Аутор Тема: Светски ДНК дан 2017  (Прочитано 187642 пута)

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #580 послато: Мај 08, 2017, 01:12:55 пре подне »
Момчиловић, Аранђеловдан, Дешилово, Мерошина

Припада хаплогрупи Е-V13. Нема блиских поклапања на Пројекту, а ни неких неуобичајених вредности. По предању дошли из села Бивоље код Крушевца.


Ван мреже Eror

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 32
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #581 послато: Мај 08, 2017, 01:21:06 пре подне »
Сакан из Сремске Митровице може бити само мој брат од стрица или мој стриц колико је мени познато. Стриц ми је наравно рођен у Шипову, село Стројице, засеок Сакани. На жалост нити смо нашли порекло презимена нити има поузданих доказа о пореклу породице, ако нешто откијем поставићу податке. Матична црква је била у Шипову, наравно паљена је током ратова у прошлом веку.

Пуно поздрава,
Ненад
Овај се зове Филип. Сад сам проверио у Лексику презимена СР Хрватске, на попису 1948. нису забележени Сакани, али су забележени Шакани - 23 особе у 5 кућа у Плавном код Книна. Сад сам се присетио, мислим да је овај што га ја познајем, као место порекла, уствари и помињао Плавно. Е сад, могуће да је он уствари Шакан, да ја нисам добро упамтио презиме, али претпостављам да су Сакани и Шакани истог порекла. Питаћу га за крсну славу.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #582 послато: Мај 08, 2017, 01:22:24 пре подне »
Бранко и Небојша, мислим да бисте могли дати нови пресек стања после данашње лавине резултата. :)
« Последња измена: Мај 08, 2017, 01:43:34 пре подне Црна Гуја »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #583 послато: Мај 08, 2017, 01:29:53 пре подне »
Бранко и Небојша, мислим да би после данашње лавине резултата могли дати нови пресек стања. :)

Могло бисмо. ;)






Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #584 послато: Мај 08, 2017, 01:32:13 пре подне »
Могло бисмо. ;)




I2a је пуно јача у овој тури него што је ико очекивао.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #585 послато: Мај 08, 2017, 01:37:29 пре подне »
I2a је пуно јача у овој тури него што је ико очекивао.

Тако је. Можда су на то утицала и нека већ одређена племена и родови, па је на пољу потенцијалних тестираних из тих заједница број смањен, док се сада више тестирају они који и даље не знају где са сигурношћу да се окрену, па из тог разлога можда имамо и све више ових поједничаних и ретких хаплотипова. Наравно, тек смо на 65 тестираних, и јасно да статистика у том погледу није још репрезентативна, али повишено присуство I2a свакако је неочекивано.



Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1646
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #586 послато: Мај 08, 2017, 01:46:21 пре подне »
Овај се зове Филип. Сад сам проверио у Лексику презимена СР Хрватске, на попису 1948. нису забележени Сакани, али су забележени Шакани - 23 особе у 5 кућа у Плавном код Книна. Сад сам се присетио, мислим да је овај што га ја познајем, као место порекла, уствари и помињао Плавно. Е сад, могуће да је он уствари Шакан, да ја нисам добро упамтио презиме, али претпостављам да су Сакани и Шакани истог порекла. Питаћу га за крсну славу.

Можда да се у једној од следечих акција тестирају и ови Шакани из Плавна. Веч имамо два потврђена N.P189.2 у близини Плавна (Прибудић, Радљевац).

Ван мреже nsakan

  • Гост
  • *
  • Поруке: 6
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #587 послато: Мај 08, 2017, 02:16:06 пре подне »
Овај се зове Филип. Сад сам проверио у Лексику презимена СР Хрватске, на попису 1948. нису забележени Сакани, али су забележени Шакани - 23 особе у 5 кућа у Плавном код Книна. Сад сам се присетио, мислим да је овај што га ја познајем, као место порекла, уствари и помињао Плавно. Е сад, могуће да је он уствари Шакан, да ја нисам добро упамтио презиме, али претпостављам да су Сакани и Шакани истог порекла. Питаћу га за крсну славу.

Елем касна ноћ па не могу да зовем оца, колико ме сећање служи, по некој непровереној легенди било је приче да је неко од наших отишао ка приморју или на приморје и да је променио презиме и веру. Наравно не постоји никакав поуздан траг о томе. Има Сакана и у Котор Вароши, али и они су пореклом из Стројица.

Пуно поздрава,
Ненад

Ван мреже Βασιλεία Ῥωμαίων

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 100
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #588 послато: Мај 08, 2017, 02:52:09 пре подне »
Мркобрада, Аранђеловдан, Двор на Уни, Банија

Припада хаплогрупи J2b-M205 кричком роду.

Мркобраде имамо пописане 1709. на подручју Далмације (Ислам Грчки и Смоковић, у коме већ имамо Тинторе који припадају кричком роду и који су ту пописани исте године), затим 1712. године на подручју Лике (Дивосело, Јошани, Ловинац, Мекињар). Стјепан Павичић Мркобраде је углавном повезивао са далматинском досељеничком струјом, док је ловиначки огранак уврстио међу буњевачке родове.
Битно је истаћи да је ловиначки огранак данас католичке вјере и да је добар примјер покрштавања православних. Према попису Лике из 1712. године, на ловиначком подручју постојало је пет породица Мркобрада са земљом (Михаилова, Нинкова, Берисавова, Вукова, Јованова) и једна породица Мркобрада без земље (Вучићева), свих шест породица наведене су као влашке, с тим да је наведено и да је Вучићева породица дошла из Дабра (околина Оточца).
Ево и података које је дао argo прије:
Iz rada Marka Šarića "Predmoderne etnije u Lici i Krbavi prema popisu iz 1712./14. godine":
U lovinačkoj Rasoji razvio se velik zaselak Vlaha Gnjatovića, koji su prema predaji doselili iz Bilišana kod Obrovca, a 1712. bilo je ukupno tri obitelji (Sava, Trifun, Ilija). U Smokriću će srpskopravoslavna enklava najvećim dijelom nestati, zbog iseljavanja ili zbog konverzija na katoličanstvo (npr. 1712. Mrkobradi i Pejnovići upisani su kao “šizmatički Vlasi”, a stoljeće poslije već su bili katolici)...

Временом се овај род ширио према Кордуну и Банији, па их тако 1948. године имамо забиљежене на подручју општина Слуњ, Војнић, Вргинмост, Глина и Двор. Исте године на подручју општине Двор Мркобраде су забиљежене само у самом Двору (8 кућа).
Анте Милиновић смјестио је Мркобраде у групу родова која се на дворско подручје доселила преко Лике и Кордуна или из Лике преко Босанске крајине.


Ово је потврда и за раније тестрианог Мркобрада из Америке, а поријеклом из Ковина. Двојица Мркобрада су блиског хаплотипа, са неким картактеристичним вриједностима као што је 19=16, међутим и међу њима има маркера разлике, што је добар примјер да и несумњиво блиске породице могу измутирати у вриједностима маркера.

Што се тиче претходно тестираног Мркобрада, он је поријеклом из Ковина (Банат). Ковинске Мркобраде можемо пратити у матичним књигама од 1904. године. Крсна слава овог Мркобрада је наведена под претпоставком да је сродан са крајишким Мркобрадама (према подацима из 1883. године углавном славе Аранђеловдан, али има и оних који славе Никољдан).

Занимљиво је што је на подручју Шајкашке (са матицом у Локу код Титела) крајем XVIII вијека забиљежен род Мркобрада (пописивани под презименима Мркобрад, Мркобрада, Мркобрадић и Мркобрадов). С обзиром да је Шајкашка била саставни дио Војне крајине, не бих искључио да је овдје ријеч о једном роду раширеном од Далмације до Баната.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #589 послато: Мај 08, 2017, 02:57:28 пре подне »
Са Никетићем (Минићем) се разликује на 2 од 23 маркера, исто као и ја. Никетић је потврђени Гојаковић-Булатовић.
Врло могуће ми изгледа да си од Булатовића :) Од Никетића 1, а од Булатовића 2 разлике само...Било је "повратних" миграција из Роваца у Требјесу и Жупу...Повратних у смислу што је Гојак из Жупе пребегао у Ровца, па су се неки његови потомци вратили у Никшићки крај...
« Последња измена: Мај 08, 2017, 03:02:36 пре подне ДушанВучко »

симо

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #590 послато: Мај 08, 2017, 08:45:48 пре подне »
Лазић, Ђурђиц, Доња Љубовиђа, Љубовија/СРБ

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Једина нешто необичнија вриједност је 439=14. Има блиских хаплотипова на Пројекту, али на мањем броју маркера и без потпуних поклапања.

Лазићи су у Доњу Љубовиђу дошли из Горње Ораховице (Оровице),а одатле из грчића као диоо рода Јовановића у Грчићу.

За те Јовановиће у Грчићу, Љуба Павловић је написао:

"Јовановића (9 к.; Ђурђиц). Доселио се однекуда из Македоније, управо од Костура и знао је врло добро и грчки говорити. Дошао је пре 200 година и затекао у селу две куће, од којих данас нема ни трага. Довео је собом брата Јована и с њиме се населио и у примерној задрузи живео све до своје педесет треће године у данашњим Рубежама. Споразумно са својим братом Јованом пресели се у Забрдо и тамо се добро наместе. Поп се тада реши да иде на вилајет, и пошто се са женом и свима суседима опрости, оде и за њега се дуго није ништа знало. Кад је дошао у Костур, ухвате га Турци и затворе, пошто је био осумњичен. Из затвора, помоћу сродника и многих пара, једва се дочепа слободе и побегне у Србију. Кад је дошао био је старац осамдесетих година, a у селу је нашао свега четири куће: свoга синовца Алексе Јсвановића, Јеремије Немца и две куће браће Ристе и Павла Ђорђевића. Њему су дотле били помрли брат жена, нека деца, а нека су се одселила у Горњу Бадању, у Јадар. Тада је замолио синовца Алексу и суседа Јеремију Немца да му нађу и покажу женин гроб и они га нађу у Церику. Он дође са свима сељацима на женин гроб, опоја га па узгред брата и децу, мало затим подигне споменик себи и жени. Кад је ово свршио, једно вече код свог синовца прво себе опоја, затим изда даћу, где су били сви његови сељаци, па нареди снахи да му простре на земљу. Кад је то све урађено, обрати се сељацима да га сутра поред жене сахране и замоли их да му чувају гроб и белег. Још пред њима легао је и издахнуо. Село му и данас чува гроб и мисли да је по њему село добило име Грчић."


Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #591 послато: Мај 08, 2017, 08:46:34 пре подне »
Башић, Јовањдан, Доњи Башићи, Шековићи

Припада хаплогрупи Е-V13. Нема блиских поклапања на Пројекту, а од карактеристичних вредности издвајају се ниска DYS385b=16 и нешто виша DYS570=22. Није оставио детаљније податке о пореклу.

Мало ме чуди да није оставио неке детаљније податке о поријеклу. Додуше, нисам му стајао "над главом" али сам га замолио да што је више могуће детељније испуни упитник.

У сваком случају Башић је рођен 1956. године у Дворовима, али његов отац је дошао у Дворове код Бијељине из Доњих Башића код Шековића. Значи Источна Босна.

Иначе у "Пореклу српских презимена и породица" Радомира и Вере Ракић на стр. 88 о Башићима је писао рођени стриц Славка Башића Игњат Башић. Податке које наводи,  а односе се на локалитет Башића До, Борогово, Крушик и манастир Папраћа су тачни. Остала тумачење аутора, у најмању руку, су  проблематична.

С обзиром на то да сам потпуно неупућен у Хг Е, још у петак сам му прилично несмотрено саопштио да највјероватније припада роду Куча и то због комбинације 385ii - 458 31-17, која ми се учинила најлогичнија. Ту ми се није уклапала уклапала слава Јовањдан.

Вјероватно сам погријешио, али молим администратора да размотри ту могућност.Остале карактеристичне вриједности, које је навео Гуја сам, такође,  примијетио.

Дакле Башићи су дио миграторних процеса из 50 и 60-тих година 20. вијека који су са Бирча и Осата мигрирале (нпр. Радовићи и Лазићи из Рашева, Бунијевци из Папраће) у нешто "богатију Семберију".

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #592 послато: Мај 08, 2017, 09:12:43 пре подне »
Врло могуће ми изгледа да си од Булатовића :) Од Никетића 1, а од Булатовића 2 разлике само...Било је "повратних" миграција из Роваца у Требјесу и Жупу...Повратних у смислу што је Гојак из Жупе пребегао у Ровца, па су се неки његови потомци вратили у Никшићки крај...

Kaдa гoвopимo o paзликaмa у мapкepимa кoд poдa Никшићa, мeни нa пaмeт увeк пaдну двojицa Шћeпaнoвићa из Peчинa, кojи ce paзликуjу нa чaк 9 мapкepa oд упopeдивиx 23 и тo нa нeкe пpиличнo cпope мapкepe.
Peшeњe би билo дa jeдaн (a нajбoљe пo двojицa) Poвчaнин и jeдaн Жупљaнин (или Tpeбjeшaнин, Уcкoк) уpaдe Big Y. Tу би ce cигуpнo нaшao CНП кojи иx paздвaja, пa би cвaкo мoгao дa ce тecтиpa и ca cигуpнoшћу знaти, гдe пpипaдa. Нe знaм дa ли je Бeчaнoвић paдиo Big Y, aли и aкo ниje, нa дoбpoм je путу. Питaњe je caмo дa ли ce уoпштe знa oд кojиx Никшићa cу Бeчaнoвићи.

симо

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #593 послато: Мај 08, 2017, 09:15:37 пре подне »
Гринвалд, Крагујевац, ран. Винковци

Припада хаплогрупи I1-Z58>Z140, најближи му је Дилић из Лапова са којима има 2 маркера разлике на 23. Гринвалд је навео да су његови преци пре 4-5 генерација доселили у Крагујевац, из Винковаца, а даље не зна откуд. Такође наводи да су били јеврејског ашкенаског поријекла.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #594 послато: Мај 08, 2017, 09:20:10 пре подне »
Тако је. Можда су на то утицала и нека већ одређена племена и родови, па је на пољу потенцијалних тестираних из тих заједница број смањен, док се сада више тестирају они који и даље не знају где са сигурношћу да се окрену, па из тог разлога можда имамо и све више ових поједничаних и ретких хаплотипова. Наравно, тек смо на 65 тестираних, и јасно да статистика у том погледу није још репрезентативна, али повишено присуство I2a свакако је неочекивано.


Ако је било укупно 90 до 100 тестираних, онда је узорак од 65 резултата сасвим репрезентативан. Било би право чудо да се проценат I2а значајније промени, тако да се може рећи да ће бити око 40%.
Да не буде сад опет неких теорија завере како се намерно умањује удео R1a  ::) .
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #595 послато: Мај 08, 2017, 09:28:28 пре подне »
Ћеркета, Никољдан, Кадињани, Лакташи

Припада хаплогрупи Е-V13. Нема претерано блиских поклапања на Пројекту, а од карактеристичних вредности издваја се ниска вредност на DYS635=20. По непровереном предању даљим пореклом су из околине Колашина.
Колико сам могао видјети ово презиме спомиње се у 19. вијеку само у троуглу Бања Лука-Србац- Прњавор, с десне стране Врбаса, гдје се и данас налазе у селима Смтрић под презименом Ћергет и Кадињани као Ћергета. Да је то иста породица,  потврђује и иста слава, Никољдан.

Овдје треба споменути да су у њиховој непосредној близини настањени и Крејићи, о којима смо синоћ писали, чија је хаплогрупа I2-CTS10228, а слава Пантелиндан.

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #596 послато: Мај 08, 2017, 09:58:53 пре подне »
Колико сам могао видјети ово презиме спомиње се у 19. вијеку само у троуглу Бања Лука-Србац- Прњавор, с десне стране Врбаса, гдје се и данас налазе у селима Смтрић под презименом Ћергет и Кадињани као Ћергета. Да је то иста породица,  потврђује и иста слава, Никољдан.

Овдје треба споменути да су у њиховој непосредној близини настањени и Крејићи, о којима смо синоћ писали, чија је хаплогрупа I2-CTS10228, а слава Пантелиндан.

Да мало разјаснимо. У шематизму из 1882. се спомиње Ћеркета у Блашком (али то су Кадињани, који су близу тромеђе Лакташа, Прњавора и Челинца), а Ћеркет у Смртићима.

Крејић se се спомиње у Каоцима, Србац, али то је сјеверни дио општине, а Југовић (Пантелија) у Шаринцима и Штрбцима (Прњавор), што је солидно удаљено од Смртића, а поготово од Кадињана. Из угла гледања неког из Србије, то јесте близу.

Ћеркета је E-V13, Крејић Југовић је I2-CTS10228. Никољдан и Пантелија. Не видим везу.
 

Ван мреже argo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 78
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #597 послато: Мај 08, 2017, 10:35:52 пре подне »
Добрић, Ђурђевдан, Добропољци,Бенковац, Далмација

Припада хаплогрупи I2-PH908. Већ смо имали једног тестираног Добрића из истог мјеста са 12 маркера, за којег нисмо знали да ли је Југ или Сјевер. Сад се на основу овог резултата и то разјаснило. Добрић има неке рјеђе вриједности као што су 456=16 и 481=27. Оно што је интересантно је да се Милићевић из Малог Бошњака код Коцељеве који слави св. Аврамија, разликује од Добрића на само 1 маркеру од 23, а посједује обе ове специфичне Добрићеве вриједности. Са друге стране, географски се тешко могу повезати.

Добрићи су прилично стара главарска породица далматинских Срба. Још 1647. године харамбаша Јован Добрић из Добропољаца, у вријеме Кандијског рата, превео је са свештеником Дамјаном Ковиловић, са турске на млетачку територију, у село Љубач код Задра, 60 ратника. Бројни Добрићи пописани су у Добропољцима и у млетачком катастру из 1709. године.
Kod K. Jurana "Morlaci u Šibeniku..." Dobrići se 1634. g. spominju sa starijim prezimenom Radojević:
"1634. braća Lazar i Pavao Punoševići, Pavko Punošević pok. Raiča,
braća Raosav i Teodor Radojevići reč. Dobrići (66-67, 68I, 102v)"

симо

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #598 послато: Мај 08, 2017, 10:48:11 пре подне »
Kod K. Jurana "Morlaci u Šibeniku..." Dobrići se 1634. g. spominju sa starijim prezimenom Radojević:
"1634. braća Lazar i Pavao Punoševići, Pavko Punošević pok. Raiča,
braća Raosav i Teodor Radojevići reč. Dobrići (66-67, 68I, 102v)"

Хвала на информацији, Арго. Судећи по овоме Пуноши из Добропољаца који славе Ђурђевдан би требали бити истог рода као и Добрићи.

симо

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #599 послато: Мај 08, 2017, 10:55:43 пре подне »
Хвала на информацији, Арго. Судећи по овоме Пуноши из Добропољаца који славе Ђурђевдан би требали бити истог рода као и Добрићи.

У ствари, не морају бити повезани са Пуношевићима-Пуношима,а могуће је и да јесу.

Сад баш гледам попис Клишког санџака из 1550. године и тамо се помиње неколико појединаца којима је Радоје уписан као отац. Такође присутан је и један којем је Пунош отац: Вукас, син Пуноша. Према томе, очигледно је да су се преци Добрића и Пуноша населили у Добропољце, непосредно пре турског пописа 1550. године.

Пунош и Радоје су могуће били они који су довели породице у Добропољце.