Аутор Тема: Светски ДНК дан 2017  (Прочитано 187587 пута)

симо

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #540 послато: Мај 07, 2017, 11:19:13 поподне »
Добрић, Ђурђевдан, Добропољци,Бенковац, Далмација

Припада хаплогрупи I2-PH908. Већ смо имали једног тестираног Добрића из истог мјеста са 12 маркера, за којег нисмо знали да ли је Југ или Сјевер. Сад се на основу овог резултата и то разјаснило. Добрић има неке рјеђе вриједности као што су 456=16 и 481=27. Оно што је интересантно је да се Милићевић из Малог Бошњака код Коцељеве који слави св. Аврамија, разликује од Добрића на само 1 маркеру од 23, а посједује обе ове специфичне Добрићеве вриједности. Са друге стране, географски се тешко могу повезати.

Добрићи су прилично стара главарска породица далматинских Срба. Још 1647. године харамбаша Јован Добрић из Добропољаца, у вријеме Кандијског рата, превео је са свештеником Дамјаном Ковиловић, са турске на млетачку територију, у село Љубач код Задра, 60 ратника. Бројни Добрићи пописани су у Добропољцима и у млетачком катастру из 1709. године. 

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #541 послато: Мај 07, 2017, 11:20:49 поподне »
Мајски, Ђурђевдан, Сивац, Сомбор

Припада хаплогрупи R1b, највероватније грани U106. Нема блиских поклапања на Пројекту. Оставио је следеће податке о пореклу:

"Мајски су се доселили у Сивац крајем 17. века или почетком 18. века. Први мени доступни подаци су из 1715. године: Сава Верушићанин и Павле Верушићанин. Затим, 1720. године Сава Верушићанин и Павле Мајна. (Иван Јакшић: Из пописа становништва Угарске почетком 18. века, Н.Сад 1966.г., страна 207 и 267).

Матичне књиге у Сивцу су устројене 1744. године од стране Српске Православне цркве Свети Никола. Исте године је сачињен и Домовник 1. У МК од стране наших свештеника смо записани као МАЈНСКИ (Майнски), наравно повремено и по патрониму.
Касније са променом правописа Майнски се записује ка МАИНСКИ, које се изговарало као МАЈИНСКИ па је понекад и тако записивано. Презиме, као и већина српских презимена у Војводини је топонимско, доселили смо се са пустаре Верушић односно са потеса Мајна (др. Душан Поповић: Срби у Бачкој до краја 18. века, страна 153). Мајну нисам нашао у пољу Суботице, претпостављам  да се налази северно од Суботице, где су се Срби преселили после 1686. године (Бранко Перуничић : Постанак и развитак баштина на подручју Суботице после 1686. Бгд 1958.г), а пре доселења у Сивац.

Мајски из Сивца за крсну славу су узели Ђурђевдан као и Мајински који су се иселили из Сивца у Прњавор Манастира Ковиљ, а потом у Стејановце (Рума). Данас две породице од наших Мајских имају крсну славу Свети Стеван, који су узели крсну славу од мајке у знак протеста према оцу због напуштања породице. Свети Стеван имају за крсну славу Мајински пореклом из Бачког Петровог села и Мајски у Чуругу, којима је презиме са Мајински пресељењем, промењено у Мајски."

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #542 послато: Мај 07, 2017, 11:22:17 поподне »
Булатовић, Лучиндан, Требаљево/Колашин/Ровца/ЦГ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Упада сасвим у род Никшића. Са овим резултатом прилично се заокружило генетско одређење Никшића.

О Булатовићима, Ровцима и Никшићима смо већ писали.

Са овим тестираним Булатовићем из Требаљева се разликујем на 2 од 23 маркера, конкретно на DYS439 (њему је вредност 12, мени 13) и DYS635 (њему је 23, мени 22), исто толико разлика имам и са Главоњићем, на маркерима DYS570 (њему 19, мени 18) и DYS635 (њему 24, мени 22). До сада ми је од тестираних из рода Никшића и даље најближи Никетић од братства Минића-Булатовића, само једна разлика на DYS635 (њему 21, мени 22). Колико су брзи наведени маркери и да ли овај мањак разлика између мене и Никетића говори да постоји могућност да делимо заједничког претка у последњих нпр. 250 година?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Eror

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 32
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #543 послато: Мај 07, 2017, 11:23:03 поподне »
Мркобрада, Аранђеловдан, Двор на Уни, Банија

Припада хаплогрупи J2b-M205 кричком роду. Ово је потврда и за раније тестрианог Мркобрада из Америке, а поријеклом из Ковина. Двојица Мркобрада су блиског хаплотипа, са неким картактеристичним вриједностима као што је 19=16, међутим и међу њима има маркера разлике, што је добар примјер да и несумњиво блиске породице могу измутирати у вриједностима маркера. Колико се сјећам у вези овог америчког мркобраде су се спомињали Индијанци и усвајање (ако нисма нешто помијешао).

О мркобрадама смо давно писали детаљно, требало би то сад наћи на теми о Кричима.

Било их је у облику Мркобрад са истом славом и у Беговом Брду код Цетинграда. Ако се добро сећам, мислим да су забележени у Лици у попису 1712. у неком од села тзв. Медачког џепа (Медак, Читлук, Дивосело).

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #544 послато: Мај 07, 2017, 11:24:50 поподне »
Постоји верзија о њиховом пореклу због које ми је овај резултат ипак донекле изненађујућ. Ради се о томе да ово братство које ''по трбушчићу'' зову Милошевићи, по претку Милошу који је према овој верзији доводак кога је мајка довела са собом приликом удаје за једног Булатовића. Име овог Булатовића било је Тодор из села Церовица у Ровцима, и од њега би требало да је огранак Тодоровићи. Тодоров син Радоје одселио је у Дробњак и од њега су Радојевићи у Дробњаку, а Тодор је у то време већ био стар и није желео да се сели. Мајку овог Милоша памте по надимку Шевершула. Долазак Милоша у Церовицу је према овој причи био око 1850. год., а негде око 1880. год. његови синови су се преселили у Ровачко Требаљево. Неки су их задиркивали да су од Мацура, док неки чак помињу да је њихово порекло могуће и Јеврејско и да их паре просто хоће, каже се ''да их бациш из авиона ухватили би се за динар''.
Изгледа да је то можда главни разлог тих прича и сумњивих варијанти о пореклу, а да су они заправо прави Никшићи тј. Булатовићи-Ђурашиновићи-Тодоровићи-Милошевићи.
Ко разумео разумео. :)
Пошто за сада немамо другог Булатовића који је I2-PH908, како знамо да је овај "прави"? Ако постоји нека оваква прича могуће да је његово порекло у ствари из неког другог братства, које је такође потомство Никшино. Зна ли се колико је близак са Минићем? То нико не написа. Иначе свиђа ми се ово
Цитат
''да их бациш из авиона ухватили би се за динар''.
, волео бих да сам тај.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

симо

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #545 послато: Мај 07, 2017, 11:25:12 поподне »
Било их је у облику Мркобрад са истом славом и у Беговом Брду код Цетинграда. Ако се добро сећам, мислим да су забележени у Лици у попису 1712. у неком од села тзв. Медачког џепа (Медак, Читлук, Дивосело).

Јесте, а било их је и католика Буњеваца, мислим под обликом Мркобрада.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #546 послато: Мај 07, 2017, 11:29:24 поподне »
Пошто за сада немамо другог Булатовића који је I2-PH908, како знамо да је овај "прави"? Ако постоји нека оваква прича могуће да је његово порекло у ствари из неког другог братства, које је такође потомство Никшино. Зна ли се колико је близак са Минићем? То нико не написа. Иначе свиђа ми се ово , волео бих да сам тај.

Са Никетићем (Минићем) се разликује на 2 од 23 маркера, исто као и ја. Никетић је потврђени Гојаковић-Булатовић.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #547 послато: Мај 07, 2017, 11:32:21 поподне »
Са Никетићем (Минићем) се разликује на 2 од 23 маркера, исто као и ја. Никетић је потврђени Гојаковић-Булатовић.
А колико су брзи маркери, зна ли се? Можда је његова мајка била и предходно била удата за Булатовића али се то "заборавило".
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #548 послато: Мај 07, 2017, 11:35:02 поподне »
А колико су брзи маркери, зна ли се? Можда је његова мајка била и предходно била удата за Булатовића али се то "заборавило".

Према овој табели, 439 и 635 су маркери средње брзине:

http://www.rogersdna.com/geddna/mutate.php

Мада ми је то сумњиво, нарочито за 635...
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #549 послато: Мај 07, 2017, 11:37:15 поподне »
Крејић, Пантелиндан, Србац, Република Српска

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема баш бликсих поклапања. Помислио сам да би могао бити везан са Ћирићем из Марићке који такође слави Пантелиндан, међутим имају 5 маркера разлике на 18 упоредивих маркера. Међутим и један и други имају не баш тако честу вриједност 11 на маркеру Гата Х4, па не бих ништа искључио.

Крејићи су се средином 19. вијека презивали Југовићи, а онда су промијенили презиме у Крејић и као такви су уписани у Шематизму 1882. године. Југовића који славе Пантелиндан има у околини Прњавора, али и у околини Санског Моста, што је интересантно због могуће везе са Ћирићима.

