Мислио сам да је о Калањима било прослеђено нешто више информација.
To joj je девојачко презиме, рођена у Шибенику а њени су из Бенковца , Далматинске Загоре
Душанка Калањ није од личких Калања, већ далматинских (лично је из Скрадина). У северној Далмацији постоји предање које се прича, да су Калањи подигли тамо прву православну цркву, у рејону Куле Атлагића. То је оно што могу да посведочим да се причало код Далматинаца у мојој породици.
Постоје приче о далматинском пореклу Калања, али оне врло вероватно нису толико реалне колико воли да се прича у нашем народу. Познато је да су силна предања о пореклу Срба Крајишника из Далмације не претерано оправдана, јер су записани историјски извори заправо указивали на обрнути смер миграција. Претпостављам да би то могло бити и случај са Калањима, те смер миграције ишао Лика-Буковица, уместо обратно.
Оно што вреди нагласити јесте, додуше, да се у Далмацији налази и један топоним који је по Калањима назван - постоји заселак Бјелине по имену
Калањева драга. Такође постоји и некадашње насеље
Калањи у Брињу.
О подацима који су доступни из Кнежевићеве књиге и као такви били цитирани овде (а које можда не би било згорег додати на страницу о Калањима -
http://www.poreklo.rs/2012/02/04/kalanj/) нисам никада чуо пре него што сам прочитао код Кнежевића, нити је ико конкретније у фамилији. Једини подаци који су препричавани јесу они које и Михајловић доноси у Српском презименику, да су се Калањи доселили 1698. године из Буковице.
Као што рекох, инверзија предања може бити случај и код примера Калања, а не помаже то што не постоје Калањи у попису Лике и Крбаве из 1712. године (
http://www.skdprosvjeta.com/pdf/9.pdf ) у крају Мутилића. Једино име које сам запазио, а које би потенцијално могло бити Калањ, јесте Матија Калањ који је споменут у Пазаришту, уколико је заиста реч о том презимену, али ту је реч о римокатоличким Власима, чије је Пазариште једино такво потпуно етнички чисто село.
Уопштено у проучавању порекла ових породица, врло је користан Стјепан Павичић, цела се књига може скинути овде:
http://www.mo-vrebac-pavlovac.hr/attachments/article/450/Stjepan%20Pavicic%20SEOBE%20I%20NASELJA%20U%20LICI.pdf Према Павичићу, Леденичани су у 17. в. населили Бриње, а међу њима и Калањи. Да цитирам Павичића, у делу о Србима на удбинском подручју (стр. 221-222):
U popisu od 1712. utvrđeno je ovakvo stanje: [..] Baste 7, 9, 5, 8, 14, 16, 12, 32, 10, 14, 16; u Srednjoj Gori 54 k, u Kurjaku 19, Đukići 11, 18, 13, 12, 16, 12, 8; u Kurjaku 66 k., Grkovici 2, 12, 8, 12; u srednjoj Gori 5 k., Grubačići 16, Glušice 5, 1 k., Dragaševići 13, Kalanji 12; u Kurjaku 12 k., Kljajići 24; 24 k., Kovačići 8, Kresovići 8, Kugići 17; 3 k., Matici 18; 11 k.„ Mitrovići 9, Orlovići 11; 13 k., Poljaci 7, Radakovići 20; 14 k., Stankovići 20, Vučenovići 5; ukupno 478 čeljadi.
Изгледа да је у оном аустријском попису Павичић успео пронаћи Калање у Курјаку, што мени није пошло за руком када сам прегледавао села. Павичић описује и како је ишло насељавање тог краја српским породицама:
U staroj kurjačkoj tvrđavi brinjski i brloški krajiški vojnici držali su stražu od 1689. kroz nekoliko godina dalje. Kada se od 1698. udbinsko područje započelo nastanjivati, bili su tu prvi naseljenici od Brloga i Kosinja koji su služili u krajiškoj vojsci. [..] Pored njih naselile su se i porodice koje su bile došle u struji od Kninai Bukovice.
Поменуту "книнску струју" би требало да сачињавају Ђукићи.
У хрватској литератури често се може пронаћи да су Калањи Буњевци. Није ми баш најјасније како је дошло до целе приче о буњевачким Калањима, али католички Влах Калањ у Пазаришту почетком 18. столећа је јасан указатељ да је било у веома уском подручју и Калања римокатоличког вероисповедања. Моје прво мишљење јесте било, када сам чуо шта је Кнежевић пренео, да говоримо, с обзиром да има више различитих Калања (као и варијетета тог презимена - Калања, Калањевић, Калањан и сл.) који такође славе другачију славу (уколико нпр. говоримо о херцеговачким Калањима), и о различитим породицама. Предање које је Кнежевић пренео, а које је самим Калањима и другима познато, делује као традиција латинских Калања. Међутим, с обзиром да говоримо о прилично ужем крају источне Лике (о Курјаку и Пазаришту) претпостављам да није незамисливо да су православни Калањи пореклом од ових односно да је у неком тренутку на почетку ране модерне историје било дошло до преласка на православну веру. То такве претпоставке долазим јер о римокатоличким Калањима имамо стицајем околности више података записаних кроз историју, као и што се Кнежевићево предање, које не долази од самих (српских) Калања, врло се вероватно односи управо на њих.
О тзв. "буњевачким" Калањима може се више информација пронаћи у књигама које су се бавила проблематиком порекла буњевачких породица...нпр. спомиње се њихова сеоба у крај Јабланице 1645. године.
