно ради о родовима који су са Тегелтијама у далекој генеалошкој вези.
Међу резултатима који поседују поменуте ређе вредности DYS391=10 и DYS385a=15, на 23 упоредива маркера хаплотипу тестираног Тегелтије најближи је хаплотип Стевановића из Мале Плане код Смедеревске Паланке који слави Св. апостола Филипа (род Шаренкапића), са разликом на једном маркеру, а од географски блиских, хаплотип Љубоје из Копљевића код Мркоњић Града са славом Марковдан, који се разликује на два маркера (једна разлика је за два).

[Андрић]

14. Тегелтија, Ђурђевдан, Горња Подгорја/Мркоњић Град, I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328

Тегелтије нису обрађиване у етнографској литератури којом располажемо. Матично подручје ове породице је Мркоњић Град, где су најбројнији у насељима Медна и Горња Подгорја. Може се претпоставити да се ово братство ширило из села Медна, где Тегелтије живе у засеоку који носи њихово презиме. Презиме Тегелтија јавља се искључиво код Срба и у БиХ га носе и породице из околине Јајца, Кључа, Шипова, Лакташа, Србца и Травника. Сви они славе Ђурђевдан и вероватно су сродни, а за оне из околине Травника се зна да воде порекло из Медне. На подручју Српца забележено је слично презиме Тегелтић код породице која такође слави Ђурђевдан, па је могуће да је у питању огранак Тегелтија. Тегелтија има доста и по Војводини где су се населили у послератним колонизацијама.

Презиме Тегелтија је турцизам и том речи се назива меко ћебе које се поставља на коњска леђа испод седла. Чини се да је као презиме у употреби прилично дуго: у попису становништва Срема из 1736/1737. године на вуковарском властелинству се помиње извесни Тегелтић.

Хаплотип тестираног нема посебно карактеристичних маркера, али се у односу на модални хаплотип гране I2-Y3120 ипак могу издвојити ређе вредности DYS391=10 и DYS385a=15. Подударање на овим маркерима и сличност са разликом до три вредности уочава се са хаплотиповима већег броја тестираних широм српског етничког простора. Већина њих припада хаплогрупи I2-A1328, што ме је и определило да претпоставим припадност хаплотипа Тегелтије овој грани. Међу тестиранима из поменуте групе ипак нема никога ко слави Ђурђевдан, па се сигурно ради о родовима који су са Тегелтијама у далекој генеалошкој вези.
Међу резултатима који поседују поменуте ређе вредности DYS391=10 и DYS385a=15, на 23 упоредива маркера хаплотипу тестираног Тегелтије најближи је хаплотип Стевановића из Мале Плане код Смедеревске Паланке који слави Св. апостола Филипа (род Шаренкапића), са разликом на једном маркеру, а од географски блиских, хаплотип Љубоје из Копљевића код Мркоњић Града са славом Марковдан, који се разликује на два маркера (једна разлика је за два).

Да Тегелтије су се шириле из Медне значи то им је матично село. За ове из Подгорије сам чуо да су се доселили из Медне. У Медној су у аустроугарском попису кућевласника из 1879. године забиљежена 8 домаћинства Тегелтија (све у дијелу Медне који се зове Илићи, а уже гледано је то засеок Тегелтије). Према предању које сам чуо од ових из Медне каже се да су се доселили из околине Требиња у Херцеговини под презименом Ивановић. Касније су се од тих Ивановића развила три нова презимена и све славе Ђурђевдан: Тегелтије, Јовишићи и Цвијићи. Иначе од ових Тегелтија је и познати политичар Зоран Тегелтија.

[filipi]

14. Тегелтија, Ђурђевдан, Горња Подгорја/Мркоњић Град, I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328

Тегелтије нису обрађиване у етнографској литератури којом располажемо. Матично подручје ове породице је Мркоњић Град, где су најбројнији у насељима Медна и Горња Подгорја. Може се претпоставити да се ово братство ширило из села Медна, где Тегелтије живе у засеоку који носи њихово презиме. Презиме Тегелтија јавља се искључиво код Срба и у БиХ га носе и породице из околине Јајца, Кључа, Шипова, Лакташа, Србца и Травника. Сви они славе Ђурђевдан и вероватно су сродни, а за оне из околине Травника се зна да воде порекло из Медне. На подручју Српца забележено је слично презиме Тегелтић код породице која такође слави Ђурђевдан, па је могуће да је у питању огранак Тегелтија. Тегелтија има доста и по Војводини где су се населили у послератним колонизацијама.

Презиме Тегелтија је турцизам и том речи се назива меко ћебе које се поставља на коњска леђа испод седла. Чини се да је као презиме у употреби прилично дуго: у попису становништва Срема из 1736/1737. године на вуковарском властелинству се помиње извесни Тегелтић.

Хаплотип тестираног нема посебно карактеристичних маркера, али се у односу на модални хаплотип гране I2-Y3120 ипак могу издвојити ређе вредности DYS391=10 и DYS385a=15. Подударање на овим маркерима и сличност са разликом до три вредности уочава се са хаплотиповима већег броја тестираних широм српског етничког простора. Већина њих припада хаплогрупи I2-A1328, што ме је и определило да претпоставим припадност хаплотипа Тегелтије овој грани. Међу тестиранима из поменуте групе ипак нема никога ко слави Ђурђевдан, па се сигурно ради о родовима који су са Тегелтијама у далекој генеалошкој вези.
Међу резултатима који поседују поменуте ређе вредности DYS391=10 и DYS385a=15, на 23 упоредива маркера хаплотипу тестираног Тегелтије најближи је хаплотип Стевановића из Мале Плане код Смедеревске Паланке који слави Св. апостола Филипа (род Шаренкапића), са разликом на једном маркеру, а од географски блиских, хаплотип Љубоје из Копљевића код Мркоњић Града са славом Марковдан, који се разликује на два маркера (једна разлика је за два).

A sa Jevticem A1328/

[Ojler]

A sa Jevticem A1328/

Да, и Јевтић (Јовањдан, Какмуж/Петрово) је у поменутој групи тестираних који су релативно блиски Тегелтији. И тај хаплотип такође поседује вредности DYS391=10 и DYS385a=15 и разликује се од резултата Тегелтије на три маркера.

[Ojler]

Да Тегелтије су се шириле из Медне значи то им је матично село. За ове из Подгорије сам чуо да су се доселили из Медне.
...

Да, и тестирани је навео да су у Горња Подгорја дошли из Медне. Заборавих да то поменем.

[Лука]

1. Вукин, Лучиндан, Сибач, Пећинци

Припада хаплогрупи I2-PH908, вероватно подграни FT190799 односно роду Никшића. Нема ни једно потпуно поклапање ни са другим припадницима ове подгране ни са другим тестираним PH908 на пројекту. Од специфичних вредности се издвајају 14 на 439 и 14 на 533.

Вукини се не помињу на попису из 1736/37. године у Сипчу. Сам тестирани наводи предање о пореклу из Жупе Никшићке, што је највероватније тачно ако се узме у обзир резултат.

Предлог за даље тестирање је тест на FT190799 или Y189944.

[Лука]

3. Шкорић, Игњатијевдан, Биовичино Село, Кистање

Припада хаплогрупи I2-PH908, вероватно роду Малешеваца. Тестирани Шкорић нема потпуних поклапања ни са једним од припадника рода Малешеваца, а ни са другим PH908 на пројекту. Од специфичних вредности се издваја повишена вредност 19 на 458.

Ови Шкорићи су бележени и као Скорићи. Нису евидентирани у Биовичином Селу у млетачком катастру из 1709. године па је могуће да су у Биовичино Село прешли касније, из Морлопаче или Биљана Доњих где је такође било Шкорића са Игњатијевданом. У Морполачи на млетачком катастру из 1709. године Шкорићи јесу евидентирани. Недалеко од Морполаче у Грачацу код Скрадина је било Миловића Игњаштијевштака, па је могуће да веза по мушкој линији између њих и Шкорића постоји.

Предлог за даље тестирање је BigY700 тест код FTDNA или WGS тест код данте лабса.

[Malesevic]

Да Тегелтије су се шириле из Медне значи то им је матично село. За ове из Подгорије сам чуо да су се доселили из Медне. У Медној су у аустроугарском попису кућевласника из 1879. године забиљежена 8 домаћинства Тегелтија (све у дијелу Медне који се зове Илићи, а уже гледано је то засеок Тегелтије). Према предању које сам чуо од ових из Медне каже се да су се доселили из околине Требиња у Херцеговини под презименом Ивановић. Касније су се од тих Ивановића развила три нова презимена и све славе Ђурђевдан: Тегелтије, Јовишићи и Цвијићи. Иначе од ових Тегелтија је и познати политичар Зоран Тегелтија.

Од Тегелтија је и инж. Борислав Тегелтија који је пројектовао бесплатно српску православну цркву у Салцбургу и један од пројектаната наше спомен-капеле у Маутхаузену. Мени лично је то много већи допринос роду, него што је то случај код његовог много познатијег рођака

Иначе, Цвијићи такође живе у Медној и данас, тако да је то предање које си навео вероватно и тачно.

[Посо]

3. Шкорић, Игњатијевдан, Биовичино Село, Кистање

Припада хаплогрупи I2-PH908, вероватно роду Малешеваца. Тестирани Шкорић нема потпуних поклапања ни са једним од припадника рода Малешеваца, а ни са другим PH908 на пројекту. Од специфичних вредности се издваја повишена вредност 19 на 458.

Ови Шкорићи су бележени и као Скорићи. Нису евидентирани у Биовичином Селу у млетачком катастру из 1709. године па је могуће да су у Биовичино Село прешли касније, из Морлопаче или Биљана Доњих где је такође било Шкорића са Игњатијевданом. У Морполачи на млетачком катастру из 1709. године Шкорићи јесу евидентирани. Недалеко од Морполаче у Грачацу код Скрадина је било Миловића Игњаштијевштака, па је могуће да веза по мушкој линији између њих и Шкорића постоји.

Предлог за даље тестирање је BigY700 тест код FTDNA или WGS тест код данте лабса.

Предак тестираног Шкорића пописан је у катастру Биовичиног села 1709. године као Stoian Grubisich q: Score.
Како има пар родова са истом славом у скрадинском Грачацу, могло би се додати како се 1654. године спомињу православци Илија Грубишић из Скрадина и Тома Грубишић.

[Nebo]

у попису становништва Срема из 1736/1737. године на вуковарском властелинству се помиње извесни Тегелтић.

Знам да у Тењи код Осијека, а на правцу ка Вуковару има Тегелтија. Е, сад, нисам сигуран да ли би они могли бити потомци овог Тегелтића или можда неки касније колонизовани Тегелтије из Босне. По неким личним именима из ове фамилије, вуку на Босну.

[Андрић]

Знам да у Тењи код Осијека, а на правцу ка Вуковару има Тегелтија. Е, сад, нисам сигуран да ли би они могли бити потомци овог Тегелтића или можда неки касније колонизовани Тегелтије из Босне. По неким личним именима из ове фамилије, вуку на Босну.

У Тењи има пуно досељених фамилија конректно из мркоњићког краја (ту се посебно издваја село Медна). Сви су они досељени у скорије вријеме ту значи током конолизације...

[Христифор]

Да ли је од ових Шкорића Никола Шкорић познатији као Драган Јове Торбица из Државног посла?

[Exiled]

3. Шкорић, Игњатијевдан, Биовичино Село, Кистање

Припада хаплогрупи I2-PH908, вероватно роду Малешеваца. Тестирани Шкорић нема потпуних поклапања ни са једним од припадника рода Малешеваца, а ни са другим PH908 на пројекту. Од специфичних вредности се издваја повишена вредност 19 на 458.

Ови Шкорићи су бележени и као Скорићи. Нису евидентирани у Биовичином Селу у млетачком катастру из 1709. године па је могуће да су у Биовичино Село прешли касније, из Морлопаче или Биљана Доњих где је такође било Шкорића са Игњатијевданом. У Морполачи на млетачком катастру из 1709. године Шкорићи јесу евидентирани. Недалеко од Морполаче у Грачацу код Скрадина је било Миловића Игњаштијевштака, па је могуће да веза по мушкој линији између њих и Шкорића постоји.

Предлог за даље тестирање је BigY700 тест код FTDNA или WGS тест код данте лабса.

Штета што ови Малешевци немају одрађено ништа низводније од PH908...мада слава јес нетипична али ипак...

[drajver]

4. Марковић, Аранђеловдан, Островица, Тутин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Иако хаплотип не посједује неке изразито карактеристичне вриједности, има више вриједности које одступају од модала, па самим тим и нема превише блиских хаплотипова. Ради се о сљедећим вриједностима маркера: DYS391=10, DYS458=16, DYS643=11. Због недостатка ближих поклапања, не може се ништа одређеније рећи о генетичком поријеклу Марковића.

Иако је тестирани навео поријекло из Острвице, Тутин, у етнографској литератури Марковићи су забиљежени у сусједном селу Рудници. За њих се каже да су остатак старијег српског становништва, али и да су се доселили из Брда. Сами Марковићи имају предање да су дошли из Куча, и да су се раније презивали Перовићи. Предање о поријеклу из Куча нема упоришта у досада доступним генетичким резултатима. Било их је и Вељем Пољу, Тутин.

Приједлог за даље тестирање:
I2a-M423 Panel код Yseqa
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.

[drajver]

7. Ступар, Лазаревдан, Расавци, Приједор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Повезан је са другим тестираним крајишким Ступарима који славе Лазареву суботу. Хаплотип је прилично модалан за хаплогрупу I2-PH908. Нешто специфичније су вриједности DYS19=15, DYS385b=16, DYS570=20, DYS481=28. Најближи су му  по хаплотипу Ступар из Скакавца, Бос. Петровац и Карић из Гориње, Бос. Крупа, са којима му се хаплотип разликује на 3 од 23 маркера. У Крајини, Старој Херцеговини и Старом Влаху има више разнородних родова који славе Лазареву суботу и припадају хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип Ступара показује неке везе, али и разлике, са хаплотипом рода из Жегара у Далмацији, који слави Лазареву суботу,а који припада грани I2-PH908>Y32084>S10860. Истовремено, по хаплотипу је Ступарима блиска група српских породица која слави Лазареву суботу из колубарског краја (тзв.) Ћумурије, а које су по предању поријеклом из источне Херцеговине. Ћумурије припадају грани I2-PH908>Y52621. Неопходно је SNP тестирање Ступара да би се потврдила нека од ових веза.

Ступари су једна од карактеристичнијих породица Поуња, Подгрмеча, Сане. Чини се да им је најстарија матица била у Скакавцу у Бјелајском пољу одакле су се расељавали по великом броју насеља најзападнијег дијела Босанске Крајине. У Скакавцу су свакако присутни још од почетка 18. вијека и сматрају се једном од најстаријих породица. Једно предање помиње још раније поријекло Ступара са Змијања, док их друго предање повезује са Зрмањом у Далмацији. Прво предање не искључује нужно  друго, тј. могло би се радити о различитим периодима сеоба. Предање из Зрмање их потенцијално може повезати са жегарским Лазаревштацима, али је потребна и SNP потврда.

Приједлог за даље тестирање:
појединачни SNP тест на S10860 или на Y52621 или
I2a-M423 Panel код Yseqa или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.

[Exiled]

7. Ступар, Лазаревдан, Расавци, Приједор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Повезан је са другим тестираним крајишким Ступарима који славе Лазареву суботу. Хаплотип је прилично модалан за хаплогрупу I2-PH908. Нешто специфичније су вриједности DYS19=15, DYS385b=16, DYS570=20, DYS481=28. Најближи су му  по хаплотипу Ступар из Скакавца, Бос. Петровац и Карић из Гориње, Бос. Крупа, са којима му се хаплотип разликује на 3 од 23 маркера. У Крајини, Старој Херцеговини и Старом Влаху има више разнородних родова који славе Лазареву суботу и припадају хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип Ступара показује неке везе, али и разлике, са хаплотипом рода из Жегара у Далмацији, који слави Лазареву суботу,а који припада грани I2-PH908>Y32084>S10860. Истовремено, по хаплотипу је Ступарима блиска група српских породица која слави Лазареву суботу из колубарског краја (тзв.) Ћумурије, а које су по предању поријеклом из источне Херцеговине. Ћумурије припадају грани I2-PH908>Y52621. Неопходно је SNP тестирање Ступара да би се потврдила нека од ових веза.

Ступари су једна од карактеристичнијих породица Поуња, Подгрмеча, Сане. Чини се да им је најстарија матица била у Скакавцу у Бјелајском пољу одакле су се расељавали по великом броју насеља најзападнијег дијела Босанске Крајине. У Скакавцу су свакако присутни још од почетка 18. вијека и сматрају се једном од најстаријих породица. Једно предање помиње још раније поријекло Ступара са Змијања, док их друго предање повезује са Зрмањом у Далмацији. Прво предање не искључује нужно  друго, тј. могло би се радити о различитим периодима сеоба. Предање из Зрмање их потенцијално може повезати са жегарским Лазаревштацима, али је потребна и SNP потврда.

Приједлог за даље тестирање:
појединачни SNP тест на S10860 или на Y52621 или
I2a-M423 Panel код Yseqa или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.

Ја бих волио да нас има више и да се прича продуби али осим славе не бих реко да има шта заједничко са родом из Жегара. Dys533=13 i dys570 с тенденцијом ка 20 су фини показатељи да нема много наде за S10860 али код ДС се никад незна. Све је могуће.

[Иван Вукићевић]

2. Путић, Ђурђевдан, Нови Бечеј (насеље Врањево), E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Хаплотип тестираног поседује за грану V13 карактеристичне вредности маркера DYS385a=15, DYS458=20 и YGATAH4=12, због чега готово извесно припада млађој грани Z38456. У оквиру ове гране се јављају све три вредности маркера, од којих је DYS458=20 најважнији показатељ за припадност тој грани.

Једино релативно блиско поклапање на пројекту има са Лазићем (Петковдан, Доња Гуштерица/Липљан), са којим дели вредности маркера DYS385a=15 и DYS458=20.

Тестирани је навео да се његова породица 1904. године из Врањева (данас северни део Новог Бечеја) доселила у Александрово, предграђе Суботице.

[Лепеничанин]

8. Мијачић, Аранђеловдан и Велика Госпојина, Велика Калудра, Зубин Поток, R1b>L51>U152>Z36>Z37*

Хаплотип тестираног поседује све карактеристичне вредности које одликују Морачане-Богићевце, што се поклапа и са предањем

Најближе поклапање у табели СДНКП тестирани има са Радоњићем из Шалудовца код Параћина, који слави В. Госпојину, и припада истој метанастазичкој струји.

За Мијачиће се каже:

— Мијачићи (2 к., Св. Аранђел и Мала и Велика госпођа), кажу да су пореклом из Мораче; род су са Станићима (Оклаце), Рашковићима у Дријену (Подгор) и Краговићима у Кобиљој Глави. Њихов предак је био прво насељен у Ђураковцу (Метохија). Мијачићи су се исељавали. Знају за своје рођаке у Рачи и Високој код Куршумлије.
 

[Путић]

2. Путић, Ђурђевдан, Нови Бечеј (насеље Врањево), E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Овде тестирани Путић. Само једна исправка - Војин Путић рођен око 1904. године заједно са оцем Ристом долази око 1921. године у Александрово, општина Нова Црња, Средњобанатски округ.

О коликој блискости са тестираним Лазићем је отприлике реч?

[Иван Вукићевић]

О коликој блискости са тестираним Лазићем је отприлике реч?

Временска удаљеност до заједничког претка се не може одредити без дубљих тестова.

[drajver]

10. Радисављевић, Мратиндан, Лоћика, Рековац

Припада хаплогрупи I2-PH908. У оквиру хаплогрупе I2-PH908 има више родова који славе Мратиндан, а који не морају бити повезани. Хаплотип Радисављевића посједује двије карактеристичне вриједности DYS385ab=15-15 и DYS549=10. Вриједност DYS549=10 не посједује нико од Мратинштака I2-PH908, док вриједност DYS385ab=15-15 од Мратинштака посједују Цинцаревићи из Тршановаца, Брус као и једна необјављена српска породица из Крајине. Истовремено, обе карактеристичне вриједности DYS385ab=15-15 и DYS549=10 посједују неке I2-PH908 породице које не славе Мратиндан, Баралићи из Мрчајеваца (Никољдан) и Зимоњићи из Крушчице (св. пророк Јелисеј). Обе ове породице су на удаљености 3 од 23 маркера од Радисављевића.

Презиме Радисављевића се не помиње међу породицама у Лоћики, Рековац, али се од родова који славе Мратиндан помињу Кулизићи поријеклом са Косова (околина Вучитрна и Приштине), који су преко Топлице око 1800. године дошли у Лоћику. Вјероватно су Радисављевићи један од њихових огранака.

[Ojler]

25. Батица, Цетина/Цивљане, Јовањдан, I-Y3120>Z17855>PH3414>Y58629, род Мириловића

Батице су породица из Цетине, из засеока који по њима носи име. Према предању, потичу од Баришића из Цетине, са надимком Батица или Батак (за више података о Баришићима погледати поруку https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6447.msg166193#msg166193).
 
Батице су се сахрањивале на гробљу код цркве Св. Спаса у Цетини. У Цетини су живели између Вуковића и Милаша. Били су угледна и једна од боље стојећих породица. У историјским документима се помињу и под презименима Батичић и Батак. Године 1810. у Цетини се помиње Јован Батица са петочланом породицом, а касније се Батице у више наврата помињу у изворима током 19. века.

Резултати генетичког теста потврдили су предање о вези Батица и Баришића. Као и Баришићи и Батице припадају роду Мириловића и грани I-Y58629. У односу на модални хаплотип Мириловића хаплотип Батице нема неких посебних специфичности. Од хаплотипа Баришића (Јовањдан, Цетина/Цивљане) разликује се на два маркера, као и од хаплотипа Глумца из Лике.

[drajver]

12. Марковић, Никољдан, Грашевци, Брус

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип има више карактеристичних вриједности DYS19=15, DYS391=10, DYS385ab=15-16, DYS438=11 и самим тим нема посебно блиских хаплотипова.

За Марковиће у Грашевцима, Брус у етнографској литератури је записано: "Марковића (6 кућа, Св. Никола). Сеоски ага преселио је њиховог претка из Дртеваца (у селу Дренови) код Бруса, од Мечкара “Никољчана”." Мечкари су били старо становништво Дртеваца и Дренове још за вријеме Турака. Остало је у Дренови још од тих старих породица. Између осталих помињу се и Бугарци који славе Никољдан. Не знам да ли би они могли бити повезани са Марковићима. Тестирани са друге стране наводи предање о поријеклу Марковића са Копаоника, и везу са Марковићима у Лепосавићу (није најјасније на које се Марковиће мисли) али засад генетички резулатти не показују везе у том правцу.

[Милош]

12. Марковић, Никољдан, Грашевци, Брус

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип има више карактеристичних вриједности DYS19=15, DYS391=10, DYS385ab=15-16, DYS438=11 и самим тим нема посебно блиских хаплотипова.

За Марковиће у Грашевцима, Брус у етнографској литератури је записано: "Марковића (6 кућа, Св. Никола). Сеоски ага преселио је њиховог претка из Дртеваца (у селу Дренови) код Бруса, од Мечкара “Никољчана”." Мечкари су били старо становништво Дртеваца и Дренове још за вријеме Турака. Остало је у Дренови још од тих старих породица. Између осталих помињу се и Бугарци који славе Никољдан. Не знам да ли би они могли бити повезани са Марковићима. Тестирани са друге стране наводи предање о поријеклу Марковића са Копаоника, и везу са Марковићима у Лепосавићу (није најјасније на које се Марковиће мисли) али засад генетички резулатти не показују везе у том правцу.

И поред 5 разлика на упоредива 23 маркера, рекао бих да му је Туцаковић из Честина близак и по хаплотипу и по слави.

[Милош]

10. Радисављевић, Мратиндан, Лоћика, Рековац

Припада хаплогрупи I2-PH908. У оквиру хаплогрупе I2-PH908 има више родова који славе Мратиндан, а који не морају бити повезани. Хаплотип Радисављевића посједује двије карактеристичне вриједности DYS385ab=15-15 и DYS549=10. Вриједност DYS549=10 не посједује нико од Мратинштака I2-PH908, док вриједност DYS385ab=15-15 од Мратинштака посједују Цинцаревићи из Тршановаца, Брус као и једна необјављена српска породица из Крајине. Истовремено, обе карактеристичне вриједности DYS385ab=15-15 и DYS549=10 посједују неке I2-PH908 породице које не славе Мратиндан, Баралићи из Мрчајеваца (Никољдан) и Зимоњићи из Крушчице (св. пророк Јелисеј). Обе ове породице су на удаљености 3 од 23 маркера од Радисављевића.

Презиме Радисављевића се не помиње међу породицама у Лоћики, Рековац, али се од родова који славе Мратиндан помињу Кулизићи поријеклом са Косова (околина Вучитрна и Приштине), који су преко Топлице око 1800. године дошли у Лоћику. Вјероватно су Радисављевићи један од њихових огранака.

Радисављевић би требао бити близак Цинцаревићу. Осим славе и хаплотипа и миграција Копаоник-Жупа-Левач иде томе у прилог. И предање Цинцаревића говори о одласку у Медвеђу код Трстеника током првог устанка.

[Милош]

8. Мијачић, Аранђеловдан и Велика Госпојина, Велика Калудра, Зубин Поток, R1b>L51>U152>Z36>Z37*

Хаплотип тестираног поседује све карактеристичне вредности које одликују Морачане-Богићевце, што се поклапа и са предањем

Најближе поклапање у табели СДНКП тестирани има са Радоњићем из Шалудовца код Параћина, који слави В. Госпојину, и припада истој метанастазичкој струји.

За Мијачиће се каже:

— Мијачићи (2 к., Св. Аранђел и Мала и Велика госпођа), кажу да су пореклом из Мораче; род су са Станићима (Оклаце), Рашковићима у Дријену (Подгор) и Краговићима у Кобиљој Глави. Њихов предак је био прво насељен у Ђураковцу (Метохија). Мијачићи су се исељавали. Знају за своје рођаке у Рачи и Високој код Куршумлије.

Мијачићу је свакако најближи Станић из Оклаца, иако имају једну разлику на упоредива 23 маркера.

[Иван Вукићевић]

11. Чикарић, Митровдан, Шид, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>Y172393

Хаплотип тестираног поседује за ову грану карактеристичну вредност маркера DYS533=13, коју не поседује ниједан други тестирани са пројекта, а да припада истој грани. Једина друга вредност маркера која одступа од модалног хаплотипа је DYS576=18, а њу поседују хаплотипови неколико тестираних припадника генетичког рода Матаруга. Хаплотип Чикарића је по хаплотипу најближи овом роду, па бих препоручио тестираном да за почетак поручи СНП тест на FT104106, да би проверио да ли потиче од рода Матаруга:
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=106686

Тестирани нема предање о пореклу своје породице.

[Иван Вукићевић]

16. Васиљевић, нема славу, Опово, E-V13>Z1057>Z5017

Иако хаплотип тестираног не поседује вредност маркера DYS390=25, која је основни показатељ за грану E-V13>Z5017>Z19851>A18833>Y172393, остатак хаплотипа је уобичајен за ову грану. Вредност маркера DYS390=24 се јавља и код пар припадника рода Матаруга.

Хаплотип Васиљевића се на само једном маркеру (DYS635) разликује од хаплотипова Ристивојевића (Св. Јован Златоусти, Дљин/Лучани) и Илића (Аранђеловдан, Дрен/Обреновац): Ристивојевић има вредност 13, Илић вредност 12, а Васиљевић снижену вредност 11. Тројица тестираних су сада груписани у род А у табели СДНКП.

Препоручио бих тестираном да уради СНП тест на грану Y172393:
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108034

Тестирани је навео да је старо презиме породице Васиљев, а да према предању потичу из Украјине. С обзиром на овај резултат, то предање је доведено у питање, осим ако се не ради о повратној миграцији.

[Зрно]

16. Васиљевић, нема славу, Опово, E-V13>Z1057>Z5017

Иако хаплотип тестираног не поседује вредност маркера DYS390=25, која је основни показатељ за грану E-V13>Z5017>Z19851>A18833>Y172393, остатак хаплотипа је уобичајен за ову грану. Вредност маркера DYS390=24 се јавља и код пар припадника рода Матаруга.

Хаплотип Васиљевића се на само једном маркеру (DYS635) разликује од хаплотипова Ристивојевића (Св. Јован Златоусти, Дљин/Лучани) и Илића (Аранђеловдан, Дрен/Обреновац): Ристивојевић има вредност 13, Илић вредност 12, а Васиљевић снижену вредност 11. Тројица тестираних су сада груписани у род А у табели СДНКП.

Препоручио бих тестираном да уради СНП тест на грану Y172393:
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108034

Тестирани је навео да је старо презиме породице Васиљев, а да према предању потичу из Украјине. С обзиром на овај резултат, то предање је доведено у питање, осим ако се не ради о повратној миграцији.

Ја знам неке Васиљевиће из Олова који славе Св. Јована златоустог.

[Христифор]

Чудан резултат, можда је тестирани повратна струја Срба из Нове Србије или Славеносрбије?

[Лепеничанин]

12. Марковић, Никољдан, Грашевци, Брус

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип има више карактеристичних вриједности DYS19=15, DYS391=10, DYS385ab=15-16, DYS438=11 и самим тим нема посебно блиских хаплотипова.

За Марковиће у Грашевцима, Брус у етнографској литератури је записано: "Марковића (6 кућа, Св. Никола). Сеоски ага преселио је њиховог претка из Дртеваца (у селу Дренови) код Бруса, од Мечкара “Никољчана”." Мечкари су били старо становништво Дртеваца и Дренове још за вријеме Турака. Остало је у Дренови још од тих старих породица. Између осталих помињу се и Бугарци који славе Никољдан. Не знам да ли би они могли бити повезани са Марковићима. Тестирани са друге стране наводи предање о поријеклу Марковића са Копаоника, и везу са Марковићима у Лепосавићу (није најјасније на које се Марковиће мисли) али засад генетички резулатти не показују везе у том правцу.

Порекло са Копаоника, као и породични надимак Мечкари, очигледно је везан за заселак Мечкари у селу Црна Глава.

https://www.poreklo.rs/2018/07/24/poreklo-prezimena-selo-crna-glava-raska/

Велики број породица са славом св Никола и преславом св Агатоник одатле се раселио у долину Расине али и долину Ибра, при чему се позивају на порекло из Куча (тако на пример Караџе — Лачневци).

[Лепеничанин]

13. Савић, Никољдан, Ћаћице, Вишеград, R1b>L51>U106>Z9>Y6669

Хаплотип тестираног најближа поклапања у табели СДНКП има са Петковићем из Маовица код Врлике и са Цмиљановићем из Јабуке код Пријепоља, који славе исту славу св Николу, тако да постоји могућност да се ради о већој међусобној блискости.

[drajver]

22. Милошевић, Никољдан, Белишево, Владичин Хан

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има већи број немодалних и карактеристичних маркера: DYS19=15, DYS385ab=14-16, DYS448=18, DYS456=14, DYS481=28, DYS549=12. Нема блиских хаплотипова, нити неких који би дијелили бар дио ових карактеристичних маркера, па се не може ништа рећи о евенталној повезаности са осталим припадницима I2-PH908.

У складу са оним што је саопштио тестирани, презиме Милошевић је настало у скоријем периоду, по чукундеди, а старије је презиме Михајловић. Милошевићи су дио рода Зловерци у Белишеву. По етнографској литератури, Зловерци су дио групе од неколико родова који су половином 18. вијека основали село Белишево. Доселили су се из села Клајића код Лебана. За Зловерце се каже: "Зловерци, Никољдан, су добили име по некој баба Стамени званој Зловерка." Дакле, у случају Милошевића могло би се радити о старом српском становништву области Јабланице.

Приједлог за даље тестирање:
I2a-M423 Panel код Yseqa или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.

[drajver]

23. Јовановић, Алимпијевдан, Мајур, Јагодина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вриједности издвајају се: DYS385ab=15-15 и DYS437=14. Од Алимпијевштака нема их који имају обе ове вриједности, једино једна необјављена српска породица из околине Тутина, која слави Алимпијевдан, има вриједност DYS437=14, а и по хаплотипу не стоји предалеко од Јовановића (4/23). Међутим, између ове двије породице не може се успоставити веза по даљем поријеклу, па је и генетичка веза упитна.

Јовановићи су по наводу тестираног у Мајур доселили из околине Неготина. По етнографској литератури једина породица која слави св. Алимпија у Мајуру су Сингулићи. За њих се каже: "Сингулићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили се из Хомоља пре 130 година." И смјер сеобе се поклапа, па претпостављам да су Јовановићи огранак Сингулића. На подручју Неготинске крајине нема припадника I2-PH908 који славе Алимпијевдан.

Приједлог за даље тестирање:
I2a-M423 Panel код Yseqa или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.

[Иван Вукићевић]

Ја знам неке Васиљевиће из Олова који славе Св. Јована златоустог.

У питању је поприлично ретка слава, а блиско поклапање са Ристивојевићем који слави исту славу је доста индикативно, иако је из удаљеног подручја. Било би добро да се тестирани Васиљевић јави са додатним подацима о свом пореклу.

[Иван Вукићевић]

19. Степић, Св. Мина (Мратиндан), Претрешња, Блаце, E-V13>Z1057

Тестирани припада роду Кулиза у оквиру кога најближа поклапања на 21 од 23 маркера има са Смилићем (Штава/Куршумлија) и Максимовићем (Трбуње/Блаце), који такође славе Св. Мину.

Тестирани је навео да су се у Претрешњу доселили око 1900. године из села Боранце у општини Брус.

[Иван Вукићевић]

20. Кунић, Јовањдан, Грмљани, Требиње, E-V13>Y30977>Y37092

Припада генетичком роду Бобанаца - ђуршевштака, у оквиру кога су до сада тестирана четворица тестираних са подручја Бобана између Требиња и Попова, који славе Ђурђевдан. Ово је уједно и први тестирани припадник овог рода чији резултат објављујемо, пошто су остали тестирани у оквиру организоване акције истраживања порекла Срба из Хецеговине. Једина вредност маркера коју поседује хаплотип Кунића, а да се не јавља код осталих припадника овог рода, јесте DYS385b=19.

Љубо Мићевић је у раду о Попову забележио да Кунићи из Грмљана према предању потичу из Чопица у Бобанима, чему у прилог иде и овај резултат.

У оквиру истраживања порекла Срба из Хецеговине већ смо добили резултат једног тестираног Кунића из Грмљана, али он припада другој хаплогрупи и роду чија је матица у Билећким Рудинама. Резултат који сада објављујемо свакако делује меродавније када су у питању Кунићи.

[Мића]

19. Степић, Св. Мина (Мратиндан), Претрешња, Блаце, E-V13>Z1057

Тестирани припада роду Кулиза у оквиру кога најближа поклапања на 21 од 23 маркера има са Смилићем (Штава/Куршумлија) и Максимовићем (Трбуње/Блаце), који такође славе Св. Мину.

Тестирани је навео да су се у Претрешњу доселили око 1900. године из села Боранце у општини Брус.

Може ли препорука за даље тестирање?

[ivanc79]

20. Кунић, Јовањдан, Грмљани, Требиње, E-V13>Y30977>Y37092

Припада генетичком роду Бобанаца - ђуршевштака, у оквиру кога су до сада тестирана четворица тестираних са подручја Бобана између Требиња и Попова, који славе Ђурђевдан. Ово је уједно и први тестирани припадник овог рода чији резултат објављујемо, пошто су остали тестирани у оквиру организоване акције истраживања порекла Срба из Хецеговине. Једина вредност маркера коју поседује хаплотип Кунића, а да се не јавља код осталих припадника овог рода, јесте DYS385b=19.

Љубо Мићевић је у раду о Попову забележио да Кунићи из Грмљана према предању потичу из Чопица у Бобанима, чему у прилог иде и овај резултат.

У оквиру истраживања порекла Срба из Хецеговине већ смо добили резултат једног тестираног Кунића из Грмљана, али он припада другој хаплогрупи и роду чија је матица у Билећким Рудинама. Резултат који сада објављујемо свакако делује меродавније када су у питању Кунићи.

У селу Кримовица у Грбљу живе Куњићи. Можда су род?

[Зрно]

21. Маодуш, Петровдан, Медак, Госпић

Припада хаплогрупи R1b-L23. Само то може да се предвиди на основу резултата. За оне који су слабије упућени, L23 је доста узводно, тако да њој практично припадају сви R1b код нас, а да нису PF7562. Тестирани на упоредива 23 макера има најмање 6 разлике од свих осталих, тако да му нико није близак. За даље генетичко истраживање, једино решење су стране фирме ( BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula). Тестирао се још један Маодуш из истог насеља и са истом славом, а припада хаплогрупи I2a.   

Маодуши су били врло бројни у селу Медак (28 домаћинстава са 130 чланова 1948. године). На попису из 1712. документована је породица Уроша Маодуша (12 чланова породице).

[Иван Вукићевић]

У селу Кримовица у Грбљу живе Куњићи. Можда су род?

Накићеновић ништа не наводи о њиховом пореклу, чак ни славу. Само је споменуо да их је било пет кућа.

[StoDaNe]

13. Савић, Никољдан, Ћаћице, Вишеград, R1b>L51>U106>Z9>Y6669

Хаплотип тестираног најближа поклапања у табели СДНКП има са Петковићем из Маовица код Врлике и са Цмиљановићем из Јабуке код Пријепоља, који славе исту славу св Николу, тако да постоји могућност да се ради о већој међусобној блискости.

U Dalmaciji mesto Vrlika, selo Kukar živela je porodica Savić slava sv. Nikola izvor:Srbi u Cetinskoj krajini.
Na livanjskom polju selo Sajković prezime Savić slava sv. Stevan doselili iz sela Garjak pored Vrlike a u blizini u selu Čaić prezime Kurbaša staro prezime Cmiljanić doselili od Vrlike. Izvor:Mario Petric Poreklo stanovništva Livanjskog polja.

[Aleksandar R21]

5. Гобељић, Лазаревдан, Шушуре, Сјеница

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2902. Не поседује ниједну специфичнију вредност, па му је хаплотип прилично близак модалном. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А, који су сви из околине Пријепоља. Са Петрићем из Горње Косатице и двојицом Безаревића из Скокућа има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера, док се од Јовановића из Мушковине разликује на само 1 од 17. Безаревићи и Јовановић такође славе Лазаревдан, док Петрић слави Стевањдан. Занимљиво је да је тестирани Јовановић у упитнику навео да им је родовски надимак Гобељићи, што и дефинитивно потврђује блиску везу са Гобељићем. Да би се утврдила најмлађа подграна којој припадају Гобељић и остали тестирани из рода А, препорука је даље тестирање помоћу R1a панела, или још боље помоћу неког од дубинских тестова (WGS, BigY). У тексту на порталу за Гобељиће пише да су досељени у 17. веку из околине Гацка.

https://www.poreklo.rs/2015/02/04/poreklo-prezimena-selo-susure-sjenica/

Da li po testiranim markerima Gobeljic moze da bude srodan testiranim Gobeljicima bosnjacima iz Vlasenice koji su YP5997?

[Грмљан]

Ukropci
(selo je nastalo krajem 17. stoleća od doseljenika iz Hercegovine iz tamošnjih Ukropaca, po kojima je dat naziv selu)
Starosedeoci:
Kunići su došli iz Glavatičića (gde se ovaj rod istražio), a potiču od one grupe žitelja Gripulija koji su se po razorenju grada iselili.
Doseljenici:
Begovići su hercegovački doseljenici s kraja 17. stoleća koji su zasnovali selo.
Klopani su došli iz Stare Crne Gore sredinom 18. stoleća.
Svi ukropački rodovi slave Aranđelov-dan.

Главатичићи (Котор)
Има следећи податак:
Кунићи, из котара требињског 1692, славили Јовањ-дан, истрачили се.

Малена црква у  Укропцима, запустјелом засеоку села Кубаси. До ње се стиже макадамским путем који од села Кубаси води ка Побрђу. На иконостасу је натпис о приложницима у којем се помињу мјештани Укропаца: поп Иво Милојко, Нико Ивов Куњић, Нико Воинов Кнежевић, Марко Беговић, '' за вјечни помен себи и својим родитељима''

Презимена Куњић и Кунић сувише личе и помињу се у истом селу. О разлозима промене може се само нагађати. Све наведено су интернет извори као и са сајта Порекло.

[Nebo]

Презимена Куњић и Кунић сувише личе и помињу се у истом селу.

Једино решење је наћи неког Куњића / Кунића и тестирати га.

[Иван Вукићевић]

26. Кризманић, католик, Апатин, E-V13>Z1057

Најближа поклапања (20/23) има са Мрваљевићем (Јовањдан, Предиш/Цетиње) и Лукићем (Никољдан, Руњани/Лозница). Са њиховим хаплотиповима дели вредност маркера DYS390=25, која је карактеристична за грану Z19851>A18833>Y172393. Док Мрваљевић заиста припада тој грани (чијој млађој грани припада род Матаруга), за Кризманића и Лукића је то упитно, пошто поседују пар вредности маркера које су нетипичне за ту грану. У случају Кризманића, то је  вредност маркера DYS456=15. Тестираном бих препоручио да уради СНП тест на Y172393 као наредни корак:
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108034

Тестирани је навео да Кризманићи потичу из Бачког Моноштора код Сомбора.

[ivanc79]

Једино решење је наћи неког Куњића / Кунића и тестирати га.

Kad bude Projekat testiranja Grblja 🙂

[Небојша]

38. Јовановић, Петковдан, Лесковац, Петровац на Млави, J2a-L26>L70

Тестирани наводи да су Јовановићи пореклом Власи Унгурјани. Ова хаплогрупа већ постоји међу Власима из Тимочке Крајине (додуше не Унгурјанима). Иначе је веома раширена на простору Јужне и Источне Србије, па не чуди њено присуство и код влашких групација са подручја Браничева. Хаплотип Јовановића је мање-више модалан за ову групу J2a-L70, са изузетком нешто ређе вредности 22 на маркеру DYS448. Нема потпуних поклапања у ДНК пројекту. Савет, тест на J-CTS3601 http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=11183

[Radul]

Браво Небојша, вријеме је да неко од J2a-L70 бар за почетак уради снип тест; то би било од великог значаја за све L70.

[Небојша]

44. Пејић, Аћимовдан, Нишићи, Илијаш, J2b-M205>Y22059

Пејићи су, према предању, пореклом од Пејовића из племена Угреновића, околина Никшића. Пејовићи су иначе, уз Лаловиће и Мумовиће, једно од основних (најстаријих) братстава племена Угреновића. Блиски су им посебно Мијановићи, Пантовићи и Јушковићи. Пејовићи и Јушковићи су се исељавали у Горњу Морачу, а од њих су пореклом Мучалице у Дробњаку (Годијељи).

Ово је још један снажан показатељ да су Угреновићи из околине Никшића припадници J2b-M205, по свему судећи подгране J-Y22063. Пејићима (Пејовићима) су блиски практично сви тестирани из рода Угреновића (Лаловићи, Вукадини, Мумовићи), а што је најважније, сви они деле и мутацију 10 на маркеру 643, што је одлика овог генетичког рода.

У околини Сарајева и на ширем подручју Романије има доста породица које славе Аћимовдан и воде порекло од Угреновића.

[Ивица Јовановић]

38. Јовановић, Петковдан, Лесковац, Петровац на Млави, J2a-L26>L70

Тестирани наводи да су Јовановићи пореклом Власи Унгурјани. Ова хаплогрупа већ постоји међу Власима из Тимочке Крајине (додуше не Унгурјанима). Иначе је веома раширена на простору Јужне и Источне Србије, па не чуди њено присуство и код влашких групација са подручја Браничева. Хаплотип Јовановића је мање-више модалан за ову групу J2a-L70, са изузетком нешто ређе вредности 22 на маркеру DYS448. Нема потпуних поклапања у ДНК пројекту. Савет, тест на J-CTS3601 http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=11183

Поздрав свима, ја сам тај Јовановић. Имам питање у вези поменутог теста на J-CTS3601, шта тај тест може/треба да покаже и може ли ме неко упутити како да га урадим? Апропо Тимочке крајине, у пријави нисам написао (није било места) да постоји предање да смо дошли из Злота али окружени смо Унгурјанима, отуд то Унгурјани.

[Ивица Јовановић]

Браво Небојша, вријеме је да неко од J2a-L70 бар за почетак уради снип тест; то би било од великог значаја за све L70.

Урадићу, само треба неко да ме упути како. Шта би тај тест требао (или могао) да покаже?

[Небојша]

Поздрав свима, ја сам тај Јовановић. Имам питање у вези поменутог теста на J-CTS3601, шта тај тест може/треба да покаже и може ли ме неко упутити како да га урадим? Апропо Тимочке крајине, у пријави нисам написао (није било места) да постоји предање да смо дошли из Злота али окружени смо Унгурјанима, отуд то Унгурјани.

У Лесковцу су забележена два влашка рода са славом Петковдан, а поркелом из Злота:

-Серафинешће (6) у Пржољској Мали и Барама, из Злота у Црној Реци. Славе Петковицу.
-Новакоњи (3) у Пржољској и Горњој Мали, из Злота у Црној Реци. Славе Петковицу.

Претпостављам да Јовановићи припадају неком од њих.

Тест на J-CTS3601 би могао да буде значајан утолико што би, уколико будете позитивни, добили дубљу подграну за већину наших J2a-L70. Нико из те велике групе тестираних није радио дубинске тестове. Код нас је приустна и подграна J2a-Z2177, али судећи по маркерима, веће су шансе за J-CTS3601. Тест се наручује преко YSEQ, они шаљу прибор, затим Ви враћате узорак назад и чекате резултате.

[Небојша]

Урадићу, само треба неко да ме упути како. Шта би тај тест требао (или могао) да покаже?

Вама лично може донети информацију ко вам је генетички близак ван Балкана, тј којим је евентуално путем ваша диреткна мушка предачка линија стигла на ове просторе. Пример стабла J-CTS3601 са YFull: https://www.yfull.com/tree/J-CTS3601/

[Црна Гуја]

39. Станимировић, Никољдан, Гроцка

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује две нешто ређе вредности, DYS385=12-14 и DYS549=13. Потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера има са Опанчином из Аљиновића код Пријепоља, који такође слави Никољдан, док се од Благојевића из Ботуње код Бруса (Ђурђевдан) и Матића из Лаћиследа код Александровца (Св. Кирик и Јулита) разликује на само 1 од 17. На 23 упоредива маркера најближи су му Ратковић из Бечња код Чачка и Бајић из Бугојна, обојица славе Јовањдан и од обојице се разликује само на два горе наведена маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY). Тестирани је у упитнику навео да им је раније презиме било Марковић, и да су се по предању доселили за време велике сеобе Срба. У тексту о Гроцкој на порталу нажалост нема никаквих података о Станимировићима.

[Црна Гуја]

45. Лучић, Аранђеловдан, Шашинци, Сремска Митровица

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује практично модалан хаплотип, једина нешто ређа вредност је повишена DYS570=20. Потпуно поклапање на 23 маркера има са једним нејавним резултатом из околине Билеће (Никољдан), док се на 1 од 23 маркера разликује од Драгаша из Дрвара (Јовањдан) и Остојића из Грачца (Никољдан). Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY). Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о даљем пореклу.

[Иван Вукићевић]

31. Мажибрада (по оцу Тодоровић), Стевањдан, Карановац, Варварин, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>Y172393

Хаплотип тестираног има већи број поклапања на 21 од 23 маркера, од којих се могу издвојити поклапања са двојицом Шикуљака из околине Илијаша (славе Ђурђевдан) са којима дели за грану Y172393 карактеристичну вредност маркера DYS533=11. Да не поседују ову вредност маркера, могло би се претпоставити да припадају генетичком роду Матаруга и млађој грани Y172393>A18844, тако да бих тестираном препоручио да уради СНП тест на A18844:
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=60002

Станоје Мијатовић у свом раду о Темнићу не помиње Тодоровиће у Карановцу:
https://www.poreklo.rs/2014/11/11/poreklo-prezimena-selo-karanovac-varvarin/

[Иван Вукићевић]

32. Гарчевић, Аранђеловдан, Мурино, Плав, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића, што је у складу са предањем према коме су Гарчевићи грана Рајевића-Дабетића.

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS389i=13 и DYS389ii=30, што је заправо једна мутација. Од модалног хаплпотипа Васојевића одступа и вредност маркера YGATAH4=10. Све три вредности маркера поседује и тестирани Гарчевић из истраживања САНУ.

Чланак о овом роду на порталу: https://www.poreklo.rs/2018/04/07/rod-vasojevica/

[Иван Вукићевић]

42. Кресић, Ђурђевдан, Липово, Мохач, E-V13>Z5018>S2979>FGC11451>FGC11450

Хаплотип тестираног се од хаплотипова Тубића (Савиндан, Крстац/Сјеница) и Бркића (Андријевдан, Северово/Ариље) разликује на два маркера, при чему је разлика на маркеру DYS385 за две вредности. Од хаплотипова двојице тестираних (један из околине Херцег Новог, а други из околине Фоче) из истраживања порекла херцеговачких Срба разликује се на три маркера. Хаплотип Кресића поседује карактеристичну вредност макрера DYS385b=20.

Прадеда тестираног је рођен 1899. године у селу Марковци у тадашњем бањалучком срезу, које данас припада општини Челинац. Исте године се са родитељима преселио у Липово код Мохача, данас у мађарском делу Барање, где је и крштен. Презиме Кресић су донели из Марковаца.

У Марковцу према попису становништва из 1991. године није било Кресића. Православаца са тим презименом је у БиХ на овом попису једино било у околини Мркоњић Града (Горња Пецка и Убовића Брдо) и Траника (Турбе).

[Андрић]

42. Кресић, Ђурђевдан, Липово, Мохач, E-V13>Z5018>S2979>FGC11451>FGC11450

Хаплотип тестираног се од хаплотипова Тубића (Савиндан, Крстац/Сјеница) и Бркића (Андријевдан, Северово/Ариље) разликује на два маркера, при чему је разлика на маркеру DYS385 за две вредности. Од хаплотипова двојице тестираних (један из околине Херцег Новог, а други из околине Фоче) из истраживања порекла херцеговачких Срба разликује се на три маркера. Хаплотип Кресића поседује карактеристичну вредност макрера DYS385b=20.

Прадеда тестираног је рођен 1899. године у селу Марковци у тадашњем бањалучком срезу, које данас припада општини Челинац. Исте године се са родитељима преселио у Липово код Мохача, данас у мађарском делу Барање, где је и крштен. Презиме Кресић су донели из Марковаца.

У Марковцу према попису становништва из 1991. године није било Кресића. Православаца са тим презименом је у БиХ на овом попису једино било у околини Мркоњић Града (Горња Пецка и Убовића Брдо) и Траника (Турбе).

Знам да је Кресића било и у Трнову код Шипова и Медној код Мркоњића...

[Иван Вукићевић]

Знам да је Кресића било и у Трнову код Шипова и Медној код Мркоњића...

Можда их је било тамо у прошлости, али их 1991. године није било.
Трново иначе такође припада Мркоњић Граду.

[nikolakresic]

42. Кресић, Ђурђевдан, Липово, Мохач, E-V13>Z5018>S2979>FGC11451>FGC11450

Хаплотип тестираног се од хаплотипова Тубића (Савиндан, Крстац/Сјеница) и Бркића (Андријевдан, Северово/Ариље) разликује на два маркера, при чему је разлика на маркеру DYS385 за две вредности. Од хаплотипова двојице тестираних (један из околине Херцег Новог, а други из околине Фоче) из истраживања порекла херцеговачких Срба разликује се на три маркера. Хаплотип Кресића поседује карактеристичну вредност макрера DYS385b=20.

Прадеда тестираног је рођен 1899. године у селу Марковци у тадашњем бањалучком срезу, које данас припада општини Челинац. Исте године се са родитељима преселио у Липово код Мохача, данас у мађарском делу Барање, где је и крштен. Презиме Кресић су донели из Марковаца.

У Марковцу према попису становништва из 1991. године није било Кресића. Православаца са тим презименом је у БиХ на овом попису једино било у околини Мркоњић Града (Горња Пецка и Убовића Брдо) и Траника (Турбе).

Поздрав свима, и ја да се јавим (Кресић).
Колико сам схватио није се могло много тога открити с обзиром да се у оба случаја разликује на два односно три маркера. Детаљније појашњење је вероватно немогуће зар не?

Такође, када кажете да "Хаплотип Кресића поседује карактеристичну вредност макрера DYS385b=20" шта то конкретно значи? Да ли то значи да нико од тестираних нема такав маркер или да постоји нека специфичност у вези тог маркера?

Хвала вам.

[drajver]

28. Прибаковић, Томиндан, Венчац/Александровац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип је скоро па модалан и самим тим има велики број блиских поклапања која немају суштински филогенетски значај. Једине донекле немодалне вриједности маркера су DYS389-II=32 и DYS458=16.

Прибаковићи припадају разгранатом роду Бушета са Копаоника. Матицом овог рода се сматра насеље Беласица на јужним падинама Копаоника ( у општини Подујево) где их више нема. Одатле су се припадници овог рода исељавали у Жупу алаксндровачку, Топлицу, Расину, Левач, Белицу, а присутни су и на подручју Лепосавића. На Српском ДНК пројекту присутан је већи број припадника овог рода. С обзиром да је њихов хаплотип I2-PH908 прилично модалан и уобичајен, као знак припадности роду може послужити прилично јединствена комбинација слава и прислава: Томиндан, Томина ндеља, Преображење. По овој комбинацији слава и прислава, хаплогрупи I2-PH908 и географском распореду, са Бушетама се у одређеној мјери поклапају и припадници рода Курељаца из Куреља-засеока Лешка. Иако су им хаплотипови прилично различити не би било лоше проверити SNP везу између Курељаца и Бушета. Такође, на подручју александровачког Плеша дошло је до неког саплемењивања рода G2a Стајковаца и Бушета.

Предање о даљем поријеклу Бушета није баш најјасније. Помиње се Ђаковица. Међутим, могуће је да су Бушете старије косовско-копапоничко становништво, попут Ковачана.

Приједлог за даље тестирање:
I2a-M423 Panel код Yseqa или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.

[Драган Обреновић]

Поздрав свима, и ја да се јавим (Кресић).
Колико сам схватио није се могло много тога открити с обзиром да се у оба случаја разликује на два односно три маркера. Детаљније појашњење је вероватно немогуће зар не?

Такође, када кажете да "Хаплотип Кресића поседује карактеристичну вредност макрера DYS385b=20" шта то конкретно значи? Да ли то значи да нико од тестираних нема такав маркер или да постоји нека специфичност у вези тог маркера?

Хвала вам.

Поштовани Никола,

Тест који сте радили преко друштва "Порекло" је оријентациони тест који обично сви прво урадимо када се заинтересујемо за генетичку генеалогију. Њиме се очитава вредности 23 карактеристична маркера на Y хромозому, и тај скуп вредности назива се ваш "хаплотип".

Најбољим светским предвиђачем хаплогрупа (www.nevgen.org) који је иначе плод наше српске памети, упоређен је ваш хаплотип са десетинама хиљада хаплотипова других људи, који су радили дубље ДНК тестове, чиме је утврђено је да припадате кровној хаплогрупи E-V13 > Е-FGC11450, која је иначе стара око 3400 година.

E-V13 је друга најзаступљенија хаплогрупа у српском народу, и овој мушкој лози припада 16-17% данашњих Срба. Припадност скоријој, млађој грани, на жалост није могуће утврдити овом врстом теста.

Уредник Српског ДНК пројекта вам је додатно навео и ко су и одакле су други тестирани појединци који имају STR хаплотип најближи вашем. Уредник је уочио и да "двокомпонентни" STR маркер DYS385 у вашем случају има вредност "16-20" што је карактеристично за вас и још неколико других тестираних у бази Српског ДНК пројекта, па та околност можда може бити индиција и заједничког порекла са другим људима који носе такву карактеристичну вредност на свом Y хромозому.

Једини поуздан начин да прецизно откријете своју најмлађу подграну хаплогрупе и друге људе и родове са којима у скоријој прошлости делите заједничко порекло, јесте да урадите неки од тзв. "великих" тестова као што су Big Y-700 (компанија FTDNA) ili WGS (Dante Labs, Nebula Genomics, YSEQ...). Имајте на уму да ови тестови коштају неколико стотина долара/евра, али са становишта генетичке генеалогије пружају максимално што се теоретски може добити.

Ако будете заинтересовани за такав тест, јавите се овде на форуму и добићете све потребне информације.

[НиколаВук]

42. Кресић, Ђурђевдан, Липово, Мохач, E-V13>Z5018>S2979>FGC11451>FGC11450

Хаплотип тестираног се од хаплотипова Тубића (Савиндан, Крстац/Сјеница) и Бркића (Андријевдан, Северово/Ариље) разликује на два маркера, при чему је разлика на маркеру DYS385 за две вредности. Од хаплотипова двојице тестираних (један из околине Херцег Новог, а други из околине Фоче) из истраживања порекла херцеговачких Срба разликује се на три маркера. Хаплотип Кресића поседује карактеристичну вредност макрера DYS385b=20.

Прадеда тестираног је рођен 1899. године у селу Марковци у тадашњем бањалучком срезу, које данас припада општини Челинац. Исте године се са родитељима преселио у Липово код Мохача, данас у мађарском делу Барање, где је и крштен. Презиме Кресић су донели из Марковаца.

У Марковцу према попису становништва из 1991. године није било Кресића. Православаца са тим презименом је у БиХ на овом попису једино било у околини Мркоњић Града (Горња Пецка и Убовића Брдо) и Траника (Турбе).

Заправо Кресићи из Липова уопште нису пореклом из околине Бања Луке, већ из самог Липова, односно једног суседног насеља (Амикус га је пронашао па ће се јавити са детаљнијим подацима). Кресићи су били врло бројни у мађарском делу Барање и велики број их је оптирао у Краљевину СХС након завршетка Првог светског рата, међу којима и предак тестираног. Иако се прадеда тестираног родио у Марковцима код Бања Луке, то је изгледа била случајност (у смислу да је његов отац вероватно тамо боравио пословно или из неког другог разлога), тако да су Кресићи стари барањски Срби.

[drajver]

29. Моровић, Ђурђевдан, Кути, Херцег Нови

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичнијих вриједности маркера издвајају се DYS439=14, YGATA H4=11, DYS456=16. Занимљиво је да све три ове карактеристичне вриједности дијели са једном необјављеном породицом из околине Аранђеловца. Међутим, удаљени су по хаплотипу и другим карактеристичним вриједностима, различита је слава и  географија, па ово поклапање вјероватно нема дубљег филогенетског значаја. Са друге стране, вредност маркера YGATA H4=11 Моровићи дијеле са Шабановићима из Бијеле/Херцег Нови. И по укупном хаплотипу не стоје далеко (3/23),а дијеле и исту славу Ђурђевдан, па би ову везу свакако требало путем SNP тестирања провјерити.

Моровићи би, судећи по етнографској литератури, требали бити херцеговачки досељеницу у Боку из 1690-тих година. Накићеновић наводи да су дошли из Зубаца 1692. године. Међутим морали су доћи и нешто раније. Најранији помен Моровића у Кутима је из 1690. године (Власници земље у Кутима 1690. године) гдје су наведени Петко и Сава Моровић (Petho e' Sava Murovich). Ова двојица Моровића су преци свих данашњих кутских Моровића. Јављају се и у катастру Херцег Новог и Рисна из 1704. године с тим да је Петко у међувремену умро,а пописан је његов син Никола тј. помињу се Сава Јованов речени Моровић и Никола Петков речени Моровић. Петко се у једном дијелу катастра наводи као Petco Toman.

Приједлог за даље тестирање:
I2a-M423 Panel код Yseqa или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.

[Priba 75]

28. Прибаковић, Томиндан, Венчац/Александровац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип је скоро па модалан и самим тим има велики број блиских поклапања која немају суштински филогенетски значај. Једине донекле немодалне вриједности маркера су DYS389-II=32 и DYS458=16.

Прибаковићи припадају разгранатом роду Бушета са Копаоника. Матицом овог рода се сматра насеље Беласица на јужним падинама Копаоника ( у општини Подујево) где их више нема. Одатле су се припадници овог рода исељавали у Жупу алаксндровачку, Топлицу, Расину, Левач, Белицу, а присутни су и на подручју Лепосавића. На Српском ДНК пројекту присутан је већи број припадника овог рода. С обзиром да је њихов хаплотип I2-PH908 прилично модалан и уобичајен, као знак припадности роду може послужити прилично јединствена комбинација слава и прислава: Томиндан, Томина ндеља, Преображење. По овој комбинацији слава и прислава, хаплогрупи I2-PH908 и географском распореду, са Бушетама се у одређеној мјери поклапају и припадници рода Курељаца из Куреља-засеока Лешка. Иако су им хаплотипови прилично различити не би било лоше проверити SNP везу између Курељаца и Бушета. Такође, на подручју александровачког Плеша дошло је до неког саплемењивања рода G2a Стајковаца и Бушета.

Предање о даљем поријеклу Бушета није баш најјасније. Помиње се Ђаковица. Међутим, могуће је да су Бушете старије косовско-копапоничко становништво, попут Ковачана.

Hvala na tumacenju...
Sad jedna zanimljivost koja se provlaci kroz nasu familiju.Neki od nasih Pribakovica tvrde da poreklo Pribakovica je od oca Kneza Lazara,Pribca Hrebejanovica.Predpostavljam da su oni po svom nahodjenju to prisvojili,tj.Pribac kao Pribak i dalje Pribakovic.Sinovi Kneza Lazara nisu imali naslednike,sam Knez Lazar je imao sestru,kao i njegov otac,ako se secam lepo.Da li ima nacina da se sazna da li imamo nekih dodirnih tacaka sa Pribcem Hrebeljanovicem?

[Amicus]

42. Кресић, Ђурђевдан, Липово, Мохач, E-V13>Z5018>S2979>FGC11451>FGC11450

Хаплотип тестираног се од хаплотипова Тубића (Савиндан, Крстац/Сјеница) и Бркића (Андријевдан, Северово/Ариље) разликује на два маркера, при чему је разлика на маркеру DYS385 за две вредности. Од хаплотипова двојице тестираних (један из околине Херцег Новог, а други из околине Фоче) из истраживања порекла херцеговачких Срба разликује се на три маркера. Хаплотип Кресића поседује карактеристичну вредност макрера DYS385b=20.

Прадеда тестираног је рођен 1899. године у селу Марковци у тадашњем бањалучком срезу, које данас припада општини Челинац. Исте године се са родитељима преселио у Липово код Мохача, данас у мађарском делу Барање, где је и крштен. Презиме Кресић су донели из Марковаца.

У Марковцу према попису становништва из 1991. године није било Кресића. Православаца са тим презименом је у БиХ на овом попису једино било у околини Мркоњић Града (Горња Пецка и Убовића Брдо) и Траника (Турбе).

Овде се највероватније ради о барањским Кресићима којих је у Шароку, селу суседном Липови, почетком 20. века било близу 30 домаћинстава. У исто време и у Липови се помињу 4 домаћинства Кресића. И једни и други оптирали су у Краљевину СХС двадесетих и тридесетих година 20. века.

Међу исељенима из Липове налазе се и преци тестираног.

Кресићи у Шароку први пут се помињу у попису из 1767. године када су забележени Timothia Kressity и Rado Kressity. У попису власника земље из 1828. године у Шароку су пописана четворица Кресића (Petrus Kreszics, Basilius Kreszics, Demetri. Kreszics и Lotharin Kreszics).

[drajver]

34. Марковић, Ђурђиц, Кончић/Прокупље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип посједује двије карактеристичније вриједности DYS437=14 и DYS549=12. По укупној блискости хаплотипа, од слављеника Ђурђица, Марковићу је најближи Рачић из Медвеђе код Трстеника (3/23). Међутим, Рачић не посједује ниједну од двије карактеристичне вриједности маркера Марковића, тако да је питање колико је ова укупна блискост од филогенетског значаја. Вриједност маркера DYS437=14 Марковић дијели са једном необјављеном српском породицом из околине Новог Пазара која слави Ђурђиц, при томе ни укупна удаљеност није велика (3/23). Ово поклапање добија на важности уколико се узме у обзир да је Кончић насељен миграционом струјом тзв. Пазараца. Вриједност DYS549=12 Марковић дијели са Аксентијевићем из Шатре, Куршумлија, који слави Ђурђиц и припада роду Коматовића из Ибарског Колашина. Иако је  географски близак, и хаплотип није далеко од Марковићевог (4/23), Аксентијевић посједује још неке карактеристичне вриједности маркера.

О Марковићима нисам успио пронаћи детаљније податке о поријеклу. Једино сам видио да се насеље Кончић наводи као компактно насеље новопазарске струје насељавања у Топлици.

Приједлог за даље тестирање:
I2a-M423 Panel код Yseqa или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.

[drajver]

36. Недељковић, Илиндан, Прекопуце/Прокупље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип је скоро модалан, без неких карактеристичних вриједности. Од тестираних породица које славе Илиндан најближи су му по хаплотипу Васиљевићи из Доњег Степоша код Крушевца (разлика 2/23), који и географски нису далеко, па могућност везе није искључена. По предању Васиљевићи су досељеници из Баната у 19. вијеку.

О поријеклу Недељковића нисам успио пронаћи податке у етнографској литератури. сам тестирани наводи да су у Прекопуце доселили 1870-тих и да је старије презиме било Ђорђевић, али није наведено одакле су дошли.

Приједлог за даље тестирање:
I2a-M423 Panel код Yseqa или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.

[нцп]

28. Прибаковић, Томиндан, Венчац/Александровац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип је скоро па модалан и самим тим има велики број блиских поклапања која немају суштински филогенетски значај. Једине донекле немодалне вриједности маркера су DYS389-II=32 и DYS458=16.

Прибаковићи припадају разгранатом роду Бушета са Копаоника. Матицом овог рода се сматра насеље Беласица на јужним падинама Копаоника ( у општини Подујево) где их више нема. Одатле су се припадници овог рода исељавали у Жупу алаксндровачку, Топлицу, Расину, Левач, Белицу, а присутни су и на подручју Лепосавића. На Српском ДНК пројекту присутан је већи број припадника овог рода. С обзиром да је њихов хаплотип I2-PH908 прилично модалан и уобичајен, као знак припадности роду може послужити прилично јединствена комбинација слава и прислава: Томиндан, Томина ндеља, Преображење. По овој комбинацији слава и прислава, хаплогрупи I2-PH908 и географском распореду, са Бушетама се у одређеној мјери поклапају и припадници рода Курељаца из Куреља-засеока Лешка. Иако су им хаплотипови прилично различити не би било лоше проверити SNP везу између Курељаца и Бушета. Такође, на подручју александровачког Плеша дошло је до неког саплемењивања рода G2a Стајковаца и Бушета.

Предање о даљем поријеклу Бушета није баш најјасније. Помиње се Ђаковица. Међутим, могуће је да су Бушете старије косовско-копапоничко становништво, попут Ковачана.

Приједлог за даље тестирање:
I2a-M423 Panel код Yseqa или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.

https://levackenovine.com/poreklo-stanovnistva-u-levcu/

Oni koji važe kao starosedeoci samo su se ranije doselili nego ostali, te su zaboravili odakle su starinom. Ti „starosedeoci“ u Levču obično zauzimaju sredinu sela. Najviše je doseljenika iz Toplice, odnosno Kopaonika, zatim sa Kosova i Župe i, od daljih krajeva, iz Crne Gore.
Doseljavanje je bilo naj jače u dva maha: posle Kočine Krajine, kada je ostalo pusto zemljište zbog bekstva ranijeg stanovništva u Srem i drugi put u vreme Karađorđeva ustanka.


Maleševo

U Maleševu imaju 32 kuće. Porodice su: Tomići doseljenici iz Timoka. Slave Sv. Tomu a preslavljaju Tominu Nedelju po Uskrsu. –

Не знам да ли имају неке везе, али мени је занимљиво то досељавање Томића, Томиндан,  из Тимока.

[Ojler]

24. Жарковић, Бања/Прибој, Јеремијевдан, I2-Y3120

Жарковићи из прибојског и пријепољског краја који славе Јеремијевдан сматрају да су пореклом из Недајног у Пиви, где су се населили из Гацка. Није познато када су се доселили из Недајна али једно предање каже да их је било тројица браће, па се један населио у Бабине (Пријепоље), други у Ђурашиће (Пријепоље), а  трећи у Бању (Прибој). У време Бабинске буне неки су се иселили из Бање у тадашњу Србију, где су насељени у Здравчићима код Пожеге. Жарковићи из Бабина и Ђурашића бележе се као приложници манастира Милешеве 1864. године, а у 19. веку их документи бележе и у прибојској Бањи. Из ових места населили су се у пријепољска насеља Бојра, Старо, Тоци, Велика Жупа, као и у град Пријепоље.

Иако предање Жарковиће везује за Недајно, треба ипак рећи да Жарковићи из Недајна, који се сматрају најстаријом породицом у овом месту, славе Јовањдан, па би њихова веза могла бити упитна.

Хаплотип тестираног Жарковића је веома необичан, са великим бројем карактеристичних маркера: DYS390=23, DYS385a=15, DYS385b=16, DYS456=16, DYS570=14(!), а у извесној мери и DYS458=18 и DYS576=17. Посебно се као ретка истиче вредност DYS570=14 по којој овај хаплотип не само да је јединствен међу тестираним припадницима гране I2-Y3120 у бази СДНКП, већ је један од свега неколико хаплотипова са овом вредношћу у бази уопште. Због оваквог веома карактеристичног профила резултат Жарковића нема хаплотипова за које би се могло рећи да су му блиски. Најближи упоредиви хаплотипови се разликују за пет или више вредности. Ако би ипак неког требало поменути, онда je то хаплотип Планојевића (Закомо/Рогатица, Ђурђевдан) који поседује карактеристичне вредности DYS390=23, DYS385a=15, DYS458=18 и DYS576=17, али од хаплотипа Жарковића одступа за седам вредности на четири маркера, као и један још увек јавно недоступан резултат (Мокронози/Рудо, Ђурђевдан) са карактеристичним вредностима DYS390=23, DYS458=18 и DYS576=17 и разликом за седам вредности на пет маркера.

[Ojler]

18. Филиповић, Прекадин/Прокупље Врачевдан, I2-Y3120

Тестирани је навео да је његова породица раније носила презиме Начић, те да су се у Прекадин доселили са Косова, из Племените код Обилића. Ради се уствари о огранку Ночића из Племените који такође славе Свете Враче, а који су се у ово место доселили почетком 19. века из Бајчине код Подујева. Крајем 19. века Ночићи у Племенити су чинили једну задругу, која је бројала 40 чланова. На прелазу из 19. у 20. век ова задруга се поделила. Око 1890. године део породице се преселио у Прилужје код Вучитрна, где их је тридесетих година 20. века било четири куће. Према наводима Атанасија Урошевића 1934. године у Племенити је било шест кућа Ночића. Урошевић наводи и да су се око 1905. године две куће Ночића иселиле у Топлицу, у село Прекодим, што су очигледно били преци тестираног Филиповића.

Посматрано у односу на модални хаплотип гране I2-Y3120, хаплотип тестираног Филиповића из Прекадина карактерише нешто ређа вредност маркера DYS391=10, као и ретка повишена вредност маркера DYS576=20 (>18). У бази СДНКП нема резултата за које би се могло рећи да указују на могућу генетичку блискост Филиповића са неким од тестираних појединаца. Најближи овом хаплотипу могао би се сматрати резултат Гојковића (Горња Трепча/Чачак, Аранђеловдан), који се разликује на четири од 23 упоредива маркера, а поседује ређи маркер DYS391=10, као и повишену вредност маркера DYS576=19 (>18) . Ипак, због географске удаљености, различите славе и непостојања предања о заједничком пореклу, ова делимична сличност хаплотипова не може бити довољна да би се закључило да су Филиповићи/Ночићи и Гојковићи ближе повезани.

[Неродимац]

18. Филиповић, Прекадин/Прокупље Врачевдан, I2-Y3120

Тестирани је навео да је његова породица раније носила презиме Начић, те да су се у Прекадин доселили са Косова, из Племените код Обилића. Ради се уствари о огранку Ночића из Племените који такође славе Свете Враче, а који су се у ово место доселили почетком 19. века из Бајчине код Подујева. Крајем 19. века Ночићи у Племенити су чинили једну задругу, која је бројала 40 чланова. На прелазу из 19. у 20. век ова задруга се поделила. Око 1890. године део породице се преселио у Прилужје код Вучитрна, где их је тридесетих година 20. века било четири куће. Према наводима Атанасија Урошевића 1934. године у Племенити је било шест кућа Ночића. Урошевић наводи и да су се око 1905. године две куће Ночића иселиле у Топлицу, у село Прекодим, што су очигледно били преци тестираног Филиповића.

Они имају предање да су Ковачани на шта их упућује крсна слава Ковачана Св. Врачи као географска близина.

[Грмљан]

20. Кунић, Јовањдан, Грмљани, Требиње, E-V13>Y30977>Y37092

Припада генетичком роду Бобанаца - ђуршевштака, у оквиру кога су до сада тестирана четворица тестираних са подручја Бобана између Требиња и Попова, који славе Ђурђевдан. Ово је уједно и први тестирани припадник овог рода чији резултат објављујемо, пошто су остали тестирани у оквиру организоване акције истраживања порекла Срба из Хецеговине. Једина вредност маркера коју поседује хаплотип Кунића, а да се не јавља код осталих припадника овог рода, јесте DYS385b=19.

Љубо Мићевић је у раду о Попову забележио да Кунићи из Грмљана према предању потичу из Чопица у Бобанима, чему у прилог иде и овај резултат.

У оквиру истраживања порекла Срба из Хецеговине већ смо добили резултат једног тестираног Кунића из Грмљана, али он припада другој хаплогрупи и роду чија је матица у Билећким Рудинама. Резултат који сада објављујемо свакако делује меродавније када су у питању Кунићи.

Поштовани Иване,
Хвала Вам на преданом раду, стрпљењу и истрајности у тумачењу и преношењу података и чињеница. Хвала и целом тиму. Жао ми је што нисам раније узео учешће у овом пројекту. Свака част и Вама и свим Вашим колегама, као и сарадницима и професорима са биолошког факултета. Прави пример заједништва и јединства у, да се нашалим, различитим хаплотиповима. Свако добро надаље на многа љета.

[Ojler]

Они имају предање да су Ковачани на шта их упућује крсна слава Ковачана Св. Врачи као географска близина.

Да ли си сигуран да се ради о истим Филиповићима? Ми имамо заиста тестираног Филиповића из села Доње Точане код Куршумлије, али иако припада истој основној хаплогрупи и слави Враче, његов хаплотип се драстично разликује од хаплотипа Филиповића из Прекадина (девет разлике на 23 маркера). Филиповићи из Прекадина су своје презиме оформили у 20. веку, те ако су сродни са Филиповићима из Доњих Точана, морали су се раздвојити након формирања презимена, што значи у 20. веку. Практично је немогуће да између хаплотипова настане разлика од девет за 100 година.

[Equinox]

36. Недељковић, Илиндан, Прекопуце/Прокупље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип је скоро модалан, без неких карактеристичних вриједности. Од тестираних породица које славе Илиндан најближи су му по хаплотипу Васиљевићи из Доњег Степоша код Крушевца (разлика 2/23), који и географски нису далеко, па могућност везе није искључена. По предању Васиљевићи су досељеници из Баната у 19. вијеку.

О поријеклу Недељковића нисам успио пронаћи податке у етнографској литератури. сам тестирани наводи да су у Прекопуце доселили 1870-тих и да је старије презиме било Ђорђевић, али није наведено одакле су дошли.

Приједлог за даље тестирање:
I2a-M423 Panel код Yseqa или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.

Недељковићи су у Прекопуце досељени из Језерина, некадашњег засеока Дренове, а данас засеока Гулија код Лепосавића. Заједно са Андрићима из Прекопуца, носе надимак „Језеринци“, по којима је потес у Прекопуцу добио назив. Досељени су крајем 1878 или почетком 1879 године у групи ибарско-рашко-дежевских усељеника.

Родоначелници Андрића и Недељковића су Андрија и Недељко, синови Ђорђа. Имали су и брата Дамњана, чији је судбина непозната.

У Прекопуце су досељени браћа Петроније и Вукојица, синово Андрије Ђорђа, и Недељко и син му Милисав, син и унук Ђорђа.

Прво дете рођено из овог рода у Прекопуцу по досељењу које је заведено у матичним књигама је Тодора, кћи Вилипа, а унука Вукојице Андрића, рођена у јулу 1879. године.

[Equinox]

Да ли си сигуран да се ради о истим Филиповићима? Ми имамо заиста тестираног Филиповића из села Доње Точане код Куршумлије, али иако припада истој основној хаплогрупи и слави Враче, његов хаплотип се драстично разликује од хаплотипа Филиповића из Прекадина (девет разлике на 23 маркера). Филиповићи из Прекадина су своје презиме оформили у 20. веку, те ако су сродни са Филиповићима из Доњих Точана, морали су се раздвојити након формирања презимена, што значи у 20. веку. Практично је немогуће да између хаплотипова настане разлика од девет за 100 година.

По мени су несумљиво Ковачани, али је упитно којој грани припадају: Ковачанима - Точанцима или Ковачанима - Лештанима, пошто се хаплотип налази између модалних хаплотипова ова два рода.
Можда највише личи на хаплотип Анђелковића (Ковачани-Точанци) који је највише измутирао у односи на модал за овај род, али по неким вредностима је чак ближи Лештанима. Наравно, има неких својих специфичности те је због тога потребно увтрдити да ли припрада једном или другом роду. Разлика у односу на Точанце и Лештане указује да су се преци Филиповића из Прекадина (раније Племетине) рано одвојили од једног или другог рода.

[Equinox]

34. Марковић, Ђурђиц, Кончић/Прокупље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип посједује двије карактеристичније вриједности DYS437=14 и DYS549=12. По укупној блискости хаплотипа, од слављеника Ђурђица, Марковићу је најближи Рачић из Медвеђе код Трстеника (3/23). Међутим, Рачић не посједује ниједну од двије карактеристичне вриједности маркера Марковића, тако да је питање колико је ова укупна блискост од филогенетског значаја. Вриједност маркера DYS437=14 Марковић дијели са једном необјављеном српском породицом из околине Новог Пазара која слави Ђурђиц, при томе ни укупна удаљеност није велика (3/23). Ово поклапање добија на важности уколико се узме у обзир да је Кончић насељен миграционом струјом тзв. Пазараца. Вриједност DYS549=12 Марковић дијели са Аксентијевићем из Шатре, Куршумлија, који слави Ђурђиц и припада роду Коматовића из Ибарског Колашина. Иако је  географски близак, и хаплотип није далеко од Марковићевог (4/23), Аксентијевић посједује још неке карактеристичне вриједности маркера.

О Марковићима нисам успио пронаћи детаљније податке о поријеклу. Једино сам видио да се насеље Кончић наводи као компактно насеље новопазарске струје насељавања у Топлици.

Приједлог за даље тестирање:
I2a-M423 Panel код Yseqa или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.

Марковићи су у Кончић досељени из Цоковића код Новог Пазар, и потоцми су Марка, сина Андрије, и унука Јована. Потомци Андријине браће, Мине и Михајла су остали у Цоковићу.

На првом попису топличког округа 1884/5 су пописани као Андрићи, а прво уписано дете из овог рода у матичним књигама, Миленко син Секуле, а унук Марка, је рођен у Кончићу, у фебруару 1883. године.

[Иван Вукићевић]

Поштовани Иване,
Хвала Вам на преданом раду, стрпљењу и истрајности у тумачењу и преношењу података и чињеница. Хвала и целом тиму. Жао ми је што нисам раније узео учешће у овом пројекту. Свака част и Вама и свим Вашим колегама, као и сарадницима и професорима са биолошког факултета. Прави пример заједништва и јединства у, да се нашалим, различитим хаплотиповима. Свако добро надаље на многа љета.

Хвала Вама на лепим речима!

Да ли је међу Кунићима из Грмљана познато да постоје две разнородне гране братства по мушкој линији или је ово сазнање потпуно изненађење за све?

[Грмљан]

Хвала Вама на лепим речима!

Да ли је међу Кунићима из Грмљана познато да постоје две разнородне гране братства по мушкој линији или је ово сазнање потпуно изненађење за све?

Није ми било познато, нити постоји предање о томе. Део породице се доста разгранао и расејао по републикама.  Конкретно у селу су две куће. Једна разграната, друга не. Додао бих такође да Кунића има забрлежених и у Книнској крајини и Карловачким селима, али и из Далмације, са острва Мљет, римокатолика, а чак сам пронашао и податке о Кунићима муслиманима. Волео бих да се још понеко тестира. Предање је да смо старина, старинци у селу. Гробови Кунића су уз олтар сеоске цркве.

[drajver]

46. Рајлић, Василијевдан, Горња Вријеска, Ђуловац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип има карактеристичну вриједност маркера DYS439=11, али има и неке вриједности које одступају од модала, DYS385ab=14-16, DYS389-I/II=14-32 и DYS635=24. Вриједност DYS439=11 је карактеристична за грану I2-A13912, али се појављује и код других грана хаплогрупе I2-PH908. Вриједности DYS439=11 и DYS385ab=14-16 посједује род Пузовића/Шалипуровића из околине Пријепоља, који је тестиран на мањем броју маркера па се удаљеност од Рајлића не може поуздано одредити. Исте вриједности посједује и Јагетић из Бачког Петровог села (Ђурђевдан) који је од Рајлића удаљен 3/23. Такође, вриједност DYS439=11 и DYS389-I/II=14-32 Рајлић дијели са Пивашем из Томине код Санског Моста (Никољдан), који је и географски ближи, али је укупна удаљеност хаплотиа ту нешто већа (5/23).

Иако на подручју Крајине постоји профилисан род који слави св. Василија Великог и припада грани I2-FT388108, хаплотип Рајлића је прилично удаљен од модалног хаплотипа овог рода, па је могућност везе мала. Ипак, не би је било лоше провјерити SNP тестирањем.

Рајлићи су српска породица са подручја Дарувара у западној Славонији. Матично село славонских Рајлића је Вријеска код Дарувара,а присутни су у још неколико насеља. Срби су Вријеску почели насељавати крајем 16. вијека и то као најзападнију граничну линију према Аустрији. Због таквог положаја, село је и ратове 1680-тих дочекало прилично слабо насељено (помиње се свега 15 српских кућа). Након што је Аустрија заузела то подручје 1687. године услиједило је насељавање већег броја српских досељеника из Босне. У попису Вријеске из 1702. године не помињу се Рајлићи, али се већ у попису истог мјеста из 1736. године у Вријесци помиње Благоје Рајлић са братом, што су свакако родоначелници свих Рајлића из тог краја. Највјероватније да је предак Рајлића у периоду између ова два пописа (1702-1736) доселио у Вријеску. Вјероватно из Босне, а можда и из других дијелова Крајине.

Рајлићи су приутни и на Банији у околини Глине, али нисам нашао коју славу славе и да ли би могли бити повезани са славонским. Такође Рајлића (Раилића) има и у Босанској крајини, али не славе св. Василија, па је питање да ли су повезани са славонским.

Приједлог за даље тестирање:
I2a-M423 Panel код Yseqa или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл

или провјерити статус на SNP-ове A873 или А13912 код Yseqa

[drajver]

47. Стојиљковић, Јовањдан, Гаџин хан

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ немодалних и карактеристичних вриједности маркера: DYS19=17, DYS385ab=13-15, DYS458=19, DYS570=20. Најближи хаплотипови су му на три маркера разлике, али не садржавају карактеристичне маркере, па немају филогенетског значења. На подручју Понишавља нема блиских хаплотипова. Од Јовањштака му је најближа једна српска породица из околине Гњилана, али су разлике управо на карактеристичним маракерима, па је мала могућност везе.

Ни у етнографској литератури нисам успио пронаћи ништа о овој породици, а Гаџин Хан је обрађен у студији Заплање. Једина тамошња породица која слави Јовањдан су Шљивини за које се каже: "Шљивини. Најстарији предак је Тома који је основао овај род, који је добио имање од Турака. Име рода су добили по томе што су калемили шљиве. Не каже се одакле је досељен. Славе Јовањдан." Међутим, подаци о Шљивинима не показују везу са подацима које је сам тестирани навео: да су пре Турака живјели на Косову, помиње се Призрен,а затим да су преко Лесковца дошли у Гаџин Хан. Раније презиме је било Стефановић, а Стојиљковић је по претку Стојиљку.
Из ових података би се могло закључити да је породица досељена из подручја призренско-јужноморавских говора.

[Иван Вукићевић]

43. Симић, Никољдан, Обади, Сребреница, E-V13>Z5018>S2979>L241

Хаплотип тестираног је доста близак модалном хаплотипу гране L241, услед чега има више ближих поклапања. Једина карактеристична вредност маркера коју поседује је DYS437=15, коју дели са хаплотипом Јездимировића из Шапца, који слави Аранђеловдан. Са њим уједно има и најближе поклапање (22/23) на пројекту, тако да су заједно сврстани у нови род у табели СДНКП.

Симићи су према предању дошли у Обаде крајем 19. века из Херцеговине.

[Uzi]

41. Пантелић, Горња Добриња, Пожега, Ђурђевдан

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FT182494

Пантелићи припадају роду Чарапића-Малопарца из Горње Добриње. Тестирани Пантелић се само на једном маркеру разликује од раније тестираног Илића из Горње Добриње, који такође припада роду Чарапића. Док Илић има повишену вредност DYS458=19, код Пантелића је модална вредност DYS458=18. Али обојица деле снижену вредност DYS570=17.

Миливој М. Вукићевић о Пантелићима у свом раду о Добрињи пише:   
Кад је 1834. године вршен обрачун спахијских прихода у храни, Пантелићи су живели сви у једној задрузи, а старешииа задруге био је родочелник Пантелија (1790-1850), син Радованов. Како је био једина глава данка у кући, Пантелија је платио два гроша главнине, али и три гроша и 20 пара на приход од меда (уместо две око) Исте године, Пантелија је дао две вреће кукуруза и платио грош и 14 пара за попашу 26 оваца и коза. Пантелија ће бити старешина и једина глава данка у кући и у време пописа пореских глава 1835. и 1840. године.

Према Миливоју М. Вукићевићу Чарапићи-Малопарци из Добриње су још:
- Максовићи
- Малопарци
- Зарићи

Најстарији познати предак ове гране Чарапића је Василије, по генерацијама рођен између 1690-1700.

59. Илић, Ђурђевдан, Горња Добриња, Пожега

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FT182494. Од карактеристичних вредности једино се издвајају благо повишена 19 на DYS458 и благо снижена 17 на DYS570, које поседује већи број припадника N2 хаплогрупе на Пројекту.

Илићи припадају роду Чарапића из Горње Добриње, који су по предању пореклом Дробњаци из села Петњице код Шавника. За њих Љуба Павловић у свом делу "Ужичка Црна Гора" наводи следеће:

"Чарапићи су трећа велика породица у овом селу, досељени из села Петњице у Дробњацима. По предању у овој породици у село су дошла три брата Чарапића, врло необично одевена и необичног раста. Њих је лепо примио и поред себе населио поп Милош и тада израдио да су добили најбоља имања у селу од муслиманске породице Малопара, због чега се Чарапић, који је заузео та имања, и назове Малопарац како му се и данас зову потомци. Сви други Чарапићи, доцније досељавани, слати су и и испраћани одавде, задржавајући се или не задравајући. Сваки ко би морао остати потискиван је у брда пошто га Малопарци нису хтели задржавати уз себе. Малопарци или Чарапићи су високи, кошчати, пуни снаге и живота, пргави, добро говорници, сувише сујетни и осетљиви, насељени су у 26 кућа, славе Ђурђевдан."

Занимљива подударност и повезаност племена Дробњака и племена Бањана је јасно исказана и у овом случају.

[Иван Вукићевић]

49. Иванов, Јовањдан, Чуруг, Жабаљ, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS439=13 и DYS458=17. Од хаплотипа једног тестираног из Сливнице у Површи требињској разликује се на три маркера, међу којима су и поменута два маркера, па се не може говорити о некој ближој вези. Од већег броја тестираних, углавном припадника рода Бјелопавлића, разликује се на четири маркера. Како ни са њима не дели поменуте карактеристичне вредности маркера, Иванов нема ближе генетичке сроднике у бази.

Тестирани је навео да се Иванови помињу у црквеним књигама у Чуругу од 18. века. Према једном предању су дошли из Баната, а према другом су дошли директно са Чарнојевићем.

[Иван Вукићевић]

56. Марковић, Ђурђевдан, Бастаји, Кнежево, E-V13>Z5018>S2979>L241

Хаплотип тестираног нема ниједну вредност маркера која би се могла назвати карактеристичном. Најближе поклапање (21/23) има са Петровићем (Петковдан, Бобово/Свилајнац), с тим што је разлика на маркеру DYS570 за две вредности.

Тестирани ништа није навео о пореклу своје породице.

[Atlantische]

49. Иванов, Јовањдан, Чуруг, Жабаљ, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS439=13 и DYS458=17. Од хаплотипа једног тестираног из Сливнице у Површи требињској разликује се на три маркера, међу којима су и поменута два маркера, па се не може говорити о некој ближој вези. Од већег броја тестираних, углавном припадника рода Бјелопавлића, разликује се на четири маркера. Како ни са њима не дели поменуте карактеристичне вредности маркера, Иванов нема ближе генетичке сроднике у бази.

Тестирани је навео да се Иванови помињу у црквеним књигама у Чуругу од 18. века. Према једном предању су дошли из Баната, а према другом су дошли директно са Чарнојевићем.

Уколико је реч о истим Ивановима, а биће да јесте, почевши са 1772. годином се помињу две њихове задруге у Чуругу у мустерлистама Шајкашког батаљона. Тада су пописани Лазар у кућној задрузи бр. 88 и Пантелија и Илија у задрузи бр. 113. На наредном војничком попису из 1794. се помињу Васа и Исак (бр. 70) и Давид (бр. 292). Дакле, Иванови су у Шајкашкој били присутни и разгранати још пре првог ''шијачког'' насељавања из западних крајишких области (1774), које је Чуруг ''задесило'' пар година касније (1781) са досељеницима из Далмације. Презиме и разгранатост су свакако говорили да се ради о ''стариначком'' бачком слоју српског становништва, које је у Шајкашку у доброј мери доселило са севера након развојчења Потиско-поморишке границе, којој је припадао и сам Чуруг, као новоуспостављени шанац из 1699. са 80 граничара 1702. године. Самим тим је број могућих крајева одакле су доселили у Бачку већи, узевши у обзир ''општи'' Y-ДНК резултат.

[nikolakresic]

Овде се највероватније ради о барањским Кресићима којих је у Шароку, селу суседном Липови, почетком 20. века било близу 30 домаћинстава. У исто време и у Липови се помињу 4 домаћинства Кресића. И једни и други оптирали су у Краљевину СХС двадесетих и тридесетих година 20. века.

Међу исељенима из Липове налазе се и преци тестираног.

Кресићи у Шароку први пут се помињу у попису из 1767. године када су забележени Timothia Kressity и Rado Kressity. У попису власника земље из 1828. године у Шароку су пописана четворица Кресића (Petrus Kreszics, Basilius Kreszics, Demetri. Kreszics и Lotharin Kreszics).

Хвала вам на детаљнијим информацијама.
Навели сте да се у исто време у Липови помињу 4 домаћинства Кресића. Да ли можда имате информације о којим домаћинствима је реч, или имате само податак да је било 4 домаћинства? Такође да ли можда за те породице имате податке где су оптирале?

Још једном бих се захвалио свима на достављеним информацијама.

[drajver]

33. Крагуљац,  Стевањдан, Горња Чемерница, Вргинмост

Припада хаплогрупи I2-PH908, највјероватније роду А у оквиру гране I2-BY189748. Од карактеристичнијих вриједности маркера издвајају се: DYS576=20 и DYS549=12. Остале вриједности су прилично модалне. У Крајини постоји неколико различитих родова Стевањштака PH908: I2-BY189748, I2-Y52621, I2-Y151633. По вриједности DYS549=12 Крагуљац се приближава роду Стеавњштака I2-Y52621, међутим не и по укупној блискости хаплотипа и по још једној карактеристичној вриједности овог рода коју Крагуљац не посједује (DYS391=10). По нешто вишој вриједности DYS576=20, али и по укупној хаплотипској блискости Крагуљац се уклапа у род I2-BY189748 Стевањштака. Овај род је раширен у западним дијеловима Крајине, а даљим поријеклом је са подручја Старог Влаха.

Крагуљци су у Крајини били сконцентрисани на само два мјеста: подручје Плашког и подручје Вргинмоста. У оба подручја славе Стевањдан и вјероватно се ради о истом роду. Централни и источни дијелови плашчанске долине насељени су 1655. године, досељавањем кореничких Срба које је предводио извјесни Милак. Међу породицама које су 1725. године живјеле на подручју Плашког помињу се и Крагуљци. Овдје је интересантно да би дио исте сеобе могли Вукаси, који такође славе Стевањдан и хаплотипом не стоје предалеко од Крагуљаца. На подручју Плашког Крагуљци су концентрисани у мјестима Плашки и Лапат.

На подручју Вргинмоста, главно им је насеље Чремушница. Почетком 18. вијека познато је једно досељавање из Плашког на подручје Баније, па претпостављам да су банијски Крагуљци тада досељени из Плашког. Дабић у Карловачком генералату пише:
"Српске народне старешине, кнез Јаћим и војвода Мануел Мишчевић, довеле су 1703. године ,,peszdeszet his vlaskeh szinov iz gorne Karlovachke kraine vu Тopuszku sztat". Већина ових пресељеника потицала је из околине Плашког, а у службеним списима везаним за њихову сеобу, називани су старим Власима, да би се тако подвукла разлика између њих и новодосељених Срба."

Приједлози за даље тестирање:
Провјера SNP BY189748 код YSeqa или
I2a-M423 Panel код Yseqa или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.

[Amicus]

Хвала вам на детаљнијим информацијама.
Навели сте да се у исто време у Липови помињу 4 домаћинства Кресића. Да ли можда имате информације о којим домаћинствима је реч, или имате само податак да је било 4 домаћинства? Такође да ли можда за те породице имате податке где су оптирале?

Још једном бих се захвалио свима на достављеним информацијама.

Да, овако су пописани:



Последње три рубрике су: Планирано место у Краљевини Југославији за насељење опт. лица, година плана; Место првог настањења исељених лица у Краљевину Југославију, година првог настањења; Напомена.

Две рубрике са 1921. годином се односе на годину пријаве и годину исељења. Пре тога је рубрика са бројем чланова домаћинства.

[Црна Гуја]

50. Антић (Вучуровић), Петковдан, Гацко

Припада хаплогрупи L1b-M349, најбројнијем роду А. Не поседује вредности које значајније одступају од модалних за овај род, а потпуно поклапање на 23 маркера има са презимењаком из околине Требиња, Шћепановићем из Загарача код Даниловграда и Вујовићем из Новог Села код Даниловграда. Сви наведени такође славе Петковдан.

"Од данашњих породица најстарији су Вукаловићи, с којима су једно браство: Симовићи, Матовићи, Гавриловићи, Мићановићи, Вучковићи и Вучуревићи. Вукаловићима је старина у Црној Гори, и то по причању једних село Марковина у Пјешивцима, а по другима Брцкут у Загарачу, што ће бити вероватније. Отуд су избегла ради неке крвнине четири брата: Вуко, Лазар, Милош и Вучур. Вуко се населио у Заклобук у Корјенићима, где су од њега Вујачићи. Милош се населио у Корита у билећском котару, те је од њега велико браство Милошевићи, који броје на 100 кућа. Лазар је отишао у Грбаљ у Боку, где су од њега Лазаревићи. А Вучур се настанио у Кривошије и од њега су Вучуревићи. Из Кривошија се доселио Вукале у Богојевић-Село пре 115 год. и од њега су Вукаловићи. Вукалов је син Лако, а Лаков Лука, војвода зубачки. Најстарије им је презиме Илић. С Вукаловићима су род и Вујачићи y Грахову, Илићи у Корјенићима и Ђон у Требињу. У овом селу има их на 50 кућа, а Вучуревића има свега у Зупцима 22, те их дакле има преко 70. Вучуревићи на Ублима доцније су дошли и то тек пре 45 година, уз Вукаловића Буну. Дошло их је тад из Кривошија петорица браће: Новак, Андрија, Јоле, Томо и Васиљ. Славе св. Петку (14 окт.) а прислужују Никољице."

Јевто Дедијер, Херцеговина

[Ojler]

37. Зрињанин, Јовањдан, Бански Моравци/Карловац, I2a-Y3120

На подручју Крајине породице са презименом Зрињанин живе на Кордуну и Банији, а било их је и у Пакрацу. На Кордуну Зрињанина је највише било у Банским Моравцима и Карловцу, док су на Банији породице са овим презименом живеле у области Костајнице, највише у селу Слабиња, где су и тешко страдали током Другог светског рата.

Осим Јовањдана на поменутом простору Зрињанини славе и Ђурђевдан. Није извесно да ли се ради о сродним породицама, посебно имајући у виду да би презиме Зрињанин требало бити изведено на основу места порекла, што би био Зрин на Банији, па су га могле носити различите породице које потичу из Зрина.

У Избишту код Вршца живи породица Зрењанин, која слави Јовањдан, а која се раније презивала Зрињанин. Они су у Избиште давно дошли из Хрватске, па су раније имали надимак Хрватски. Може бити да се ради управо о огранку Зрињанина са Кордуна који славе Јовањдан. Иначе, од Зрењанина из Избишта је познати народни херој Југославије Жарко Зрењанин, по коме град Зрењанин носи име.

Хаплотип тестираног Зрињанина из Банских Мораваца одступа од модалног хаплотипа грани I2a-Y3120 на већем броју маркера, од којих се као посебно карактеристичан може издвојити DYS389-I=12, а нешто ређе се јављају и вредности DYS458=18 и DYS635=24. Међу резултатима до сада тестираних појединаца овај хаплотип нема ближих подударања.

[Христифор]

Не мора да значи, али вероватно су Зрињанини и Зрењанини исти род. 

[Црна Гуја]

51. Шеварика, Ђурђевдан, Бокани, Кнежево

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује практично модалан хаплотип за ову грану, без неких нарочито специфичних вредности, па самим тим има и јако велики број блиских поклапања. Тестирани је у упитнику навео да су се по породичном предању доселили од Купреса половином 19. века, и да им је старије презиме било Стевановић. Узевши ово предање у обзир, од поклапања би требало поменути Марића из околине Купреса који такође слави Ђурђевдан, а са којим Шеварика има потпуно поклапање на 17 маркера. Ти Марићи би даљим пореклом требали бити од Книна, а старије/родовско презиме им је било Јојић. Тестираном бих свакако препоручио неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), јер због огромног броја модалних хаплотипова код припадника ове гране практично нема другог решења за утврђивање ближих сродничких веза у последњих неколико стотина година.

[Ojler]

Не мора да значи, али вероватно су Зрињанини и Зрењанини исти род.

Ја сам то и написао.

[Андрић]

51. Шеварика, Ђурђевдан, Бокани, Кнежево

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује практично модалан хаплотип за ову грану, без неких нарочито специфичних вредности, па самим тим има и јако велики број блиских поклапања. Тестирани је у упитнику навео да су се по породичном предању доселили од Купреса половином 19. века, и да им је старије презиме било Стевановић. Узевши ово предање у обзир, од поклапања би требало поменути Марића из околине Купреса који такође слави Ђурђевдан, а са којим Шеварика има потпуно поклапање на 17 маркера. Ти Марићи би даљим пореклом требали бити од Книна, а старије/родовско презиме им је било Јојић. Тестираном бих свакако препоручио неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), јер због огромног броја модалних хаплотипова код припадника ове гране практично нема другог решења за утврђивање ближих сродничких веза у последњих неколико стотина година.

За Мариће Ђурђевштаке на Купресу Боривоје Милојевић у својој књизи "Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље" из 1920/21 год. наводи податак да су се доселили из села Хотковаца у Гламочу и да су се раније презивали Досадовић. Чуо сам да су даљим поријеклом од Книна и то од Кистања (што је некада припадало Книну), а за Јојиће нисам чуо. Александар Бачко у својој књизи "Породице далматинских Срба" спомиње Јојиће у селу Цивљане код Врлике (налази се према Книну), али не каже шта славе. Са овом породицом би могла бити повезана и једна породица која је такође из Кнежева, која такође слави Ђурђевдан и тврди да је досељена из околине Книна. У питању је породица која је тестирана преко YSEQ и исто припада тој подграни R1a...

[Atlantische]

За Мариће Ђурђевштаке на Купресу Боривоје Милојевић у својој књизи "Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље" из 1920/21 год. наводи податак да су се доселили из села Хотковаца у Гламочу и да су се раније презивали Досадовић. Чуо сам да су даљим поријеклом од Книна и то од Кистања, а за Јојиће нисам чуо. Са овом породицом би могла бити повезана и једна породица која је такође из Кнежева, која такође слави Ђурђевдан и тврди да је досељена из околине Книна. У питању је породица која је тестирана преко YSEQ и исто припада тој подграни R1a...

Тестирани из Кнежева којег помињеш на 17 упоредивих маркера има 4 разлике са Шевариком, тако да је мало вероватно да су повезани.

[Зрно]

Јојићи исто славе Ђурђевдан.

[Црна Гуја]

53. Радић, Ђурђевдан, Рума

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459>YP617, а на основу неколико специфичних вредности које поседује (DYS390=24, DYS19=15 и DYS456=14), сасвим извесно и млађој подграни Y38448>BY169316. Старост ове подгране процењује се на око 1450 година, и на основу досадашњих резултата може се сматрати једном од ексклузивно јужнословенских подграна гране Z92. Од презимењака из истог места који такође слави Ђурђевдан, једног нејавног резултата из околине Уба (Ђурђевдан) и једног нејавног резултата из Осечине (Св. Симеон Столпник) разликује се на само 1 од 17 упоредивих маркера. На 23 маркера најближа поклапања има са Бојовићем из Прислонице код Чачка (Ђурђевдан) и Сарићем из Подунаваца код Врњачке Бање (Илиндан), од обојице се разликује на 2 маркера. Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу, а ни у литератури нисам пронашао ништа о овим Радићима, па ако неко има више информација нека напише.

[Андрић]

Тестирани из Кнежева којег помињеш на 17 упоредивих маркера има 4 разлике са Шевариком, тако да је мало вероватно да су повезани.

Мислиш 4 на 18 маркера

[Петар М. Демић]

33. Крагуљац,  Стевањдан, Горња Чемерница, Вргинмост

Припада хаплогрупи I2-PH908, највјероватније роду А у оквиру гране I2-BY189748. Од карактеристичнијих вриједности маркера издвајају се: DYS576=20 и DYS549=12. Остале вриједности су прилично модалне. У Крајини постоји неколико различитих родова Стевањштака PH908: I2-BY189748, I2-Y52621, I2-Y151633. По вриједности DYS549=12 Крагуљац се приближава роду Стеавњштака I2-Y52621, међутим не и по укупној блискости хаплотипа и по још једној карактеристичној вриједности овог рода коју Крагуљац не посједује (DYS391=10). По нешто вишој вриједности DYS576=20, али и по укупној хаплотипској блискости Крагуљац се уклапа у род I2-BY189748 Стевањштака. Овај род је раширен у западним дијеловима Крајине, а даљим поријеклом је са подручја Старог Влаха.

Крагуљци су у Крајини били сконцентрисани на само два мјеста: подручје Плашког и подручје Вргинмоста. У оба подручја славе Стевањдан и вјероватно се ради о истом роду. Централни и источни дијелови плашчанске долине насељени су 1655. године, досељавањем кореничких Срба које је предводио извјесни Милак. Међу породицама које су 1725. године живјеле на подручју Плашког помињу се и Крагуљци. Овдје је интересантно да би дио исте сеобе могли Вукаси, који такође славе Стевањдан и хаплотипом не стоје предалеко од Крагуљаца. На подручју Плашког Крагуљци су концентрисани у мјестима Плашки и Лапат.

На подручју Вргинмоста, главно им је насеље Чремушница. Почетком 18. вијека познато је једно досељавање из Плашког на подручје Баније, па претпостављам да су банијски Крагуљци тада досељени из Плашког. Дабић у Карловачком генералату пише:
"Српске народне старешине, кнез Јаћим и војвода Мануел Мишчевић, довеле су 1703. године ,,peszdeszet his vlaskeh szinov iz gorne Karlovachke kraine vu Тopuszku sztat". Већина ових пресељеника потицала је из околине Плашког, а у службеним списима везаним за њихову сеобу, називани су старим Власима, да би се тако подвукла разлика између њих и новодосељених Срба."

Приједлози за даље тестирање:
Провјера SNP BY189748 код YSeqa или
I2a-M423 Panel код Yseqa или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.

Крагуљци су потврђени у Чемерници и Чремушници током друге половине XVIII века.

Према подацима из 1772. године, у Чемерници су пописани Глигорија Крагуљац (24 године) и Симо Крагуљац (21 година), док су у Чремушници пописани Тома Крагуљац (22 године) и Ђуро Крагуљац (29 година), сви рођени у поменутим селима. На основу ових података и каснијих месечних извештаја (период од 1772. до 1786. године), можемо рећи да су Крагуљци имали најмање три породичне задруге у Чемерници и најмање две породичне задруге у Чремушници.

На подручју Вргинмоста постоји више родова који прослављају Стевањдан (Божићи и Вучетићи из Перне, Гледићи из Бовића, Драгосављевићи из Дугог Села, Копачи из Козарца и Чремушнице, Мајсторовићи из Чемернице, Ћорићи из Козарца и тако даље) и нема сумње да су неки од њих племенски повезани са Крагуљцима.

Осим поменуте сеобе под Мишчевићима, на везе између подручја Вргинмоста и ширег подручја Огулина са Плашким указују још неке ствари. Пре свега, мислим на род Воркапића (крсна слава Никољдан), који је током друге половине XVIII века у истоименом селу на подручју Вргинмоста имао најмање 13 породичних задруга, као и на село Пониквари код Вргинмоста. Занимљиво је да у Пониквама код Огулина, као и у Поникварима код Вргинмоста, постоји род Бусића са крсном славом Игњатијевдан, која уопште није честа на подручју Баније. Постоји још презимена која постоје на оба подручја, али сам издвојио ових пар примера. У погледу веза Баније и Лике нарочито треба обратити пажњу на Старо Село код Вргинмоста, у коме постоје или су постојали родови попут Балаћа, Бобића, Котура, Рајшића, Узелаца, Цвјетичана, Цигановића...

[drajver]

Крагуљци су потврђени у Чемерници и Чремушници током друге половине XVIII века.

Према подацима из 1772. године, у Чемерници су пописани Глигорија Крагуљац (24 године) и Симо Крагуљац (21 година), док су у Чремушници пописани Тома Крагуљац (22 године) и Ђуро Крагуљац (29 година), сви рођени у поменутим селима. На основу ових података и каснијих месечних извештаја (период од 1772. до 1786. године), можемо рећи да су Крагуљци имали најмање три породичне задруге у Чемерници и најмање две породичне задруге у Чремушници.

На подручју Вргинмоста постоји више родова који прослављају Стевањдан (Божићи и Вучетићи из Перне, Гледићи из Бовића, Драгосављевићи из Дугог Села, Копачи из Козарца и Чремушнице, Мајсторовићи из Чемернице, Ћорићи из Козарца и тако даље) и нема сумње да су неки од њих племенски повезани са Крагуљцима.

Осим поменуте сеобе под Мишчевићима, на везе између подручја Вргинмоста и ширег подручја Огулина са Плашким указују још неке ствари. Пре свега, мислим на род Воркапића (крсна слава Никољдан), који је током друге половине XVIII века у истоименом селу на подручју Вргинмоста имао најмање 13 породичних задруга, као и на село Пониквари код Вргинмоста. Занимљиво је да у Пониквама код Огулина, као и у Поникварима код Вргинмоста, постоји род Бусића са крсном славом Игњатијевдан, која уопште није честа на подручју Баније. Постоји још презимена која постоје на оба подручја, али сам издвојио ових пар примера. У погледу веза Баније и Лике нарочито треба обратити пажњу на Старо Село код Вргинмоста, у коме постоје или су постојали родови попут Балаћа, Бобића, Котура, Рајшића, Узелаца, Цвјетичана, Цигановића...

Кад смо већ помињали ове плашчанске Мишчевиће, на основу једног необјављеног резултата, вјероватно је да су плашчански Мишчевићи J2b-M205.

[drajver]

40. Радосављевић, св. Врачи, Висибаба/Пожега

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду B3 на Српском ДНК пројекту. Као и сви припадници рода B3, посједује карактеристичну вриједност DYS448=18. Поред ове вриједности, а за разлику од осталих припадника овог рода, посједује још двије рјеђе вриједности DYS391=10 и DYS481=28.

Род B3 сачињавају српске породице са подручја Старог Влаха које славе св. Враче, а које су у највећој мјери концентрисане у пожешком селу Сврачкову. Поред Радосављевића, овом роду припадају још: Ненадићи из Ужица, Илићи из Сврачкова и још једна необјављена породица из Сврачкова. Са овим родовима из Старог Влаха, генетички је највјероватније повезан и Лацмановић из Косатице, Пријепоље, који такође слави св. Враче и има карактеристичну вриједност DYS448=18. Додуше, Лацмановић има хаплотип мало удаљенији од Сврачковаца. Лацмановићи имају предање о поријеклу из Рисна и Боке,по чему су и понијели и презиме Лацмановић (као досељеници из лацманских (католичких) крајева у Приморју). Неке од тестираних породица из Сврачкова имају предање о досељавању из Пријепоља, тако да би се тај правац досељавања са југозапада, могао потврдити као тачан.

Радосављевићи у Висибаби су доселили из Сврачкова, a као још старије мјесто поријекла помињу и Високу у ариљском крају. Носили су старије презиме Симићевић. У етнографској литератури о њима је забиљежено сљедеће:
"Симићевићи, енергична, жива, разговорна, јака и истакнута породица, чији је предак Симић дошао из села Сврачкова, раније из Високе. Симић је био и са Турцима, али је готово био сам, па је по изгнању Турака довео још два брата, са којима је основао најјачу породицу у околини. Она се знатно селила и многе чиновнике и трговце изнедрила. Данас их је у селу 32 куће, славе Св. Враче."

Вриjeдност маркера DYS448=18 карактеристична је за род Озринића (иако се може појавити и код других грана).

Приједлози за даље тестирање:
I2a-M423 Panel код Yseqa или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.

[drajver]

55. Пејовић, Аранђеловдан, Подгорица

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Хаплотип посједује све карактеристичне озринићке вриједности: DYS448=18, DYS389-I/II=14/32, тако да нема сумње у припадност овом роду. Пејовић је из групе Озринића Орашана. Од претходно тестираног Пејовића из Ораха на 17 маркера разликује се у маркеру DYS458,а од Ђуровића из Ораха на два маркера разлике од 23. Пејовић у односу на остале Озриниће има нешто вишу вриједност DYS635=24.

По предању које је саопштио тестирани, његови преци су у 19. вијеку из села Јабуке доселили у Подгорицу. Генетички резултати потврђују овакво предање бар начелно. Као најстарије мјесто поријекла орашких озринићких братстава помиње се село Јабука у Велестову. Орашани у које спадају Ђуровићи, Пејовићи и Стојановићи сматрају да су најближи Гардашевићима. Као претка помињу Вука од Јабука (понегдје он постаје Вук Мандушић). Велестовци су постепено потискивали Орашане из Јабуке према Орасима у Љешанској нахији, а то исељавање је почело почетком 18. вијека. Из Ораха су се ове породице исељавале даље, у Подгорицу, Смедерево, Цетиње, Глибавац код Никшића. Пејовићи у Орасима се помињу као стара свештеничка породица.

Приједлози за даље тестирање:
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.

[Зрно]

48. Ђоговић, Никољдан, Крушево (Пелагонија, С. Македонија)

Припада хаплогрупи R1b-L23. На 17 упоредивих маркера има 3 разлике са једним из околине Зајечара (необјављен) који слави исту славу, а једино њих двојица на DYS385 имају комбинацију 12-13. Вредност још неких маркера је карактеристична само за њих двојицу у групи од десетак тестираних за које је предвиђена само основна грана R1b-L23. Занимљиво је да на 23 упоредива маркера, најмање разлика (4 маркера) има са Глишићем (Чачак), који је низводнија грана L51>U152, као и двојицом који су припадници гране PF7562, давно раздвојене од L23. Сва тројица такође славе Никољдан.

Ђоговић је навео да су по предању у Крушево дошли из Москопоља у Албанији. У раду Трифуноског о варошици Крушево, гледајући родове које је побројао, нисам уочио ништа налик Ђоговићу, иако је навео неке Влахе који потичу из Москопоља.

[Небојша]

48. Ђоговић, Никољдан, Крушево (Пелагонија, С. Македонија)

Припада хаплогрупи R1b-L23. На 17 упоредивих маркера има 3 разлике са једним из околине Зајечара (необјављен) који слави исту славу, а једино њих двојица на DYS385 имају комбинацију 12-13. Вредност још неких маркера је карактеристична само за њих двојицу у групи од десетак тестираних за које је предвиђена само основна грана R1b-L23. Занимљиво је да на 23 упоредива маркера, најмање разлика (4 маркера) има са Глишићем (Чачак), који је низводнија грана L51>U152, као и двојицом који су припадници гране PF7562, давно раздвојене од L23. Сва тројица такође славе Никољдан.

Ђоговић је навео да су по предању у Крушево дошли из Москопоља у Албанији. У раду Трифуноског о варошици Крушево, гледајући родове које је побројао, нисам уочио ништа налик Ђоговићу, иако је навео неке Влахе који потичу из Москопоља.

Овакви хаплотипови постоје у оном раду о генетици Цинцара, тако да се може рећи да је предање о пореклу вероватно тачно.

(Paternal and maternal lineages in the Balkans show a homogeneous landscape over linguistic barriers, except for the isolated Aromuns:
http://ychrom.invint.net/upload/iblock/5fa/Bosch%202006%20Paternal%20and%20maternal%20lineages%20in%20the%20Balkans%20show%20a.pdf

[Зрно]

Овакви хаплотипови постоје у оном раду о генетици Цинцара, тако да се може рећи да је предање о пореклу вероватно тачно.

(Paternal and maternal lineages in the Balkans show a homogeneous landscape over linguistic barriers, except for the isolated Aromuns:
http://ychrom.invint.net/upload/iblock/5fa/Bosch%202006%20Paternal%20and%20maternal%20lineages%20in%20the%20Balkans%20show%20a.pdf

Да, то је то, дефинитивно. У том раду петорица имају 12-13 на DYS385 и истовремено 14 на DYS437. А у нашој табели то су само ова двојица.

[Небојша]

Да, то је то, дефинитивно. У том раду петорица имају 12-13 на DYS385 и истовремено 14 на DYS437. А у нашој табели то су само ова двојица.

Судећи по неким резултатима са Албанског ДНК пројекта, готово сигурно је реч о подграни R1b-PF7562>Z29758, још дубље вероватно R-FT61494 (https://www.yfull.com/tree/R-FT61494/). Подграна R1b-PF7562 пронађена је на старим налазиштима на југу Албаније (не знам који је период у питању), а опет се преко ње назире веза са истоком Балкана.

[Куч Палабарди]

Судећи по неким резултатима са Албанског ДНК пројекта, готово сигурно је реч о подграни R1b-PF7562>Z29758, још дубље вероватно R-FT61494 (https://www.yfull.com/tree/R-FT61494/). Подграна R1b-PF7562 пронађена је на старим налазиштима на југу Албаније (не знам који је период у питању), а опет се преко ње назире веза са истоком Балкана.

Има ли резултата са источног Балкана?

[Zor]

Судећи по неким резултатима са Албанског ДНК пројекта, готово сигурно је реч о подграни R1b-PF7562>Z29758, још дубље вероватно R-FT61494 (https://www.yfull.com/tree/R-FT61494/). Подграна R1b-PF7562 пронађена је на старим налазиштима на југу Албаније (не знам који је период у питању), а опет се преко ње назире веза са истоком Балкана.

 Аромунски узорци скоро сигурно припадају грани R-FGC42003.

 https://www.yfull.com/tree/R-FGC42003/

 Тако да изгледа немају ближих албанских сродника. Слично је и код гране https://www.yfull.com/tree/J-PH4679/

 Огроман број Аромуна из студије из Дукасија припадају грани J-PH4679*. Аромунски је баш узорак YF072538. Али опет нека далека веза.

Има ли резултата са источног Балкана?

 R-Z29758 је тотално западни Балкан, но узводно су гране више на истоку. Није било тамо још узорака, рекао бих неочекивано, јер сам мислио да ће их бити у Езеро култури, али то није случај досад.

[Ojler]

35. Коцић, Петковдан, Лесковац, I2a-Y3120

О пореклу Коцића нисам пронашао ништа у етнографској литератури. Чини се да је презиме карактеристично за централну и јужну Србију где има несродних Коцића са различитим славама.

Хаплотип тестираног Коцића прилично је специфичан, са већим бројем карактеристичних маркера у односу на модални хаплотип гране I2a-Y3120, Динарик Север. Посебно се издвајају DYS448=21, DYS570=20, DYS549=12, а у одређеној мери и DYS19=17, DYS481=28 и DYS635=24.
На 23 упоредива маркера хаплотип Коцића нема ближих поклапања међу тестиранима из географски блиског подручја (Јабланица). На 17 упоредивих маркера уочавају се два донекле занимљива, за сада необјављена резултата: пре свега резултат једног тестираног из Радоњице код Лесковца, који такође слави Петковдан, а разликује се на два од 17 упоредивих маркера и поседује вредности маркера DYS19=17 и DYS448=21. Други резултат припада тестираном са славом Никољдан из Винарца код Лесковца, који се такође разликује на два од 17 упоредивих маркера и поседује исте вредности маркера DYS19=17 и DYS448=21.
Међу хаплотиповима упоредивим на 23 маркера, резултату Коцића је на ширем географском подручју најближи још један за сада необјављени резултат, тестираног са славом Никољдан из Матичана код Приштине, који се разликује на три од 23 упоредива маркера и такође поседује карактеристичне вредности DYS19=17, DYS570=20 и DYS481=28.

[Небојша]

35. Коцић, Петковдан, Лесковац, I2a-Y3120

О пореклу Коцића нисам пронашао ништа у етнографској литератури. Чини се да је презиме карактеристично за централну и јужну Србију где има несродних Коцића са различитим славама.

Хаплотип тестираног Коцића прилично је специфичан, са већим бројем карактеристичних маркера у односу на модални хаплотип гране I2a-Y3120, Динарик Север. Посебно се издвајају DYS448=21, DYS570=20, DYS549=12, а у одређеној мери и DYS19=17, DYS481=28 и DYS635=24.
На 23 упоредива маркера хаплотип Коцића нема ближих поклапања међу тестиранима из географски блиског подручја (Јабланица). На 17 упоредивих маркера уочавају се два донекле занимљива, за сада необјављена резултата: пре свега резултат једног тестираног из Радоњице код Лесковца, који такође слави Петковдан, а разликује се на два од 17 упоредивих маркера и поседује вредности маркера DYS19=17 и DYS448=21. Други резултат припада тестираном са славом Никољдан из Винарца код Лесковца, који се такође разликује на два од 17 упоредивих маркера и поседује исте вредности маркера DYS19=17 и DYS448=21.
Међу хаплотиповима упоредивим на 23 маркера, резултату Коцића је на ширем географском подручју најближи још један за сада необјављени резултат, тестираног са славом Никољдан из Матичана код Приштине, који се разликује на три од 23 упоредива маркера и такође поседује карактеристичне вредности DYS19=17, DYS570=20 и DYS481=28.

На 23andMe постоје једни Милошевићи (Петковдан) из Радоњице који припадају хаплогрупи I2-Z17855. Може лако бити да је читава ова група (околина Лесковца) са славом Св. Петка међусобно повезана и да сви припадају овој подграни I2.

[Bojan Radić]

У вези порекла породице Радић из Руме. По породичном предању у Руму смо дошли у 18. веку из неког околног села а пореклом смо "негде из Србије". Један локални истраживач из Руме, покојни Рацковић ми је тврдио да смо дошли из Стејановаца али читајући књиге о Срему нисам нашао податак да је Радића икада било тамо. Нисам сигуран ни у причу коју ми је испричао да су два брата избегла зато што су убили Турчина који им се на слави помокрио на прасе јер нису хтели да му понуде нешто што би он смео да једе. Рекао ми је да је то чуо од неког Радића из Стејановаца али колико знам тамо Радића нема. Радића је у Руми пред други светски рат било више од десет кућа под више "шпицнамета". Најстарији шпицнамет је био Дрљани и од њих су сви потекли. Други шпицнамети су били Чуре, Рапе, Бургије, Никићи, Спаије, Лићарови и Зује. Лићарови су изумрли у мушкој лози а Спаије је био претходни надимак Зуја. Један предак је имао две куће па је добио надимак да је богат као "спахија". Из једног од тих огранака је био Гаврило Радић, који ми није директни предак а који је у једном мандату био изабран за кнеза Руме. Најстарији предак у мушкој линији коме знам име је Стефан који је рођен 1771. године. Он је био сироче које је подигао стриц Аксентије. Прва жена и три сина су му умрли од неке болести а у другом браку је имао три сина. Најстарији је био мој предак Антоније (1792-1864) а друга Стефанова деца су се звала Теодор, Живан и Никола (од кога су вероватно Никићи). Антоније, мој наврдеда је био ожењен Екатерином Веселиновић и његов син, мој чукундеда Тома (1819.-1893.) је учествовао у борбама 1848. године и вероватно је он имао надимак Спаија. Тома је био ожењен Љубицом Јанковић (1832.-1900.) из разгранате породице Јанковића која је доста страдала током другог светског рата. Тома и Љубица су имали шесторо деце, два сина и четири ћерке. Најстарији син им је био мој прадеда Миливој, други син је био Милош а ћерке су биле Ана (рођ. 1856.), Јелисавета (рођ. 1858.), Стана (рођ. 1868.), и Смиљана (рођ. 1868.). Брат мог прадеде, Милош (1853.-1904.) је био ожењен Живком Стојковић (1857.-1923.) и имао следеће потомство: син Јован (рођ. 1877.), ожењен Јеленом Стојановић, син Радивој (1879.-1921.), ожењен Славком Стојановић и Екатерина Радић (рођ. 1883.). Мој прадеда Миливој (1850.-1926.) био је ожењен Станом Орловић. Орловићи су једна од најстаријих породица из Руме. Први попис становника Руме након ослобађања од Турака наводи 19 кућевласника и међу њима је Цвејо Орловић. Већини нису била наведена презимена. Миливој је имао три сина. Најстарији је био Новак, рођен 1869., други је био Милорад звани Мића, рођен 1879 године а најмлађи мој деда Бранислав – Бранко, рођен 1882. године, умро 1956. Милорада су током другог светског рата стрељале усташе у Сремској Митровици. И Новак и Милорад имају потомке, знам да се Новаков син звао Боришко. Мој деда Бранко је био ожењен Маријом Радонић из Руме која је по предању истог порекла као породица Радонић из Мола у Бачкој и породица Радоњић из Мачве. Наводно потичу од Радоњића из Његуша. Они су имали пуно деце и једно од њих је мој отац Василије (1925.-1989.) Потомци Василија и његовог старијег брата Томе живе у Београду а од мојих стричева и тетака у Руми, Шапцу, Новом Саду и другде.

[Петар Моровић]

29. Моровић, Ђурђевдан, Кути, Херцег Нови

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичнијих вриједности маркера издвајају се DYS439=14, YGATA H4=11, DYS456=16. Занимљиво је да све три ове карактеристичне вриједности дијели са једном необјављеном породицом из околине Аранђеловца. Међутим, удаљени су по хаплотипу и другим карактеристичним вриједностима, различита је слава и  географија, па ово поклапање вјероватно нема дубљег филогенетског значаја. Са друге стране, вредност маркера YGATA H4=11 Моровићи дијеле са Шабановићима из Бијеле/Херцег Нови. И по укупном хаплотипу не стоје далеко (3/23),а дијеле и исту славу Ђурђевдан, па би ову везу свакако требало путем SNP тестирања провјерити.

Моровићи би, судећи по етнографској литератури, требали бити херцеговачки досељеницу у Боку из 1690-тих година. Накићеновић наводи да су дошли из Зубаца 1692. године. Међутим морали су доћи и нешто раније. Најранији помен Моровића у Кутима је из 1690. године (Власници земље у Кутима 1690. године) гдје су наведени Петко и Сава Моровић (Petho e' Sava Murovich). Ова двојица Моровића су преци свих данашњих кутских Моровића. Јављају се и у катастру Херцег Новог и Рисна из 1704. године с тим да је Петко у међувремену умро,а пописан је његов син Никола тј. помињу се Сава Јованов речени Моровић и Никола Петков речени Моровић. Петко се у једном дијелу катастра наводи као Petco Toman.

Приједлог за даље тестирање:
I2a-M423 Panel код Yseqa или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.

Здраво свима! Замолио бих за додатно појашњење поклапања са Шабановићима из Бијеле. Може ли се на основу постојећег резултата говорити о заједничком претку у неком ближем периоду или су за то потребни додатни тестови?

Хвала унапријед! 🙂

[drajver]

Здраво свима! Замолио бих за додатно појашњење поклапања са Шабановићима из Бијеле. Може ли се на основу постојећег резултата говорити о заједничком претку у неком ближем периоду или су за то потребни додатни тестови?

Хвала унапријед! 🙂

Веза са Шабановићем је на нивоу претпоставке и заснива се на релативно блиском хаплотипу, једном дијељеном карактеристичном маркеру, истој слави (додуше честој), и географској блискости. С обзиром да је Шабановић урадио такође Y23 тест, за потврду ближе повезаности и ви и Шабановић би морали урадити неки од геномских тестова који су дати у препоруци.

[drajver]

30. Жежељ, Ђурђевдан, Модрино Село/Кистање

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од немодалних и карактеристичнијих вриједности издвајају се DYS19=15, DYS576=20, DYS549=12. Нема тестираних који посједују све три ове вриједности. На простору Далмације нема ближих поклапања. Од далматинских родова који славе Ђурђевдан, најближи су му Икачи из Коларине, Бенковац, али и они са солидним бројем разлика (5/23). Икачи посједују једну од Жежељевих карактеристичних вриједности DYS549=12.

Жежељи су у изворима први пут забиљежени на подручју Далмације у попису 1709. године. Тада су уписивани у облицима: Sesegl, Seselj, Seseglievich, Seselic, Zezelia. Највише их је било у Ервенику, а те 1709. године забиљежени су још у Надину, Бенковцу и Островици. У Островици је пописан капетан Вуко Жежељ покојног Вучена. За ове островичке Жежеље, Бачко наводи да су 1686. године досељени из Лике, из мјеста које се звало Жежељи. Овдје се вјероватно позива на извор који је дао Јачов о досељењу у Брибир, Жегар и Островицу у марту 1686. године 290 породица из Лапца и Жежеља. Ниеј познато гдје се налазило то насеље Жежељи. Жежељи су забиљежени и попису Лике 1712. године у Томингају (Грачац), а касније и у Србу. Није искључено да су Жежељи 1686. године из Лике прешли у Далмацију, а да су се неки почетком 18. вијека вратили у Лику. Забиљежено је и исељавање Жежеља из Ервеника у Босну 1771-1774. То су вјероватно Жежељи који су касније били присутни у парохијама Умци и Ракељићи у околини Санског Моста и Приједора. Током 18. вијека Жежељи се помињу у више сјевернодалматинских насеља. Сви Жежељи и лички и далматински и босанскокрајишки славе Ђурђевдан и требали би бити истог рода.

Жежељи су почетком 20. вијека живјели
На подручју Далмације : у Бенковачком Селу, Ервенику, Гошићу, Модрином селу.
На подручју Лике: у Томингају (Грачац), у Србу
На подручју Босанске крајине: у парохијама Умци (Сански Мост) и Ракељић (Приједор)

Евидентна је сличност презимена Жежељ са херцеговачком презименом Шешељ и могуће да су оба облика истог коријена, али генетички резултати су показали да далматински Жежељи нису повезани са херцеговачким Шешељима.

[Црна Гуја]

54. Димитријевић, Никољдан, Грачаница, Приштина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А (Ковачани, Св. Врачи). Од Илића из Доње Драгуше и Кузмановића из Горње Драгуше разликује се на 2 од 23 маркера, док се од већине осталих из овог рода разликује на 3-4 маркера. Поседује две карактеристичне вредности које га разликују од већине припадника рода А, снижену DYS390=24 и повишену DYS533=13. Тестирани је у упитнику навео само то да им је старије презиме било Петровић. У тексту о становништву Грачанице помиње се неколико појединаца са презименима Димитријевић и Петровић, али родова са овим именом нема, па су Димитријевићи/Петровићи вероватно били део неког већег рода који је славио Никољдан. Занимљиво је да род Добротинчана из Грачанице који слави Св. Враче потиче од рода Ковачана из Ковачице, и то оне групе Ковачана који припадају хаплогрупи I2a2a-M223>L701>P78>A427, па је реална претпоставка да је у групи Ковачана који су досељени у Грачаницу било и оних који су R1a-Y4459, на шта без сумње указује резултат Димитријевића.

https://www.poreklo.rs/2014/08/07/poreklo-prezimena-selo-gracanica-pristina/

[Неродимац]

54. Димитријевић, Никољдан, Грачаница, Приштина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А (Ковачани, Св. Врачи). Од Илића из Доње Драгуше и Кузмановића из Горње Драгуше разликује се на 2 од 23 маркера, док се од већине осталих из овог рода разликује на 3-4 маркера. Поседује две карактеристичне вредности које га разликују од већине припадника рода А, снижену DYS390=24 и повишену DYS533=13. Тестирани је у упитнику навео само то да им је старије презиме било Петровић. У тексту о становништву Грачанице помиње се неколико појединаца са презименима Димитријевић и Петровић, али родова са овим именом нема, па су Димитријевићи/Петровићи вероватно били део неког већег рода који је славио Никољдан. Занимљиво је да род Добротинчана из Грачанице који слави Св. Враче потиче од рода Ковачана из Ковачице, и то оне групе Ковачана који припадају хаплогрупи I2a2a-M223>L701>P78>A427, па је реална претпоставка да је у групи Ковачана који су досељени у Грачаницу било и оних који су R1a-Y4459, на шта без сумње указује резултат Димитријевића.

https://www.poreklo.rs/2014/08/07/poreklo-prezimena-selo-gracanica-pristina/

Тестирани припада роду ТОРИНИ у Грачаници. Њих Атанасије Урошевић није помињао у свом раду. Овај породични надимак је вероватно настао од срла ТОРИНА који се налази у непосредној близини Грачанице, сада Албанског села. албанци су у њему почели дасе насељавају 1830. године тако да се вероватно тих година преселио овај род у Грачаницу.

[НиколаВук]

54. Димитријевић, Никољдан, Грачаница, Приштина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А (Ковачани, Св. Врачи). Од Илића из Доње Драгуше и Кузмановића из Горње Драгуше разликује се на 2 од 23 маркера, док се од већине осталих из овог рода разликује на 3-4 маркера. Поседује две карактеристичне вредности које га разликују од већине припадника рода А, снижену DYS390=24 и повишену DYS533=13. Тестирани је у упитнику навео само то да им је старије презиме било Петровић. У тексту о становништву Грачанице помиње се неколико појединаца са презименима Димитријевић и Петровић, али родова са овим именом нема, па су Димитријевићи/Петровићи вероватно били део неког већег рода који је славио Никољдан. Занимљиво је да род Добротинчана из Грачанице који слави Св. Враче потиче од рода Ковачана из Ковачице, и то оне групе Ковачана који припадају хаплогрупи I2a2a-M223>L701>P78>A427, па је реална претпоставка да је у групи Ковачана који су досељени у Грачаницу било и оних који су R1a-Y4459, на шта без сумње указује резултат Димитријевића.

https://www.poreklo.rs/2014/08/07/poreklo-prezimena-selo-gracanica-pristina/

Тестирани припада роду ТОРИНИ у Грачаници. Њих Атанасије Урошевић није помињао у свом раду. Овај породични надимак је вероватно настао од срла ТОРИНА који се налази у непосредној близини Грачанице, сада Албанског села. албанци су у њему почели дасе насељавају 1830. године тако да се вероватно тих година преселио овај род у Грачаницу.

У раду Милете Букумирића "Ономастика централног Косова" је за род тестираног наведено следеће:

"Димитријевић, једанаест кућа. Не чувају предање о пореклу. Имају породични надимак Торини. Слава Свети Никола, мала слава Свети Никола летњи. Информатор Радојица Димитријевић, 1931."

За Петровиће који припадају истом роду је написано следеће:

"Петровић, осам кућа. Не чувају предање о пореклу. Имају породични надимак Торини. Слава Свети Никола, мала слава Свети Никола летњи. Информатор Радојица Петровић, 1931."

[Иван Вукићевић]

52. Радуловић, Лучиндан, Штаваљ, Сјеница, E-V13>Z5018>S2979>L241

Припада роду Пејчиновића. Хаплотип тестираног најближе поклапање има са хаплотипом Пејчиновића из Грабовца код Прокупља, од кога се разликује на два маркера. Близак је и другом тестираном Пејчиновићу из Кокошића код Сјенице. Од хаплотипова оба тестирана Пејчиновића се разликује на маркерима DYS458 и DYS570, али како деле поједине карактеристичне вредности, нема сумње да су ближе повезани.

Старо презиме Радуловића је пре 1900. године било Пејчиновић према подацима које је навео тестирани, што је овим резултатом и потврђено.

[bzezelj]

Htio bih pitati, na certifikatu piše I2-Y3120 a ovdje ste napisali I2-PH908 pa me to malo i zbunjuje.
Negdje sam našao i L-621 a i I-S17250.  Piše da nema velikih poklapanja na prostoru Dalmacije.
Zanima me šta je s ostatkom ex Jugoslavije, posebno istočnom Hercegovinom.
Ovdje https://dnk.poreklo.rs/DNK-projekat/ nalazim na tabličnom prikazu da su  I2-Y3120 i I2-PH908 dvije različite skupine.
Čitam i ovo "According to the results of a cousin posted on Poreklo, the Serbian tennis player Novak Djokovic (b. 1987) belongs to I2-PH908 (downstream of L147.2 and S17250). "
Moje pitanje je postoji li negdje shematski prikaz grane naniže, koliko uspijevam shvatiti neka imena grupa su se i mjenjala pa se negdje zadržalo i staro nazivlje radi
lakšeg snalaženja? Možete li to malo pojasniti? Pokušao sam rezultate 24 markera staviti u https://nevgen.org/ , za SNP sam stavio L621
i dobijem ovo
I2a1b3a Slavic-Carpathian > S17250>> Y151633…
I2a1b3a Slavic-Carpathian > S17250>> Y126296…
I2a1b3a Slavic-Carpathian > S17250> FT16449…
I2a1b3a Slavic-Carpathian > S17250
I2a1b3a Slavic-Carpathia…
Hvala unaprijed.
Žeželj

30. Жежељ, Ђурђевдан, Модрино Село/Кистање

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од немодалних и карактеристичнијих вриједности издвајају се DYS19=15, DYS576=20, DYS549=12. Нема тестираних који посједују све три ове вриједности. На простору Далмације нема ближих поклапања. Од далматинских родова који славе Ђурђевдан, најближи су му Икачи из Коларине, Бенковац, али и они са солидним бројем разлика (5/23). Икачи посједују једну од Жежељевих карактеристичних вриједности DYS549=12.

Жежељи су у изворима први пут забиљежени на подручју Далмације у попису 1709. године. Тада су уписивани у облицима: Sesegl, Seselj, Seseglievich, Seselic, Zezelia. Највише их је било у Ервенику, а те 1709. године забиљежени су још у Надину, Бенковцу и Островици. У Островици је пописан капетан Вуко Жежељ покојног Вучена. За ове островичке Жежеље, Бачко наводи да су 1686. године досељени из Лике, из мјеста које се звало Жежељи. Овдје се вјероватно позива на извор који је дао Јачов о досељењу у Брибир, Жегар и Островицу у марту 1686. године 290 породица из Лапца и Жежеља. Ниеј познато гдје се налазило то насеље Жежељи. Жежељи су забиљежени и попису Лике 1712. године у Томингају (Грачац), а касније и у Србу. Није искључено да су Жежељи 1686. године из Лике прешли у Далмацију, а да су се неки почетком 18. вијека вратили у Лику. Забиљежено је и исељавање Жежеља из Ервеника у Босну 1771-1774. То су вјероватно Жежељи који су касније били присутни у парохијама Умци и Ракељићи у околини Санског Моста и Приједора. Током 18. вијека Жежељи се помињу у више сјевернодалматинских насеља. Сви Жежељи и лички и далматински и босанскокрајишки славе Ђурђевдан и требали би бити истог рода.

Жежељи су почетком 20. вијека живјели
На подручју Далмације : у Бенковачком Селу, Ервенику, Гошићу, Модрином селу.
На подручју Лике: у Томингају (Грачац), у Србу
На подручју Босанске крајине: у парохијама Умци (Сански Мост) и Ракељић (Приједор)

Евидентна је сличност презимена Жежељ са херцеговачком презименом Шешељ и могуће да су оба облика истог коријена, али генетички резултати су показали да далматински Жежељи нису повезани са херцеговачким Шешељима.

[Милан Петровић]

S17250-PH908-FT16449-.....

[Exiled]

S17250-PH908-FT16449-.....

Господине Петровићу, ако нисте спремни помоћи човеку бар му не одмажите😉

[Милан Петровић]

Господине Петровићу, ако нисте спремни помоћи човеку бар му не одмажите😉

Извињавам се, хтео сам да кажем да тако иде филогенетски низ. Нисам упућен у то којој грани припада човек. 

[Exiled]

Htio bih pitati, na certifikatu piše I2-Y3120 a ovdje ste napisali I2-PH908 pa me to malo i zbunjuje.
Negdje sam našao i L-621 a i I-S17250.  Piše da nema velikih poklapanja na prostoru Dalmacije.
Zanima me šta je s ostatkom ex Jugoslavije, posebno istočnom Hercegovinom.
Ovdje https://dnk.poreklo.rs/DNK-projekat/ nalazim na tabličnom prikazu da su  I2-Y3120 i I2-PH908 dvije različite skupine.
Čitam i ovo "According to the results of a cousin posted on Poreklo, the Serbian tennis player Novak Djokovic (b. 1987) belongs to I2-PH908 (downstream of L147.2 and S17250). "
Moje pitanje je postoji li negdje shematski prikaz grane naniže, koliko uspijevam shvatiti neka imena grupa su se i mjenjala pa se negdje zadržalo i staro nazivlje radi
lakšeg snalaženja? Možete li to malo pojasniti? Pokušao sam rezultate 24 markera staviti u https://nevgen.org/ , za SNP sam stavio L621
i dobijem ovo
I2a1b3a Slavic-Carpathian > S17250>> Y151633…
I2a1b3a Slavic-Carpathian > S17250>> Y126296…
I2a1b3a Slavic-Carpathian > S17250> FT16449…
I2a1b3a Slavic-Carpathian > S17250
I2a1b3a Slavic-Carpathia…
Hvala unaprijed.
Žeželj

Није на мени да вам ово пишем али узех за слободу да то урадим. Заиста су вам најближи родови који славе Ђурђевдан из тог краја,и Петровић је међу њима. Да би то потврдили треба да урадите посебан тест који се ради код компаније YSEQ из Берлина. Кошта 24$ без поштарине а ако будете негативни на њега онда  можете пробати са другим који су вам хаплотипски најближи а то је род из Жегара који слави Лазареву Суботу.

[drajver]

Htio bih pitati, na certifikatu piše I2-Y3120 a ovdje ste napisali I2-PH908 pa me to malo i zbunjuje.
Negdje sam našao i L-621 a i I-S17250.  Piše da nema velikih poklapanja na prostoru Dalmacije.
Zanima me šta je s ostatkom ex Jugoslavije, posebno istočnom Hercegovinom.
Ovdje https://dnk.poreklo.rs/DNK-projekat/ nalazim na tabličnom prikazu da su  I2-Y3120 i I2-PH908 dvije različite skupine.
Čitam i ovo "According to the results of a cousin posted on Poreklo, the Serbian tennis player Novak Djokovic (b. 1987) belongs to I2-PH908 (downstream of L147.2 and S17250). "
Moje pitanje je postoji li negdje shematski prikaz grane naniže, koliko uspijevam shvatiti neka imena grupa su se i mjenjala pa se negdje zadržalo i staro nazivlje radi
lakšeg snalaženja? Možete li to malo pojasniti? Pokušao sam rezultate 24 markera staviti u https://nevgen.org/ , za SNP sam stavio L621
i dobijem ovo
I2a1b3a Slavic-Carpathian > S17250>> Y151633…
I2a1b3a Slavic-Carpathian > S17250>> Y126296…
I2a1b3a Slavic-Carpathian > S17250> FT16449…
I2a1b3a Slavic-Carpathian > S17250
I2a1b3a Slavic-Carpathia…
Hvala unaprijed.
Žeželj

Оно што сада мање више сигурно може да се тврди јесте да припадате хаплогрупи I2-PH908, која je огранак хаплогрупе I2-Y3120. На сертификату се уписује хаплогрупа I2-Y3120, што је само већи ниво сигурности.

Тест који сте радили је STR тест, тест маркера, и на основу њега припадност хаплогрупи се може само предвиђати, са већом или мањом сигурности. За потврду којој тачно подграни испод PH908 припадате морали бисте урадити неки од SNP или дубинских тестова. Само у ријетким ситуацијама може се на основу теста маркера претпоставити припадност некој конкретној подграни, и то ако посједујете неке изразито карактеристичне маркере, што код вас није случај.

Што се тиче веза ван Далмације, оне су могуће, али се на овом нивоу тестирања не могу се сигурно тврдити нити има нешто посебно карактеристично да би се ваш хаплотип повезао са неким хаплотипом из Херцеговине нпр.

Све у свему, ствари напријед може помјерити само SNP Panel тест или што је још пожељније дубински тест (BIGY или сличан).

[bzezelj]

Hvala na odgovoru!

Оно што сада мање више сигурно може да се тврди јесте да припадате хаплогрупи I2-PH908, која je огранак хаплогрупе I2-Y3120. На сертификату се уписује хаплогрупа I2-Y3120, што је само већи ниво сигурности.

Тест који сте радили је STR тест, тест маркера, и на основу њега припадност хаплогрупи се може само предвиђати, са већом или мањом сигурности. За потврду којој тачно подграни испод PH908 припадате морали бисте урадити неки од SNP или дубинских тестова. Само у ријетким ситуацијама може се на основу теста маркера претпоставити припадност некој конкретној подграни, и то ако посједујете неке изразито карактеристичне маркере, што код вас није случај.

Што се тиче веза ван Далмације, оне су могуће, али се на овом нивоу тестирања не могу се сигурно тврдити нити има нешто посебно карактеристично да би се ваш хаплотип повезао са неким хаплотипом из Херцеговине нпр.

Све у свему, ствари напријед може помјерити само SNP Panel тест или што је још пожељније дубински тест (BIGY или сличан).

[bzezelj]

Hvala na odgovoru!

Није на мени да вам ово пишем али узех за слободу да то урадим. Заиста су вам најближи родови који славе Ђурђевдан из тог краја,и Петровић је међу њима. Да би то потврдили треба да урадите посебан тест који се ради код компаније YSEQ из Берлина. Кошта 24$ без поштарине а ако будете негативни на њега онда  можете пробати са другим који су вам хаплотипски најближи а то је род из Жегара који слави Лазареву Суботу.

[Милан Петровић]

Mislim da i Milići iz Obrovca slave Lazarevu subotu, takođe su PH908.

[Зрно]

Mislim da i Milići iz Obrovca slave Lazarevu subotu, takođe su PH908.

То су Милићи из Жегара, односно род који слави Лазареву суботу.

[Гаџић Црнчевић]

https://worldmusic.org.rs/project/obrad-milic-wmas-records/

[Exiled]

https://worldmusic.org.rs/project/obrad-milic-wmas-records/

Роћко👍

[НиколаВук]

Коначни резултати акције Новогодишња ДНК недеља 2022:

https://www.poreklo.rs/2022/03/22/konacni-rezultati-akcije-novogodisnja-dnk-nedelja-2022/

[Malesevic]

6. Радојчић, Никољдан, Бојанци, Чрномељ, R1a-M458>L1029

Пошто смо на отварању теме дискутовали о Радојичићу, шта нам говори његов резултат?

[Priba 75]

28. Прибаковић, Томиндан, Венчац/Александровац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип је скоро па модалан и самим тим има велики број блиских поклапања која немају суштински филогенетски значај. Једине донекле немодалне вриједности маркера су DYS389-II=32 и DYS458=16.

Прибаковићи припадају разгранатом роду Бушета са Копаоника. Матицом овог рода се сматра насеље Беласица на јужним падинама Копаоника ( у општини Подујево) где их више нема. Одатле су се припадници овог рода исељавали у Жупу алаксндровачку, Топлицу, Расину, Левач, Белицу, а присутни су и на подручју Лепосавића. На Српском ДНК пројекту присутан је већи број припадника овог рода. С обзиром да је њихов хаплотип I2-PH908 прилично модалан и уобичајен, као знак припадности роду може послужити прилично јединствена комбинација слава и прислава: Томиндан, Томина ндеља, Преображење. По овој комбинацији слава и прислава, хаплогрупи I2-PH908 и географском распореду, са Бушетама се у одређеној мјери поклапају и припадници рода Курељаца из Куреља-засеока Лешка. Иако су им хаплотипови прилично различити не би било лоше проверити SNP везу између Курељаца и Бушета. Такође, на подручју александровачког Плеша дошло је до неког саплемењивања рода G2a Стајковаца и Бушета.

Предање о даљем поријеклу Бушета није баш најјасније. Помиње се Ђаковица. Међутим, могуће је да су Бушете старије косовско-копапоничко становништво, попут Ковачана.

Приједлог за даље тестирање:
I2a-M423 Panel код Yseqa или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.

Sad citam u knjizi Rodovi koji slave Svetoga Tomu da Pribakovici direktno povezani sa Moskovljevicima iz plemena Drobnjaka. Rodonacelnik Pribakovica,Pribak je bio brat od pretka danasnjih Moskovljevica. Sad da li ima neko od tih Moskovljevica da je testiran?

[Посо]

Радојчићи су једна од четири најстарије породице насељене у Бојанцима. Поред њих ту су још и Врлинићи (Ђурђевдан), Кордићи (Лазарева субота), Миросаљац (изумрли, могуће Словенци Мирославићи у близини). Судећи по доступним документима, Бојанци су насељени 1549. године, и то од стране групе Срба са Цетине који су 1538,. године прешли у Жумберак и настанили се у његовом најзападнијем дијелу. Бела Крајину су заправо населили они цетински Срби који нису успјели да се смјесте у Жумберку. Самим тим, један дио цетинских Срба је остао у Жумберку (словеначкој страни Жумберка). Овим цетинским Србима је краљ Фердинанд 16. априла 1539. године издао привилегије, при чему су наведени и њихови предводници: Вујица(Јовица?) Вуковић,војвода Иван Пејак, војвода Павко Карановић, поп Радоја, кнез Милош Хераковић, кнез Андријаш Стањевић, кнез Драгосав, кнез Станиша, кнез Иваниш Врлинић и други.



Занимљиво је презиме Карановић присутно међу овим цетинским Србима. Чини ми се да није опстало у Белој Крајини и Жумберку, али јесте присутно презиме Павковић (славе Никољдан) међу Жумберчанима. Питам се да ли би ови Павковићи могли бити потомци војводе Павка Карановића из 1539. године. Карана, Карановића има и N2 и I1-P109 у Крајини.  Врлинићи су једино презиме са овог списка које се у континуитету може испратити до данас, и било би заиста одлично када би се и они тестирали.

Што се Радојчића тиче, индикативан је помен попа Радоја на горњем списку. Ако су Радојчићи заједно са Врлинићима основали Бојанце није искључено да су могли потицати и од овог попа Радоје из 1539. године.

Језик Бојанчана је ијекавски источно-херцеговачки, значи радило се о ијекавским досељеницима са Цетине, мада нека имена (Иван, Иваниш) можда указују и на икавску мјешавину. Цетина је под Турке пала око 1510-1520. године, неки ијекавци су могли бити насељени тада, па двадесетак година касније мигрирати у Жумберак, али исто тако могло је бити међу њима и старих цетинских Влаха (икаваца?) који су на подручју Цетине присутни од почетка 14. вијека.

У сваком случају, резултат Радојчића ће бити интересантан.

Неки од ових главара са Цетине нису отишли у Жумберак. Један од њих је, вјероватно, војвода Биовица Вуковић (Wiouiza Wukhouitsch).

Он се може препознати, у османском попису 1550. године као кнез "села Козорци и Тугомирци са мезром Прписи", Бијовча, син Вучка.

Ради се о данашњем Биовичином селу.

Главари овог насеља у првој половини 17. вијека називају/презивају се Цетињанини. Њихов огранак су Корлати. Славе св. Николу.

[Equinox]

18. Филиповић, Прекадин/Прокупље Врачевдан, I2-Y3120

Тестирани је навео да је његова породица раније носила презиме Начић, те да су се у Прекадин доселили са Косова, из Племените код Обилића. Ради се уствари о огранку Ночића из Племените који такође славе Свете Враче, а који су се у ово место доселили почетком 19. века из Бајчине код Подујева. Крајем 19. века Ночићи у Племенити су чинили једну задругу, која је бројала 40 чланова. На прелазу из 19. у 20. век ова задруга се поделила. Око 1890. године део породице се преселио у Прилужје код Вучитрна, где их је тридесетих година 20. века било четири куће. Према наводима Атанасија Урошевића 1934. године у Племенити је било шест кућа Ночића. Урошевић наводи и да су се око 1905. године две куће Ночића иселиле у Топлицу, у село Прекодим, што су очигледно били преци тестираног Филиповића.

Посматрано у односу на модални хаплотип гране I2-Y3120, хаплотип тестираног Филиповића из Прекадина карактерише нешто ређа вредност маркера DYS391=10, као и ретка повишена вредност маркера DYS576=20 (>18). У бази СДНКП нема резултата за које би се могло рећи да указују на могућу генетичку блискост Филиповића са неким од тестираних појединаца. Најближи овом хаплотипу могао би се сматрати резултат Гојковића (Горња Трепча/Чачак, Аранђеловдан), који се разликује на четири од 23 упоредива маркера, а поседује ређи маркер DYS391=10, као и повишену вредност маркера DYS576=19 (>18) . Ипак, због географске удаљености, различите славе и непостојања предања о заједничком пореклу, ова делимична сличност хаплотипова не може бити довољна да би се закључило да су Филиповићи/Ночићи и Гојковићи ближе повезани.

Филиповић је, због претпоставке да припада једној од две гране Ковачана које припадају Z17855, насумично прво тестиран на више снп-а испод Z17855 код Yseq-a и негативан је на BY153008, Y59595, као и A16413. Међутим, тестиран је позитивно на Z17855.

Тренутно се тестира на А1221 и биће интересантно видети којој дубљој подрграни припада.

[Посо]

Предак тестираног Шкорића пописан је у катастру Биовичиног села 1709. године као Stoian Grubisich q: Score.
Како има пар родова са истом славом у скрадинском Грачацу, могло би се додати како се 1654. године спомињу православци Илија Грубишић из Скрадина и Тома Грубишић.

Овдје сам превидио нешто битно.
Stoian Grubisich q: Score који је пописан у Горњем Биовичином селу, није живио тамо, већ је ту посједовао само нешто мало земље.
Да ли се ради о добро познатој пракси подуплавања презимена код пописивача, што је корисна ствар или нечем другом, али у Доњем Биовичином селу 1709. пописан је Stoian Liuboeuich q:m Score. Ради се сасвим сигурно о истој личности.
По овоме, логички: Скорићи/Шкорићи из Биовичиног села и других мјеста са славом Игњатијевдан су настали од Грубишића, који су били огранак Љубовића из Биовичиног села, који славе Ђурђевдан.