Kada se vrati Brajotić možda čujemo njegovo mišljenje na već postavljano pitanje odakle su se doselile porodice u Lopate,Lijeva Reka,a svi od reda slave Sv.Jovana zimskog i letnjeg.U kasniim migracijama te iste porodice su doseljene na Goliju i okolinu i nazivaju nas Lopaćanima.
Predpostavljam odakle su otišli u Lopate i da tamo nisu dugo živeli ,ali sećanje kod naših starih je ostalo mnogo jače od drugih krajeva gde su živeli.
Једно моје питање Брајотићу гласило је : Старинци у Лијевој Ријеци?
На то питање и остала са "опадајуће листе" како је казао, оглушио се, као да моја маленкост зна одговоре. И наставио у другом посту да не жели да расправља, шта су други писали, већ само о ономе шта он пише. Нека му буде, може и тако.
На овом разговаралишту и на порталу Порекло, често смо налазили на исељенике који имају предање да су са Лопата из Шекулара са славом Свети Јован. Неки су се јављали и појединачно. Небо и ја смо одговарали. Зна се да топоним Лопате не постоји у Шекулару, већ је исти везан за Лијеву Ријеку.
Истицао сам да то преплитање Лопата, Шекулара, славе Свети Јован, има везе са некадашњим (по предању) Војводством Шекулар. Ако сам добро схватио Брајотића, Васојевићи су прво били у Зетској равници, па се даље помјерали, што има основа код Јиричека ( први помен 1444 године).
Године 2013. написао сам: "Историја Шекулара и Шекулараца је испреплетана са историјом Васојевића"... Ни онда ни сад нијесам мислио на садашње границе Шекулара формираног хетерогеног најмањег црногорско брђанског племена.
Сви са подручја Црне Горе су велики, ма највећи... Шекуларци су "мали", ма се не дају и дуго трају.
Да не ширим причу о војводи Петру Шекуларцу из епске пјесме.
Ђе су биле границе Војводе Петра Шекуларца?
Прото Андрија Поповић ( 1869 - 1943) из свештеничке породице Поповића Вукољеваковића ) постоје вјеродостојни подаци о 16. свештеника из ове фамилије, не рачунајући остале попове из овог старог рода у Шекулару, Метохији, Бихору, Пештери, Топлици. Поменути оставио је рукопис Хроника Шекулара, који сам са његовим праунуком приредио и објавио 2018. године.
Ево шта је прото записао: "У кући мога покојног оца попа Сава, бијаше ту пок. поп Василије и пок. Иван, син Негоја Маслара. То је било 17 децембра 1888. године. Упитам њих куда су границе војводе Петра и докле се је распростирало његово војводство? Рекоше: "Са западне стране граничило се је са Морачанима и Кучима, а са сјевера на Корита, Панчаре и Буђево, са истока поврх Пећи и Дечана, а са југа Проклетијама." (Протојереј Андрија Поповиоћ, Хроника Шекулара ,Београд, 2018,38).
Нијесу ми познати вјеродостојни писани историјски подаци и документи о постојању војводе Петра Шекуларца и шекуларском војводству. Предања у Шекулару и код исељених родова постоје.
Надам се да не ширим тему, да осјетим регуле Правилника? Перовићу нестрпљиво чекам(о) Брајотића , да се умилостиви и да одговор о старосједиоцима са Лопата. Супротно Вама , сматрам да су дуже вријеме живјели на Лопатама, зато им је и остало сјећање да су Лопаћани.