Светски ДНК дан 2017

[Немања]

Молим вас, стрпите се са објављивањем података унапријед. Оне који објаве унапријед нећу коментарисати, само ћу их унијети у Пројекат.

Извињавам се, нисам видео ову поруку, само сам одговорио на питања.

[Јовица Кртинић]

Надајмо се да Број 1 зна тј. има информације да ли је тестирани повезан са познатим писцем.

Распитаћу се.

[Nebo]

Према покојном прадеди, 3 брата су се доселила у време Првог српског устанка из Црне Горе, баш из племена Бјелице и променили презиме из Абрамовић. То је информација од пре око 40 година. Имамо породично стабло од њих двојице (трећи није имао деце), и споменици на старом гробљу отприлике потврђују временски оквир.

С обзиром да су Абрамовићи једно од звучнијих презимена братства Орловића, твој  резултат би у тој причи заиста био велико изненађење. Али, ништа није искључено.

[Бакс]

Селимовић, Тузла, БиХ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема потпуних, али има бликсих поклапања. прилично му је близак тестирани Ћутковић са Мањаче 3/23, Омербашић из Раме 1/18. Могуће је да има још блиских. Тестирани није навео славу, претпостављам да се ради о муслиманској породици, али са обзиром да није наведено нисам унио на Пројекат.

Не знам да чли је повезан са Мешом Селимовићем. Било би интересантно да јесте.

Меша Селимовић је од херцеговачких Вујовића, заједно с Овчинама. Херцеговачки Вујовићи би требало да су E-V13.
Ово би могли бити неки други Селимовићи.
Мада, ко зна...

[Jelic]

Меша Селимовић је од херцеговачких Вујовића, заједно с Овчинама. Херцеговачки Вујовићи би требало да су E-V13.
Ово би могли бити неки други Селимовићи.
Мада, ко зна...

Не би био ни први ни последњи коме се предање није поклопило са ДНК тестом

[Бакс]

Не би био ни први ни последњи коме се предање није поклопило са ДНК тестом

Апсолутно.
Само, Тузла је прилично далеко од Мешине Херцеговине. 

[Jelic]

Само, Тузла је прилично далеко од Мешине Херцеговине. 

То свакако

[симо]

Куљић, Ђурђевдан, Симијова, Билећа

Припада хаплогрупи I2-PH908. Веома специфичан хаплотип, без бликсих поклапања. Има више карактеристичних вриједности: 393=14, 389-1/2=12-30, 437=14. Међутим, ниједан други хаплотип нема ове три комбинације да би га могли повезати са Куљићем. Зубачки Ђурђевштаци 437=14 нису блиски по осталим маркерима, без обзира што су близу географски и по слави.

Иначе, Куљићи имају предање да су од (Х)аџића из Пиве. Аџићи су тестирани као E-V13, а и славе другу славу. Иначе Куљића има у Трусини, Биограду и Кошути (Невесиње) и Љутом Долу (Дабар). У Симијово су дошли око 1800. године из Трусине.

[Nebo]

Аџићи из Пиве славе Јовањдан. Видим код Милићевића да Куљићи у невесињском и дабарском крају такође славе Јовањдан, а тамо су дошли из Врањске у билећком крају. Од њих би требало да потичу и Куљићи у Симијови. Али, не спомиње се Ђурђевдан.

[Amicus]

Гледам још мало ове Татарине, 1775. године у Осијеку се помиње покрштавање муслимана Татарина, а као римокатолика (Татарића/Татарина) налазимо их и уз Дунав по Бачкој (Баја, Аљмаш, Гара, Чикузд, Каћмар), и то од 1715-1772. године.

Јесу ли сви они један род, питање је, али чињеница је да су ту сви са тог малог простора, и при том простора који је и поред великог Дунава, повезан.

Такође, да не заборавим, Татарина (муслимана) има и у БиХ, у околини Горажда. Али има их и Татара по Средњој Босни, као и у немалом броју Татаревића по Босанској Крајини, угрубо говорећи. Већином су муслимани, са изузецима православних и римокатолика (Татаревић, Татаровић).

С обзиром на наведене чињенице, није искључено да су и барањски Татари под Турцима били исламизовани, те да су се протеривањем Турака покрстили, како православне, тако и у римокатолике.

[симо]

Вуковић, Јовањдан, Брезово Поље/Брчко

Припада хаплогупи J2a-M92 цуцко-пјешивачком роду. Има неке каркатеристичне вриједности, али се сасвим добро уклапа у поменути род. Једини досад има вриједност 385аб=15-16. Вриједност Х4 дијели само са Пајићем из Буквика/Брчко, па узимајући у обзир и географску бликсост могли би претпоставити повезаност ове двије породице (иако имају невеликих разлика у другим маркерима). Вуковић није далеко по маркерима, а ни географски, од Радуловића из Хан Пијеска, тако да је и ту могућа веза.

[симо]

Аџићи из Пиве славе Јовањдан. Видим код Милићевића да Куљићи у невесињском и дабарском крају такође славе Јовањдан, а тамо су дошли из Врањске у билећком крају. Од њих би требало да потичу и Куљићи у Симијови. Али, не спомиње се Ђурђевдан.

Ово о Аџићима, Симијову прочитах код Милићевића, али тестирани је сигурно из симијове, а за Пиву исто помиње предање, мада не зна од које породице. Тако да можда постоје неке двије неповезане гране Куљића са различитим славама.

[симо]

Гледам још мало ове Татарине, 1775. године у Осијеку се помиње покрштавање муслимана Татарина, а као римокатолика (Татарића/Татарина) налазимо их и уз Дунав по Бачкој (Баја, Аљмаш, Гара, Чикузд, Каћмар), и то од 1715-1772. године.

Јесу ли сви они један род, питање је, али чињеница је да су ту сви са тог малог простора, и при том простора који је и поред великог Дунава, повезан.

Такође, да не заборавим, Татарина (муслимана) има и у БиХ, у околини Горажда. Али има их и Татара по Средњој Босни, као и у немалом броју Татаревића по Босанској Крајини, угрубо говорећи. Већином су муслимани, са изузецима православних и римокатолика (Татаревић, Татаровић).

С обзиром на наведене чињенице, није искључено да су и барањски Татари под Турцима били исламизовани, те да су се протеривањем Турака покрстили, како православне, тако и у римокатолике.

Занимљиво да је један огранак Бачки у Далмацији носио назив Мађари, а и да су постојели Буњевци Бачке у Сегедину.

[Nebo]

Вуковић није далеко по маркерима, а ни географски, од Радуловића из Хан Пијеска, тако да је и ту могућа веза.

Ето Радулу материјала за истраживање.

[Небојша]

Вуковић, Јовањдан, Брезово Поље/Брчко

Припада хаплогупи J2a-M92 цуцко-пјешивачком роду. Има неке каркатеристичне вриједности, али се сасвим добро уклапа у поменути род. Једини досад има вриједност 385аб=15-16. Вриједност Х4 дијели само са Пајићем из Буквика/Брчко, па узимајући у обзир и географску бликсост могли би претпоставити повезаност ове двије породице (иако имају невеликих разлика у другим маркерима). Вуковић није далеко по маркерима, а ни географски, од Радуловића из Хан Пијеска, тако да је и ту могућа веза.

Још једном исток/север РС и још једном Јовањдан. Невероватни су ови Пјешивци.

[Лепеничанин]

Најближе поклапање, чисто технички, има са Марковићем из Кожуара, Уб, 1 маркер разлике на 17 маркера, али то не значи много због малог броја маркера.

Колико знам, тестирани Марковићи су огранак Брдаревића, пореклом из Македоније, тако да веза са Ђурићима са Баније није временски блиска.

Нека даља веза сигурно постоји.

[Ivan]

Ердељановић ("Срби у Банату") у Старчеву наводи Ђуричиће са славом Никољдан и пореклом из Босне.

У Старчеву,пола једне улице су Ђуришићи,кућа до куће,не знају ни они сами да ли су потекли од истих предака,игром случаја и један мој колега,који има предање да је од Васојевића......иначе у Старчеву има много досењеника из ЦГ,али и Хрватске....

[Црна Гуја]

Јањатов, Ђурђевдан, Меленци, Банат

Хаплогрупа N-P189.2. Припада роду А (DYS456=15), и има потпуно поклапање на 17 маркера са Ананићем са Баније. Од остале тројице из рода се разликује на три маркера, од Стакића на 3 од 23, од Тешмановића на 3 од 19, а од Богдановића на 3 од 17. Немају предање о евентуалном ранијем месту порекла, сматрају се староседеоцима у Банату.

[Rimidalv]

Иста је и слава са Ананићем.

[filipi]

Ovo za Selimovice je zanimljivo.Nadamo se da ce se saznati.Mogao bih se i ja raspitati tacno o kojoj se porodici radi.