Иначе, родови у Крајини који славе Пантелиндан, могли су доћи почетком 18. вијека из Црне Горе. За Сантраче се тако спомиње поријекло од Колашина. Не знам да ли ти родови имају какве везе са Крејићима, Југовићима. Иначе простор Прњавора и Српца је слабо покривен етнограгфском литературом.
У селу Марићки давно је настањена породица Крејић (Кре'ић) чија је слава Пантелиндан, исто као и Ћирићи, Марјановићи, Бабићи, Вулете и Јовичићи. Исти ови Крејићи, као и Марјановићи имају свој огранак су непосредном селу Козице, с/з од Марићке.
Велика је вјероватноћа да су ови Крејићи у сродтву са тестираним Крејићима од Србца. Тимар и Србац веже доста презимена која су заједничка, а која су се око Србца задржавала пресељавајући се у Славонију.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #550 послато: Мај 07, 2017, 11:39:02 поподне »
Пошто за сада немамо другог Булатовића који је I2-PH908, како знамо да је овај "прави"? Ако постоји нека оваква прича могуће да је његово порекло у ствари из неког другог братства, које је такође потомство Никшино. Зна ли се колико је близак са Минићем? То нико не написа. Иначе свиђа ми се ово , волео бих да сам тај.
Ова прича коју споменух је највериватније настала као последица те њихове карактерне црте да много воле паре. Могуче да је мајка Милошева која је иначе остала упамчена као Шевершула заиста пореклом из Невесиња како то предање каже, али Милош је пи свему судечи син  овог остарелог Булатовича чији су синови одселили у Дробњак, а не доводак како то неки кажу вероватно да би их зафркавали. Чак и неки од њих самих у шали кажу да је име њиховог претка било Михаљ а не Милош, и да је био јеврејског порекла па зато они много воле паре.

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #551 послато: Мај 07, 2017, 11:40:14 поподне »
Радоја, Стевањдан, Подкрај, Гламоч

Припада хаплогрупи Е-V13>PH1246, роду Васојевића. Најближе поклапање има са Антићем (1/23), затим са Миликићем (2/23), Милићевићем и Вешовићем (3/23), и Ђукићем (2/19). Оставио је следеће податке о пореклу:

"Радоје су строго локализоване у Гламочу и појављују се и они који славе Светог Стефана и Светог Јована. Радоје из Подкраја, тј. из Зајаруге, су дошли из оближњег Ђуличана "послије Аустрије" (Боривоје Ж. Милојевић - Купрешко, Равно, Вуковско и Гламочко поље), што се поклапа и са породичним предањем. У шематизму презимена и слава из 1882. године Радоје које славе Светог Стефана се спомињу у парохијама Гламоч (село Петрово Врело, и они су род са Радојама из Подкраја) и Камен (село Зајаруга). Предања о даљем поријеклу, нпр. из Црне Горе, Херцеговине, Далмације или Лике ова породица нема. Неко је истраживао и нашао да потичу од Кекића са Змијања, а ови од Куча, али нису јасни материјални докази за овакве тврдње."

Пошто сам ја пријавио тестираног и оставио горе наведене податке, у међувремену сам разговарао с њим, и онда сам послао сљедеће (што није вјероватно дошло до Црне Гује):

"Радоје су строго локализиране у Гламочу и потичу од претка који је живио средином 19. вијека, и звао се Радоја. Раније презиме непознато. У Гламочу има и Радоја које славе Светог Јована (Дубраве и Халапић), али нису род слављеницима Светог Стефана (Зајаруга, Главица, Поткрај и Петрово врело). Све Радоје које славе Светог Стефана су родбински повезане. Причало се да су Радоје које славе Светог Јована старинци, а да су Радоје које славе Светог Стефана дошли, по неким истраживањима извјесног аутора Никића, из Загарача, Катунска нахија, Црна Гора (није сигурно)."

Небо ми је рекао да је у Загарачу било досељеника из Братоножића. Али овдје је сигурно ријеч о миграцији која се десила давно, кад племе Васојевића није било толико разгранато и познато, и гдје се изгубила свијест и предање о племенско-родовском поријеклу.

симо

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #552 послато: Мај 07, 2017, 11:40:52 поподне »
У селу Марићки давно је настањена породица Крејић (Кре'ић) чија је слава Пантелиндан, исто као и Ћирићи, Марјановићи, Бабићи, Вулете и Јовичићи. Исти ови Крејићи, као и Марјановићи имају свој огранак су непосредном селу Козице, с/з од Марићке.
Велика је вјероватноћа да су ови Крејићи у сродтву са тестираним Крејићима од Србца. Тимар и Србац веже доста презимена која су заједничка, а која су се око Србца задржавала пресељавајући се у Славонију.

Хвала, Тимаре, на овој информацији. Мислим да је веома битна за тестираног Крејића. Успоставља везу између ове два краја.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #553 послато: Мај 07, 2017, 11:41:08 поподне »
Михаљ баш и нема неке везе са Јеврејским именима.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #554 послато: Мај 07, 2017, 11:41:24 поподне »
Према овој табели, 439 и 635 су маркери средње брзине:

http://www.rogersdna.com/geddna/mutate.php

Мада ми је то сумњиво, нарочито за 635...
Још увек нисам укачио то за брзину којом маркери мутирају  :-\ Чим се појаве бројеви залудим се, то је траума од математике још из школских дана.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #555 послато: Мај 07, 2017, 11:42:48 поподне »
Да ли су Груборовићи са Баније сродни са Груборима?

Вјештице из околине Дрвара су се раније презивали Грубор. Слава им је такође Ђурђевдан.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #556 послато: Мај 07, 2017, 11:46:54 поподне »
Вановац, Јовањдан, Џиндићи, Високо

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92. Најближи су му тестирани из рода А01, Благојевић (2/19), Богдановић (2/17), и Марков и Илић (4/23). По предању су из Старе Херцеговине.

Вановци су пореклом из Крајине (Гламоч). Матица у околини Високог била је у Младошу. Миленко Филиповић (Височка нахија) за њих каже да су досељеници из Гламоча и да им је старије презиме гласило Меселџија. Сви славе Св. Јована.

Постоји прича да су Вановци добили презиме тако што је неки њихов предак (тада Меселџија) имао узречицу ван-де.

У околини Гламоча им је матица била село Прибеља.

Овде нађох занимљив податак о даљем пореклу Меселџија:
http://www.srpskadijaspora.info/poreklo-srpskih-porodica-i-prezimena-5/

"U jednom brdovitom zaseoku u Bosanskoj Krajini, zapisano je da je do početka 19. veka, pre današnjih stanovnika, živeo predak današnjih Meseldžija: „Tu mu je dodijalo, pa je odselio na Kupres. Bio je jako bogat.“ Ako nam se čitateljka javi, sa „malo više podataka“, odgovorićemo joj gde je to živeo i kako se zvao, te kakav je bio, prema opisu u knjizi o ovom kraju Bosne, njen predak, kao i poreklo same reči meseldžija."

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #557 послато: Мај 07, 2017, 11:50:36 поподне »
Још један крајишки Васојевић. :) Сергиус, да ли си можда наишао на ово презиме у групи породица које славе Св. Стевана? Сада се шири круг родова са различитим хг и у оквиру крајишких "Стефањштака". Ту су од раније I2-PH908 и R1b.

Ко прати мајско истраживање, зна да се у оквиру овог рода (Трнинић-Миљевић, Св. Стеван) појавила још једна породица која припада "E-V13 Васојевићима".

Значи и међу овима што славе Стевана, има бар три хаплогрупе.

Мислим да Радоја нема везе са Трнинићем, Бајићем, Миљевићем итд. Процјењујем да ће Трнинић бити I2-PH908 и род с Бајићем. Више вјерујем Рађеновићу и ђеду Трњинићу. Како сам нашао презиме Радоја, послао сам приватну поруку :-)

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #558 послато: Мај 07, 2017, 11:51:10 поподне »
Вановац, Јовањдан, Џиндићи, Високо

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92. Најближи су му тестирани из рода А01, Благојевић (2/19), Богдановић (2/17), и Марков и Илић (4/23). По предању су из Старе Херцеговине.

У табели стоји слава Ђурђевдан ???

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #559 послато: Мај 07, 2017, 11:51:58 поподне »
Са овим тестираним Булатовићем из Требаљева се разликујем на 2 од 23 маркера, конкретно на DYS439 (њему је вредност 12, мени 13) и DYS635 (њему је 23, мени 22), исто толико разлика имам и са Главоњићем, на маркерима DYS570 (њему 19, мени 18) и DYS635 (њему 24, мени 22). До сада ми је од тестираних из рода Никшића и даље најближи Никетић од братства Минића-Булатовића, само једна разлика на DYS635 (њему 21, мени 22). Колико су брзи наведени маркери и да ли овај мањак разлика између мене и Никетића говори да постоји могућност да делимо заједничког претка у последњих нпр. 250 година?

dys635 ca пpoceчнoм cтoпoм мутaциje 0.00492 и dys439 ca 0.00477, cпaдajу у cpeдњe-бpжe мapкepe, aли 23 мapкepa кoд PH908 чини ми ce нe oткpивajу мнoгo, штo ce гoдинa дo зajeдничкoг пpeткa тичe. Tу caмo пoмaжe Big Y...