Аутор Тема: Светски ДНК дан 2017  (Прочитано 159329 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9159
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #820 послато: Мај 13, 2017, 11:07:23 поподне »
Amicus је сада на потезу што се тиче коначне статистике.  :)

Републичка изборна комисија је саопштила прве резултате након затварања биралишта. ;D
« Последња измена: Мај 13, 2017, 11:10:04 поподне Amicus »



Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4180
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #821 послато: Мај 13, 2017, 11:13:24 поподне »
Ја видим осморицу (није 9 како сам прво рекао). У сваком случају то је 8.7%, што мислим упада у онај просек код Срба.

Е па није фер, сад си кориговао документ  :D . Стајало је до малочас у Гугл табели само за петоро да су I2-CTS10228, гарант...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 480
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #822 послато: Мај 13, 2017, 11:20:30 поподне »
Честитке генетичарском тиму на изнешеном подухвату!

Ево како ствари стоје на карти и у табели. :)





Помало је остало изненађујуће што су неке хаплогрупе тотално изостале (J1, G2a).

Свака част на карти!

Опет је источни део Србије заказао, очекивао сам и више Крајишника, док Банаћани стидљиво крећу  ;)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6256
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #823 послато: Мај 13, 2017, 11:22:52 поподне »
Свака част на карти!

Опет је источни део Србије заказао, очекивао сам и више Крајишника, док Банаћани стидљиво крећу  ;)
Иза Велике Мораве "црна рупа" наше статистике :) А да није било "јужњачког" бесплатног тестирања (док се не објаве резултати), и Врање би остало "црна рупа" вероватно, као и на овој карти...
« Последња измена: Мај 13, 2017, 11:29:59 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6256
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #824 послато: Мај 13, 2017, 11:33:04 поподне »
Из неког разлога, људи "иза Велике Мораве" и на југу се мање интересују за порекло...
« Последња измена: Мај 13, 2017, 11:39:36 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11358
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #825 послато: Мај 13, 2017, 11:37:22 поподне »
Е па није фер, сад си кориговао документ  :D . Стајало је до малочас у Гугл табели само за петоро да су I2-CTS10228, гарант...

Нисам ништа кориговао, сигуран буди. :) Могуће да си од средине I2a табеле гледао, па си видео само петорицу. Последње измене сам унео поподне када су Синиша и Гуја објавили последње резултате.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6256
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #826 послато: Мај 13, 2017, 11:44:58 поподне »
Из неког разлога, људи "иза Велике Мораве" и на југу се мање интересују за порекло...
Мада, знам људе из тих крајева, али ми генерално делују да размишљају од данас до сутра, прекосутра, да се нешто стекне у материјалном смислу ( не у негативном смислу, осим ако је то једини циљ, а у доста случајева и јесте ) , више су "практични" па их сама тема порекла , која има и неку духовну конотацију, не занима ...Отуда и велелепне напуштене виле гастарбајтера "иза Велике Мораве" где буду месец дана у години, а на овој мапи нема тих вила, него је "црна рупа"
« Последња измена: Мај 13, 2017, 11:51:14 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6256
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #827 послато: Мај 13, 2017, 11:54:29 поподне »
Источна Србија, вазда енигма...А то је и њена драж вероватрно...А нека је, наша је :) Наш "Мордор" :)

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4180
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #828 послато: Мај 13, 2017, 11:56:05 поподне »
Нисам ништа кориговао, сигуран буди. :) Могуће да си од средине I2a табеле гледао, па си видео само петорицу. Последње измене сам унео поподне када су Синиша и Гуја објавили последње резултате.
Поподне сам први пут гледао па може бити да сам табелу учитао у неком моменту док си радио на табели, па да ниси био још ажурирао све колоне, а ја је после нисам освежавао. Како било, слажем се да је ова бројка од готово девет процената у складу са просеком.
Дакле Север ипак није изневерио, или што би рекли у Игри престола - "Север памти"  ;D
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Некрич

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #829 послато: Мај 14, 2017, 04:37:27 пре подне »
Мислио сам да је о Калањима било прослеђено нешто више информација.

To joj je девојачко презиме, рођена у Шибенику а њени су из Бенковца , Далматинске Загоре


Душанка Калањ није од личких Калања, већ далматинских (лично је из Скрадина). У северној Далмацији постоји предање које се прича, да су Калањи подигли тамо прву православну цркву, у рејону Куле Атлагића. То је оно што могу да посведочим да се причало код Далматинаца у мојој породици.

Постоје приче о далматинском пореклу Калања, али оне врло вероватно нису толико реалне колико воли да се прича у нашем народу. Познато је да су силна предања о пореклу Срба Крајишника из Далмације не претерано оправдана, јер су записани историјски извори заправо указивали на обрнути смер миграција. Претпостављам да би то могло бити и случај са Калањима, те смер миграције ишао Лика-Буковица, уместо обратно.

Оно што вреди нагласити јесте, додуше, да се у Далмацији налази и један топоним који је по Калањима назван - постоји заселак Бјелине по имену Калањева драга. Такође постоји и некадашње насеље Калањи у Брињу.

О подацима који су доступни из Кнежевићеве књиге и као такви били цитирани овде (а које можда не би било згорег додати на страницу о Калањима - http://www.poreklo.rs/2012/02/04/kalanj/) нисам никада чуо пре него што сам прочитао код Кнежевића, нити је ико конкретније у фамилији. Једини подаци који су препричавани јесу они које и Михајловић доноси у Српском презименику, да су се Калањи доселили 1698. године из Буковице.

Као што рекох, инверзија предања може бити случај и код примера Калања, а не помаже то што не постоје Калањи у попису Лике и Крбаве из 1712. године ( http://www.skdprosvjeta.com/pdf/9.pdf ) у крају Мутилића. Једино име које сам запазио, а које би потенцијално могло бити Калањ, јесте Матија Калањ који је споменут у Пазаришту, уколико је заиста реч о том презимену, али ту је реч о римокатоличким Власима, чије је Пазариште једино такво потпуно етнички чисто село.

Уопштено у проучавању порекла ових породица, врло је користан Стјепан Павичић, цела се књига може скинути овде: http://www.mo-vrebac-pavlovac.hr/attachments/article/450/Stjepan%20Pavicic%20SEOBE%20I%20NASELJA%20U%20LICI.pdf Према Павичићу, Леденичани су у 17. в. населили Бриње, а међу њима и Калањи. Да цитирам Павичића, у делу о Србима на удбинском подручју (стр. 221-222):

Цитат
U popisu od 1712. utvrđeno je ovakvo stanje: [..] Baste 7, 9, 5, 8, 14, 16, 12, 32, 10, 14, 16; u Srednjoj Gori 54 k, u Kurjaku 19, Đukići 11, 18, 13, 12, 16, 12, 8; u Kurjaku 66 k., Grkovici 2, 12, 8, 12; u srednjoj Gori 5 k., Grubačići 16, Glušice 5, 1 k., Dragaševići 13, Kalanji 12; u Kurjaku 12 k., Kljajići 24; 24 k., Kovačići 8, Kresovići 8, Kugići 17; 3 k., Matici 18; 11 k.„ Mitrovići 9, Orlovići 11; 13 k., Poljaci 7, Radakovići 20; 14 k., Stankovići 20, Vučenovići 5; ukupno 478 čeljadi.

Изгледа да је у оном аустријском попису Павичић успео пронаћи Калање у Курјаку, што мени није пошло за руком када сам прегледавао села. Павичић описује и како је ишло насељавање тог краја српским породицама:

Цитат
U staroj kurjačkoj tvrđavi brinjski i brloški krajiški vojnici držali su stražu od 1689. kroz nekoliko godina dalje. Kada se od 1698. udbinsko područje započelo nastanjivati, bili su tu prvi naseljenici od Brloga i Kosinja koji su služili u krajiškoj vojsci. [..] Pored njih naselile su se i porodice koje su bile došle u struji od Kninai Bukovice.

Поменуту "книнску струју" би требало да сачињавају Ђукићи.

У хрватској литератури често се може пронаћи да су Калањи Буњевци. Није ми баш најјасније како је дошло до целе приче о буњевачким Калањима, али католички Влах Калањ у Пазаришту почетком 18. столећа је јасан указатељ да је било у веома уском подручју и Калања римокатоличког вероисповедања. Моје прво мишљење јесте било, када сам чуо шта је Кнежевић пренео, да говоримо, с обзиром да има више различитих Калања (као и варијетета тог презимена - Калања, Калањевић, Калањан и сл.) који такође славе другачију славу (уколико нпр. говоримо о херцеговачким Калањима), и о различитим породицама. Предање које је Кнежевић пренео, а које је самим Калањима и другима познато, делује као традиција латинских Калања. Међутим, с обзиром да говоримо о прилично ужем крају источне Лике (о Курјаку и Пазаришту) претпостављам да није незамисливо да су православни Калањи пореклом од ових односно да је у неком тренутку на почетку ране модерне историје било дошло до преласка на православну веру. То такве претпоставке долазим јер о римокатоличким Калањима имамо стицајем околности више података записаних кроз историју, као и што се Кнежевићево предање, које не долази од самих (српских) Калања, врло се вероватно односи управо на њих.

О тзв. "буњевачким" Калањима може се више информација пронаћи у књигама које су се бавила проблематиком порекла буњевачких породица...нпр. спомиње се њихова сеоба у крај Јабланице 1645. године.

Ван мреже Некрич

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #830 послато: Мај 14, 2017, 04:37:50 пре подне »
Неке одговоре на ово питање би могао можда дати и феномен ђурђевданске славе, толико честе код Крајишника...али пошто још немам јасно изграђено мишљење о томе, не бих ништа прецизније додао.

Чињеница да заиста има неких породица из јужнога правца (Ђукићи?) могла је бити основица на темељу које је била изграђена предаја о досељењу Калања из Далмације, посебно уколико је потребно грађење нове традиције након неке евентуалне промене вере, која би унела разлику у односу на католичке Калање. Уколико је у то време било можда и православних Калања у Далмацији (да не извлачим сада одмах можда мало пренатегнуту хипотезу да су можда далматински Калањи заправо личкога порекла), или барем топоним Калањева драга код Бјелине, то би било идеално за конструкцију такве предаје.

Најстарији у историји забележени спомен овог презимена јесте у попису сењске војне посаде из 1551. године. Средином XVI столећа Калањи из Леденице чували Нехај. То би требало значити да, уколико говоримо о једној те истој породици, најдаље њено порекло треба трагати на хрватском приморском крајишком подручју, односно међу сењским ускоцима (Морлацима?). До истраживања тачно којој би грани хришћанства припадали нисам још увек стигао, а чини ми се и да не би било лако пронаћи говоримо ли (као и кад и где) о православнима или католицима; у хрватској литератури ти Калањи се наводе као Хрвати.

Морам признати да ме резултат ДНК хаплогрупе изненадио. Нешто другачије сам очекивао, посебно због етимологије презимена које се изводи (према Михајловићевом презименику, од вулгарног латинског израза за реч коњ, кал (cal; балканска скраћеница од caballus), што би говорило о романском пореклу, тј. влашком), на који је придодат словенизацијски суфикс. Та животиња би и одређене логике могла са претпостављеним начином живота Калања у та стара времена. Резултати бацају по мом мишљењу зрно сумње у ове интерпретације...што се тиче конкретније порекла, било би идеално када би се можда могао пронаћи неки Хрват Калањ и урадио тест; уколико се утврди да говоримо о истој подгрупи, онда заиста говоримо и о сењском пореклу. Не би било претешко пронаћи их јер би требало да их има више од Срба Калања данас; у крају Новог Винодолског их баш пуно има; једном су сачињавали чак четвртину свих новорођенчади тамо. Директорка тамошње градске библиотеке (нисам сигуран да ли је жива и на тој позицији и данас, али свакако јесте не тако давно) зове се Барбара Калањ.

За сам крај поставићу податак о "кнезу Калању" који је, према немачкој грађи сакупљеној по документима из 18. века, основао манастир Рмањ у Мартин Броду, на самој граници ФБиХ са Хрватском (Бихаћко-петровачка епархија СПЦ):



P. S. Што се тиче познатих Срба Калања, поред Душанке Калањ (за коју мислим да је од буковичких Калања) треба свакако споменути професора загребачког универзитета (који је од личких Калања):



<a href="https://www.youtube.com/v/SLG0lmVRUlI" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/SLG0lmVRUlI</a>
« Последња измена: Мај 14, 2017, 11:54:53 пре подне Amicus »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11358
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #831 послато: Мај 14, 2017, 11:57:13 пре подне »
Поподне сам први пут гледао па може бити да сам табелу учитао у неком моменту док си радио на табели, па да ниси био још ажурирао све колоне, а ја је после нисам освежавао. Како било, слажем се да је ова бројка од готово девет процената у складу са просеком.
Дакле Север ипак није изневерио, или што би рекли у Игри престола - "Север памти"  ;D

Не би требало. Те последње измене су се односиле на уношење једног I2-PH908 и једног E-V13. Северњаке нисам дирао. Како год, слажемо се да је ова подграна и на овом истраживању у оквиру српског просека.

Не би било лоше направити статистику по подгранама.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5115
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #832 послато: Мај 14, 2017, 12:32:37 поподне »
Не би требало. Те последње измене су се односиле на уношење једног I2-PH908 и једног E-V13. Северњаке gнисам дирао. Како год, слажемо се да је ова подграна и на овом истраживању у оквиру српског просека.

Не би било лоше направити статистику по подгранама.

Ипaк cу дeвeтopицa I2a-CTS10228.
 Кpejић, Cpбaц, Cв. Пaнтeлиja je CTS10228, a нe PH908...

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11358
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #833 послато: Мај 14, 2017, 02:12:03 поподне »
Ипaк cу дeвeтopицa I2a-CTS10228.
 Кpejић, Cpбaц, Cв. Пaнтeлиja je CTS10228, a нe PH908...

Тачно, хвала. Значи ипак 10.9% I2-CTS10228. Далеко од тога да је подбацио Север. ;)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5115
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #834 послато: Мај 14, 2017, 02:14:45 поподне »
Тачно, хвала. Значи ипак 10.9% I2-CTS10228. Далеко од тога да је подбацио Север. ;)

Meни je интepecaнтнo тo дa I2a и R1a пaдajу или пoвeћaвajу пocтoтaк jeдни нa штeту дpугиx, aли дa ce збиp увeк кpeћe oкo 52%...

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11358
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #835 послато: Мај 14, 2017, 02:23:41 поподне »
Meни je интepecaнтнo тo дa I2a и R1a пaдajу или пoвeћaвajу пocтoтaк jeдни нa штeту дpугиx, aли дa ce збиp увeк кpeћe oкo 52%...

То јесте интересантно. И у днк пројекту нашем је слично. Тамо где је I2a јака, R1a је нешто слабија и обрнуто. E1b углавном не ремети пуно тај однос и креће се око свог просека.

Светски днк дан је баш екстреман по том питању. I2a је "украла" неких 6, 7% R1a.

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 530
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #836 послато: Мај 14, 2017, 03:53:33 поподне »
Крејић, Пантелиндан, Србац, Република Српска

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема баш бликсих поклапања. Помислио сам да би могао бити везан са Ћирићем из Марићке који такође слави Пантелиндан, међутим имају 5 маркера разлике на 18 упоредивих маркера. Међутим и један и други имају не баш тако честу вриједност 11 на маркеру Гата Х4, па не бих ништа искључио.

Крејићи су се средином 19. вијека презивали Југовићи, а онда су промијенили презиме у Крејић и као такви су уписани у Шематизму 1882. године. Југовића који славе Пантелиндан има у околини Прњавора, али и у околини Санског Моста, што је интересантно због могуће везе са Ћирићима.

Иначе, родови у Крајини који славе Пантелиндан, могли су доћи почетком 18. вијека из Црне Горе. За Сантраче се тако спомиње поријекло од Колашина. Не знам да ли ти родови имају какве везе са Крејићима, Југовићима. Иначе простор Прњавора и Српца је слабо покривен етнограгфском литературом.

Крејић ми је данас јавио да има сазнања да његово раније презиме није Југовић, већ Илић.

Његов отац је причао с једним рођаком у Српцу и овај му је рекао да је њихов заједнички прадјед Илић дошао из Ваљева, довео са собом кћерку, промијенио презиме у Крејић, и задржао славу Пантелиндан. Та његова кћерка рођена у Ваљеву је овом рођаку баба, па му је то причала. Отац тестираног Крејића није упамтио неког ко би му то предање пренио из прве руке.

Питање за квиска: Има ли у Ваљеву Илића који славе Пантелиндан?

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2232
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #837 послато: Мај 14, 2017, 04:22:44 поподне »
Крејић ми је данас јавио да има сазнања да његово раније презиме није Југовић, већ Илић.

Његов отац је причао с једним рођаком у Српцу и овај му је рекао да је њихов заједнички прадјед Илић дошао из Ваљева, довео са собом кћерку, промијенио презиме у Крејић, и задржао славу Пантелиндан. Та његова кћерка рођена у Ваљеву је овом рођаку баба, па му је то причала. Отац тестираног Крејића није упамтио неког ко би му то предање пренио из прве руке.

Питање за квиска: Има ли у Ваљеву Илића који славе Пантелиндан?

Баш у Ваљеву постојали су Илићи, држали механу и били трговци, још у 19. веку. Милић Илић и његов син Матија били су виђенији људи, а пореклом ваљда однекуд из Азбуковице. Не знам шта су славили.

То под условом да је Крејићев прађед био баш из чаршије. Није искључено ни постојање других Илића у старом Ваљеву.

С друге стране, постоје породице у околини Ваљева које славе Св. Пантелију, али нисам нашао никог с презименом Илић.

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 530
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #838 послато: Мај 14, 2017, 08:01:13 поподне »
С друге стране, постоје породице у околини Ваљева које славе Св. Пантелију, али нисам нашао никог с презименом Илић.

Извињавам се на сталном мијењању информација, али слава Алексе Илића (тако се звао чукунђед тестираног Крејића, јер то му је прађед од оца) није била Пантелиндан. Пантелиндан је слава оригиналних Крејића.

Његова кћерка се родила 1887. године у Ваљеву. Провјерићу како се звала. Је ли мигуће наћи неке родне листове, крштенице и сл. у Ваљеву из тог доба?

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2232
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #839 послато: Мај 14, 2017, 08:38:03 поподне »
Извињавам се на сталном мијењању информација, али слава Алексе Илића (тако се звао чукунђед тестираног Крејића, јер то му је прађед од оца) није била Пантелиндан. Пантелиндан је слава оригиналних Крејића.

Његова кћерка се родила 1887. године у Ваљеву. Провјерићу како се звала. Је ли мигуће наћи неке родне листове, крштенице и сл. у Ваљеву из тог доба?

Црквене матичне књиге постоје у Ваљевском архиву, дигитализоване су, и тамо се могу прегледати, за сада само тамо. Такође, Алекса је у том случају можда био рођен пре пописа из 1863, тако да би се ту могло погледати, Ваљево је тада имало око 2000 становника. Овај попис може се прегледати у Архиву у Београду у Карнегијевој улици, а пренет је, чини ми се, и у књизи Бранка Перуничића "Град Ваљево и његово управно подручје 1815-1915".

Да ли постоји неки мотив, зашто је човек отишао баш у Србац?