Порекло становништва > Дијаспора

Срби у Будиму

(1/10) > >>

Делија:
Данас са Пештом чини главни град Мађарске док се у неким другим временима,конкретно након Велике Сеобе 1690.године сматрао за један од највећих културних и историјских центара Срба ван матице уз још неколико градова-Арад и Темишвар рецимо.
Некада је у њему постојао део града насељен Србима који се звао Табан(Daban)- Rácváros што сведочи о обиму наше присутности на тим просторима.
За Будим постоји прича да је био насељен Србима и пре Велике Сеобе ,наравно не у том броју као након тог догађаја.
Са Чарнојевићем је дошло народа из разних крајева,од Старе Србије и Космета,Црне Горе и Херцеговине,Поморавља ,Шумадије и а каже се да је и велики број Банаћана управо избегао у Будим 1690.године.
Будимлије су такође повезане и са формирањем Поморишке војне Крајине 1702/3.године када је један део пресељен у следећа места:Арад 373, Глоговац 33,Мондорлак 33,Надлак 215,Павлиш 90,Печка 215,Семлак 136,Чанад 136,Шејтин 33,Шољмош 111(Формирање Поморишке војне границе-Душан Поповић Срби у Банату у 18.веку).

Тему ћу отворити са пописима Срба из Будима 1696/7.године, 1702,1705/6. и 1720.године(из књиге Душана Поповића Срби у Будиму).
Ово је први попис из 1696/7.године са мађарског сајта.
https://archives.hungaricana.hu/en/urbarium/hu_mnl_ol_e156_a_fasc007_no042/?list=eyJxdWVyeSI6ICJidWRhICJ9

Други део је из књиге Срби у Будиму од Душана Ј. Поповића
https://s25.postimg.org/p89qfq9en/19239745_1307967845986450_2057887811_n.jpg
https://s25.postimg.org/6rjx2niu7/19389830_1307968009319767_1199736134_n.jpg
https://s25.postimg.org/de1zi3b4v/19369699_1307968169319751_444843671_n.jpg
https://s25.postimg.org/jnx953ajj/19357715_1307968352653066_847301621_n.jpg
https://s25.postimg.org/t76xyjy1r/19369471_1307968519319716_1599088199_n.jpg
https://s25.postimg.org/4t8nqx0yn/19239667_1307968942653007_1747582427_n.jpg
https://s25.postimg.org/c1kag7dpb/19389453_1307969065986328_1758785045_n.jpg
https://s25.postimg.org/bfvbk3in3/19251028_1307969162652985_98791423_n.jpg
https://s25.postimg.org/ldaxqwfmn/19398527_1307969602652941_1141071031_n.jpg
https://s25.postimg.org/whvayfnz3/19357431_1307969755986259_646509164_n.jpg
https://s25.postimg.org/87vfkslr3/19397790_1307969859319582_343046554_n.jpg
https://s25.postimg.org/lxldfujhb/19369771_1307969949319573_1446431096_n.jpg

Amicus:
Да, занимљива књига Делијо, имамо је и у претраживој Дигиталној библиотеци. ;)

Срба у Будиму морало је бити и пре Велике сеобе 1690. године. Поготово јер је близу граду била и граница између Турске и Угарске. Требало би погледати турске пописе из XVI века за Будим.



Сетимо се само да је у Будиму столовао 1566. године столовао Мустафа-паша Соколовић (1566–1578).

Занимљив је и запис енглеског лекара Едварда Брауна из 1669. године, настао током његовог боравка у Будиму, односно у будимској четврти Табану, у ком је остало забележено: "Ми смо становали код једног Србина, где смо се врло добро осећали, пошто смо из његове куће могли да видимо Дунав, мост, град Пешту и велики део целе околине."

Управо четврт Табан, доцније ће постати препознатљивом рацком или српском вароши, када се ту досели немали број Срба под Чарнојевићем.

Историја Срба у Будиму изгледа почиње у време деспота Стефана Лазаревића, који је у граду имао вилу коју је добио од угарског краља Жигмунда, а 2004. године у Будимпешти је одржана прослава поводом 600. годишњице првог документованог помена Срба у Будиму, што је управо време деспота Стефана Лазаревића.



Више о Србима у Будиму у каснијем периоду на теми Сербски времеплов једног другог форума.

нцп:
http://www.srpskadijaspora.info/nasi-u-budimu-i-pesti/

Budim i Peštu Srbi su u većem broju počeli da naseljavaju za vladavine kralja Žigmunda (1368-1437) i Matije Korvina (1458-1490), ali je njihovo prisustvo na mađarskom tlu, kao posledica istorijskih kontakata i dinastičkih odnosa dva naroda, starije. Tursko nadiranje, propast i raspad srednjovekovne srpske carevine – naročito posle tragičnog kosovskog poraza 1389. godine – ubrzali su naseljavanje Srba u Mađarskoj! I to ne samo u južnim krajevima, nego duž Dunava sve do Ostrogona, Komorana i Djura. Posle smrti srpskog despota Stefana Lazarevića (1427) i Beograd je potpao pod vlast kralja Žigmunda. Janoš Hunjadi (u narodnim pesmama Janko Sibinjanin) ovde je 1456. godine porazio tursku vojnu silu i izvojevao sjajnu pobedu.

нцп:
И овај дeо јe бeз сумњe интeрeсантан

http://www.srpskadijaspora.info/nasi-u-budimu-i-pesti/

U Budimu Srbi su se nastanili na padinama Tabana, prema Dunavu, u „dolnjoj varoši“ koja se prostirala između Grada i Gelertovog brda, sve do „Vodenog“ predgrađa (nekadašnje pontonske ćuprije), a koja se još početkom prošlog stoleća nazivala Racvaroš (Srpska varoš). U Pešti, unutar srednjovekovnih gradskih zidina, srpsko predgrađe se formiralo oko crkve, na prostoru od negdašnje Kečkemetske do Beogradske kapije koja je bila uz donji odbrambeni bastion na Dunavu. Uspomenu na njih čuva i današnji naziv Srpske ulice uz crkvu.

Srpska zajednica u Budimu i Pešti se uvećala za vreme Velike seobe 1690. godine. Tome su pomogle i carinske povlastice. Srbi su u Budimu bili dobro organizovani, sa vlastitom administracijom i biranim činovnicima koji su se smenjivali i u čiji delokrug je spadalo i ubiranje poreza i sudstvo pri Tanaču.

ДушанВучко:
Био сам у Табану...на месту српске вароши је данас велики парк,све је порушено и остала је само кафана "Златни јелен"...

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна