Аутор Тема: Копривница документ из 1780  (Прочитано 1113 пута)

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Копривница документ из 1780
« послато: Април 15, 2021, 10:20:39 пре подне »
Драги пријатељи представљам вам до сада у јавности непознатом документу који се у оригиналу налази у мом власништву. Ради се о извештају пароха Михаила Савића из Мучне упућеном епископу у Пакрацу о броју православнок кућа и душа у Копривници. Извештај вам доносим у целости:

БЛАГОПЛЕМЕНИТОРНИ ГОСПОДИН ЈЕРАРХ
Господину Високопреосвештеном

Из Пакраца је прошлога маја 8 писано и мени послано ваше писмо а ја сам га примио 21. јуна.
Где се тако дуго задржало не знам, зато нисам знао предходни одговор вам комуницирати којим не могу скужити (разумети), будући да су трговци Копривчанци, тако предложили да има у Копривници 140 душа, али нема него свега скупа с придошлим наново и родили се младенци 91. А куће нема сад 17, него 12 који су покуповали своје куће, а које стоје под кирију 8 кућа, а којима су жене у Турској има их 5 дома. Има свих скупа 25 домова а душа, како видесте горе писано 91, укупно.

У Мучној 25.                              понизни слуга
Јуна (1)780.                               Михаил Савић
                                                           парох

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Копривница документ из 1780
« Одговор #1 послато: Април 15, 2021, 10:31:01 пре подне »
[/url]



[/img]

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Копривница документ из 1780
« Одговор #2 послато: Април 15, 2021, 10:50:25 пре подне »
Драги пријатељи представљам вам до сада у јавности непознатом документу који се у оригиналу налази у мом власништву. Ради се о извештају пароха Михаила Савића из Мучне упућеном епископу у Пакрацу о броју православнок кућа и душа у Копривници. Извештај вам доносим у целости:

БЛАГОПЛЕМЕНИТОРНИ ГОСПОДИН ЈЕРАРХ
Господину Високопреосвештеном

Из Пакраца је прошлога маја 8 писано и мени послано ваше писмо а ја сам га примио 21. јуна.
Где се тако дуго задржало не знам, зато нисам знао предходни одговор вам комуницирати којим не могу скужити (разумети), будући да су трговци Копривчанци, тако предложили да има у Копривници 140 душа, али нема него свега скупа с придошлим наново и родили се младенци 91. А куће нема сад 17, него 12 који су покуповали своје куће, а које стоје под кирију 8 кућа, а којима су жене у Турској има их 5 дома. Има свих скупа 25 домова а душа, како видесте горе писано 91, укупно.

У Мучној 25.                              понизни слуга
Јуна (1)780.                               Михаил Савић
                                                           парох


Занимљиво. Писмо је писано 1780. године, а тада православнима још увијек није било дозвољено  да у Копривници направе цркву, већ су богослужења обављана у приватној кући. Сахрањивали су се у оближњем селу Мучни, одакле је и парох из овог писма. Православна црква у Копривници је саграђена у периоду 1792-1794. године, докад су и поменути православни трговци у Копривници добили право грађанства и вјероисповједања. Није та заједница никад била претјерано велика, а свакако је у њој поред Срба било и Цинцара.

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Копривница документ из 1780
« Одговор #3 послато: Април 15, 2021, 11:29:58 пре подне »
Овај документ је значајан јер даје попис православних житеља у Копривници 1780. године и њихов број домова, што је вероватно први попис за ову етничку групу у овом граду. Просечај број једног домаћинства износи 3,64 укућана који говори да су ту насељене и породице а не само трговци а видимо и да су 12 кућа купили и били у њиховом власништву. Штета што нису наведена презимена или било какви називи тих људи.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Копривница документ из 1780
« Одговор #4 послато: Април 15, 2021, 12:21:44 поподне »
Овај документ је значајан јер даје попис православних житеља у Копривници 1780. године и њихов број домова, што је вероватно први попис за ову етничку групу у овом граду. Просечај број једног домаћинства износи 3,64 укућана који говори да су ту насељене и породице а не само трговци а видимо и да су 12 кућа купили и били у њиховом власништву. Штета што нису наведена презимена или било какви називи тих људи.

Није баш први, а и није попис у правом смислу ријечи јер недостају презимена. Презимена копривничких православаца позната су из неких ранијих пописа. Хрвоје Петрић у свом раду "Господарство на пограничном подручју у 17. стољећу - примјер Копривнице" обрадио је и ове православне трговце копривничке:

"Krajem 17. stoljeća u Koprivnici su zabilježeni trgovci podrijetlom iz prostora jugoistočne Europe odnosno tzv. «grčki» trgovci. Oni su bili pravoslavne vjere. Iako ih se u izvorima naziva «grčkima» valja naglasiti da su bili različitog etničkog podrijetla, a uz pravoslavnu vjeru zajedničko im je bilo i toda su potjecali iz područja jugoistočne Europe pod vlašću Osmanskog Carstva. Njih su podupirale i štitile krajiške vlasti. Na svom putu prema Beču tzv. «grčki» trgovci s prostora Osmanskog Carstva su se zadržavali, a zatim i naselili na ovim prostorima još prije Karlovačkog mira 1699. godine. Prema Slavka Gavrilovicu, jedna od njihovih najstarijih kolonija u između Save i Drave je bila u Križevcima. Po istom autoru se to može zaključiti iz njihove tužbe Saboru i njegove odluke na zasjedanju u Zagrebu koje je održano 9. travnja 1682. godine. Tada je odlučeno da im se dopusti putovanje po Hrvatsko-slavonskom kraljevstvu i da im se nadoknadi šteta koju su pretrpjeli. Taj podatak nigdje ne spominje trgovce s osmanskog područja u Križevcima, već se podaci očito odnose na županijsko područje. «Grčki» trgovci se u gradu spominju primjerice 1698. kada je zabilježeno da trguju turskom robom. Dana 27. veljače 1704. godine spominje se Nikola Petrović «Graccum», a 28. svibnja iste godine zapisano je da su grčki trgovci prodavali kožu. Ukoliko se korigira pretpostavka Slavka Gavrilovica da je njihova najstarija kolonija na prostoru između Save i Drave bila u Križevcima (radi se o županiji, a ne o gradu), a koju je autor donio na temelju saborskog zaključka iz 1682. godine, onda možemo vidjeti da je Koprivnica najstarija naseobina onih trgovaca koji su u «međurječje» pod habsburškom vlasti došli iz prostora Osmanskog carstva. Tome u prilog ide i spominjanje koprivničkog trgovca Izaka Petrovića 1681. godine, koji je, iako se to izrijekom ne spo- minje u izvorima, najvjerojatnije spadao medu «grčke» trgovce.

Godine 1707. u Koprivnici su djelovali pravoslavni «grčki» trgovci: Lacko Tanasković, Dimitrija Mikulić, Dimo Peiković, Slarida Janković, Miter Petrović, Košta Parasković, Štipan Dimović, Košta Lasarović i Košta Karajanković.Prema Rudolfu Horvatu «grčki» su trgovci stanovali Pod Pikom tj. na prostoru oko gradskih opkopa i to u iznajmljenim kućama kojima su vlasnici bili koprivnički građani Zebić, Rigoni, Matulj, Jurinić i Monhort. Trgovci su gradu plaćali pristojbu od 1 forinte za pokriće redovitih i izvanrednih gradskih troškova. U Koprivnicu su se 1709. godine doselili: Janko Marković, Janko Dimčev, Janko Stepan, Dimo Mihal, Stojan Todor i Dimo Angorčić, 1710. godine Dimo Manojević i Dimo Đurko. Godine 1711. trgovao je Dimče Dona u župnikovoj trgovini, 1712. su došli trgovci Dimo Sabol i Todor Cirko. Njihov je broj do 1720. godine narastao na 25 do 30."

Судећи по именима и презименим, рекао бих да је цинцарски елемент превладавао.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Копривница документ из 1780
« Одговор #5 послато: Април 15, 2021, 01:02:02 поподне »
Иначе је копривничка православна црква св. Тројице, бар архитектонски гледано, прилично елегантна црквена грађевина.




Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Копривница документ из 1780
« Одговор #6 послато: Април 15, 2021, 01:19:02 поподне »
Још из Петрићевог рада о трговцима Србима (Racz) из Копривнице.

"Sačuvаni su podaci о djelovanju koprivničkih trgovaca na ugarskom prostoru krajem 17. i početkom 18. stoljeća. Godine 1692. u Ugarskoj je (najvjerojatnije u Veszpremu) trgovao Stanon Mihalović «Racz von Caprunicz>Prema prometnom zapisniku carinarnice Siget vidljiva je nazočnost koprivničkih trgovaca. Tamo su ribom trgovali 1695. Blaž Puhalo i Ivan od Koprivnice, a 1696. Ivan Hersatović i Mitar Rac. U Veszpremuje 1701. zabilježen trgovac Lazko Raz, a 1702. u Baji Matija Freny, Latzko Raz, Emanuel Raz, Ivan Raz, Ivan Kolar, Mitar Raz, Plaso od Koprivnice i Lazko Petrović. U Sigetu su 1703. djelovali Manuel Raz, Sittor od Koprivnice, Marko Racz, Blaž od Koprivnice, Lacko Horvat, Lazko Raz od Koprivnice, Nikola od Koprivnice i Bogdan Raz od Koprivnice." Tri godine kasnije, 1706. u Sigetu nalazimo podatke о Mihalju Blaškoviću, Ivanu Beszamozki, a 1707. i 1708. о Ivanu Beszamozki. U prometnom zapisniku carinske filijale SilL 1705. je zabilježen
koprivnički trgovac Bockmon Raz. Spisi carine u Kaniži iz 1712. bilježe koprivničke trgovce Tomaša Čižmaka, Ivicu Balasija, Juru od Koprivnice i Janka Kutosia. Osim na ugarskom prostoru koprivnički trgovci su svoju djelatnost širili i na prostore bliže Osmanskom Carstvu (bosanskom prostoru). U Pakracu se 1714. spominju trgovci: Christian Beczker, Nikola Sylkovich, Andrija Rotmeister i Stjepan Juroviz."

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Копривница документ из 1780
« Одговор #7 послато: Април 15, 2021, 05:50:46 поподне »
Овај документ је значајан јер даје попис православних житеља у Копривници 1780. године и њихов број домова, што је вероватно први попис за ову етничку групу у овом граду. Просечај број једног домаћинства износи 3,64 укућана који говори да су ту насељене и породице а не само трговци а видимо и да су 12 кућа купили и били у њиховом власништву. Штета што нису наведена презимена или било какви називи тих људи.

Увидом у други Петрићев рад O pravoslavnim trgovcima podrijetlom iz Osmanskog carstva u Koprivnici od Požarevačkog mira do kraja 18. stoljeća, Зборник Драге Роксандића, Загреб, 2019, 385-399, можемо издвојити два доњета пописа презимена из 1771. и 1792. те извјесном сигурношћу претпоставити скоро свих 25 трговачких кућа православних Копривчана поменутих 1780. године у писму извјештају пароха Мучна Михаила Савића тадашњем пакрачком епископу Атанасију Живковићу.

"Nakon što su se kaluđeri iz manastira Lepavina povukli iz Koprivnice, koprivnički pravoslavni vjernici svoje su vjerske obrede obavljali u Mučnoj. Stoga je 1771. feldmaršal-lajtnant barun Mihajlo Mikašinović, zajedno s koprivničkim pravoslavnim trgovcima Georgijem Jankovićem i Ignjatom Kobasicom, uime pravoslavnih u Koprivnici pokrenuo pitanje pravoslavne crkve u gradu. U svom pismu naveli su da je selo Mučna udaljeno četiri sata hoda, a putovi do njega bili su loši i izloženi poplavama te su pravoslavni iz Koprivnice bili zakinuti za vjerske obrede. Isticali su da pravoslavno bogoslužje nisu trebali samo trgovci i vojnici nego i oni pravoslavni koji su u vrijeme sajmova dolazili u Koprivnicu te molili da im se dopusti podizanje crkvice ili barem odobri da u jednoj od privatnih kuća „u punoj tišini“ mogu vršiti pravoslavno bogoslužje. Uz molbu priložili su popis 124 osobe pravoslavne vjere stalno nastanjenih u Koprivnici te 9 osoba koje do tada nisu položile podaničku prisegu, ali bi bile voljne dati prilog za gradnju pravoslavne crkve. U tome popisu zabilježeni su kućedomaćini s brojem ukućana: Jovo Marković (5 duša), Bogdan Kostić (4), Georgije Janković (8 ), Lambro Panajot (5), barun Mihajlo Mikašinović (5), Luka Kobasica (6), Petar Stojanović (5), Jovan Kovačević (5), Lacko Petrović (5), Anastas Hristo (6), Marko Nišević (4), Mitar Mitrović (4), Toma Lacković (4), Janko Nišević (4), Pavle Vasiljević (4), Lacko Vasiljević (4), Stefan Petrović (3), Danilo Orić (6) i Nasto Janković (3). Bez kuća bili su: Janko Vasiljević (5 duša), Janko Kostović (4), Jandrija Dimitri (3), Nuča Janković (3), Toma Runjak (3), Sava Roskovac (2), Agora Janković (3), Pajko Kostović (2), Nikola Prodanović (3), Mara Stojanović (3), Mihdija Prika (1). Bez položene podaničke prisege bili su: Georgije Malin (5), Georgije Kostić (2) i Mihailo Jugović (2)"

"Godine 1792. u Koprivnici su kuće imali sljedeći pravoslavci: Toma Lacković (2 kuće), Vladislav i Pavle Vasiljević, Jovan Nišević, Dimitrije Mitrović, Stefan Petrović, Josif Risto, Georgije Janković (2 kuće), udovica Katarina Marković, Jovan Vasiljević, Agora Janković i Sava Resković. Porez su plaćali u ovim iznosima: Lacković 46 forinti, Kostović 21, Stojanović 21, Risto 14, Panajot 13 itd. U kućama prije navedenih kućegospodara živjeli su ovi pravoslavci koji su možda bili njihovi poslovni partneri: Andrija Todor, Stefan Kovačević, Jovan Konstantinović, Toma Runjak, Vladislav Petrović, Anastas Nikolić, Teodor Jovan, Jovan Janković, Jovan Malin, Mihajlo Jurković i Kosta Bojčeta. Malin je plaćao 26 forinti poreza, Jurković 7, Janković 6, Jovan 10, Konstatinović 8, dok su šestorica plaćala svega 1 – 2 forinte poreza"