Порекло становништва > БиХ - Република Српска

МРКОЊИЋ - Мала Госпојина

(1/4) > >>

Мрким:
Мркоњићи од којих водим поријекло су из села Бријесница Доња на планини Озрен. У својим истраживањима, најстарији предак до чијег сам имена успио доћи је Мркоњић Јово (не знам годину рођења, али претпостављам између 1850. и 1860. године). Јово је имао сина Неду 1883. годиште, а Недо синове Милана (1903.), Марка (??) и  Ранка (око 1924.)....

По неким предањима, даљње поријекло је околина Невесиња, али ту нисам успио наћи неку везу.

Крсна Слава породице је Рођење Пресвете Богородице - Мала Госпојина 21.09. што је занимљиво јер у "Шематизму митрополије Дабро - босанске за 1882. годину" презиме Мркоњић се помиње у неколико парохија, али не са овом Славом (по другим презименима мислим да је парохија Маглај). 

Већ сам прочитао "Херцеговачка презимена" (Ристо Миличевић) и "Херцеговина" (Јефто Дедијер), али ми није помогло.
Молим Вас да ми помогнете и да ме упутите гдје још могу потражити податке о Мркоњићима са подручја планине Озрен у Босни или у Херцеговини.
 

Тимар:

--- Цитат: Мрким  Мај 12, 2016, 12:46:58 пре подне ---Мркоњићи од којих водим поријекло су из села Бријесница Доња на планини Озрен. У својим истраживањима, најстарији предак до чијег сам имена успио доћи је Мркоњић Јово (не знам годину рођења, али претпостављам између 1850. и 1860. године). Јово је имао сина Неду 1883. годиште, а Недо синове Милана (1903.), Марка (??) и  Ранка (око 1924.)....

По неким предањима, даљње поријекло је околина Невесиња, али ту нисам успио наћи неку везу.

Крсна Слава породице је Рођење Пресвете Богородице - Мала Госпојина 21.09. што је занимљиво јер у "Шематизму митрополије Дабро - босанске за 1882. годину" презиме Мркоњић се помиње у неколико парохија, али не са овом Славом (по другим презименима мислим да је парохија Маглај). 

Већ сам прочитао "Херцеговачка презимена" (Ристо Миличевић) и "Херцеговина" (Јефто Дедијер), али ми није помогло.
Молим Вас да ми помогнете и да ме упутите гдје још могу потражити податке о Мркоњићима са подручја планине Озрен у Босни или у Херцеговини.
 

--- Крај цитата ---
Потражи у црквеним књигама умрлих које се воде од 1880 године, и покушај прије Херцеговине  видјети гдје се спомиње твоје презиме и Слава.
Најпречи пут ти је да се тестираш, сазнаш која си ХГ, и много ћеш олакшати своје истраживање.
Свако добро.

Wolf Sagash:
Хајде да ја покушам једну теорију образложити.

Идемо сада у Попово Поље. Полазимо од Љубиња ка Требињу. Прва поповска села на том путу су Котези, Прхиње и Струјићи. Још нисмо установили како су та села добила име. Котези би могло бити по неком необичном имену, а ова два не знам. Кад дођеш у Струјиће лијево је село До. У вријеме пописа 1475 у том Долу живио је извјесни Драгиша син Додана, па је он или његови потомци вјероватно везан са именом сусједног села Додановићи. Такође је извјесни Богомил Корлад из пописа повезан са настанком са селом Корлати које се налази повише Додановића у брдима. Враћамо се на магистрални пут и идемо ка Требинју. Наилазимо на село  Галичиће. У Величанима у гробљу Чихорића налази се среднјевјековни епитаф Раћа Галичића, Веза је очигледна. Следећи су Величани. Старинама врло богато мјесто. Пронађено доста камене пластике, римске покровне тегуле, а ту је и стећак Радаче рођене Санковић, удате Чихорић. Настављамо даље и  наилазимо на Дубљане. Не знамо како је село добило име, али овдје нам је интересантан род Главана који славе Малу Госпојину. Идемо ка Требињу и пролазимо Драчево те стижемо у Дријењане. Немамо појма како су ова села добила име, али нам је у Дријенјанима интересантна породица Перић која је ту некад живила па одселила у Љубиње. И они славе Малу Госпојину. Још мало и стигли смо до краја нашег пута. Улазиомо у село Мркоњиће које је очигледно или врло вјероватно добило име по неком Мркоњи.
Изводимо закључак. Ви Мркоњићи можете бити потомци тог Мркоње. Село може добити име по неком човјеку. У околини живе породице које славе Малу Госпојину, прилично ријетку славу у Херцеговини.

Amicus:
Волф, твоја претпоставка има доста смисла, а тестирање би вероватно тако нешто и потврдило.

Како год, да упитам сад МркиМ-а, да ли си гледао спомиње ли шта Миленко Филиповић о Мркоњићима, у својој студији Озрењаци или Маглајци? Та студија није нешто бог зна темељно урађена, али увек треба погледати, јер баш зато што вреди за површно обрађену по питању породица, некад може да промакне и оно што је обрађено.

А кад помену да сте из Бријеснице Доње, нађох сад податак да је у Бријесници Турској (то је ваљда данашња Бријесница Горња?) својевремено живео извесни Сунија Мерковић (в. Б.-Х. Источник, 1896, стр. 38), да немају ти Мерковићи неке везе са вама Мркоњићима?

Мрким:
Захваљујем се свима на конструктивним приједлозима.

За Тимара: покушавам да дођем до тих података, али с обзиром на све ратове и невоље које су се дешавале на овим просторима веома је тешко доћи до неких поузданих података. Црквене архиве су уништене или расељене, али свакако настављам потрагу даље.

За Wolf Sagash: теорија је могућа и мени веома привлачна, али с обзиром да нисам успио наћи никакав доказ, изузев неког старог предања, не могу је тек тако прихватити. У селу Мркоњићи, у Попову Пољу сам био, али ту нема породица са мојим презименом. Занимљиво је да заиста има породица које славе Малу Госпојину, што је иначе веома ријетка Слава (и на Озрену и у Херцеговини). Вјероватно се породица раније другачије презивала, а да су презиме Мркоњић узели доласком у нову средину, или су их једноставно прозвали по мјесту из којег су дошли. Али то су моје претпоставке. По писању професора Николе Лакете из Невесиња, презиме Мркоњић се у Херцеговини први пут појављује 1462. године код старе српске породице.

За Amicus: прочитао сам књигу од Миленка С.Филиповића, Озрењаци или Маглајци, али она више говори уопштено о животу на селу, обичајима итд. Знам да нисам нашао ништа за мене, али прочитаћу је поново за случај да ми је шта промакло.
Иначе Бријесница Турска није Бријесница Горња, већ Велика Бријесница.
Наиме у близини Добоја постоје Велика и Мала Бријесница, и оне су насељене муслиманима. А на планини Озрен, општина Лукавац су Бријесница Доња и Бријесница Горња, које су искључиво биле насељене православцима. Чак и у шематизму из 1882. године помињу се Мркоњићи (парохија Маглај), али је ту наведено да славе другу Славу, а не Малу Госпојину.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна